Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.643
-
- Popularno:
- Da li je ovo policajac koji je čupao i...
- Kakvo misljenje imate o najvećem...
- Burno na sastanku sa poslanikom...
- Haos na sednici Poslaničke grupe...
- Zatvaranje fabrika u Srbiji
- Biće više od 300 kamiona, čeka se moj...
- Најгора зла у Србији
- Rusi pristali da prodaju svoj deo...
- Da li se probudite kada vam se digne...
- Da li je Rusija bitniji deo srpstva od...
Stihovi za moju dusu
- Začetnik teme SlatKis6702
- Datum pokretanja
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
PUTOKAZI
Vidiš da nije lako sporazumeti se sa ljudima.
Ne prepiri se zato i ne nadmudruj.
Neka svako pred sobom ima pravo na svoje mišljenje.
Zar ti još Bernard Šo nije lepo govorio: „Podučavanjem nećeš nikoga ničemu maučiti“.
Dokaze svako mora sam sebi da otkrije.
Postoji priča o dve ribe što su se pekle na istoj vatri. Lako je tebi, reče prva. Tebi je lakše, reče druga.
I umrle su na istoj vatri i u istom tiganju, svaka sa sopstvenim iskustvom, ogromno zavideći jedna drugoj.
Miroslav Antić
Vidiš da nije lako sporazumeti se sa ljudima.
Ne prepiri se zato i ne nadmudruj.
Neka svako pred sobom ima pravo na svoje mišljenje.
Zar ti još Bernard Šo nije lepo govorio: „Podučavanjem nećeš nikoga ničemu maučiti“.
Dokaze svako mora sam sebi da otkrije.
Postoji priča o dve ribe što su se pekle na istoj vatri. Lako je tebi, reče prva. Tebi je lakše, reče druga.
I umrle su na istoj vatri i u istom tiganju, svaka sa sopstvenim iskustvom, ogromno zavideći jedna drugoj.
Miroslav Antić
Mister
Legenda
- Poruka
- 68.926
Kisa pada a ulice I ljudi mokri do koze,
U tisini grada Ma gde si mi boze
. Cipele moje prepune vode
Setaju ulicama postojanja
A svuda neke boje
Kao da bog tvoje oci sanja.
A ti gledas kroz mokri ram
I neznas dal placem sam
Kao da kisi nedas
Da se opet upoznamo.
I dok kapi po prozoru klize
Neznam dal places ili slutis,
A dusa umorno zove i vapi
Ti znas, ali ipak cutis.
Nemam gitaru i po jakni sviram
Pruzam ruke trazim zagrljaje
Kao nekada kada si po ormaru
Skrivala dodir da duze traje.
Kisa pada i srce kuca,
U dusi se radja teska kob,
Na prozoru te on grli sada
Pravima si bog pogresnima rob.
Ivan Jovic
U tisini grada Ma gde si mi boze
. Cipele moje prepune vode
Setaju ulicama postojanja
A svuda neke boje
Kao da bog tvoje oci sanja.
A ti gledas kroz mokri ram
I neznas dal placem sam
Kao da kisi nedas
Da se opet upoznamo.
I dok kapi po prozoru klize
Neznam dal places ili slutis,
A dusa umorno zove i vapi
Ti znas, ali ipak cutis.
Nemam gitaru i po jakni sviram
Pruzam ruke trazim zagrljaje
Kao nekada kada si po ormaru
Skrivala dodir da duze traje.
Kisa pada i srce kuca,
U dusi se radja teska kob,
Na prozoru te on grli sada
Pravima si bog pogresnima rob.
