Тако је. То јесте уобичајено. Ипак, у хералдици треба инсистирати на правилу које у дисциплини важи. Наравно, без намерних изузетака који су ту да би поштовали старе узоре.
Примери које је истакао Новаковић су имали претежно савијене ноге. Он се одлучио на положај између исправљеног и савијеног.
Код двоглавог орла су ноге уобичајено голе баш до изнад колена. Тако су и рађене на нашим старијим примерима. Такве треба да су на нашем грбу.
Хајде сада ти мени наброј супротне примере.

Мислим да се претерано инсистира на прогерманском утиску код овог грба Палавестре када су у питању крила. Двоструки изражени рамени део – у реду, али је то пре обичај код раширених крила.
Ја говорим о Краловом цртежу код ког је овај део ослобођен немачких утицаја. И о Грујићевом код ког делују израженије.
Изражени рамени део је маркантна особина немачке хералдике од најранијих примера. То су корени саме хералдике
Вероватно се хералдика не може ослободити линија, како ти кажеш. Али треба тежити да се оне учине дискретнијим.
Стилизација Марка Фополија није званични емблазон. Званични има далеко мање упадљиве линије. Можда и сложеније, али мање доминантне.
Можда нисам јасан. Лични став: Фополијеви радови гледани детаљ по детаљ садрже стил који ми се не допада, а ипак ми у целости делују добро и упечатљиво. Када смо код Палавестре, он је изгледа новијим цртежима помало под сличним утицајем. Ту ми и детаљи делују боље.
Постоје грбови држава који су изведени без линија, или са дискретним. Не улазим у то колико су по другим питањима правилни
Извињавам се због превида, направио сам пермутацију. Дунавска шајкашка флотила је према том тексту користила заставу вишњине боје са грбом (тачније двоглавим орлом) у средишту. Нема детаљнијег описа грба, тј. симбола.