Stihovi za moju dusu

[Mala sanjalica]

Uskačem u vlak mašte i putujem,uvijek putujem zanesena nemogućim,ali sretna,sretna jer dio svega si Ti-tajno moja tanana.Uskačem u vlak zaborava,ali nikako da siđem na stanici ..nema kraja ovo putovanje i nema kraja ova pruga,pruga obasuta cvijećem i ukrašena oblacima.

 

[lunao]

Kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak..."

 

[Daringo]

TECI, TECI DUNAVE

Ta tvoja oka dva, dva mala badema
sto mi ih posla Bog protiv vradzbina
umesto ordena
na mojim grudima nocas su zaspala

Kao dva bisera u mrezi alasa
nocas ce sanjati pesmu talasa
ko nasa tajna riku jelena
dunavskih suma

Teci, teci, Dunave, teci Dunave
al' ne pricaj nikome, dacu sve
teci, teci, Dunave, sve zbog nje
al' ne pricaj nikome

Neka nas sakriju krilima zdralovi
kad slete na tvoj dlan oko ponoci
i neka odu beli brodovi, ti nemoj mahati
i neka odu beli brodovi, ti moja ostani

(Garavi sokak)

 

[Mala sanjalica]

Žeđ

Ostadoh te željan, jednog letnjeg dana,
O srebrna vodo, iz tuđega vrela.
To je ...bilo davno -
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i ljepotom. Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije,
Al` mira ne nađoh nigde, jer me nikad
Vatra prve žeđi ostavila nije.
Ivo Andrić

 

[lunao]

Onda su dolazile njene ćutnje, duge, preduge,
mogao sam slobodno misliti o svemu,
razbistriti Spinozu,
sate i sate mogao sam komotno gledati
druge,
bacati oblutke dole, niz stenje,
mogao sam sasvim otići nekud, otići daleko,
mogao sam umreti onako sam u njenom krilu,
samlji od sviju,
mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu,
u stenu,
sve sam mogao...

 

[Mala sanjalica]

Ne ruši sve mostove

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Nisi ptica ni leptir obalom što leti,
Kad nema mostova uzalud je čeznuti,
...Uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene.
U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,
Mogle bi te nazad nagnati uspomene…

Ivo Andrić

 

[lunao]

Dopadaš mi se kada ćutiš

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna,
iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje.
Kao da su ti oči nekud odletele
i poljubac jedan sklopio usne.


I pošto su sve stvari pune moje duše,
izranjaš iz njih njome ispunjena.
Leptiru sna, na moju dušu ličiš
i ličiš na reč melanholija.

Dopadaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna.
I kao da se žališ , leptirice zaljubljena.
Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje.
Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim takođe ćutanjem tvojim,
svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.
Slična si noći, zaćutala i zvezdana.
Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto.

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna.
Daleka i bolna kao da si preminula.
Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta.
I radostan sam, radostan što istina to nije.

Pablo Neruda

 

[Bubi*]

Huan Ramón Himénez

DA BIH TE VOLIO


Da bih te volio, sudbini
predao sam svoje srce.
Više se nećeš moći osloboditi
viče se neću moći osloboditi
od kobnosti te ljubavi!

Ne mislim na to, ne osećaš to
ja i ti smo već ti i ja,
kao more i kao nebo,
a nebo i more postoje
bez svoje volje.

 

[srce andjela]

 

[STARDUST]

 

[lunao]

Zašto ne
Moje usne neće te otrovati, ako češ ih ljubiti.
Moje tijelo neće te začarati, ako češ ga dirati
Moje srce neće te prevariti, ako češ ga voljeti.
Moje oči neće te rastužiti, ako češ ih gledati.
Moje riječi neće te zavesti, ako češ ih slušati.
Ne želim te povrijediti
Neću te slomiti
Ne mogu te osramotiti.
Ako ne vjeruješ sebi, ne vjeruješ ni drugima,
Ako se bojiš ljubiti, bojiš se i voljeti.
Ako se bojiš voljeti, kako uopće živiš.
Pa što onda ako će te moje usne otrovati
tijelo začarati
srce prevariti
oči rastužiti
riječi zavesti
Sve se to može dogoditi.
Sve se to nikada nije dogodilo.
Sve to nije bitno.
Ali sve to je život.
Sve je to dio čarolije biti voljen
biti sretan
biti tužan
biti sam
biti živ.
Prepusti se životu da te vodi i ljubi iskreno sa srcem
Uzmi ono što ti život daje i pusti ga da ide svojim tokom.

