Stihovi za moju dusu

[Nina]

Mladi iskušenik u Zen manasturu
Herman Hese

Iako je sve prevara i zabluda
a istina uvek neizreciva,
planina me ipak posmatra
odvažnog držanja i tačno prepoznatljiva.

Jelen i gavran, crvena ruža,
morsko plavetnilo i šareni svet:
saberi se – i oni propadaju
u oblik – i bez imena.

Saberi se i vrati se,
uči da gledaš, uči da čitaš!
Saberi se – i svet će postati privid.
Saberi se – i privid će postati suština.

 

[echinacea]

Песма мајци

 

[Nina]

Divna pesma

Ne žuri kroz život,
tako se samo prašina diže.
Život se živi lagano,
a svako na cilj stiže.

Mene su učili malenim stvarima koje su bitne,
srećan je samo onaj ko želi stvari sitne.
Ruke su tu da grle,
a ne da nose stvari.

Duša je uvek mlada,
jer samo telo stari.
Ne grabi nego stiči,
u sebi sreću gradi.

Vrednost se čuva unutra,
a ne na fasadi.
Zastani tek da shvatiš,
šta u životu vredi.

Da imaš kom da se vratiš,
da ima ko da te sledi.
Samo te jedno molim,
reči se ovih seti,
na cilj će stići svako,
bilo da gmiže il leti.

Uvek se sa dušom igra,
anđeo ili vrag.
Čovek se pamti po onom
Kakav ostavi trag

Biljana Todoric

 

[Nina]

Ne budi daleko od mene - Pablo Neruda

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.

Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vjede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

 

[echinacea]

Ружокрадице

 

[VranV]

Ja volim sreću koja nije srećna,
pesmu koja miri zavađene reči,
slobodu koja ima svoje robove
i usnu koja se kupuje za poljubac.

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
i sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra,
cvetove koji se prepiru sa vremenom
u ime budućih plodova i proleća časti.

Ja volim sve što se kreće
jer sve što se kreće –
kreće se po zakonima mirovanja i smrti.
Volim sve istine koje nisu obavezne.

Ja volim jučerašnje nežnosti,
da kažem svome telu “dosta”,
i da sanjam bilje,prsti, oči, sluh
drugačije raspoređene u šumi
negoli u telu.

Branko Miljković

 

[Nina]

Noć i ja – Milorad Panić Surep

Noć se spušta tiho,
kao veo crn preko lica zemlje.
Zvezde gore, trepere,
a ja sam sam,
u hladnom krilu tame.

Sve što je bilo danju –
reči, koraci, pogledi –
sada ćuti, nestalo je.
Ostala je samo tišina,
i moje srce koje lupa
kao da traži sagovornika.

U noći, sve je bliže smrti.
Čini mi se da koračam njenim putem,
da svaki tren vodi ka njenim vratima.
Ali ja ne bežim.
Stajem i osluškujem:
da li dolazi,
da li će mi pružiti ruku?

Noć i ja –
dva saputnika na istom drum.
Ona širi svoje krilo nada mnom,
a ja se privijam k njoj,
jer mi je jedina sestra,
jedina majka,
jedini prijatelj.

I tako idemo zajedno,
korak po korak,
dok se ne utopi i moje biće
u njen bezdan.

 

[echinacea]

Не дам

 

[Nina]

