Stihovi za moju dusu

[REVELIN]

Uvek sam se plašio da ti tepam

Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci

Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš

i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.

Jer sam glupavo verovao

da ću ako ti ruku na rame stavim

da ću ako ti prstima čelo dodirnem

da ću ako ti u tople oči grudi slijem

da ću izgubiti sebe.

Sad kad si otišla imam sebe, isuviše

ZORAN RADMILOVIĆ

 

[Neponovljiva Gracija]

Zvezdoznančeva smrt



Morao je kažu da umre
Zvezde su mu bile bliže
Nego sami ljudi

Pojeli ga kažu mravi
Uobrazio je da zvezde
Rađaju mrave a mravi zvezde
Pa je kuću mravima napunio

Došle mu glave kažu
Njegove nebeske pokvarenice
I smešne su glasine o bodežu
Sa ostacima ljudskih prstiju

Našao se prosto van sveta kažu
Pošao je da nađe suncokret
U kome se stiču putevi
Svakog srca i svake zvezde

Morao je kažu da umre


V.Popa

 

[REVELIN]

Pronašli smo se
Rukama
Nebom
Ogladnelim dlanovima
Upili smo jedno u drugo
Svu tugu
I svu radost
Sveta


Pronašli smo se
I nema dalje
Tu smo počeli
I tu smo stali
Jedno drugome u zapanjene
Zenice
Ćutke zagledani

Ti si moja velika bajka
O sreći.


N.N.

 

[maxyma]

Kad na jednu kartu stavis sve sto imas..
Kad su ti sve misli jednoj slici ram..
Kad ne brojis da li dajes ili primas..
Znaci da ces ostati sam..
Kad se spusti zavesa.. Aplauz sledi..
Al' u jednom trenu vlada mrkli mrak..
U tom casu posumnjas da ishta vredi..
Zivot ceo... Pepeo i prah?
Zivot ceo samo tudji deo..
Kad pogresis, pa zavolis vise nego sto bi smeo...

 

[Nina]

Nicija zena


Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš - dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
Samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?

 

[Ell_]

Kad prave ljubavi ginu
Svaka mi prekine san
Dok odlaze u prazninu
Zovu da poljubac dam

I traze mi bas svaki put
Poslednju suzu za put..
I to sam zapravo ja
Ona sto ispraca

Za sve sam losa al znaj
Bar sam dobra za kraj
Samo jedno te molim
Kad znas da te volim
Pusti da prva odem ja...

Kad prave ljubavi ginu
Ja sam im najblizi rod
Rodjaka koju pozovu
Da cvece sputi na pod...




Prvog se dana cinilo pravo
cinilo toplo, cinilo zdravo
sad je nesto drugo
mozda i ti znas...
Drugog je dana bilo sve jasno
al' nije rano, niti kasno
sve nas ceka jos
mozda znas...
Nisi mi zadnji, nisi prvi
dan se ne radja, noc se mrvi
u prave ruke dacu, dacu sve
Nisi ni pravi, nisam prava
krv je crna tvoja plava
za nekim slicnim idem bilo gde
Nisam ti zadnja, nisam prva
nisam ja nesto sto se dugo cuva
za tebe bih bila bolja druga
meni je tama duga nocna pruga

 

[REVELIN]

Da l' me čekaš noćas
da se tebi vratim
Da te ljubim draga
dugo kao prije
Da l' vidiš noćas
zvijezdu koju pratim
Da ti budem bliže
tama dok te krije...

Da l' me želiš noćas
kao ono veče
Kad su naša tijela
jedno tijelo bila
Da li čuješ noćas
rijeku koja teče
Da oteče tama
koja te je skrila

Ljubavi moja
Moram te naći
Tek sada znam
Koliko meni značiš
Tvoja je nježnost
Sve sto sada trebam
Na putu svome
Ispod praznog neba

Zato budi noćas
Mirna kao more
Nađi moje ruke
U svakoj kapi kiše
Jer ja bit ću s' tobom
Već u osvit zore
Da nas tama nikad
Ne razdvoji više

Buco i Srdjan

 

[Ell_]