Ivan Jovic
gost 346714
Veoma poznat
- Poruka
- 14.726
(Ne bih hteo da ponovo počinjem priče o nekakvim prvim ljubavima, zabludama isl. ali ovo je jedina cela pesma iz osnovne koje se sećam. Mislim da sam bio treći ili četvrti razred osnovne kad sam je recitovao na ekskurziji na Kopaoniku, i mislim da je njen autor Mika Antić ili možda neko drugi. Pesma se zove Prva ljubav)
Bio sam još u osnovnoj školi
Kad spazih dva zelena oka
Ona mi reče da me srednje voli
A ja njoj da je strašna stoka
Bile su to naše reči lažne
Izrečene zbog ljubavi snažne
Otišla je čak u drugo mesto
A ja sam joj napisao pismo
Pisala je i ona meni često
Ali više se videli nismo
Pozdravljam je rečima dvema
Prva ljubav zaborava nema
Bio sam još u osnovnoj školi
Kad spazih dva zelena oka
Ona mi reče da me srednje voli
A ja njoj da je strašna stoka
Bile su to naše reči lažne
Izrečene zbog ljubavi snažne
Otišla je čak u drugo mesto
A ja sam joj napisao pismo
Pisala je i ona meni često
Ali više se videli nismo
Pozdravljam je rečima dvema
Prva ljubav zaborava nema
Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.082
this is how i love( if you truely love)
if you truely love
you climb over mounts and mountains
and you sing your love
to the moon
and then you stand silently,
(waiting) for the stars to come closer
to tell them
how far you'd go for her
if you truely love
you have two glimmering eyes
and an ever-infatuated
heart
if you truely love
you go for long jouneys
and you wait for your body
to return
this is how I love,
this is how i love
i dont keep anything for me
this is how i love ,
this i how i love
i give everything
for the one i love
if you truely love,
everything looks festive
you dont feel any cold
you don't feel any pain
if you truely love
you dont see black anywhere
and the only thing you have in your mind
is her body
if you truely love
you have two glimmering eyes
and an ever-infatuated
heart
if you truely love
you go on long jouneys
and you wait for your body
to return
Naslov originala
Cien sonetos de amor / Pablo Neruda
1
Matilda, ime od biljke, kamena ili vina, od svega što se rađa iz zemlje i traje, reči u čijem rastu sviće,
u čijem letu planu svetlo limunova.
U tome imenu plove brodovi od drveta okruženi rojem vatre morske modrine, i ova slova su voda neke reke
što uteče u moje zakrečeno srce.
O ime otkriveno ispod puzavice kao da su vrata nepoznatog tunela što se s mirisom sveta spaja!
O, osvoji me svojim vrelim ustima,
istraži me, ako želiš, svojim noćnim očima,
ali me pusti da plovim i spavam u tvome imenu.
Cien sonetos de amor / Pablo Neruda
1
Matilda, ime od biljke, kamena ili vina, od svega što se rađa iz zemlje i traje, reči u čijem rastu sviće,
u čijem letu planu svetlo limunova.
U tome imenu plove brodovi od drveta okruženi rojem vatre morske modrine, i ova slova su voda neke reke
što uteče u moje zakrečeno srce.
O ime otkriveno ispod puzavice kao da su vrata nepoznatog tunela što se s mirisom sveta spaja!
O, osvoji me svojim vrelim ustima,
istraži me, ako želiš, svojim noćnim očima,
ali me pusti da plovim i spavam u tvome imenu.
Dignem tad oči nebesima - Rastko Petrović
Dignem tad oči nebesima, nada mnom se plavilo rađa,
Pogledam dole: u beskrajnih svetlih izviranja je java,
I kruži magleni daljni dah, sedefom, dok mleko se rađa,
Na očima ruke providne, čežnjama mi zanosi glava;
Govorim, a glas moj, sa nebom, ko šapatom se bolnim srađa,
Niti ikada mogah izreći - koliko me tad to spasava.
Zaćutim, jer van providnosti postoji li ikoja građa,
Spram koje život ovaj celi izgledaće kao da spava.
Ovde ni jedna zgrabljena strast ne primi se korenom sreće
Nit udovoljstvo da dođe s njom, no mešanje je s tugom veće,
I od užasa evo samog da u smrti je gluvost kraja.
Ali mi za novu onu boju otvaraće se oči druge.
I onda svaku strasnu žudnju tek tad odvešće nove pruge.
Sa mojom zračnom suzom u samu tu sredinu raja.
Dignem tad oči nebesima, nada mnom se plavilo rađa,
Pogledam dole: u beskrajnih svetlih izviranja je java,
I kruži magleni daljni dah, sedefom, dok mleko se rađa,
Na očima ruke providne, čežnjama mi zanosi glava;
Govorim, a glas moj, sa nebom, ko šapatom se bolnim srađa,
Niti ikada mogah izreći - koliko me tad to spasava.
Zaćutim, jer van providnosti postoji li ikoja građa,
Spram koje život ovaj celi izgledaće kao da spava.
Ovde ni jedna zgrabljena strast ne primi se korenom sreće
Nit udovoljstvo da dođe s njom, no mešanje je s tugom veće,
I od užasa evo samog da u smrti je gluvost kraja.
Ali mi za novu onu boju otvaraće se oči druge.
I onda svaku strasnu žudnju tek tad odvešće nove pruge.
Sa mojom zračnom suzom u samu tu sredinu raja.
