Stihovi za moju dusu

[Nina]

Vise nisi moj – D.Konstantinovic

Ove besane noći moju radost gaze
jedan pogled u nebo , svuda naše staze
Evo , već dugo ima kako nemogu da prebolim
Ovako vise voleti neću …
Ako dočekam jutro neka vreme stane
sada ponovo teku neke stare rane
Evo , već dugo ima kako nemogu da prebolim
Ovako nikad bolelo nije ….dve , tri kapi na dlanu , gledam zvezda sleće
Evo , več dugo ima godina i ne mogu da prebolim
al` jos se nadam i zato molim i zato volim ….

 

[DUNJA W]

Oci spustena pogleda preda mnom,
izgubljena osmjeha na usnama
to je portret bez uljepsavanja
covjeka kojem pripadam.

Kad me uzme u narucje
i stane mi govoriti
ja vidim ruzicasti zivot.
Govori mi rijeci ljubavi,
svakodnevne rijeci,
mnogo toga.

Unosi u moje srce dio srece
i ja znam:
On je za mene, ja sam za njega,
U to mi se zaklinje.
Kaze mi da je to za citav zivot
i ja to znam
slusajuci svoje srce kako tuce.

Ljubavne noci ne prestaju,
velika me sreca obuzela.
Sve muke i tuge zaboravljam.
Sreca! Od srece cu umrijeti.

La Vie En Rose - Zivot u ruzicastom

 

[gost 254762]

Kad ti slane kapi kise kliznu niz obraze,
kad zamnom shvatis sve svoje poraze,
kad te samoca slomi,i tuga u dusu kroci,
pogledaj u ogledalo sudbine, i vidjet ces tad moje oci...

Kad ti poslijednja njeznost sklizne sa dlanova,
kad shvatis neizvijesnost svih svojih planova,
poslusaj muziku noci, ne misli mnogo na nas,
poslusaj jecaje vjetra,cut ces tad moj glas...

Kad shvatis da je za sve daljine potreban jedan korak,
kad ti se zivot bez mene bezvrijedan i gorak,
skloni paucinu zaborava sa naseg neba u snu,
Zatvori oci,! Zaustavi vrijeme,! Vidjet ces...Bit cu tu...!!!

 

[gost 254762]

KOME JE CILJ BLIZU, NECE DOGURATI DALEKO - MENI JE CILJ JAKO DALEKO, STIGNI ME AKO MOZES

 

[gost 254762]

 

[DUNJA W]

To sto si rekla ne boli
ko ono sto si precutala
i kao prosjak u dvore
u ljubav si ti zalutala

Tu nema mjesta za one
sto uvijek igraju na sigurno
i koji jedino plove
kada more je mirno

Tebi sam bio kad nemas kud
da podmetnem ledja dobar i lud,
al' sada znam
nista od nas nece ostati
ko fitilj u svijeci zarobljen
gorim da tebi pobjegnem,
ali i ti sa mnom moras nestati
zao mi je

To sto si rekla ne boli
ko ono sto si progutala
i mrzis, znam, sto me volis
al' na to dusa vec je oguglala

I nema moje i tvoje
kad ljubav prodje, sve je nicije
i samo hrabri se bore
al' tvoje srce za moje nije

 

[STARDUST]

BLESAK

Vratila si mi dane belih ruža,
Donela ljubav iskrenu i čudnu,
Da sanjam, kad mi oči prošlost htednu,
Rumen, što žudno čar mladosti pruža...

I pune sunca, tvoje oči piše,
Bezdan saznanja s usne pune laži,
Vaskrsnuv nežnost, koja oko vlaži,
Jer dasi Boga iz tvog nedra biše.

U vrt gde leže ispijene čaše,
Na 'rpi cveća i zgažena granja,
Ti blesnu sunce svesnog osećanja,
Da dani krina mađijski se zbraše.

Kad u prah padne idol slavom sliven,
Tužno zacvili logor ogoleo,
Priznaću tajom, sam u sebi skriven
Da sam te, više no što znaš voleo.

