Stihovi za moju dusu

[Duki Lu]

Nežnosti - Mita Golić

 

[Nina]

Odraz

Jednom kada sretnete svoj odraz
Na blatnjavom mokrom putu
Umoran i prestaćeš
I sebi kad priznaš poraz
Bićeš u toj kaljuži srama
Upoznajte sebe

Ćuti, ćuti, ćuti

Iznad razbijenog ogledala života
Osećajući tišinu, njegov odraz
Bacaš svo blato u lice
Dakle, operite ruke i lice
Tako čist, rođen iz toka

Hodajući bosi iznad svega
I stani nad bistrom rekom
Poslušaj pesmu slavuja
I hodajte preko reke ogledala
Da vidim svoj odraz u njoj.

Mirjana B

 

[Plant]

Zašto pati bolno srce moje
zar sreće nema za lijeka
život je prazan bez ljubavi,... jedine radosti
život je prazan bez ljubavi,.. jedine radosti

O ćuti ćuti sad moje
ne daj da suza iz oka kane
jednom se živi jednom se mre
al vječno pati zbog ljubavi.

Da li čuješ jecaj srca moga
zbog tebe plače jedini
ljubav si drugoj poklonio
drugoj si otiš'o
ljubav si drugoj poklonio
drugoj si otišo

Mladost moja brzo će da prođe
ko pjesma naše ljubavi
nikad me nećeš zaboravit
vječno ćeš patiti
Nikad te neću zaboravit
vječno ću patiti​

 

[gost 443393]

Haris Džinović I tebe sam sit kafano

Kad me slome sve samoće
U kafanu ja ću poći
Pogaziću obećanja, prevariću osećanja Lumpovaću cele noći

I tebe sam sit kafano...

 

[Nina]

Pol Elijar – Tvoja narand\asta kosa

Tvoja narandžasta kosa u praznini sveta,
U praznini teških stakala tišine
I od sene gde moje gole ruke traže sva tvoja lica.

Oblik tvoga srca je varljiv
I tvoja ljubav nalik mojoj izgubljenoj želji
O uzdasi od ambre, sanje i pogledi.

Ali ti nisi vazda bila uza me. Moje sećanje
Još uvek u tami jer vide gde dolaziš
I odlaziš. Vreme se služi rečima kao ljubav.

 

[Me gusto]

Стид нас беше домова цветни',
зарекли смо се остат несретни
бар ја и Ти.
У срцу чујем грижу миша,
а пада хладна, ситна киша.
Где си сад Ти?

-------------- Црњански

 

[Plant]

tu sam,.
al' k'o i da nisam

( pesma za naas .. dvoje, . Mikina je,...)

 

[Nina]

Anica Savić Rebac – Romeo i Julija


U toplom sjaju vaše cvetne zore
Gube se ko i vrhovi mačeva
I zvezde, smrtno bled im lik ne sneva.
No zore vaše dok još vatre gore

Iz zapada krvava se razleva
Ko zora vaša vedrog plama more.
I dva ta plama lepši plam još tvore:
Sa zorom vašom zapad vaš se sleva.

Najdivnije blistanje sad se rasu,
I jedna ruža tek nebesa sva su –
A zvezde dve u njima se ne gube:

Vaša se, evo, zlatna zvezda spaja
Jutarnja sa večernjom sred tog sjaja,
Ko vrhovi mačeva da se ljube.

 

[Prosepina]

,,...И тако без моћи
несретни смо и љубљени ко ноћи.
И тако без снаге
владамо светом, у јесени благе.

Помешали смо љубав и облаке,
а судбу нашу са лишћем и биљем.
Горке законе у осмехе тужне и лаке,
што све кидају страшћу и миљем.

И тако без наде
место у нас верујемо у шуме младе.
И тако без моћи
несретни смо и љубљени ко ноћи..."

