Stihovi za moju dusu

Iskrena pesma

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi dušu, nek' spokojno sniva -
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I laste lete put toplijih krajeva.

O sklopi usne, ne miči se, ćuti!
Ostavi misli, nek' se bujno roje,
I reč nek' tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osjećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekću novim zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje,
Pred veličanstvom prirode! A po tom,

Kad prođe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov, i nadahnuće celo,
Nečujno, tiho, potone u tamu -

Ja ću ti, draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako...

A ti ćeš, bedna ženo, kao vazda,
Slusati rado ove reči lažne:
I zahvalićeš bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući, vrh zaspalih njiva,
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati šta u meni biva, -
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osećaji navale k'o plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: Ćuti!
Ostavi dušu, nek' spokojno sniva -
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I tama pada vrh zaspalih njiva.
Milan Rakic
 
Kad se osetis podeljen izmedju stvarnog i moguceg
i kad te ruka bola povuce do samoga dna
zaviri kroz prozor srca, tamo cu biti ja...
Kada ti poslednja neznost odluta s dlanova i
kad shvatis neizvesnost svih svojih planova,
poslusaj muziku jutra, i cuces moj glas...
Kada ti slane kapi kise skliznu niz obraze i
kad samom priznas sve svoje poraze,
kad te samoca slomi i tuga ti u dusu kroci,
pogledaj u ogledalo sudbine i videces me....
i kad ti se zivot ucini bezvredan i gorak
skloni paucinu zaborava sa naseg neba
zatvoru oci, zaustavi vreme, videces
bicu tu.. ja koja te volim
 
Pusticu da umesto reci govori srce moje....
jer ono jedino zna istinu o nama... :tick:
o ljubavi jednoj,nikada konzumiranoj... :andjeo:
o pesmi nikada ispevanoj.... :confused:
Zelim ti sada reci sve... :)

Sve moje slutnje,ceznje,male tajne... :roll:

Ali mozda cu ovog puta sve to pametnije... :manikir:

Ostavicu da sve bude u mom srcu.... :cool:

I kada me neko za tebe pita,pravicu se da smo stranci... :ceka:
da ne razumem o cemu govori... :roll:

I pusticu da prica...a srcu cu dati da zebe... :dontunderstand:

Jer i onako smo samo jedna ispricana prica.... :zurka: :bye:
 
Postupaj....

Postupaj nezno sa mnom
Drzi me u rukama kao dragu malu stvar
i pazi da ne zadrhte

Ako zelis da lupis sa mnom o pod
od sakupljenih komadica
nikad me vise neces slijepiti u mene

Odmakni tvrdu ljusku iza koje stojim,
pogledaj me stvarnu:

vjetrovima isaranu
suncima isprzenu
kako treperim na tvom dlanu kao svijeca

Pazi da ne dodju kise i ugase me

Silvija Balija
 
Ovo je pjesma koja će te čekati
iza svakog kuta
iza svakog osmijeha
pjesma koja ne zna prestati biti draga
i samo će te ona prenijeti
preko zvjezdanog praga
i kad mene ne bude
i kad ti oči nekako posive
kad na usne padne list jeseni
kad se raduješ recimo nečem
a u stvari misliš o meni
ova pjesma ima stotinu zadaća
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
ona je tvoj stražar u noći
ja sam joj naredio da te čuva
kad se miris marelica spusti niz ramena
jer znam da je najteže
kad nekoga nema
a znaš da bi morao biti
i kad mene ne bude
tamo gdje me tražiš
a bit ću tamo gdje ne možeš do mene
ova pjesma će ti biti moje ime
jer ne želim da ti u očima stanuju zime
i da te hladno nešto uvijek boli
ovoj pjesmi
ja sam naredio da te samo voli

Zeljko Krznaric
 

Dobriša Cesarić -. Povratak

Ko zna (ah, nitko, nitko ništa ne zna
Krhko je znanje ! )
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti velim,
Ali, ja ne znam dali da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječno kipi,
Što vječno hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi.
I kad prođe vječnost zvjezdanijim putem,
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćes se jednom uveče pojavit
Prekrasna u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja necu znati, čeznjo moje biti,
Niti tvoje ime !

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
I srce se dići –
I slijepi za stope bivšeg života
Njima ćemo ići.

Ko zna (ah, nitko, nitko ništa ne zna.
Krhko je znanje !)
Možda je pao trag istine u me,
A možda su sanje.
Jos bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.
 
Konvencionalni komad

Na mesečini
U ponoć,
Pod lozom
Hotelska stolica.
Sumorno se smešta ispred naslova
Savijenih večernjih novina.

Druga stolica,
Iz para,
Leži na leđima,
Ukrućena kao u bolu,
Pošto je prevrnuta uz ljutit prasak;
I tu do jutra, avaj, mora ostati.