Milutin Bojic

 

[gost 254762]

Замисли да сам умрла

Замисли да сам умрла,
а онда се запитај да ли си жив.

Ослушкуј и посматрај:

птице и даље цвркућу,
река и даље блиста,
шума и даље пева,
бескрајни плави круг
скрива у својој утроби звезду.
Људи се и даље рађају и умиру,
а ти се и даље питаш ко си,
шта тражиш
и шта налазиш.
И даље се вртиш у круг.
и нико те више не подсећа да је то круг.
и нико ти више не прећуткује оно што те боли,
и нико ти више не говори да може без тебе,
али да је живот са тобом стварнији, вреднији, дражи.
Да си ме икад питао у чему је смисао
једне овакве љубави,
објаснила бих ти:

Кад би се појавило Провиђење с неба
и упитало ме с ким бих желела да проведем остатак живота,
без двоумљења бих
изрекла твоје име.
Има ли веће радости од тога
да схватимо да од свих људи на свету
желимо једну једину особу?
Знати у сваком тренутку шта желимо –
осећај је незаменљив,
чак и кад онај кога желимо не зна да је жељен.

Благословен нека је онај тренутак
у коме спознах да си ти онај кога желим,
у коме открих себе у теби,
у коме схватих да си мој живот!

Шта мари што не знаш ко сам ја заиста?
Човек и онако о другом човеку ништа не може знати,
осим – да смо у овој Долини плача
на самоћу осуђени,
све док не откријемо у другоме себе
и другога у себи.
Тада почињемо стварно да живимо
и да се радујемо.

 

[_provincijalka_]

Vracanje

Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada,
Ali ne ko zena sto cezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Trazec mekom rukom mesto gde ga boli.

Puna nostalgije beznadezne, duge,
Ne secaj me nikad da bi mogla doci
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponocno sunce iz dubine noci.

Jer ti ne znas, bedna| kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje zene|
U tvom caru ljubljah sav car neke druge...
I ti bese samo sen necije sene...

Jovan Ducic

 

[karpos]

Samoća

Najveća slova ljubavi:
onaj glupi septembar
kad sam se pravio važan
da nikog nisam voleo.

A jesen svima zlatna,
a samo meni bakarna.
Da, pravio sam se važan
da nikog nisam sanjao.

A samog sebe sam boleo
i sav se od sebe razboleo,
i sebe u sebi mučio,
i sebe u sebi proganjao.

Najveća slova sramote:
kada sam bez stida dovlačio
zvezdama gradska neba
u moje žedne oči.

Najveća slova tuge:
to, što sam se šegačio
i pred svima junačio,

da posle
u samoći,

nos zakivam u jastuk
čekićem umorne glave.

A noći vrtoglave.
Plave.
A ja ne mogu da zaspim,
već sanjam vreo od jave.

Najveća brbljiva slova:
sve ono što sam krio.

Pred celim svetom sam bio
baš to što nisam bio.

Najveća slova ljubavi
i slova mog dečaštva:

kad jedan namćor u meni
hrabrošću bogat pred svima,
kad ostanemo sami
preda mnom pocrveni

i drhti od siromaštva.

Mika Antic

 

[STARDUST]

Kazu mi placi bice ti bolje...
Ali ja za to nemam volje....
Kazu mi vreme leci sve rane...
Ali meni vreme kao da stane ...
Kazu mi neko ce u moj zivot doci...
Ali ja vidim samo njene oci...
Kazu mi da je moje srce gubi...
Da gubi! Al je i dalje ljubi...!

 

[STARDUST]

--------------------------------------------------------------------------------






PRISUTAN KAO SVJETLOST BEZ GLASA


Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim,
da zrak u tvojoj blizini dišem.


Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti, sada, ovoga časa.


Enes Kišević

 

[DUNJA W]

"Nikada nećeš naći oči kao moje,
Ni jedne ne čitaju tako dobro tvoje,
Ni jedne ne umeju da ti osmeh ukradu
I kada srce gubi poslednju nadu...

Nikada nećeš naći ruke kao moje,
Ni jedne neće tako savršeno stajati uz tvoje,
Ni jedne neće znati koliko čvrsto se steže,
Kada dolazi jutro i poslednji minuti beže...