 

[Nina]

Hodas.
Ogrnut plastom nadanja,
rukom stavljenom iznad ociju,
pogleda uprtog u daljinu...
Trazis.
Svoje snove izgubljene uz put
zamisljene na horizontu..
Gledas.
Tamo su.. skriveni jarkom svetloscu
cekaju dok spavas.
Ako se ikada iz tog nuznog sna probudis
o kome pricas dok spavas i hodas...
Skloni ruku sa ociju da vidis nebo
zaslepljujuce lepote i beskrajne slobode.
One o kojoj pricas.
A nemas.

Dina Bova

 

[lunao]

SENTIMENTALNA PESMA

Po mesecu ti saljem uzdah jedan,
Po tom u ceznji bratu. Nek ti rece,
U tuzni cas kad zimsko pada vece.
Da sam ko Azra, bled, veran i predan.

I sta bi on, taj mesec, kome poju
Od Indije do vecitoga Rima
Ceznjivu svetlost i sanjivu boju
Svi pesnici na jezicima svima,

Kad ne bi tako u gluhoj samoci
Tesio srca sto se ceznjom guse
I ljupkim sjajem kroz beskrajne noci
Vezivao sve rastavljene duse!

I sad, kad sine ta starinska Luna
I setne zrake prospe mojom sobom,
Ja cudno prenem i, ko da si tuna,
Sva dusa moja zamirise tobom...


Milan Rakic

 

[Mala sanjalica]

NAŠA TAJNA

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo poznanik bio,
ili prijatelj drag; ni kakav je,
...ni da li je u našim snovima
i žudima dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je
ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se
zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo kao šume naše s proleća;
ili tiha i tužna
ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili boleća
pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan;
tako gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.

Desanka Maksimović

 

[mari47]

PITANJE

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vreme
kada znaš da će brzo proći
ima li smisla gajiti nadu
kad nezahvalonost im dobro znaš
i pevati sreći balade
kad to tebe nije joj stalo
i da je smisao laž
što obavija senke života
odsjaj zlatnog omota.
Sopstvenog očaja zabluda
i ima li smisao smisla ?
I da li bi opasno bilo
bez uteha životnih živeti
što kriju životno sivilo.
Prezrenih lepota na hiljade
ti ludi svete nudiš
ali sve su samo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi ona
ostaje samo san.
Ima li smisao smisla ?


( Pesme Tuge - Angel Kalinovik )

 

[lunao]

Da potrazim sebe medju zvezdama.

Da sretnem devojcicu izgubljenu u

vremenu.

Da nadjem kamen na koji cu sesti.

Da trazim oprostaj za snove.

Idem...

Da lazem sebe i druge.

Da ne gledam ono sto vidim.

Da volim ono sto ne volim.

Da postojim gde ne zelim da budem.

Da nadjem snage da prezivim.

Da oprostim sve.

Idem...

Da stanem u nevini osmeh.

Da dam poslednji atom ljubavi.

Da budem ono sto volim najvise.

Da drzim za ruku ceo moj zivot.

Da budem snaga neznom srcu.

Idem...

 

[Bubi*]

Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo:
Izgubljena sreća još uvek je sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća.
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva čujes iz daljine.
To je još ona zbori u tebi duboko-

U samotne noći, kad žalosne šume
Reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša sluti, čuje, i razume....
............................Jovan Dučić

 

[gost 254762]

Drhtim jer me tvoje
ruke ne grle više,
tamo sada padaju
nezagrljene jake kiše.

Tamo su tužene vrbe
ustreptale bez tvoje topline.

Tugujem jer nema
tvog osmeha na meni,
ustreptali lik nestaje u tami.

Tamo su tužni jesenovi
trepere i plaču uz reku
bez tvojih nežnih reči.

Hvala za sve dane
nežne snove i tvoje dobrote
neizsanjane ljubavi i tišine.

 

[gost 254762]

Dok snena polako ispijam
čašu crnog vina
tražim te pogledom
svetlo poluugašeno,
drhtim jer znam
videti te više neću.

Sad budna sanjam
tvoje nežne poljuce
koji mi stuje usnama,
crveno vino spira grlo,
gorčinu koja struji kroz telo,
boli ono malo slasti što osta.

Muzika titra kroz polumrak
blješti nemir u srcu
grebe vene i damare
oleandri mirisom mame
tela se naslućuju a ne vide.

Drhtim na mesečini
polako koracima grabim
senke se lelujaju u daljini
more šumi i talase gura ka pučini.
Strepim da te nikad videti neću.