Na terasi
Nema tragova krvi,
Setnog bljeska
Noža, ništa;
Čak ni fino iscepanih parčića pisma
Ni tupog sjaja bačenog prstena.

Još postojane
Na stolu
Dve visoke čaše,
Jedna puna pića,
Posmatraju, kako kroz lozu klizi
I kako drhti, mesec na rubu grebena.

Robert Grejvs

:)
 
За све је крива пјесма,
Магични стихови и риме,
У којима се испреплетоше
Радости и туге,
Осмјеси и сузе,
Гдје пожељех да сањам шарене дуге.

Сатка се у трену паукова мрежа
Око срца мога и мојијех мисли,
остадох заробљена у земљи зиме,
Проклета,...
да заувијек болно дозивам твоје име.

Уплашена схватих
Да буди се нешто,
Што спаваше сном каменог спавача,
Да љубав примам
Својим срцем голим,
Схватих да први пут искрено волим.

Потекоше бујице бола
Из свих мојих позледа и рана.
Дижем се немоћно тражећи брану,
Да стану воде,желићи теби
На другу страну.

Да ли ћу стићи,
Да ли је касно?
Сусрета нашег никад не бјеше.
Од свега оста само ова пјесма
И успомене, да ме тјеше.

Далеко негдје,
На обали другој
Једна дама свира тихо на флаути.
Дубоко уздахнух,
Суза кану и само рекох
Боже чувај га и нек га срећа прати.
 
Zaboravi

Ako me sretneš negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me,
Kao da me srećeš prvi put.
Nismo li se mi već negdje vidjeli,
Kaži...i zaboravi.

Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...,
I noći zaboravi...
Gradove kojima smo mijenjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...
Onaj hlad pod maslinama u našoj uvali,
uvali mirnih voda.
Otok naš i ime broda pjesnika
koji nas je tamo nosio...

Zaboravi da si ikada rekla da me voliš,
I kako se nikada, nikada, nećemo rastati.

Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno čitali,
Filmove koje smo gledali,
Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Naročito zaboravi.

Ulicu divljih kestenova s početka Tuškanca,
I onaj naš poljubac na kiši
Za koga bi znala reći:
"Nikada neću zaboraviti".
Molim te zaboravi...

I kada ti kažem da zaboraviš,
Kažem ti to zato što te volim
Kažem ti to bez gorčine,

Otvori oči ljubavi,
Našim gradom prošli su tenkovi.
Odnijeli su sobom sve što smo bili,
Znali..., imali...
Zato... Zaboravi.

Čemu sjećanja...?
Pogledaj kako trešnja u tvome vrtu,
Iznova cvjeta svakoga proljeća.
Nasmiješi se jutru koje dolazi,
Zagrli bjelinu novih dana
i zaboravi.

Kasno je vec dragana, hoću da kažem,
zreli smo ljudi,
To jest, nismo više djeca
I znam da nije lako,

I znam da možda i boli, ...ali pokušaj,
Molim te,....pokušaj...zaboravi!

I ako me sretneš negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me, kao da me srećeš prvi put;
Nismo li se mi već negdje vidjeli,
Kaži... i zaboravi.

M.S.
 
Jednom u gradu ko zna kom

Jednom u gradu ko zna kom
Ti ćeš imati topli dom...

I prozor s vidicima bez dna
i sobe pune dečjeg sna.

A ja,ne pitaj,o ja ću tada
Prestati već da budem mlad.

I ako te sretnem bilo gde
neće nam biti kao pre.

Jednom u gradu ko zna kom
svetleće u noći tvoj topli dom.

Slobodan Marković (1928-1990)
 
A REFLECTIVE CASTLE

A reflective castle stands precipice wise,
overlooking the sea of mankind.
A moat extends from castle to sea,
welcoming thoughts refined.
Windows light open, reflections
caught by the sun.
Doors without latches, stand wide open
thoughts from everyone.

Spacious "Ballroom" reserved for
humorous dancing delight!
Dark dense dungeon, "killers of joy"
imprisoned with blight!
Isolated tower, meditation, concentration.
Quiet solitude, peaceful soul's strengthen.

A room kept exclusively for bad
memories of the past.
It's door is bolted, never trespassed.
Cheerful memories further down the hall.
Sunshine's warmth, bright rays "CatchAll!"

Kitchen with fireplace, constant ember burn.
Dishes of discernment, easy to
digest, and learn.
Variety with spice, classics, novels, poetry.
Warmly served, easy to chew, tasty, timely!

Bright windows, smiles, happy
positive thoughts.
This is my favorite room, it's called "Love Lots!"
Warm hearts of kindness, goodness,
and mildness gather here.
Clearing negative cob-webs, renewing
love's shining veneer.