Nikada nećeš naći usne koje ljube,
I onda kada znaju da sve ostalo gube,
Usne koje gore i kada drhte od zime,
Usne koje peku kad izgovore tvoje ime...

Nikada nećeš naći srce luđe,
Jer u svakom naći ćeš tragove tuđe,
Svako će tražiti ljubav a neće voleti,
Ni jedno kao moje zbog tebe neće boleti...

Nikada nećeš naći neku koja zna,
Sve tvoje tajne kao ja,
Neku koja znaće šta piješ i kako
To sam ipak ja, ne može to svako...."

 

[STARDUST]

 

[mari47]

SAMOĆA

Tugu ne možeš opisati.
Ona je poplava koja nosi sve pred sobom.
podriva kuće,
rije nasipe,
valja bregove.
Čovek je premlaćeno pseto nikome potrebno.
Mrzim tugu.
Tugu ne možeš izraziti.
Ona je požar koji tinja godinama
i bukne
očas planu šume,
nestanu gradovi.
Čovek je vaseljenski leš koji niko
ne može prepoznati.
Mrzim tugu.
Tugu ne možeš suditi.
Ona je uvek kamen o vratu davljenika
zanavek vezan
Smiraj je samo na dnu
koji se izmeniti ne da.
Mrzim tugu


Dušan Matić

 

[DUNJA W]

Molitva ljubavi


Kad me ispuniš
postajem svijetao iznutra
i, svijetleći, obasjavam prostor
u koji te unosim

Kad te nestane
odjednom potamnim

Tvoje useljavanje i iseljavanje
preobražava me
kao što mijene preobražavaju godine

Ako sam godina koja po tebi ima svoja doba
daj
u trenutku moga djela
ostani prisutna u meni

Tek tako bih
nestvaran za život
sjao
iz krute skamenjene prošlosti
u nedodirnute zrakama tvoje nježnosti
tamne ponore duša


Josip Pupačić

 

[gost 178272]

All I ever wanted
All I ever needed is here
In my arms...

 

[Bambina]

Miris tvoje kose
vetrovi mi nose na jug,
nebo mi se smeje,
prkose mi oblaci,
dugo me nisi
u narucju drzao ti.
Poljupci od svile, ukus tvojih usana,
igraju se senke, senke proslog vremena,
dugo me nisi
u narucju drzao ti

I jos pomislim na tren,
da si moj, da nisi njen,
samo da ti cujem glas,
pa neka me nema

I jos pomislim na tren,
o da si moj da nisi njen,
samo da ti cujem glas,
pa neka me nema vise nikada

 

[gost 254762]

KAD BI ZNAO ....
Eh, kada bi samo znao koliko mi znacis
u svakoj se ceznji tvoje ime krije
i ako si daleko,strasno me privlacis,
niko tako do sad znacio mi nije.......
Kad bi samo znao koliko te zelim,
u zeljama svojim svakodnevno snivam,
u mislima sa tobom svaki tren ja delim,
svaku svoju nadu na tebi zasnivam......

Kad bi samo znao koliko te volim
nikog tako nisam nosila u dusi,
za ljubav se nasu svakog dana molim,
da je nikad niko ne zgazi,ne srusi...
Sta god da ti kazem,kasnije osetim
da nesto nereceno ipak ostalo je,
da li pravih reci ne mogu da se setim,
ili za ovo reci prosto ne postoje ....

 

[mari47]

Šta ti nedostaje noćas
osim kucanja sata
mislim osim mene
jer sve drugo nije more koje se pjeni
nije to šlag na sve
posebno ono što me dovodi
do ludila
pazi
jutra će svejedno dolaziti
bez obzira na naša stanja
ali mene nešto drugo zanima
meni to što me ubija
može biti slatko
i suzama razmazano lice
može i to
a to što ne možeš pogledati u oči
nikom
hajde molim te
ti baš kao neko dijete
uživaš u svemu što ne možeš promijeniti
ma priznaj
da ti ja najviše nedostajem.



