Stihovi za moju dusu

KAD BI SE MOGLO OTPUTOVATI
Vesna Parun

Kad bi se moglo otputovati,kad bi se moglo sjesti na konja
i otići zauvjek,ili neku staru lađu
prevariti da nas odvede iz grada,
prijatelj bi ostavio prijatelja,mati bi ostavila djecu.
Kuće bi se raspukle od suza onih koji ostaju
planine bi zazelenile od pjesme onih koji odlaze.
Pa ne znam s kime bih htjela iščekati zoru:
sa onima koji plaču,ili sa onima što pjevaju.
Jer koji plaču polako će se utješiti
a koji pjevaju umorit će se pjesme.
Ja nikad ne bih otputovala ni na konju ni na lađi
jer su mi i onako već daleko svi koje htjedoh zadržati blizu.
Jer nemam od koga da bježim,i zato jer se plašim povratka.
Ali kad bi se moglo otići zauvjek,i zaista otići s pjesmom
mislim da bih se rastajala dugo od mjesta na kojim sam plakala.
I nikad ne bih zaboravila one koji su zbog mene,bar jednom
bili malo radosni,i praštali mi nasmješeni.
 
Да не бих видјела бесциљност своје љубави
ја кажем: желим тебе.
Али ја не желим тебе,
ја желим да те желим.

Учини што хоћеш, буди што хоћеш,
само ми дај да ти све своје дам.
Ти си у мени а ниси у себи:
О љубави без циља, без разлога, без краја.

И кад те грлим, видим: не грлим те,
него грлим љубав, жељу своју.
Волим те, јер је лакше вољети него не вољети,
волим те јер тако брже нестајем.

Vesna Krmpotic
 
Хај, да ми је, мило драго моје
само једном да отворим теби
широм срце ојађено своје,
ништа друго пожелео не би'!

Ништа не бих ја желео друго,
до да главу спустим ти на крило,
и да плачем дуго, врло дуго
чини ми се, лакше би ми било

Velimir Rajic- Zelja
 
Ја сневам о жени, већој но све жене,
Чија ће лепота бити тајна свима,
Што је као божји дах у просторима,
Који не дотаче никог осим мене.

Њен чар да је моје велико откриће;
Да мирно присуство те чудесне жене
Не разуме више нико осим мене,
Осим моје вечно очарано биће.

И пред чијом гордом лепотом од свију
Само ја отворих очи очаране,
И срце кô црни цвет из глухе стране,
Невидљиве капи док на њега лију.

И њена лепота, тако недогледна,
Необешчашћена хвалама глупакâ,
Да обиђе тихо, као снопље зрака,
Све тамне путеве душе, само једне.

И ја кључар чудне лепоте, да с тајном
Срећом видим јасно да је ова жена
Од истога светлог ткива начињена
Од кога и болни мој сан о бескрајноj

Jovan Ducic
 
Tea:
Ја сневам о жени, већој но све жене,
Чија ће лепота бити тајна свима,
Што је као божји дах у просторима,
Који не дотаче никог осим мене.

Њен чар да је моје велико откриће;
Да мирно присуство те чудесне жене
Не разуме више нико осим мене,
Осим моје вечно очарано биће.

И пред чијом гордом лепотом од свију
Само ја отворих очи очаране,
И срце кô црни цвет из глухе стране,
Невидљиве капи док на њега лију.

И њена лепота, тако недогледна,
Необешчашћена хвалама глупакâ,
Да обиђе тихо, као снопље зрака,
Све тамне путеве душе, само једне.

И ја кључар чудне лепоте, да с тајном
Срећом видим јасно да је ова жена
Од истога светлог ткива начињена
Од кога и болни мој сан о бескрајноj

Jovan Ducic
Kliknite za proširenje...
Prava pesnička ljubav.. iz uďžbenika.

I lepše je kada je pesma u tekstu na papiru.. ima više mesta za percepciju... za maštu..
Ali, recimo da je ovde recitator izvrstan ;)
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
А што ти је, мила кћери, јелек раскопчан

А што ти је, мила кћери, јелек раскопчан?
Са ким си се враговала, убио те дан?
Не карај ме, мили бабо, сан је томе крив;
младост бујна лако вара и осећај жив.

Заспала сам тихо, мирно, девојачким сном,
а у сну ми дош'о драги, мио срцу мом.
Пружио ми вреле усне, да их љубим ја,
а у недра руке пружа да се поигра...