Step from mankind's sea, onto
the moat's walk.
Come often to the Reflective Castle,
to listen, and talk.
Surrounded by protective solid walls of rock...
No reservations needed, come often......
no need to knock!

Arches.jpg
 
Neke mi pjesme oru
Moždanu koru
Te su najgore...
Jer bude me u zoru
Kroz dan me muče i tište
Izgledam mirno
A u meni vrište

S pjesmama nekim
Putujem daleko
Neke bih ponovio
Neke porek'o
Neke se poput lakih žena
Same nude
Izazivaju...
Dok me ne izlude

Nekima se i ja čudim
I bojim se... zbog njih
Proglasit će me ludim
Ali... vjerujte
Najljepše su pjesme
Koje se same pišu
Postoje u meni
I sa mnom dišu

Dragan Gortan
 
Emilja Kokic-Cekam te



Kad uz mene nisi ti nije lako
vijeruj mi al moram bol prespavati
i dok cekam te ljubim sve sto tvoje je
i suzu koja pobjegne jer je pala za tebe
dusu dotakne sve sto na te sjeca me
ipod kisnih oblaka svoje sunce cekam ja

I sad zivim za tebe samo mi nedostaje dodir
tvoje ljubavi da me zagrli
cekam te doci ces znam da ti opet svu
ljubav dam uvijek neko odlazi ja te molim nemoj ti,
cekam te pred vratima znaj udji tiho na prstima
kad me probudis ti reci da ces ostati.

Kad uz mene nisi ti nije lako
vijeruj mi al moram bol prespavati
i dok cekam te ljubim sve sto tvoje je
i suzu koja pobjegne jer je pala za tebe
dusu dotakne sve sto na te sjeca me
ipod kisnih oblaka svoje sunce cekam ja

I sad zivim za tebe samo mi nedostaje dodir
tvoje ljubavi da me zagrli
cekam te doci ces znam da ti opet svu
ljubav dam uvijek neko odlazi ja te molim nemoj ti,
cekam te pred vratima znaj udji tiho na prstima
kad me probudis ti reci da ces ostati.
 
Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerođene rime
zute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao što si do sada umeo
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.

Nemoj uopšte da me gledaš,
zaboravi me.
Potroši svoje poglede na one druge,
na one što znaju da se kikoću,
da od svega naprave važnu temu,
na one izgubljene u beskraju
što ne znaju za samoću,
na one što se trude
da uvek nose šminku,
na one kojih se sve tiče
a tako malo znaju...
Gledaj njih,
zaboravi mene, klinku,
ja nisam takva niti takva mogu da budem,
ja sam iz neke potpuno druge priče.

Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomisliću da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvaću podsmeh
kod onih kojih se sve tiče...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguće preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više
da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje.
Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.

Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate,
onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja
dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.

Nemoj da mi uputis vise
nijednu reč,
čak i ako to želiš.
Sve reči mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pričuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim očima piše,
pa se sneveseliš,
a već je kasno, već si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više,
bojim se da će i moje reči da poteku
izazvane tvojim
pa će da se sliju u moćnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da će iz mene bujica da provali,
da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otćutali.

Neka tvoje reči odu na tamo neke
očima blizu
a mislima daleke,
na one što imaju raspletene kose,
što uvek slušaju ali retko čuju,
na one što se oblače u Rimu i Parizu,
na one kojima je važno šta će da obuku
i šta će da nose,
na one što se stalno utrkuju...
Na mene ne bacaj reči,
zamisli da ne postojim,
jer ja se bojim, strašno se bojim
da neće ništa da me spreči
jednom kad moja bujica krene,
kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene
koje nam dele sreću i tuge.
Zato te molim, najlepše molim,
zaboravi mene,
ja sam jaka i sve ću moći da prebolim
jer ja nisam i nikad neću
biti kao te neke druge.

I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.
Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Ne daj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.
Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.

Potraži one neke druge
koje su svikle
da nose štikle,
koje samo sa debelim slojem šminke postoje,
koje još uvek ispredaju prazne priče,
koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju,
koje nose samo uzdužne pruge
jer im samo takve dobro stoje,
koje ne pričaju nego se dovikuju...
Mene nemoj,
mene ne traži
jer ja sam samo drhtaj jednog trena,
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom,
samo neizrecivo malo parče istine u laži,
i nestalna kao morska pena
od koje sam sačinjena.

Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.
Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.
 
Odsutnost

Od tebe moje tijelo kap po kap odlazi,
moje lice odlazi u gluhome ulju;
moje ruke u rastopljenoj živi,
moje noge u dva prašnjava vremena.

Sve odlazi od tebe, sve od nas odlazi.