Rođendan

Okružena šarenim pidžamama
Veliki izbor krojeva
Udobno je i komotno,
Sive su baš kul
Štraftice u modi
Cvetići ređe, možda samo ja.
Na njima natpisi
Pozitiva na delu:
Sweet dreams
Cool panda
All you need is love
Are you kitten me?
Soba ima osam kreveta
Razgovori teku od šest ujutru
Uglavnom o:
Promaji
Kreditima
Unucima,
Pozajmljuju se punjači za telefon
Upaljači
Papirne maramice.
Složno jedemo svoje obroke
Automat za kafu neumorno proizvodi espreso.
Toaleti su zborna mesta
Veliki izbor cigareta
Elektronke nam se pridružuju
Ponajviše zbog druženja.
Zovu prijatelji, rođaci, deca
Svima govorimo:
Sve je OK.
Samo još malo zračenja
Infuzija
Lekova
Punktovanja.
Svaka zna za neki domaći lek
Kapi
Pečurke
Tinkture
Sa Kosmaja, Avale
Iz Guče, Hoče, Foče.
Neka predlaže uvozne, čudne, bizarne
Iz sumnjivih fondacija.
Ili od Nestorovića
Za koze, za svinje
Ima i hjuman varijanta
Tamo u Americi
Svi doktori probali, svi ostali živi.
Neke muči nesanica, kažu:
Oči me bole od žmurenja.
Ipak,
Žene pomažu jedna drugu
Juče operisane
Nežno neguju
danas operisane.
Hoćeš vode?
Da li ti je hladno?
Sestro! Gotova joj je infuzija.
Teše ih:
Eto vidiš, sve je gotovo
Biće dobro
Da ti Bog pomogne.
Devojci sa Kube
Ošamućenoj od anestezije
Puštamo salsu.
Soba sa osam kreveta
U tri dana i tri noći
Mnoge ostaju bez dojke
Plućnog krila
Štitne žlezde.
U najboljoj nameri
Grde me:
Nemoj da pevušiš kada je vizita.
Nemoj da zviždiš kroz hodnike.
Ne razumem zašto?
Zašto kada sam se ponovo rodila.
A rođendani se uvek slave, zar ne?
Zbogom onkologijo.
Zbogom moja majko
i nečija maćeho.

Aleksandra Ksenija

 

[Nina]

Krila znanja – Anila Bukhari

Ja sam devojka, ne lomi krila moja,
dozvoli mi da kroz učenje dođem do radosti i spokoja.
U ovom svetu izazova, držim se glasa
da je učenje moja jedina luka spasa.

Kao siroče, upoznah teškoće, sve boljke,
moje noge nemaju cipele, ali držim se pisaljke.
Ne mame me igračke već knjige, nikako da mine
čežnja za znanjem, da moji snovi dosegnu visine.

Ne opterećuju me svađe odraslih, pune prostota,
detinjstvo je ono pravo doba života.
Daj mi dar znanja da ga mogu piti,
sa obrazovanjem, visoko ću skočiti.

Izglancaću cipele, okupaću kucova,
uradiću sve što treba bez spiskova.
Ali ne uskraćuj mi tu mogućnost
na obrazovanje, koje zrači svetlost.

Ne tražim picu ni pecivo, nisam gladna,
samo šansu za učenje, tako je neophodna.
Bog me učini siromašnom, to istina jeste,
ali u vašim je rukama da mi pomognete.

Pa da s torbom punom knjiga ispunim dom,
otključavajući misli, sa radoznalim pogledom.
Obrazovanje je moj put ka usponu,
da oblikujem svoju budućnost, s nebom načinim sponu.

Ja sam devojka, sa snovima koji žele lovor,
daj mi znanje i ruku za dogovor.
Nemoj mi slomiti srce, nemoj mi podrezati krila,
željom za obrazovanjem moj duh sam opila.

S engleskog prepevao Milan Drašković

 

[Nina]

Jedan od retkih – Sanja Atanasovska

Bio je jedan od mnogih
i želio je da ga volim,
čak mi je donosio polja maka.

Moja ženstvenost je bila na oprezu,
a u mojoj bakrenoj kosi,
skrivala sam magnet koji je zavodio.

Sanjao je o zaustavljanju
vremenskog barometra
i svih kaleidoskopa.

Bio je jedan od mnogih,
a ja sam tražila jednog od retkih.
Sve što mi je ostalo bio je dug ljubavi.

 

[Nina]

Da li si mogla da zaboraviš - Herman Hese

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekad u mojoj ležala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
sa mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava,
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekad mirisan i raspevan,
sad siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja;
ali časovi sreće ostaju,
njihov sjaj je u nama.

 

[echinacea]

 

[Nina]

Ako hoćeš - Aleksa Šantić

Ako hoćeš da o zori
Pevam tebi pesme moje,
Oj, ne beži sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!

Ako hoćeš da ti pevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!

Ako hoćeš da ti pevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu -
Mirisavu meku svilu!

Ako hoćeš da ti pevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bela -
Da udišem miris cveća!

Il' ako ćeš pesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!...

(1889.)