- Poruka
- 402.120
BUNTOVNIK S RAZLOGOM
Pa šta ako sam sanjar
I zamišljam svet boljim no što jeste,
Idealima je sudbina
da tonu i uzdižu se.
Šta ako me lome vrtlozi
laži i licemerja..
Stalnost izazova
izoštri čula
Neka sam čudak
Što veruje u snove..to reći će
oni što ne poznaju me
To njihov je odraz u ogledalima
Neka sam sanjar
sanacu i dalje,
U oblacima ploviću sve više,
Neka me lome,
Zvezdama stremiću
sve bliže,
Ja čudak sam
Na životnoj niti što snove niže…
Marina Ugrin
Pa šta ako sam sanjar
I zamišljam svet boljim no što jeste,
Idealima je sudbina
da tonu i uzdižu se.
Šta ako me lome vrtlozi
laži i licemerja..
Stalnost izazova
izoštri čula
Neka sam čudak
Što veruje u snove..to reći će
oni što ne poznaju me
To njihov je odraz u ogledalima
Neka sam sanjar
sanacu i dalje,
U oblacima ploviću sve više,
Neka me lome,
Zvezdama stremiću
sve bliže,
Ja čudak sam
Na životnoj niti što snove niže…
Marina Ugrin
Kovač
Buduća legenda
- Poruka
- 30.786
POSVETA MOJOJ ŽENI
Kojoj dugujem što radošću sam ispunjen
I što se moji osjećaji bude kad budimo se mi
I što istog trena počinak dolazi kad vrijeme je sna,
Skladno disanje
Ljubavnika kojih tijela mirišu jedno drugom
Koji misle iste misli bez potrebe da se zbori
I tepaju iste riječi bez potrebe da se neki smisao rodi.
Neće od zlovoljnog vjetra se zalediti
Nit' od sumornog tropskog sunca uvenuti
Cvijeće u cvijetnjaku koji je naš i samo naš
Al' posveta je ova da je drugi čita:
I bliske su ovo riječi u javnost tebi upućene.
Thomas Stearns Eliot
Kojoj dugujem što radošću sam ispunjen
I što se moji osjećaji bude kad budimo se mi
I što istog trena počinak dolazi kad vrijeme je sna,
Skladno disanje
Ljubavnika kojih tijela mirišu jedno drugom
Koji misle iste misli bez potrebe da se zbori
I tepaju iste riječi bez potrebe da se neki smisao rodi.
Neće od zlovoljnog vjetra se zalediti
Nit' od sumornog tropskog sunca uvenuti
Cvijeće u cvijetnjaku koji je naš i samo naš
Al' posveta je ova da je drugi čita:
I bliske su ovo riječi u javnost tebi upućene.
Thomas Stearns Eliot
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Igračka vjetrova
Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.
Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lišće što vir ga vije,
za let si, dušo stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.
Tin Ujević
Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.
Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lišće što vir ga vije,
za let si, dušo stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.
Tin Ujević
U moru bih spavao
u zenice ti ronim
Na plocniku bih cvetao
u hodu ti leje crtam
Na nebu bih se budio
u smehu tvom lezaj spremam
Igrao bih nevidljiv
u srce ti se zatvaram
Tisini bih te oteo
u pesmu te oblacim.
Vasko Popa
u zenice ti ronim
Na plocniku bih cvetao
u hodu ti leje crtam
Na nebu bih se budio
u smehu tvom lezaj spremam
Igrao bih nevidljiv
u srce ti se zatvaram
Tisini bih te oteo
u pesmu te oblacim.
Vasko Popa
Ne cudi mene sto izmedju sviju
ostalih zena vi ste poput cvijeta
i sto se svakoj sve ljepote skriju
kad uz vas budu, jer im vasa smeta;
jer vase se vrline sravnit smiju
sa zvijezdom sto se ranom zorom sreta;
sto vise gledam, vise iz vas siju
ljubavna cuvstva prirodna i sveta.
Stoga su misli moje uvijek iste
kad svjetlost vidim u vama toliku:
da zenski stvor sa ovog svijeta niste,
vec mislim da u svome divnom liku
po volji velicanstva bozjeg vi ste
andjela jednog pokazali sliku.
Davanzati
ostalih zena vi ste poput cvijeta
i sto se svakoj sve ljepote skriju
kad uz vas budu, jer im vasa smeta;
jer vase se vrline sravnit smiju
sa zvijezdom sto se ranom zorom sreta;
sto vise gledam, vise iz vas siju
ljubavna cuvstva prirodna i sveta.