Пусти мене, младо момче, да ја мирно спим.
Ископнећу, полудећу... не играј се с тим!
Заспала сам тихо, мирно... буран беше сан...
На груд'ма ми прсте јелек слабо изаткан..

​

​
 
Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam, -
Hoću li reći:
"Diko", ili "snago",
Ili ću "lane",
Ili "moje blago";
Hoću li "dušo",
Ili "moje drago" -
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa;
Al' ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet

J.J. Zmaj
 

I sa notama je ta pesma nakićena,.. a i ova je,.. pa još i oslikana ( slikar je iz mog sela) a pesma je od Branka Radičevića.

DEVOJKA NA STUDENCU
Kad sam sinoć ovde bilaI vodice zahitila,
Dođe momče, crna oka,
Na konjicu laka skoka,
Pozdravi me, zborit ode:„
Dajde, sele, malo vode!“

1692650385787.jpeg

Ove reči — slatke strele —
Minuše mi grudi bele, —
Skočih mlada, njemu stigoh
,Digoh krčag, ruku digo,
Ruka drkta… krčag dole…
Ode na dve — na tri pole.
Još od njega leže crepi,
Ali gde je onaj lepi?
Kad bi sada opet došô,
Ma i ovaj drugi prošô!
1692650437163.jpeg

Uroš Predić - Devojka na studencu.- diptih

ili Triptih :D

​
 
Vasko Popa

Idem od jedne ruke do druge
Gde si

Zagrlio bih te, grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas, cujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle
Iz presahlih dlanova blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim pa oci zaklapam

Idem od jedne slepoocnice do druge
Gde si
 
Волим кад си гола
кад те одева
само
блага румен стида.

Док напољу кошава
носи нечији смех
или крик
крај нашег балкона
а ти ме гледаш ужареним очима
одсутним
са овога света
нас додирује небо својим свемирским грудима
а ми не знамо
и ми не мислимо
на коме ће се упореднику
завршити
наш живот.

Risto Tosovic
 
Ples na kiši

Negde na kraju leta
kad se oktobar kitio žutim
došla je i sela kraj mene
da me budi pogledom dugim...
A reči nam kao svile
dodiruju dlanove hladne
njene su oči bile
samo srca iskrenog gladne.
I sve je bilo tad kao ples na kiši...
ne, nemoj me ljubiti, samo u meni diši
budi sunce što me budi
budi samo tu, u meni budi
budi ono nešto što se okom ne vidi,
al' se u srcu oseti...
A onda, kad magija prođe
sve su priče nekako iste
dvoje se danas ljube a sutra na sebe ne liče
A ovo, nije ta pričau kojoj ljubav večito gubi
ovo je priča o nama
kako se bez dodira ljubi...
I sve je bilo tad kao ples na kiši
ne, nemoj me ljubiti, samo me u sebi diši
budi sunce što me budi
budi samo tu, u meni budi
budi ono nešto što se okom ne vidi, al' se u srcu oseti...
 

Ni U Tvome Srcu (duet Rade Serbedzija)​


Zna li ovdje iko srecu pisati
jel neko cuo za ljubav danas
mozda je vaznije znati brisati
ono sto je davno ostalo iza nas

Ne mogu se sjetit svoje prve pjesme
poljubaca dragih lica
nema ni tebe ni stare cesme
ne sjecam se mora ne sjecam se ptica

Nista nije kao sto je bilo
al ce ipak jednom biti
znam nema leta s jednim krilom
treba vrijeme da nam spoji niti

Ni u tvome srcu vjetra vise nema
u tvojoj kosi ne mogu biti so
obala je pusta i bura se sprema
gdje nas je vrijeme odnijelo
 
Iz voza

Gledao sam kako promicu zene…
Sadasnje
I buduce…
Pejzazi,
I telegrafski stubovi,
Vidio sam kako se bezglasno
Smjenjuju noc
I dan.
Iskocicu na nekoj stanici
Lud od tih promjena boje
I linija
I javicu ti
Da sam te na petstotom kilometru ljubavi
Volio jednako kao na prvom


Izet Sarajlić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.343
soko stark
soko stark
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
6
Pregleda
317
Džudi S
Džudi S
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
910
argumentovano
A

Back
Top