 

[Nina]

Pesma o pesmi – Stanislav Vinaver

Pesma se mesi kao hleb.
U nju se stavlja malo brašna,
malo vode, malo soli,
i onda se mesi, mesi, mesi.

Pesma se mesi kao hleb.
Treba da nadođe,
treba da se zapeče,
da bude rumena,
da zamiriše,
da se lomi u rukama.

Pesma se mesi kao hleb.
A kad je ispečena,
ona se deli svima.

Ko je gladan – jede.
Ko je sit – i on je uzima,
da mu ostane u ustima ukus.

Pesma se mesi kao hleb,
ali nikad nije dosta.
Uvek se mesi iznova,
i uvek ima novih gladnih.

 

[Nina]

Želja - Dragana Konstantinovic

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose,kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe,tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

 

[Nina]

Lala - Laza Kostić

Koliko volim, koliko ljubim
tvog srca divotan klik,
kol’ko te ljubim, toliko slutim
da si mi zlokobnik.

Mirisi moji tvoje su pesme,
uzdasi tvoji svi,
sve što si rek’o, sve što si da’n’o
u grudma mojim spi.

Zato ih čuvam; niko ih ne zna,
ne znaš ih ni sam ti,
al’ nemoj zato da si mi tužan,
nemoj mi zameriti.

Kako te lala žestoko ljubi,
kad bi otvorila lis’,
svu ujedanput svu milinu bi,
sav bi ti dala miris.

I ne bi bilo mirisa više,
uveo bi ost’o lis’,
da ga raznesu vetri i kiše,
večiti plač i briz.

 

[Nina]

Ponekad - Dušan Kostić

Ponekad mi se učini
da si oblak koji prođe:
bio je i nestao.
bila si grana,bila si grožđe
koje sam jedva,možda u snu
unesen usnom dotakao.

Ponekad osetim,u osami,
da je sve tako brzo bilo
meteor koji je u tamno krilo
voda i trava pao;
ponekad zaželim da smo sami
opet i opet,da dođu snovi
koje sam ti nekad šaputao.

 

[Nina]

Da su meni oči tvoje - Jovan Ilić

Da su meni oči tvoje,
zvezdama bih prkosio,
nit' bi sunce poželio,
da su meni oči tvoje!

Da su meni oči tvoje,
ma s' u njima rastopio,
ja bih opet srećan bio,
da su meni oči tvoje!

Da su meni oči tvoje,
voleo bih neg' sve blago,
neg' kamenje sjajno drago!

Raj bi sami pregoreo,
u njima bih slatko mreo,
da su meni oči tvoje!

 

[Nina]

Gordana Vlajić: Mom čoveku

Ti znaš.
Otkad naučih da žudim,
više sam se plašila mimoilaženja nego smrti.

Poznajem žive ljude koji to nisu.
Bez odraza na tuđim zubima
ne slute nesopstvenost ni lepotu.

Ti znaš.
Kad god mi kažeš: – Lepa si,
iznova se zaljubljujem.

Dvadeset drugačijih godina
slušam kako sviraš
dok ostaješ mlad.

U starosti ću ti štrikati tople čarape.
Ti ćeš čitati Rablea pokriven ćebetom,
ja ću ti nožnim prstima čvarkati jaja.

Ta će soba imati velike prozore
da bih pogledavala potonja nedostajanja:
nebo pod kojim prtiš stazu čisteći sneg.

Ti znaš.
Ispod vidljivosti koja me okružuje,
čine me neizmeri tvojih zagrljaja.

Nismo se mimoišli.
Mi i danas ćutimo čavrljanje,
razabirajući uzajamnosti.

Ti znaš.
Uvek zaplešem dok sviraš, vazda začuđena
kako ostaješ mlad.

 

[Nina]

Za tebe ljubavi moja - Žak Prever

Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg cveća
I kupio sam cveće
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg železa
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
ljubavi moja

A zatim sam otišao na trg robova
I tražio tebe
Ali te nisam našao
ljubavi moja.

 

[Nina]

Vino kao sudbina – Dragojlo Jović

Vino nam je od davnina,
Bilo melem za nevolje,
Pred bojeve i ratove,
Za junake i svatove.