Stoga su misli moje uvijek iste
kad svjetlost vidim u vama toliku:
da zenski stvor sa ovog svijeta niste,
vec mislim da u svome divnom liku
po volji velicanstva bozjeg vi ste
andjela jednog pokazali sliku.
Davanzati
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Ljubavna kantilena
Jutros mi snovi tobom mirisahu
k’o rano cveće prolećem što buja,
sve žudnje tvoje ime gugutahu
k’o jata sinoć rođenih slavuja!…
Jutros mi snovi tobom mirisahu!
I tobom sve me pozdravljahu stvari!
Iz sveg mi tvoja usta puna zore
zborahu svojim govorom što žari,
iz sveg ljubljahu dva oka što gore!…
Tobom me neme pozdravljahu stvari!
O tebi jutros pričahu sve ruže
zanosno priču ružičastu jednu,
i sveži pupi, što se ljupko kruže,
tepahu pesmu beskrajnu i žednu!…
Grcahu jutros o tebi sve ruže!
Dok proleća te izbirahu moja
caricom svojom, i tamjanom bujne
mladosti nedra kadijahu tvoja,
uz psalme krvi vrele i olujne!…
Proleća tebi klanjahu se moja!
Carice mojih proleća što cepte,
jutros sve rime moje se zlaćahu
zlatom u kom ti lepe kose trepte,
i sve se pesme u te pretvarahu!…
Carice mojih pesama što cepte!
Mirko Korolija
(1886 - 1934)
Jutros mi snovi tobom mirisahu
k’o rano cveće prolećem što buja,
sve žudnje tvoje ime gugutahu
k’o jata sinoć rođenih slavuja!…
Jutros mi snovi tobom mirisahu!
I tobom sve me pozdravljahu stvari!
Iz sveg mi tvoja usta puna zore
zborahu svojim govorom što žari,
iz sveg ljubljahu dva oka što gore!…
Tobom me neme pozdravljahu stvari!
O tebi jutros pričahu sve ruže
zanosno priču ružičastu jednu,
i sveži pupi, što se ljupko kruže,
tepahu pesmu beskrajnu i žednu!…
Grcahu jutros o tebi sve ruže!
Dok proleća te izbirahu moja
caricom svojom, i tamjanom bujne
mladosti nedra kadijahu tvoja,
uz psalme krvi vrele i olujne!…
Proleća tebi klanjahu se moja!
Carice mojih proleća što cepte,
jutros sve rime moje se zlaćahu
zlatom u kom ti lepe kose trepte,
i sve se pesme u te pretvarahu!…
Carice mojih pesama što cepte!
Mirko Korolija
(1886 - 1934)
- Poruka
- 42.554
KO ZNA!
Da l' živim il' sam prošao?
U jedan suton sam došao,
i svu noć, evo, bdim.
I slušam: — (Je li to Bog
na uho meni šanuo,
il', davno mrtav snim?)
"U radost srca tvog
ja nisam sreću kanuo."
Znam: mutan sjaj je svanuo
na čelu dana mog.
I drugi nije došao.
Da l' živim il' sam prošao?
Velimir Živojinović - Massuka
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
BEZ OPROŠTAJA
Ne, ja se nisam oprostio s njom
kad nestade na svoju stranu.
Sam slušah svojih nada lom
U jednom zabačenom restoranu.
Kako je bilo? Nije teško reći!
U žamoru oglasila se trublja,
I vlak je krenuo obično i lijeno,
Sa svime što još ljubljah.
Da l` mišljaše da u tom gradu
Ostavlja dušu njome bonu?
Da l` iskahu me njene oči
Pogledom čeznje po peronu?
Daleko negdje juri sada vlak,
Al što to moje srce kuca jače?
Nije l` to možda nada, tajni znak,
Da neko u daljini plače?
Ah kakav plač! Uobraženje, san!
Ta njene čežnje davno sve su
Već ugašene. Ti si malko pjan,
A stvari jesu - kakve jesu.
Možda zape koji svijetli tren
Na svome letu u njezinoj duši;
A i taj spomen past će kao list
Minulog ljeta, što se suši.
Dobriša Cesarić
Ne, ja se nisam oprostio s njom
kad nestade na svoju stranu.
Sam slušah svojih nada lom
U jednom zabačenom restoranu.
Kako je bilo? Nije teško reći!
U žamoru oglasila se trublja,
I vlak je krenuo obično i lijeno,
Sa svime što još ljubljah.
Da l` mišljaše da u tom gradu
Ostavlja dušu njome bonu?
Da l` iskahu me njene oči
Pogledom čeznje po peronu?
Daleko negdje juri sada vlak,
Al što to moje srce kuca jače?
