RužicaRužaRuška
Primećen član
- Poruka
- 745
“Od svih mogućih zvezda izabrao sam tebe...
Bila si najtužnija na mome nebu, a najviše si sijala!”
Bila si najtužnija na mome nebu, a najviše si sijala!”
-
- Popularno:
- Putin se mora predati...Prvo ona 2...
- Adolf Hitler na pragu nove pobede!
- ISTINA O NIS-U, zasto se ne prodaje jos?
- Platni promet kartica u Srbiji je pod...
- Koliko je Srbija dužna Kini?
- Mapa koja prikazuje najpoznatiju osobu...
- Demokratija je bezvredna
- Bokan - - Hrvatska služba radila na...
- Александар Вучић: Дајемо још 50 дана...
- Teške vesti za Srbiju; Vanredno...
Stihovi za moju dusu
- Začetnik teme SlatKis6702
- Datum pokretanja
gost 359182
Buduća legenda
- Poruka
- 40.484
Kada se spusti tmina, pa mrak,
javi se nesto nalik na znak,
koji po svemu na nadu lici,
da nije kraj ovoj premiloj prici.
Da li to zvezda za zvezdom, u horu,
pevaju onome istome moru,
u koje smo iskreno, bez lazi i cisto,
bacivsi kamen pozeleli isto.
I mada me godine i secanja melju,
cuvam jos uvek tu istu zelju.
Javi se, tu je, toliko da znam,
da ceka trenutak da zivot joj dam.
I razbacam reci po sobi tek tako,
al' nista sa tim, moze to svako.
Al' nikome nisi k'o meni nesto,
da svakoj im posebno pronadjem mesto.
I ne shvatam zivot u kome boli,
kad nekoga neko iskreno voli.
Al', zivot je, opet, u prazno vodjen,
kad voleo nisi il' bio voljen.
javi se nesto nalik na znak,
koji po svemu na nadu lici,
da nije kraj ovoj premiloj prici.
Da li to zvezda za zvezdom, u horu,
pevaju onome istome moru,
u koje smo iskreno, bez lazi i cisto,
bacivsi kamen pozeleli isto.
I mada me godine i secanja melju,
cuvam jos uvek tu istu zelju.
Javi se, tu je, toliko da znam,
da ceka trenutak da zivot joj dam.
I razbacam reci po sobi tek tako,
al' nista sa tim, moze to svako.
Al' nikome nisi k'o meni nesto,
da svakoj im posebno pronadjem mesto.
I ne shvatam zivot u kome boli,
kad nekoga neko iskreno voli.
Al', zivot je, opet, u prazno vodjen,
kad voleo nisi il' bio voljen.
gost 359182
Buduća legenda
- Poruka
- 40.484
ТИ СИ МИ
Ти си ми јутро: свићеш у мени,
са новом зором свакога дана.
Кад зора сване, њен ми је додир
Нежан ко додир твојих усана.
А кад у подне упече звезда,
И ватру проспе на све врхунце,
Тај жар у мом се срцу распламса
И једно схватим: ти моје си сунце.
И већ се поноћ полако ближи,
Тама се увлачи у моје поре…
Ја склапам очи и свитање слутим
Још једне нове, прекрасне зоре.
И ти тад сањиво отвараш очи,
а ниси свестан да свим својим бићем
Чезнем да и ја једнога дана
У теби спавам, будим се, свићем.
И моје срце - калеидоскоп
Изнова ствара сву ту лепоту:
Ти јутро си, подне, вече и поноћ,
Једина извесност у мом животу.
И цео свет, та шарена лажа,
само је одсјај лепоте твоје.
Знам: ти си ми јутро, подне и вече,
Љубави моја, и све моје…
(Виолета Милићевић)
Ти си ми јутро: свићеш у мени,
са новом зором свакога дана.
Кад зора сване, њен ми је додир
Нежан ко додир твојих усана.
А кад у подне упече звезда,
И ватру проспе на све врхунце,
Тај жар у мом се срцу распламса
И једно схватим: ти моје си сунце.
И већ се поноћ полако ближи,
Тама се увлачи у моје поре…
Ја склапам очи и свитање слутим
Још једне нове, прекрасне зоре.