Žena sam…
Moja ispovjest prastara i tužna
drhtala je neizgovorena
pred nepomičnom savješću planina.
Ostanite bezazleni
dok pjevam ovu himnu istinitu
o robinji i ženi i orlu
koji je uzletio u modrine.
Ljubila sam najljepše mladiće
u ovoj dolini i u svim dolinama
kojima protiču nečujne rijeke bezbrižnosti.
Da znate kako sam ih ljubila
vi bi plakali. Da znate kako sam bdjela uz njih
vi nikad ne bi spavali spokojno
pokraj žene ili pokraj šume
ni pokraj ognja skitnica.
Ljubila sam ih kao istrazivač predio neznani
u koji se zaputi, ni od koga praćen.
Nema močvare koju ne pregazih
ni stabla pred kojim ne klonuh
ni brda put kojeg ne dizah oči
tražeći spas.
Ljubav je bila jača od mene.
Moje tijelo je strepilo.
Dodirujući sreću, cestu otkritu
koja izmiče u nedogled.
O, vi koji trošite suze
za svaki rastanak, za svaki cvijet
za svaki krug koji nestaje na vodi,
vi, koje bedra svoja čuvate za najveću bol
i ostajete ponižene pred sudbinom;
Pomozite mi da izreknem ništavilo našeg sjaja
prašinu ljepote koja nas zasipa.
Breme ljubavi pod kojim smo se slomile
noseći ga predano, kao da nosimo neotklonivi plod
svoje crne utrobe. Kao da nosimo
zapaljenu buktinju života.

 

[mmicica]

Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

M.Miljkovic

 

[mmicica]

Tako bi volela!

Tako bih volela da si mi blize
tu bar u istome gradu,
tada bih barem mogla da opravdam
i suze i ovu nadu,
da opet bicemo skupa...
Bilo bi mi lakse mnogo
mnogo lakse nego li sad
mozda bi tada dopreti mogo
do tebe moj glas.
Vapaj za spas.
Mozda bi ga tada cuo
no i ako nebi
znala bih u stvari da se pravis gluv
i prestala tesiti se
da me u stvari ne cujes dobro.
Eh,da si mi samo malo blize
da se sretnemo onako slucajno
u nekim ulicama grada ovog
pa da uporedimo otkucaje srca
ja mog
a ti tvog
i vidimo kucaju li u istom taktu
a ne ovako.....
samo ispisane reci
a opisnih prideva je tako malo
u njih nece stati niti je stalo
sve ono sto reci bih htela.
I trcala bih za tobom ako treba
klecala i molila pred nogama tvojim
pogaziti ponos ni tog se ne bojim
samo da shvatis koliko mi znacis.
Samo da ti pokazem.
Samo da ti dokazem
da si mi sve,
a ne ovako,samo prazne reci
koje ti ni ne cujes
i koje ignorises znam.
Da...........
sve bi bilo drugacije
kada bi se dotakle ruke,
a pogledi sreli
shvatili bi sta hocemo,a sta smo hteli
koliko smemo i koliko smo smeli
poigrati se ljubavi ovom.....
i prepoznao bi tada
u mom oku tvoj lik,
u mom srcu tvoje ime
shvatio da te u celoj meni ima
shvatio bi neshvatljivo
ono o cem ti svo vreme pisem
shvatio bi da u stvari za tebe disem
radjam se i umirem u istom danu.

 

[maxyma]

Ja sam dah i zubor voda
ti si svet, sunce i zora
nasa ljubav najljepsa je tajna
nasa tajna, ti moja prva ljubavi

Njezan dodir, nasih tijela
tihi uzdah, miris mora
i dok vjetar miluje ti kosu
ti me ljubis, ti moja prva ljubavi


Kazi mi, da me volis ljubavi
kazi mi, da tu smo samo ja i ti
kazi mi, usnama i prstima
kazi mi, ja ne vjerujem rijecima

Kazi mi, da me volis ljubavi
ja i ti, k'o saku novih biseri
kazi mi, usnama i prstima
kazi mi, ja ne vjerujem rijecima

By Dado Topic

 

[Daringo]