Nije l` to možda nada, tajni znak,
Da neko u daljini plače?
Ah kakav plač! Uobraženje, san!
Ta njene čežnje davno sve su
Već ugašene. Ti si malko pjan,
A stvari jesu - kakve jesu.
Možda zape koji svijetli tren
Na svome letu u njezinoj duši;
A i taj spomen past će kao list
Minulog ljeta, što se suši.
Dobriša Cesarić
Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.082
Ako želiš ljubavnika
Bit ću to što tražiš
Ako ljubiš druge draži
Na mom licu biće krinka
Ako pak za srodnu dušu moliš
Rukom me privlači
Il i-ako voliš, mahnito istuci.
Ovde sam
Sasvim tvoj
Ako šakom treba se potući
I u ring ući
Za liječnikom, ako srce zebe,
Pregledat ću pomno
Svaki deo tebe
Tvoj ću vozač biti
Samo stupi
Il me smesti u vozilo svoje
Svejedno je
Ja sam tvoj
Da ,mesec odveć sjaji
Lanac grubo steže,
Pa zla zver ne sanja
A ja lutah svugde dokle pamet seže
Kroz sva obećanja
I znana i neznana
I neodržana
Nikad žena natrag se ne vraća
Pa sve da od boli kolena se tope
Ili da ko stene prostrem se pred stope
Zavijam sred leta
Grebem posred srca
Param prekrivače
Il' zavapim jače:”Molim”
Sav u muci toj
Ja sam tvoj.
Pa i ako usneš
U trenutku, negde, usred ceste,
Upravljač je moj
Ili ako gradom zaželiš prošetat
Nestat ja ću s maglom, kradom
Ustrebaš li oca za buduće dete
Samo kaži
Ili tek šetača po peščanoj plaži
Ja sam tvoj
Ako želiš ljubavnika
Bit ću to što tražiš
Ako ljubiš druge drazi
Na mom licu bit će krinka.
Leonard Kohen
Bit ću to što tražiš
Ako ljubiš druge draži
Na mom licu biće krinka
Ako pak za srodnu dušu moliš
Rukom me privlači
Il i-ako voliš, mahnito istuci.
Ovde sam
Sasvim tvoj
Ako šakom treba se potući
I u ring ući
Za liječnikom, ako srce zebe,
Pregledat ću pomno
Svaki deo tebe
Tvoj ću vozač biti
Samo stupi
Il me smesti u vozilo svoje
Svejedno je
Ja sam tvoj
Da ,mesec odveć sjaji
Lanac grubo steže,
Pa zla zver ne sanja
A ja lutah svugde dokle pamet seže
Kroz sva obećanja
I znana i neznana
I neodržana
Nikad žena natrag se ne vraća
Pa sve da od boli kolena se tope
Ili da ko stene prostrem se pred stope
Zavijam sred leta
Grebem posred srca
Param prekrivače
Il' zavapim jače:”Molim”
Sav u muci toj
Ja sam tvoj.
Pa i ako usneš
U trenutku, negde, usred ceste,
Upravljač je moj
Ili ako gradom zaželiš prošetat
Nestat ja ću s maglom, kradom
Ustrebaš li oca za buduće dete
Samo kaži
Ili tek šetača po peščanoj plaži
Ja sam tvoj
Ako želiš ljubavnika
Bit ću to što tražiš
Ako ljubiš druge drazi
Na mom licu bit će krinka.
Leonard Kohen
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
AKO ME ZABORAVIŠ
Hoću da znam
jednu stvar.
Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo drveta,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.
E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.
Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.
Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.
Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.
Pablo Neruda
Hoću da znam
jednu stvar.
Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo drveta,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.
E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.
Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.
Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.
Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.
Pablo Neruda
Tako si mi blisko
da si bliza nego dan noci,
i senka svetlu;
tako blisko
da reci koje za tebe slazem
znas pre nego sto ih i pomislim;
tako bliska
da ne znam gde pocinjes ti,
a prestajem ja.
Grad u kome zivis znam iz uzbudjenja.
Sigurno ima svoj geografski polozaj,
umetnicka dela, administraciju
i po tome je slican mnogim drugim gradovima;
ima Tebe
i to ga izjednacava sa mojom ceznjom
i snovima u kojima takodje zivis.
On je cvor srece i sudbine do kog nece dovesti
besputni zivot mog dlana.
Tako daleko da samo uvek i nikad
mogu pomocu misli da priblize tvoju udaljenost.