И ти тад сањиво отвараш очи,
а ниси свестан да свим својим бићем
Чезнем да и ја једнога дана
У теби спавам, будим се, свићем.
И моје срце - калеидоскоп
Изнова ствара сву ту лепоту:
Ти јутро си, подне, вече и поноћ,
Једина извесност у мом животу.
И цео свет, та шарена лажа,
само је одсјај лепоте твоје.
Знам: ти си ми јутро, подне и вече,
Љубави моја, и све моје…
(Виолета Милићевић)
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Koji smo danas dan
Mi smo svi dani
Prijateljice moja
Mi smo čitav život
Ljubavi moja
Mi se volimo i mi živimo
A ne znamo šta je to život
I ne znamo šta je to dan
I ne znamo šta je to ljubav
Žak Prever
Mi smo svi dani
Prijateljice moja
Mi smo čitav život
Ljubavi moja
Mi se volimo i mi živimo
A ne znamo šta je to život
I ne znamo šta je to dan
I ne znamo šta je to ljubav
Žak Prever
RužicaRužaRuška
Primećen član
- Poruka
- 745
“...da sam vetar...
...kad poželiš...
...da te nosim...
...mojim krilom...
...da te krasim...
...da sam sunce...
...da te grejem...
...da te... vidim...
...da si pored...
...i osetim...
...da postojiš...
...kada hodam...
...da te vodim...
...okom... srcem...
...da ti godim...”
...kad poželiš...
...da te nosim...
...mojim krilom...
...da te krasim...
...da sam sunce...
...da te grejem...
...da te... vidim...
...da si pored...
...i osetim...
...da postojiš...
...kada hodam...
...da te vodim...
...okom... srcem...
...da ti godim...”
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
LIJEČNIK KOD SIROMAHA
Kratkovidan gospodin s hladnim mekanim prstima
sto hlade kao kamfor topla usjana rebra:
s gumenim cijevima od kaučuka i srebra
pipa znojno meso po stegnu i na krstima.
On ima rukavice od jelenje koze skupe
i njega vani ceka vlastita karuca.
Svjetluca staklo cvikera i hladno paluca,
sve tajne tijela Njemu su prozirne i glupe.
Oprali su pred Njim sve stolce i daske poda
te ribahu dugo lavor pepelom i pijeskom;
svjetlucaju case svecanim blijeskom,
citava kuca plaho i oprezno na prstima hoda.
Zena se stidi; drsce u ruci platno gruboga rucnika
od muke se znoji za bijedu sobe, prnje traljave.
U ocima toga stranca sve su stvari kaljave:
on misli na svoje lovacke blistave puske,
na zeca na livadi, na vlagu pasje njuske,
na odmor poslije rucka: stolice od slame,
na drugove, na ruze, perunike, ciklame,
na smjesak lutke: mlade u bjelini dame.
Miroslav Krleža
Kratkovidan gospodin s hladnim mekanim prstima
sto hlade kao kamfor topla usjana rebra:
s gumenim cijevima od kaučuka i srebra
pipa znojno meso po stegnu i na krstima.
On ima rukavice od jelenje koze skupe
i njega vani ceka vlastita karuca.
Svjetluca staklo cvikera i hladno paluca,
sve tajne tijela Njemu su prozirne i glupe.
Oprali su pred Njim sve stolce i daske poda
te ribahu dugo lavor pepelom i pijeskom;
svjetlucaju case svecanim blijeskom,
citava kuca plaho i oprezno na prstima hoda.
Zena se stidi; drsce u ruci platno gruboga rucnika
od muke se znoji za bijedu sobe, prnje traljave.
U ocima toga stranca sve su stvari kaljave:
on misli na svoje lovacke blistave puske,
na zeca na livadi, na vlagu pasje njuske,
na odmor poslije rucka: stolice od slame,
na drugove, na ruze, perunike, ciklame,
na smjesak lutke: mlade u bjelini dame.