OSTRVO

Biću noćas more...
Usnulu,
S plimom ću te dići,
U naručje od talasa.
Pjevaću ti pjesme,
Šumom maestrala,
I na rukama od delfina,
Odnijeću te na obale,
Bijele,
K'o krila anđela...
Dok se pružaš po žalu,
Izroniću k'o sunce,
Iz plavih dubina,
I slane kapi,
Popiću ti s kože,
Osute kristalima...
Dok se smiješiš,
Zracima milovana,
Prije nego te pecnem,
Postaću palma...
Grliću te hladom,
Dugačkijeh grana,
I kad jezikom,
K suvoj usni kreneš,
Kap ledenog mlijeka,
Spustiću na nju...
Dok se meškoljiš,
Postaću pijesak,
I prstima vrelim,
Zaplesaću ti
Po
Vratu,
Leđima,
Stopalima,
Polako i nježno,
Svuda po tijelu...
U svakoj pori,
Ostaviću trag.
I dok od dodira bridiš,
Postaću oblak-veseljak,
Pun tople kiše...
Krupnim kapima,
k'o poljupcima,
Lako,
Umiću ti lice,
I prostrujat' tijelom,
Poput vrelog daha...
Dok te jeza hvata,
Izrašću u grm,
Mirisne aloje,
I bijelim ću uljem,
S listova glatkih,
Svaki ti palac,
Puti premazati,
Dok suton pada...
Zadrhtiš li kada,
Postaću vatra,
I čuvati te budno,
Do kraja noći,
Od hladnog zraka,
I zvjerinja mraka,
Plamenom suve grančice lomeći...
S purpurnim sjajem,
Dolazećeg dana,
Dunuću k'o pasat,
Preko okeana,
I na krilima moćnim,
Podić' nas do Puta...
Po strunama harfe,
Raspetim izmeđ' zvijezda,
Zasviraću himnu,
Našeg gnijezda,
Nad kojim sad prva,
Naša zora rudi...
Dok opija nas strast,
Luckastijeh ćudi,
Otkrivamo raj...
Iz leda se ljubav,
Opet silna budi,
Rađa se dan...

Po prvi put,
Otvaramo oči,
I tonemo u njima,
Duboko u san...

(Aleksandar Stamatovic)

 

[Say it right]

Važno je, možda, i to da znamo
covek je željen, tek ako želi.

I ako celoga sebe damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznacemo, tek ako kažemo
reci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,
moci ce neko i nas da sretne.

M.A.

 

[bluedreamer]

Osećam, u dnu svoga bića,
Drhtaje, sećanja, dodire,
Kao u nekom tesnacu,
Iz kojeg bi izašla na cestu,
Prohodnu i dugu,
Samo da se oslobodim te teskobe,
Misleći da ih više neću sobom nositi!

Ali sva ta sećanja, drhtaji, dodiri,
Uvek će uz mene biti,
Moju nutrinu će uvek ispunjavati,
Sa svakom novom nevoljom ću ista biti!

Možda će tesnaca nestati,
Možda će i teskoba prestati,
Ako most do druge obale pređem!?

Ali ipak, pre toga moram naći,
Moram u samu sebe zaći,
Sebe pronaći, put i most
Do same sebe,
Svega se osloboditi,
Kako bih dalje mogla slobodno hoditi...

 

[bluedreamer]

NAD ZIVOTOM

Osecam, poludecu proleca ovoga
zbog neke daleke lepote.

Smejem se,
a sve mi je kao da suza neka
ogromna meni sija,
i kao da tuga teska
kroz mene protice.

Smejem se,
a sve kao da me se dusa cija
gorko dotice.

Desanka Maksimovic

 

[Nina]

Da sam te volela manje,
opet bih bila zalutali putnik kroz vreme,
bez kompasa sto luta praznim hodnicima.
Da sam te volela manje,
opet bi suza kvasila jastuk u belim zorama
u susret novom danu.
Da sam manje volela,
patnja bi bila mozda blaza,
suza mozda gorca,
tuga kao tuga, ne zna za kraj.
Da sam te volela manje,
radovao bi se mom dodiru,
trcao mom zagrljaju,
hrlio uzdahu.
Da sam te volela manje...
mozda bi sada bio tu.

 

[bluedreamer]

Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

M.Miljkovic

 

[Daringo]

ZELJA

Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u noj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje.

Stol, mastilo, polica
I na prozorima moje zavjese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.

Kad bih imao jednu malu, malenu kuću
I u njoj ženu koja bi me bez para voljela…
I kad bi ta žena bila moja.

Ma gdje i u ma kom mjestu bilo,
Kad bih malu, malenu kuću našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa čak i suvišan.

Ma gdje, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog para,
To bi bilo dosta, čak i suviše.

(Dževdet Kudret Solak)

 

[bluedreamer]

Poslusaj...

Poslušaj glas mog srca,
Dešifruj mu svaki zvuk,
I pridruži mu pravi ritam,
Drhtaj i vrisak, lupanje i usklik,
Samo neka još ne bude muk.