Toliko si daleko kad kazem zivis, mislim postojis,
onda su te reci metafora moga,
a ne tvoga postojanja
Toliko daleko da kad kazem Ti, Tebe, Tebi
to su pisani znaci moje egzistencije,
suvise bedne da bih joj davao naziv radi nje same.
Zivis tamo gde niko drugi nece stici sem tebe,
u suzi mojoj;
blizu, blize no najblize reci
koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene
kao sto bih ja zeleo da budem blizu tebe;
tako si blizu mene
da se sporazumevamo otkucajima srca;
tako blizu
da bi radi opstanka morao da postoji moj zivot u kom zivis,
morala bi da se ugasi moja misao u kojoj mislis,
morao bi da se probudim iz sna u kom sanjas
(autor nepoznat)
da si bliza nego dan noci,
i senka svetlu;
tako blisko
da reci koje za tebe slazem
znas pre nego sto ih i pomislim;
tako bliska
da ne znam gde pocinjes ti,
a prestajem ja.
Grad u kome zivis znam iz uzbudjenja.
Sigurno ima svoj geografski polozaj,
umetnicka dela, administraciju
i po tome je slican mnogim drugim gradovima;
ima Tebe
i to ga izjednacava sa mojom ceznjom
i snovima u kojima takodje zivis.
On je cvor srece i sudbine do kog nece dovesti
besputni zivot mog dlana.
Tako daleko da samo uvek i nikad
mogu pomocu misli da priblize tvoju udaljenost.
Toliko si daleko kad kazem zivis, mislim postojis,
onda su te reci metafora moga,
a ne tvoga postojanja
Toliko daleko da kad kazem Ti, Tebe, Tebi
to su pisani znaci moje egzistencije,
suvise bedne da bih joj davao naziv radi nje same.
Zivis tamo gde niko drugi nece stici sem tebe,
u suzi mojoj;
blizu, blize no najblize reci
koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene
kao sto bih ja zeleo da budem blizu tebe;
tako si blizu mene
da se sporazumevamo otkucajima srca;
tako blizu
da bi radi opstanka morao da postoji moj zivot u kom zivis,
morala bi da se ugasi moja misao u kojoj mislis,
morao bi da se probudim iz sna u kom sanjas
(autor nepoznat)
- Poruka
- 402.120
"Moje veliko slovo" - Željko Krznarić
Ti si jedno veliko slovo
u mom životu,
neoprostivo i nedužno,
namerno i slučajno,
ti si sve.
I noćas ja se odjednom setim kiše
koja je pala tog popodneva.
Setim se tvojih očiju
iz kojih nisam izlazio
pet sati i nekoliko minuta
a za to vreme svet se okretao
i ništa nije stajalo;
Druga smena je radila neumorno,
neko je u tom trenutku ljubio
i umiralo se u tih pet sati
i nekoliko minuta
a mi smo delili sudbinu ruže
ja s tvojim imenom na usni
i ti sa mnom.
Kiša je padala tog popodneva
znam to sigurno
jer na tvom licu je zasjala jedna kap
poput bisera
i trave su sanjale o nama.
Ti si jedno veliko slovo u mom životu
i samo sam tebe učio
kako se pobedjuje ravnodušnost
govorio sam ti lepo
a ustvari
ponekad sam pomislio kako bi bilo
raskopčati tvoju košulju
i ljubiti te dugo
tako dugo dok kiša ne prestane.
Ti si moje veliko slovo
veliko poglavlje jednog popodneva
i malo večernje tame.
Ti si zvezda lutajuća
koja mi se seli iz oka u oko.
Pa setiš li se kako smo izašli
iz te kiše sretni,
moje veliko slovo?
Ti si jedno veliko slovo
u mom životu,
neoprostivo i nedužno,
namerno i slučajno,
ti si sve.
I noćas ja se odjednom setim kiše
koja je pala tog popodneva.
Setim se tvojih očiju
iz kojih nisam izlazio
pet sati i nekoliko minuta
a za to vreme svet se okretao
i ništa nije stajalo;
Druga smena je radila neumorno,
neko je u tom trenutku ljubio
i umiralo se u tih pet sati
i nekoliko minuta
a mi smo delili sudbinu ruže
ja s tvojim imenom na usni
i ti sa mnom.
Kiša je padala tog popodneva
znam to sigurno
jer na tvom licu je zasjala jedna kap
poput bisera
i trave su sanjale o nama.
Ti si jedno veliko slovo u mom životu
i samo sam tebe učio
kako se pobedjuje ravnodušnost
govorio sam ti lepo
a ustvari
ponekad sam pomislio kako bi bilo
raskopčati tvoju košulju
i ljubiti te dugo
tako dugo dok kiša ne prestane.