Miroslav Krleža
- Poruka
- 37.726
Noć jača od sveta
O, koje li je vreme u kosmosu
Sazdan od zvezda rujni ponor cveta
Prevazilaziš se maglom preko sveta
Nema uspavanke za srditu joj rosu
Jača od sveta noć tajnih prepleta
Očara prazninu zaspalog tela što se osu
Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu
I ptice sleću u kamen sa dleta
Nek župlja senka nestanak tela slavi
Jedno je vreme u srcu drugo u glavi
Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje
Mi znamo da je od prošlosti veće
Sve čega nema i što biti neće
I da svet ovaj prazno odjekuje
Branko Miljković
O, koje li je vreme u kosmosu
Sazdan od zvezda rujni ponor cveta
Prevazilaziš se maglom preko sveta
Nema uspavanke za srditu joj rosu
Jača od sveta noć tajnih prepleta
Očara prazninu zaspalog tela što se osu
Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu
I ptice sleću u kamen sa dleta
Nek župlja senka nestanak tela slavi
Jedno je vreme u srcu drugo u glavi
Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje
Mi znamo da je od prošlosti veće
Sve čega nema i što biti neće
I da svet ovaj prazno odjekuje
Branko Miljković
RužicaRužaRuška
Primećen član
- Poruka
- 745
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
MOLIM TE, POSLUŠAJ ONO ŠTO NE KAŽEM
Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuce maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Bozje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Možda se čini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoca.
Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da itko
Lovi me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da će me otkriti.
Zato freneticno kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonsalantno, sofisticirano procelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zastiti od pogleda koji zna.
Ali bas takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega slijedi prihvacanje.
Ako slijedi Ijubav.
To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene samoga,
od zatvora sto sam ga sam sagradio,
od prepreka sto ih sam tako bolno podizem.
To je jedino sto će me uvjeriti u ono u što ne mogu uvjeriti sam sebe,
da uistinu nešto vrijedim.
Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usudjujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslijediti prihvacanje,
da neće uslijediti Ijubav.
Bojim se da ćeš me manje cijeniti, da ćeš se smijati,
a tvoj bi me smijeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam ništa, da ne vrijedim,
i da ćeš ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja
sa sigurnim proceljem izvana
i uplasenim djetetom unutra.
Tako pocinje svjetlucava ali prazna parada maski,
a moj zivot postaje bojiste.
Dokono cavrljam s tobom uctivim tonovima povrsnog razgovora.
Kažem ti sve, a zapravo ništa,
i ništa o onome sto je sve,
i sto place u meni.
Zato kad sam u kolotecini,
neka te ne zavara to što govorim.
Molim te pazljivo slusaj i pokusaj cuti ono što ne kažem.
Sto bih volio da mogu reci,
sto zbog opstanka moram reci,
ali sto reci ne mogu.
Ne volim ništa kriti,
Ne volim igrati umjetne, lazne igre,
želim prestati s igrama.
želim biti iskren i spontan te biti ja,
ali mi ti moras pomoći.
Moras pruziti ruku
čak i kada se čini da je to posljednje sto želim.
Samo ti možeš iz mojih ociju ukloniti prazan pogled zivog mrtvaca.
Samo me ti možeš prizvati u zivot.
Svaki put kad si Ijubazan, njezan i kad me hrabris,
svaki put kad pokusas razumjeti jer uistinu brines,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moći da me ozivis možeš udahnuti zivot u mene.
Želim da to znaš.
Želim da znaš koliko si mi važan,
kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izaberes.
Samo ti možeš srusiti zidove iza kojih drscem,
samo ti možeš ukloniti moju masku,
samo ti me možeš osloboditi moga sjenovitog svijeta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlucis.
Molim te odluci. Ne mimoilazi me.
Neće ti biti lako.
Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snažne zidove.
Sto mi blize pridjes
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali unatoc tome sto o covjeku kažu knjige,
ja sam često nerazuman.
Borim se bas protiv one stvari za kojom ceznem.
Ali rekose mi da je ljubav jača od snaznih zidova,
i tu lezi moja nada.
Molim te pokusaj pobijediti zidove
cvrstom rukom
jer dijete je vrlo osjetljivo.
Tko sam, možda se pitas?
Ja sam onaj kojega znaš vrlo dobro.
Jer ja sam svaki covjek na kojega naidjes
i ja sam svaka žena na koju naidjes.
Charles C. Finn
Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuce maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Bozje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Možda se čini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoca.
Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da itko
Lovi me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da će me otkriti.