Odlazi moj glas koji se pretvarao
u zvono, gluho za svakog, osim za nas.
Odlaze moji pokreti što su se upredali
pred tvojim ocima kao tkalacki cunak.
Odlazi moj pogled, koji je nemocan
kada te gleda,brijest i smreka.

Odlazim od tebe sa samim tvojim dahom,
kao vlaga isparavam se iz svoga tijela.
Odlazim od tebe s budnošcu i sa snom.
U tvom vjernom sjecanju vec se brišem
i u tvojoj uspomeni vec sam kao oni
što se ne rodiše u poljima i dubravama.

Da sam krv, kolala bih u dlanovima
tvog rada, u tvojim ustima od mošta.
Da sam tvoja utroba, izgorjela bih
u tvojim koracima, koje više ne cujem,
u tvojoj strasti, koja prolama noc
kao mahnitost osamljenog mora.

Sve od nas odlazi, sve od nas odlazi.

Gabriela Mistral
 
jedna za drugom takav život je moj
nisam ljubio stvarno - važan bio je broj

jedna za drugom svakoj bio sam drag
al duboko u nama to ne ostavlja trag

i u stvari srce spava
sve do časa
kad se javi prava

s' tobom je nešto drugo
ti si za menen par
s' tobom to traje dugo
ja sam probao sve
ja sam prošao svud
s' tobom, s' tobom je prava stvar

jedna za drugom
vječnost cvijeta na cvijet
ti me vraćaš na zemlju
ti mi prekidaš let

i u stvari srce spava
sve do časa
kad se javi prava

s' tobom je nešto drugo
ti si za menen par
s' tobom to traje dugo
ja sam probao sve
ja sam prošao svud
s' tobom, s' tobom je prava stvar
 
Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ćišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.

(nije mi poznat autor )
 
.Ljubavno predvečerje

Kako su lijepi oblaci,te tmine
Igračke vjetra,što nam draga lica;
Preneraženi njinim čudnim žarom,
Odlijeće k njima jedno jato ptica.

Nenaslućene otkriva mi tajne
Taj predvečernji trenut,koji zgrnu
Sve blago čežnja u oči ti sjajne,
Sav miris ženstva u kosu ti crnu.

O,sada shvaćam svijetli osmijeh neba!
Tajanstven govor drveća i trava
U skladu je sa kucajima srca --
I ponad sviju to je java.

Samo sam srce,samo toplo srce,
I sve je sreća što mi oči vide,
A ti trenuci -- to su slavoluci
Kroz koje ljubav u trijumfu ide!



Dobriša Cesarić
 
Ispuni mi zadnju zelju - Doris Dragovic



Zbogom sreco podji dalje
Meni nisi potrebna
Tamo gdje me srce salje
Nema vise povratka
Zbogom sreco ma gdje bila
Nisi se ni sjetila
Drugima si dolazila
A meni svetila

Ispuni mi zadnju zelju
Neka jednom prodje sve
Cujes li me cujes li me
Ovih suza rijesi me
Ispuni mi zadnju zelju
Nocas sviraj za mene
Nek' jos jednom srce plane
Prije nego zora svane
Pa zar trazim previse
 
Nocas me ne pitaj nista - Doris Dragovic


Sve nocas sjeca na nas
Mirise bagremov cvijet
Glas oci u suzama
Ovo je nas zadnji let
Sve nocas sjeca na nas
Mjesec sto donosi san
Znam sutra lakse ce bit
Zaborav donjece dan

Nocas me ne pitaj nista
Samo mi zagrljaj treba
Jedan je covjek za mene
Skinuo zvijezde sa neba
Nocas me ne pitaj nista
Samo mi utjehu daj
Ja sve nocas gubim
A srce zna da je kraj
Ja sve nocas gubim
A srce zna da je kraj

 
Šta se to desilo sa mnom
srce mi je otezalo
kao da u grudima, ne nosim sebe
kao da je kamen
kao da me grebe.

Ljude vise ne razumem
pogled mi je tup, bez sjaja
kao da sam tek od juce
kao da me telo vuce
jos dalje
jos dublje
u ponore crne i bez kraja.

Šta se to tesko u meni lomi
zasto sam nema
i zasto slep
kao da dusa ne zivi
vec drema,
nikoga vise kog volim
ne cujem,
a bilo je dana
bilo je svega.

Ne znam vise sta trazim od sebe
a znala sam nekad
da volim
da sanjam,
nesto me tupo u grudima grebe
nesto me kida
to je deo tebe.

Pogledaj u mesec
sto stoji nad tobom
sto stoji nad nama
i on ce ti reci
jedini razume
da nisam naucila
da ne umem sama.

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.270
soko stark
soko stark
Džudi S
  • Anketa Anketa
Sajtovi za upoznavanje
Odgovora
18
Pregleda
717
bezimeni1
B
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
6
Pregleda
293
Džudi S
Džudi S

Back
Top