Okači na prozore duše
Sve fenjere dobrodošlice,
I prihvati me ovakvu
Kakva zapravo i jesam.

Bez oklopa, bez glume,
Bez šminke i ulepšavanja,
Ugosti me kao siroticu,
A u ponoć, tko zna, možda
Postanem samo tvoja princeza,
Možda se pretvorim i u miljenicu.

 

[bluedreamer]

Ponekad...

Ponekad pozelim da zaspim kao more...
Ni jedan val... ni malo vetra..
i da nikom nisam obala...
Ponekad pozelim da se probudim kao letna oluja,
da se vidi kako seva nemir u meni,
da se cuju reci koje grme u meni...

Nekad, samo nekad
pozelim biti ono sto nisam...
A sta ja to nisam?
A sta ja tek jesam?

Misao je osvojila rec,
a kada misao osvaja neznoscu,
onda je svaka rec gruba..
...i suvisna...

Za sebe sam uvek govorila
da sam slaba na neznost,
a misao da me osvaja...

Znas,
to je ona misao
koja se tek nasluti,
a ja je slikarskim kistom ukrasavam..
onako kako meni odgovara...

Tako ukrasavam neke moje bezbojne noci...i dane...
I veruj kada kazem...
Malo toga mi je svejedno,
a puno toga mi je...sve..

Da, zaista...
ponekad pozelim kao svi drugi reci
da je zivot
samo nepravilna smena radosti i tuge....
srece i nesrece....
biti kao drugi...
Obicna...i uvek tudja....nikad svoja...
A ja znam ko sam....i sta sam....
Nekad sam....samo svoja....
Nekad...tudja...
Ali nikad...svacija..

 

[bluedreamer]

Ceznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

 

[Emin@]

Ko je ljubio taj ne ljubi vise

Ti me ne volis i ne zelis, zar
lep nisam nimalo, mala?
Ne gledajuci, od strasti uz zar
na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa kezenjem, mlada, osecajnim
ja s tobom nisam ni nezan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve dosad ruke, usne dao?

Znam, oni su prosli kao sanke, mila,
ne dodirnuvsi tvoj oganj u snima,
na kolenima mnogima si bila,
a sada, evo, sedis na mojima.

Neka ti oci trepavica rubi,
neka ti u misli dodje drugi neko.
Ta i ja te bas jako ne ljubim
tonuc u nesto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom ocajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao sto smo se susreli slucajno
rastacemo se uz smesak nas dvoje.

Svojim putem otici ces u smiraj
da prokockas dane i plac novi.
neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.

U corsokaku s drugim ces se naci,
o ljubavi brbljajuc bez svesti.
Tad cu mozda u setnju izaci
i sa tobom ponova se sresti.

Blize pleca okrenuvsi drugom
i malo se pognuv ne misleci.
-Dobro vece!, reci ces mi s tugom.
-Dobro vece, i ja cu reci.

I nista nece dusu da zanjise.
Nit u drhtanje moze da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi vise.
Izgorelog niko ne zapali.

Jesenjin

 

[Emin@]

PESNIK

Bled je. Smišlja svoj strašni put.
U duši lebde priviđenja.
Zamahom kobi smrskana grud,
Obrazi usahli od bdenja.

Na čelu bore ispaštanja,
Kosa mu se pramenjem linja.
No čar njegovih maštanja
U jasnim slikama tinja.

Sedi u tamnom potkrovlju,
Plamičci sveće tamu more.
Pero veze sebi na volju,
Vodi s njim tajne razgovore.

On piše pesmu, svoju muku,
Dira srcem prošlosti zublju...
A tu buku, svog srca buku,
Odneće već sutra za rublju.

Jesenjin

 

[Say it right]

Tuga


Poljubi me, zacaraj me sobom
zatvori mi oci cutanjem
da, u trenu zaborava tobom
zivim kao senka lutanjem

Bice mi se, trnulo od gorcine,
zazelelo tudjeg zivljenja,
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja

Poljubi me, zacaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja
obaj dusu uzmi je, izvedi
da pocine od prebivanja

da, u trenu zaborava tobom,
zivim kao senka lutanjem,
sklopim oci umorne nad sobom
i iscilim u te, cutanjem...


B. Z Massuka

 

[Emin@]

TAMNIČAREVA PESMA

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju

Žak Prever