Zato freneticno kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonsalantno, sofisticirano procelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zastiti od pogleda koji zna.
Ali bas takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega slijedi prihvacanje.
Ako slijedi Ijubav.
To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene samoga,
od zatvora sto sam ga sam sagradio,
od prepreka sto ih sam tako bolno podizem.
To je jedino sto će me uvjeriti u ono u što ne mogu uvjeriti sam sebe,
da uistinu nešto vrijedim.
Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usudjujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslijediti prihvacanje,
da neće uslijediti Ijubav.
Bojim se da ćeš me manje cijeniti, da ćeš se smijati,
a tvoj bi me smijeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam ništa, da ne vrijedim,
i da ćeš ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja
sa sigurnim proceljem izvana
i uplasenim djetetom unutra.
Tako pocinje svjetlucava ali prazna parada maski,
a moj zivot postaje bojiste.
Dokono cavrljam s tobom uctivim tonovima povrsnog razgovora.
Kažem ti sve, a zapravo ništa,
i ništa o onome sto je sve,
i sto place u meni.
Zato kad sam u kolotecini,
neka te ne zavara to što govorim.
Molim te pazljivo slusaj i pokusaj cuti ono što ne kažem.
Sto bih volio da mogu reci,
sto zbog opstanka moram reci,
ali sto reci ne mogu.
Ne volim ništa kriti,
Ne volim igrati umjetne, lazne igre,
želim prestati s igrama.
želim biti iskren i spontan te biti ja,
ali mi ti moras pomoći.
Moras pruziti ruku
čak i kada se čini da je to posljednje sto želim.
Samo ti možeš iz mojih ociju ukloniti prazan pogled zivog mrtvaca.
Samo me ti možeš prizvati u zivot.
Svaki put kad si Ijubazan, njezan i kad me hrabris,
svaki put kad pokusas razumjeti jer uistinu brines,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moći da me ozivis možeš udahnuti zivot u mene.
Želim da to znaš.
Želim da znaš koliko si mi važan,
kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izaberes.
Samo ti možeš srusiti zidove iza kojih drscem,
samo ti možeš ukloniti moju masku,
samo ti me možeš osloboditi moga sjenovitog svijeta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlucis.
Molim te odluci. Ne mimoilazi me.
Neće ti biti lako.
Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snažne zidove.
Sto mi blize pridjes
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali unatoc tome sto o covjeku kažu knjige,
ja sam često nerazuman.
Borim se bas protiv one stvari za kojom ceznem.
Ali rekose mi da je ljubav jača od snaznih zidova,
i tu lezi moja nada.
Molim te pokusaj pobijediti zidove
cvrstom rukom
jer dijete je vrlo osjetljivo.
Tko sam, možda se pitas?
Ja sam onaj kojega znaš vrlo dobro.
Jer ja sam svaki covjek na kojega naidjes
i ja sam svaka žena na koju naidjes.
Charles C. Finn
neobično-obična
Zainteresovan član
- Poruka
- 129
Mister
Legenda
- Poruka
- 69.191
O Mladosti
Poklanjala si, al si krala,
i nevjerna si bila ti,
ne, suviše mi nisi dala:
O mladosti... O mladosti... O mladosti moja..
. To škrto sunce što je palo,
ta ljubav jadna, kratki sni,
za uspomene to je malo:
O mladosti, mladosti...
Daj stani na čas,
i daj mi snage da oprostim se bar od nje
, i da mi društvo pjesmu svrši
i da se čaša ispije.
Još prepun nade, što da radim,
na pola puta tek smo mi,
a jutros već su drugi mladi:
O mladosti... O mladosti... O mladosti moja..
. Pa zbogom, budi bolja s drugima
i daj mu više nježnosti jer to je ništa što ja gubim:
O mladosti, mladosti...
Arsen Dedic
Poklanjala si, al si krala,
i nevjerna si bila ti,
ne, suviše mi nisi dala:
O mladosti... O mladosti... O mladosti moja..
. To škrto sunce što je palo,
ta ljubav jadna, kratki sni,
za uspomene to je malo:
O mladosti, mladosti...
Daj stani na čas,
i daj mi snage da oprostim se bar od nje
, i da mi društvo pjesmu svrši
i da se čaša ispije.