Željko Krznarić

 

[STARDUST]

Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit' omcu dreši, nit okove steže,
Nit'me živa, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nem, glas gubim:
Umreti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mre nit mi se živi,
Smejem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.

Petrarka

 

[Cicoka]

R A Z G O V O R
Desanka Maksimovic





Pitaju me svu noć njegove zenice žedne:
“ Jesi li ti rosa što na pustinjakove ruke pada nežno?

Uteha što u svete noći pohađa bedne
Jeli bilo negde suđeno I neizbežno
Tebe da volim?

Jesi li ti suza srebrna
Pod grubošću I zlom?
Osmesi tvoji jesu li sa tobom isti?
Čime si vezana ti sa ovim sitnim tlom?
Jesi li ti plamen na kome se duša čisti umrljana životom?

Hoće li ljubav tvoja kao uplađena krila
Pobeći ako te sa usana mojih taken plam?
Hoću li ako I ti sa mnom budeš bila;
Ostati zazidan u sebe, I sam
Do kraja života?”

A ja spustih glavu na uzdrhtale dlane,
Gledajući u sebe bolno I neumitno
I bi mi kao da će cello biće u suzu da mi kane;
I učini mi se srce odveć sitno
Njega da voli.

 

[Cicoka]

Rapsodija

Da mi je da ljubim kao nekad prije —
Bez nade i sreće; vaj! da mi je moći
Ispuniti opet cele svoje noći
Suzama i slutnjom kojoj konca nije.

Da mi je da volim kao pre, pun mračne
I svirepe slasti da patim i stradam;
I uživajući u bolu što zadam,
Da ne ljubim oči nego kad su plačne.

Da mi je da volim srcem, koje tajno
Sve noseći sumnju strašniju i veću,
Ne zna za vrlinu, jer ne zna za sreću,
I što mrzi bolno, jer ljubi očajno.

Ducic

 

[karpos]

MAJSKA NOC

Svu noc je sanjam. Budim se povremeno tek koliko da
osetim da je zapravo nema, da je realnost nemilosrdno
prosta i jasna. Nezasticeno je moje srce u ovakvoj noci,
razgoljeno za patnju. U snu ja s njom razgovaram,
prilazim joj, ne mogu da savladam prokletu granicu
izmedju nas - budim se - i osecam neizmernu tugu -
tesko mi se svila na levoj strani grudi. Ovo je majska,
kisna noc. Sada se cuje glas ptice iz baste. Poput suza
kaplje ta pesma. Sapucem njeno ime, sam iznenadjen
koliko sam zanesen. Ali me samo uzasna, potpuna
samoca svojim bestelesnim dlanom dodiruje ove noci.

Blaze Koneski

 

[REVELIN]

Daleko u nama


Očiju tvojih da nije
ne bi bilo neba
u malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
vrbe ne bi nikad
nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
sunce ne bi nikad
u snu našem prenoćilo

Pahuljica si snežna
tišinu oko mene
što raspeva

Grana si mi rascvetana
osmeh na usnama
što mi zapali

Oluja si letnja
krila što mi da
i polomi

Dunja si zrela
u srce što mi padne
duboko

Ulice tvojih pogleda
nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
na jug se sele

Sa jasika u grudima tvojim
lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
sunce ne zalazi

Koraci tvoji sa pločnikom
razgovaraju

Koraci tvoji pevaju
u mome telu

Bosi koraci tvoji vesele
stidljivu rosu

I duboke ostavljaju tragove
u snegu moga srca

Prisutna si
u žiži moje samoće
sa dve ruke
kako bih svet zagrlio

Prisutna si
u prozoru moje suze
u dva oka
kako bih svet udomio

Prisutna si
u svakoj mojoj pesmi
u jednom snu
kako bih svet obogatio

Sijalicu dobru pališ
u tuzi mojoj smedjoj

Livadu mi prostireš
na grudima svojim

Golubove okupljaš
u radosti mojoj bele

Cigaretu mojih briga
u srcu svome gasiš

U grozdu tamjanike
na moje usne čekaš


Vasko Popa