Ti si moje veliko slovo
veliko poglavlje jednog popodneva
i malo večernje tame.
Ti si zvezda lutajuća
koja mi se seli iz oka u oko.
Pa setiš li se kako smo izašli
iz te kiše sretni,
moje veliko slovo?
gost 346714
Veoma poznat
- Poruka
- 14.726
(Ovo su prvi stihovi ikada koje sam naučio uz oca sa nekoliko godina. Verovatno je to bila i moja prva knjiga.
Skroz nerealno, ali tako, jer Karlovce sam posećivao jedino za vreme grozđenbala i nisam bio nešto impresioniran njima. Sve vrste medova obožavam, a smokvu otkad znam za sebe ne volim da jedem. Ni u kom obliku )
Oj Karlovci moje mesto drago
Odrastao sam, kao detence igra beše jedino mi blago
Slatko zvah samo med i smokvu
Skroz nerealno, ali tako, jer Karlovce sam posećivao jedino za vreme grozđenbala i nisam bio nešto impresioniran njima. Sve vrste medova obožavam, a smokvu otkad znam za sebe ne volim da jedem. Ni u kom obliku )
Oj Karlovci moje mesto drago
Odrastao sam, kao detence igra beše jedino mi blago
Slatko zvah samo med i smokvu
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
KESTEN
Najtužnije je otići
iz kuće u jesensko jutro
kad ne sluti ništa povratak skori
Kesten pred kućom što ga je
posadio naš otac raste u našim očima
majka je sitna
možeš je na rukama nositi
na polici stoje staklenke
u kojima su slastice
kao božice slatkih usana
sačuvale okus
vječne mladosti
vojnici u kutu ladice ostat će
do konca svijeta olovni
a svemogući Bog koji je miješao
gorčinu sa slašću
visi na zidu bespomoćan
i loše naslikan
Djetinjstvo je kao izlizani lik
na zlatnoj moneti koja zveči
Čisto.
Tadeuš Ruževič
Najtužnije je otići
iz kuće u jesensko jutro
kad ne sluti ništa povratak skori
Kesten pred kućom što ga je
posadio naš otac raste u našim očima
majka je sitna
možeš je na rukama nositi
na polici stoje staklenke
u kojima su slastice
kao božice slatkih usana
sačuvale okus
vječne mladosti
vojnici u kutu ladice ostat će
do konca svijeta olovni
a svemogući Bog koji je miješao
gorčinu sa slašću
visi na zidu bespomoćan
i loše naslikan
Djetinjstvo je kao izlizani lik
na zlatnoj moneti koja zveči
Čisto.
Tadeuš Ruževič
- Poruka
- 402.120
Ne zelim samo nasa dva tela,vec sve ostalo;
ono tesko i ono lako,
ono sto se cini lakim.
Htela bih da savladam oluje u tvojim ocima,
htela bih da sviram na usamljenoj flauti tvog osmeha,
htela bih da ucestvujem u lovu po tvom haosu
u tvojim melanholicnim ocima,
htela bih da ih zatvaram.
Planina koja se uzdize na tvojim tamama izmedju jedanaest i podne
htela bih da je ucinim jos tamnijom mojim tamama,
to je pad kroz dan
hocu da sa tobom padam.
Svoje ja prozivljavam kroz tebe,
tvoje ja zelim u sebi,
zelim svoju slobodu kroz sebe,
zajedno cemo brati trenutke ruza bez trnja.
Marija Vine
ono tesko i ono lako,
ono sto se cini lakim.
Htela bih da savladam oluje u tvojim ocima,
htela bih da sviram na usamljenoj flauti tvog osmeha,
htela bih da ucestvujem u lovu po tvom haosu
u tvojim melanholicnim ocima,
htela bih da ih zatvaram.
Planina koja se uzdize na tvojim tamama izmedju jedanaest i podne
htela bih da je ucinim jos tamnijom mojim tamama,
to je pad kroz dan
hocu da sa tobom padam.
Svoje ja prozivljavam kroz tebe,
tvoje ja zelim u sebi,
zelim svoju slobodu kroz sebe,
zajedno cemo brati trenutke ruza bez trnja.