Još prepun nade, što da radim,
na pola puta tek smo mi,
a jutros već su drugi mladi:
O mladosti... O mladosti... O mladosti moja..
. Pa zbogom, budi bolja s drugima
i daj mu više nježnosti jer to je ništa što ja gubim:
O mladosti, mladosti...
Arsen Dedic
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
KOČIJAŠU
Mesec- svinga
od mesinga
nebom luta.
Kočijašu,
skreni kola pored puta.
Kočijašu,
hajd' na čašu,
dođi, druže, da te pitam
kome njene ruke mašu,
ove noći
dok se skitam.
Noć je pala,
kola stala,
konji vrani.
I vrata su zaškripala
na mehani.
Nikog nema.
Krčmar drema
preko stola.
Gazda, mi smo dva boema,
i željni smo alkohola.
Prič'o sam joj o proleću
možda grešno, možda čudno.
Ona dunu k'o u sveću. Sve ugasi,
sve zaludno.
Ne sećam se ničeg više,
pamtim samo bat koraka,
koji nam se podeliše
na dve strane
od sokaka.
Ona jednom, a ja drugom.
Rastasmo se bez svršetka.
Pijan zvižduk mesto metka,
prosvir'o sam samo
tugom.
Pošao sam bez zaklona
niz ulicu, koju pljujem.
I mislio, da l' zna ona,
u šta sve ja
ne verujem.
Pošao sam kud me nose
dve cipele ko dva splava.
-Pijan, ružan, guste kose,
prazno srce,
puna glava.
Kočijašu,
ispij čašu,
ispijmo je za čoveka.
I poteraj sad u kasu,
na putu nas
zora čeka.
Veles Perić
Mesec- svinga
od mesinga
nebom luta.
Kočijašu,
skreni kola pored puta.
Kočijašu,
hajd' na čašu,
dođi, druže, da te pitam
kome njene ruke mašu,
ove noći
dok se skitam.
Noć je pala,
kola stala,
konji vrani.
I vrata su zaškripala
na mehani.
Nikog nema.
Krčmar drema
preko stola.
Gazda, mi smo dva boema,
i željni smo alkohola.
Prič'o sam joj o proleću
možda grešno, možda čudno.
Ona dunu k'o u sveću. Sve ugasi,
sve zaludno.
Ne sećam se ničeg više,
pamtim samo bat koraka,
koji nam se podeliše
na dve strane
od sokaka.
Ona jednom, a ja drugom.
Rastasmo se bez svršetka.
Pijan zvižduk mesto metka,
prosvir'o sam samo
tugom.
Pošao sam bez zaklona
niz ulicu, koju pljujem.
I mislio, da l' zna ona,
u šta sve ja
ne verujem.
Pošao sam kud me nose
dve cipele ko dva splava.
-Pijan, ružan, guste kose,
prazno srce,
puna glava.
Kočijašu,
ispij čašu,
ispijmo je za čoveka.
I poteraj sad u kasu,
na putu nas
zora čeka.
Veles Perić
RužicaRužaRuška
Primećen član
- Poruka
- 745
“Dodirni me tišinom, ne dirajući srce...
ne rušeći daljine...
Dodirni me pogledom, nestvarno, nežno...
da niko ne vidi.
Dodirni me pesmom, malom pesmom
i jednim osmehom...
i ja ću u očima poneti tvoju večnost...”
ne rušeći daljine...
Dodirni me pogledom, nestvarno, nežno...
da niko ne vidi.
Dodirni me pesmom, malom pesmom
i jednim osmehom...
i ja ću u očima poneti tvoju večnost...”
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.702
Na svet sam došao sličan ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.
I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.
U nebo sam se sunovratio,
sa svima sam se vlažno ljubio,
i kome treba nežnost vratio,
i kome treba, bol izgubio.
Bičevi grana.. Rebra plota..
Vetrovi sumrak za rukav vuku..
Šta sam to imao od života?
Nečiju kosu.. Nečiju ruku..
I jedno srce ustreptalo,
i dva-tri osmeha tiha i prosta..
Sve je to ponekad tako malo..
Sve je to, videćes, sasvim dosta.
Mika Antic
koji na srcu nemaju ljusku.