I sad vreme drugo nije,
Vino se za zdravlje pije,
I za Slavu i za Svece,
Za zdrav porod i imetke.

Sa vinom se rane leče,
Od ljubavnih teških jada,
Kad umesto krvi teče,
Vino naših vinograda.

Na stolu mi flaša vina,
Saputnica iz mladosti,
Što mi dušu vrelu hladi,
Kad ostanem bez radosti.

A kad vina bude više,
I od vode i od krvi,
Plamte slike iz mladosti,
Vraćaju me uspomeni.

Lete čaše na sve strane,
Od vina je sve crveno,
A u duši ljute rane,
Otvorene, razjapljene.

I ne žalim vinske čaše,
Mojom rukom polomljene,
Kad kroz vene vino teče,
Čaše su za jedno veče.

Opet seta, opet tuga,
Žal za prošlim ne nestaje,
Od života još ostade,
Da se s vinom ne prestaje.

A kad duša spas pronađe,
U čašama rujnog vina,
Eto spasa za sve jade,
Eto vina, eto mene.

 

[Waterfall]

POZIV

Ne zanima me od čega živiš.
Želim znati za čim žudiš
i imaš li hrabrosti snivati
o ispunjenju želja srca svoga.

Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spreman riskirati
da ispadneš budala zbog ljubavi,
zbog svojih snova,
zbog ove pustolovine koju nazivamo životom.

Ne zanima me koji planeti djeluju na tvoj mjesec.
Želim znati jesi li stigao do središta vlastite boli,
jesu li te životna razočaranja otvorila
ili si se skutrio i zatvorio od straha
da ponovno ne osjetiš bol.
Želim znati jesi li u stanju trpjeti bol,
moju ili svoju,
a da je pritom ne moraš skrivati
ili ublažavati
ili izbrisati.

Želim znati znaš li se radovati,
zbog mene ili sebe,
i možeš li divlje zaplesati
i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vrškova prstiju,
a da nas pritom ne upozoravaš neka budemo pažljivi,
realni,
svjesni ljudskih ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.
Želim znati jesi li spreman razočarati drugoga
kako bi bio iskren prema sebi;
jesi li spreman podnijeti optužbe za izdaju,
a pritom ne iznevjeriti sebe;
možeš li biti izdajica
i samim time vrijedan povjerenja.

Želim znati jesi li u stanju vidjeti ljepotu,
pa i ako nije lijepa,
svakoga dana,
i možeš li svoj život nadahnjivati njezinom prisutnošću.

Želim znati jesi li dovoljno snažan
da živiš s neuspjehom,
svojim i mojim,
i da svejedno stojiš na rubu jezera
i ushićeno vičeš prema srebrnom punom mjesecu;
- To!

Ne zanima me gdje živiš
i koliko novaca imaš.
Želim znati jesi li sposoban ustati,
nakon noći ispunjene tugom i očajom,
umoran i do kostiju izubijan,
i učiniti sve što je potrebno
kako bi nahranio svoju djecu.

Ne zanima me koga poznaješ
i kako si dospio ovamo.
Želim znati hoćeš li i dalje sa mnom stajati u žaru vatre
i ne posustajati.

Ne zanima me gdje si
ili što si
ili s kim si studirao.
Želim znati sto te u tebi samom gura naprijed
u trenucima kad se sve ostalo ruši.

Želim znati možeš li biti sam sa sobom
i voliš li uistinu osobu koja jesi
u trenucima praznine.

Oriah Mountain Dreamer

 

[Waterfall]

Kada mi Nedostaješ

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostaješ...

M.Antić

 

[Konj_na_belom_princu]

Ti pišeš​

Ti pišeš kako se treba igrati i igrati,
a meni kažeš:Sakupljaj te igračke!
Ti pišeškako treba maštati i maštati,
a ne vidis od nosa ni bijele mačke.

Ti pišeš o nekoj slobodnoj slobodi,
a meni:-Mir! Tišina!' - vičeš.
Ti pišeš kako sunce dan u šetnju vodi,
a vani najobicnija noć je, pjesniče.

Ti pišeš o nekoj tamo sreći,
o nekoj ljubavi,i nekom miru...
A ja i noćas sam moram leći.
Laku ti noć , pjesmo na papiru!

Enes Kišević