 

[STARDUST]

Kad si tu

Moje rane ne bole vise
kad me tvoja ruka miluje
umjesto suza padaju kise
i svaka kap neku pobjedu krije

Moje je srce puno srece
kad si tu pored mene
i svaku bol prebolim
kada si tu da te volim.

Moji strahovi postaju smijesni
i sve drugo vazno mi nije
kada si tu zivot se smije
i kaze hajde budimo grijesni.

Kada si tu pored mene
ja se niceg ne bojim
sama protiv svih
za tebe ,za nasu ljubav se borim.

 

[STARDUST]

Ljubavna pesma

Ako te slome lutanja duga
Ili ti srce zarobi tuga,
Ako ti netko krade srecu,
Ja te sigurno izdati necu!

Kada mi srce stane
I prestanem disati,
Kada sklopim oci
prestat cu pisati,
Jer svaki moj stih
Otkucaj je srca
Koje vjecno za tebe kuca!

Tražim te medju zvezdama i izvorima snova,
Tražim te u mraku samoce i ocima prolaznika,
Tražim te u oku koje suzom vlažim,
Znam da je uzalud, a ja te ipak tražim!

Ti si tu na usnama što mi gore,
Ti si tu gdje je srce moje,
Ti si tu teceš mi kroz vene,
Ti si tu, a nisi kraj mene!

Traži mi život i tebi cu ga dati,
Traži da umrem i srce ce stati,
Ali nikad ne traži da odeš od mene
Jer mi umjesto krvi ti teceš kroz vene.

Ljubav je tajna zbog koje se pati,
Koliko te volim možda nikad neceš znati,
Želim ti srecu, ne želim ti zlo
Jer previse te volim ne zaboravi to!

 

[Mala sanjalica]

Samoća


Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.

 

[lunao]

TAJANSTVENA
U zanosu,
zaljubljene žene otkrivaju
svoju tajnu i ona je nada
za ceo život.
Jer, ako Ljubav obmanuti ume,
ako i Žudnja poznaje prevaru,
kada se sjedine lagati ne mogu.

Ti i ja smo se zakleli,
i Žudnja se s Ljubavlju stopila,
a ipak, nikad mi nisi otkrila,
tu nemirnu zagonetku ko si.
Za mene si večno ostala tajna!

Onda si iznenada otišla,
umorna od mene,
i tako mi nanela poslednju bol;
ali deo mene ostao je u tebi zarobljen.
Kad ugledam te izdaleka kako ideš vitka,
ja poželim tu nepoznatu lepu ženu
kao da jednom nismo bili par.

Herman Hese

 

[duska.vodolija]

Bilo je jutro
i samo su gore stajale budne
cekajuci rodjenje Sunca.
Sa njega je na njih
kapala krv rasporenog dana.
Svemir je bolovao Ljubav
a ja sam shvatila da te volim.

***

Podjoh u setnju
Tek stala kisa
Oci me bole
Boli Ljepota
Zasto ja zivim u dolini
Ma ne robi mene ni jedna planina
meni je moja Zetska dolina
meni do moje doline...

Nema tog sjaja ni glamura
raskosnih jela i brzih rijeka
kojim je moja prostota ravna.

Ljepse kod mene Moraca tece
pa nek je kradu za bjelosvetske protuve
meni niko ukrasti nece
kad smo ko djeca u njoj plivali
od blata kucice pravili
ribarima cunove krali.

Zato sam valjda ovako divlja
i ovako gorda
meni je bliza Jadranska voda
tamo me ceka veliki brod.

Podjoh u setnju.
Tek stala kisa.


Natasa K.

 

[_provincijalka_]

Uspavanka

Svet ovaj, u stvari,
i nije tako rđav i zao,
mada poneko plače
i samuje
i brine.

Možda je suton s krova
sasvim slučajno pao.

Možda bi i noć da svane,
možda bi i noć da sine.

Volim da svako valja
i verujem beskrajno:
svanuća postoje zato
da čovek lakše diše.

I sklapam oči.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra i vlati
što se nad krošnjama njiše.

A sigurno je važno
i od svega najpreče:
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.

I kad se umoriš gorko,
i trne u tebi veče,
divno je svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.

I važno je ovo,
važnije od najprečeg:

kad se toliko lepote
u sebi čuva i ima,
umeti,
da niko ne sazna,
bar komadić tog nečeg
umotati u snove
i dosanjati svima.

Tako će vek tvoj biti
manje samotan,
zao,
sa manje briga,
ružnoće,
i plača,
i straha
i tuge.

I svaki put kad budeš
komadić sebe dao
i svoje snove svetu
po vetrovima slao,
ličiće jutro na tebe
više nego na druge.

M.Antic