I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.
U nebo sam se sunovratio,
sa svima sam se vlažno ljubio,
i kome treba nežnost vratio,
i kome treba, bol izgubio.
Bičevi grana.. Rebra plota..
Vetrovi sumrak za rukav vuku..
Šta sam to imao od života?
Nečiju kosu.. Nečiju ruku..
I jedno srce ustreptalo,
i dva-tri osmeha tiha i prosta..
Sve je to ponekad tako malo..
Sve je to, videćes, sasvim dosta.
Mika Antic
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.702
U magli započinje svetska smutnja,
po zemlji, u mraku, drveće - luta,
to u vidu grozdova beži vino sveže,
to zvezde iz kuće u kuću beže,
to reke počinju da teku ka izvorima!
Htela bih da zaspim na tvojim grudima.
Marina Cvetajeva
po zemlji, u mraku, drveće - luta,
to u vidu grozdova beži vino sveže,
to zvezde iz kuće u kuću beže,
to reke počinju da teku ka izvorima!
Htela bih da zaspim na tvojim grudima.
Marina Cvetajeva
RužicaRužaRuška
Primećen član
- Poruka
- 745
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
U MOJOJ GLAVI STANUJEŠ
U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s koga puca
Vidik na moje misli najtajnije.
Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.
Ja ti odškrinem vrata: niz basamke
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.
Na povetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)
Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)
Spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na poso s licem ko da plačeš.
Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvog lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.
U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš
Stevan Raičković
U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s koga puca
Vidik na moje misli najtajnije.
Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.
Ja ti odškrinem vrata: niz basamke
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.
Na povetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)
Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)
Spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na poso s licem ko da plačeš.
Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvog lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.
U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš
Stevan Raičković
RužicaRužaRuška
Primećen član
- Poruka
- 745
"Ako se dese neke nove ljubavi
u godinama koje dolaze,
ako se dese i požele da ostanu ~ ne opiri se.
Zavoli, zaboravi,
suludo je čekati nekoga ko neće doći"
u godinama koje dolaze,
ako se dese i požele da ostanu ~ ne opiri se.
Zavoli, zaboravi,
suludo je čekati nekoga ko neće doći"
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
DVA NOKTURNA
1
More govori jezikom koji se ne upotrebljava u pristojnom društvu.
To je sočni i bezobzirni govor đubretara.
Da li je strašno - biti sam?
2
Prerija ne priča ništa dok kiša to ne zaželi.
Prerija je žena obuzeta svojim mislima.
Da li je strašno - voleti mnogo?
Carl Sandburg
1
More govori jezikom koji se ne upotrebljava u pristojnom društvu.
To je sočni i bezobzirni govor đubretara.
Da li je strašno - biti sam?
2
Prerija ne priča ništa dok kiša to ne zaželi.
Prerija je žena obuzeta svojim mislima.
Da li je strašno - voleti mnogo?
Carl Sandburg
Mister
Legenda
- Poruka
- 69.191
Govorio si kako si srećan
Ide ti u životu kažeš
Konačno te je krenulo
Nije me bilo u tim skupocenostima
A opet sam bila kockica koja ti je nedostajala
U toj slagalici
To si u sebi skrivao
Mogao si da ćutiš i lažeš drugima
Zaboravio si da smo nekada zajedno disali
I da sam ti čak i uzdah poznavala
Jednu noć probudio me nemir
Mislila sam o tome koliko si me nekad voleo
Kakve si samo reči govorio
I ne samo reči
Voleo si me dušom
Gde si danas kad mi je hladno
Kad me bude nemiri
Gde si
Da mi priznaš da ti nedostajem
Da osetim tvoje slabosti
Da mi kažeš da ti nije važna ta čaša vina kad mene nema
Da dim cigarete bude prazan kad nema mene da te kroz njega posmatram
Ja žalim te ljude oko tebe
Veruju u sliku koju su o tebi stvorili
Poznaju fasadu i masku koju si za njih stvorio
Ja te i daljinom osećam
I uvek ću biti tu
I ako nekad pomisliš da je za sve kasno
Onda kad ti skupe stvari dosade
Pozovi me, biću uvek tu
Da se zaljubljeno osmehujem
Da ti dam poslednju nadu
Osmehnem ti dušu
Ugrejem dlanove
I srušim zidove koje gradiš
Negde, tamo daleko od mene
Javi se,
Neko te zauvek voli.