Marija Vine
Atomic™
Srebrna tastatura
- Poruka
- 271.007
Сигарета мелькает во тьме
Ветер пепел в лицо швырнул мне
И обугленный фильтр на пальцах
Мне оставил ожог
Скрипнув сталью, открылась дверь
Ты идёшь, ты мой теперь
Я приятную дрожь ощущаю
С головы до ног
Ты со мною забудь обо всём
Эта ночь нам покажется сном
Ты возьмёшь меня и прижмёшь
Как родную дочь
Нас окутает дым сигарет
Ты уйдёшь, как настанет рассвет
И следы на постели напомнят
Про счастливую ночь
Эротичный лунный свет
Запретит сказать тебе "нет"
И опустится плавно на пол
Всё моё бельё
Шум деревьев и ветер ночной
Стон заглушит твой и мой
И биение сердца, пылающего
Адским огнём
Ты со мною забудь обо всём
Эта ночь нам покажется сном
Ты возьмёшь меня и прижмёшь
Как родную дочь
Нас окутает дым сигарет
Ты уйдёшь, как настанет рассвет
И следы на постели напомнят
Про счастливую ночь
Ты со мною забудь обо всём
Эта ночь нам покажется сном
Ты возьмёшь меня и прижмёшь
Как родную дочь
Нас окутает дым сигарет
Ты уйдёшь, как настанет рассвет
И следы на постели напомнят
Про счастливую ноч
У мраку трепери цигарета
Ветар ми је бацио пепео у лице
И угљенисани филтер на прстима
Оставио ми опекотину
Врата су се отворила уз шкрипу челика
Иди, сад си мој
Осећам пријатно дрхтање
Од главе до пете
Заборави на све са мном
Ова ноћ ће нам изгледати као сан
Узми ме и држи ме
Као моја рођена ћерка
Бићемо обавијени димом цигарета
Отићи ћете како сване
И трагови на кревету ће подсећати
О срећној ноћи
Еротска месечина
Забрани да вам кажем „не“
И глатко ће пасти на под
Сав мој веш
Бука дрвећа и ветар ноћу
Стењање ће удавити ваше и моје
И куцање срца које гори
Паклена ватра
Заборави на све са мном
Ова ноћ ће нам изгледати као сан
Узми ме и држи ме
Као моја рођена ћерка
Бићемо обавијени димом цигарета
Отићи ћете како сване
И трагови на кревету ће подсећати
О срећној ноћи
Заборави на све са мном
Ова ноћ ће нам изгледати као сан
Узми ме и држи ме
Као моја рођена ћерка
Бићемо обавијени димом цигарета
Отићи ћете како сване
И трагови на кревету ће подсећати
О срећној ноћи
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Ljubim te, dušo
Sumračak pada: tišina se svija,
u milju tone vasiona sva;
večernja zvezda treperi i sija:
veselo sve je – samo nisam ja!
Nemir mi stisko umorne grudi,
nesrećno srce što ljubiti zna!
Kroz tiha polja srdašce mi žudi
daleko tamo, u bajniji svet:
da zlato moje iza sanka budi
uz glasak frule, uz uzdisaj klet…
Il da joj šapne povetarcem blagim:
ljubim te, dušo, više nego svet!
Vojislav Ilić
Sumračak pada: tišina se svija,
u milju tone vasiona sva;
večernja zvezda treperi i sija:
veselo sve je – samo nisam ja!
Nemir mi stisko umorne grudi,
nesrećno srce što ljubiti zna!
Kroz tiha polja srdašce mi žudi
daleko tamo, u bajniji svet:
da zlato moje iza sanka budi
uz glasak frule, uz uzdisaj klet…
Il da joj šapne povetarcem blagim:
ljubim te, dušo, više nego svet!
Vojislav Ilić
- Poruka
- 402.120
Kad odeš
Kad odeš, kad zatvoriš za sobom vrata, ne osvrći se
Kad bežiš, pobegni naglo i plači kad si daleko
Kad već nisi to da možeš da ostaneš gde te vole
Onda učini to brzo, brže od suze iz njenog oka.
Požuri da te suza ne stigne i ne opeče
Pazi da te oko ne vidi i ne skameni
Juri da te ruka ne potraži, ruka snena
Stazi se svojoj jedinoj vrati, sebičnom sebi.
Zoran Radmilović
Kad odeš, kad zatvoriš za sobom vrata, ne osvrći se
Kad bežiš, pobegni naglo i plači kad si daleko
Kad već nisi to da možeš da ostaneš gde te vole
Onda učini to brzo, brže od suze iz njenog oka.
Požuri da te suza ne stigne i ne opeče
Pazi da te oko ne vidi i ne skameni
Juri da te ruka ne potraži, ruka snena
Stazi se svojoj jedinoj vrati, sebičnom sebi.
Zoran Radmilović