Nataša Durutović
Ide ti u životu kažeš
Konačno te je krenulo
Nije me bilo u tim skupocenostima
A opet sam bila kockica koja ti je nedostajala
U toj slagalici
To si u sebi skrivao
Mogao si da ćutiš i lažeš drugima
Zaboravio si da smo nekada zajedno disali
I da sam ti čak i uzdah poznavala
Jednu noć probudio me nemir
Mislila sam o tome koliko si me nekad voleo
Kakve si samo reči govorio
I ne samo reči
Voleo si me dušom
Gde si danas kad mi je hladno
Kad me bude nemiri
Gde si
Da mi priznaš da ti nedostajem
Da osetim tvoje slabosti
Da mi kažeš da ti nije važna ta čaša vina kad mene nema
Da dim cigarete bude prazan kad nema mene da te kroz njega posmatram
Ja žalim te ljude oko tebe
Veruju u sliku koju su o tebi stvorili
Poznaju fasadu i masku koju si za njih stvorio
Ja te i daljinom osećam
I uvek ću biti tu
I ako nekad pomisliš da je za sve kasno
Onda kad ti skupe stvari dosade
Pozovi me, biću uvek tu
Da se zaljubljeno osmehujem
Da ti dam poslednju nadu
Osmehnem ti dušu
Ugrejem dlanove
I srušim zidove koje gradiš
Negde, tamo daleko od mene
Javi se,
Neko te zauvek voli.
Nataša Durutović
RužicaRužaRuška
Primećen član
- Poruka
- 745
Čudna je stvar to srce,
ne ide sa njim kako bi želeo.
Ono radi na neki svoj mehanizam.
Njega pokrenu nečiji pogledi,
nečiji osmesi, nečije ruke.
Srce je to, nije igračka.
Stavi ga na dlan i nudi svima, ne vredi,
ono razume samo jedan pogled.
Izađem ponekad u novi dan
sa srcem na dlanu, ali džabe,
uvek mi se vrati još više tvoje.
Ali ima dana...
Ako si sudbina desićeš se opet...
Ana Karanović ~ VREME JORGOVANA
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.702
Enessa
Buduća legenda
- Poruka
- 38.322
Putujem
Purujem al put i ne poznajem
Tražim neki znak
Da me odvede
Za put na negdje
Gdje putuju ljudi
Puni empatije
Gdje dušu daruju
Bez pitanja
Bez cijene
Putujem tamo
Gdje vodi me srce
Kao znak
Prepoznat ćeš to mjesto
Kad sve zabijeli
Nježno
Čisto
Kao moja duša
Koju nisam prodala
Da bi živjela pod tuđim pravilima
Meni tamo nije mjesto
A ti pronađi me
Na stanici za negdje
Gdje bit će puno ljudi oko mene
Tamo nema skupih poklona
Tamo daruješ sebe
Svoj zagrljaj
Lijepu riječ
Daruješ ljubav
Maja
Purujem al put i ne poznajem
Tražim neki znak
Da me odvede
Za put na negdje
Gdje putuju ljudi
Puni empatije
Gdje dušu daruju
Bez pitanja
Bez cijene
Putujem tamo
Gdje vodi me srce
Kao znak
Prepoznat ćeš to mjesto
Kad sve zabijeli
Nježno
Čisto
Kao moja duša
Koju nisam prodala
Da bi živjela pod tuđim pravilima
Meni tamo nije mjesto
A ti pronađi me
Na stanici za negdje
Gdje bit će puno ljudi oko mene
Tamo nema skupih poklona
Tamo daruješ sebe
Svoj zagrljaj
Lijepu riječ
Daruješ ljubav
Maja
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.702
RužicaRužaRuška
Primećen član
- Poruka
- 745
"Treba biti pijan! I to je jedino važno...
A čime?
Vinom, poezijom, vrlinom - čime ti drago.
Ali budi pijan!"
Charles Baudelaire
A čime?
Vinom, poezijom, vrlinom - čime ti drago.
Ali budi pijan!"
Charles Baudelaire