— Милош Црњански

 

[Duki Lu]

Неки глас, мирис неки и једна лепа звезда не могу,
ноћас, да дигну из моје дубине све што је било.
Ово мора да су ми попуцали сви конци, лепи
конци, танани, што везаху мене за моје Јуче.
Не држе конци. У дубини својој осећам тегобу
мртвог Лане и жалост заборава.
Од свих ружних ноћи, ово ми дође ноћ, кад
заборавих значење свега.
Па ипак мутно слутим, да све то има драге и тужне
везе са оним, што је потонуло.


Ivo Andrić

 

[kalis]

 

[Nina]

Aleksandar Tišma – S tobom bez tebe

Prazan je dan
kada te ne vidim
a pun je srama i kajanja
kad dođeš
ali nisi sama.

Tada ne umem da te gledam
i čini mi se da sam ravnodušan
prema tvojoj plavoj kresti
i vlažnoj nagoti očiju
prema kopčama tvoje haljine
koje te otvaraju kao školjku
od vrata do nespokojnog stegna.

Zaključujem da govoriš previše
da se previše krećeš – okrećeš
bez potrebe – čemu?
kad znam da posle toga nećeš
ni sa kim poći u zagrljaj
koji te opravdava.

Puštam te da me napuštaš
puštam te daleko – daleko od sebe
niz pučinu ulice
gde se tvoj hod vijori
kao plamen ili kao katarka.

Prosto stanem
mirno zaostanem
i kad skreneš s pravca mog pogleda
ne osvrćem se za tobom više
nego za onom tamo ženom u žutoj suknji
koja zemlji nogama maše.

Ja se samo stidim i kajem
što sam proveo dan tako pogrešan
i slušam smrt kako broji prestupe naše.

 

[Tea]

Понекад ми се учини
да си облак који прође:
био је и нестао.
Била си грана, била си грожђе
које сам једва, можда у сну
унесен усном дотакао.

Понекад осјетим, у осами,
да је све тако брзо било
метеор који је у тавно крило
вода и трава пао:
понекад зажелим да смо сами
опет и опет, да дођу снови
које сам ти некад шапутао.

Dusan Kostic

 

[kalis]

Stajao si sam
I bio car.

Kad gle ! Postade zver.
Uđe u čopor ko običan ker.

Šta da se radi. Neka si pseto.
Bar znamo ko si. Pa, eto.

 

[Nina]

Aleksa Šantić – I opet mi duša sve o tebi sanja

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...

 

[Mister]

Klupa u parku

Klupa u parku i ja
ponekad smo najbolji prijatelji.
Pruža mi oslonac
u trenucima umora i samoće,
a ja je zabavljam
čitajući novinske vijesti iz grada i svijeta,
te poneki novi vic.

Dobro se osjećam imajući prijatelja
koji je uvijek tu kada mi treba.
Danas pada kiša,
sumoran je i hladan dan.
Zagledan sam kroz prozore
niz koje cure suze neba.
U daljini vidim klupu kako samuje
pod jakom kišom.
Zašto se osjećam tupo i prazno
zbog nekoliko mokrih dasaka i čavala?


Saša Petar

 

[Nina]

Vito Nikolić – I opet Jesen

I opet jesen.
Opet tutnje
beskrajne kiše
po Nikšiću,
i opet stare
crne slutnje,
i opet
– sam si,
Nikoliću.

I opet neka
pisma duga,
očajna pisma
– bez adrese,
a nigdje drage,
nigdje druga,
samo ta jesen.
Opet jesen.

A šta ako
prosviram
taj metak
kroz ovo čelo
neveselo,
a onda počne
sve
ispočetka:
život,
stradanja,
pa opet
– čelo.

A šta ako
nema zaborava,
ako je to
samo
vječna igra kruga?

A šta ako
tamo
ispod trava
boli ova
ista
ljudska tuga?

 

[kalis]

"Čitaj mi s usana, usnama.
Tako ćemo se uvek sporazumeti,
i nikad nećemo reći ništa pogrešno.

Neću negde pri kraju,
kad mi ostane još stotinak koraka,
da se kajem, jer te nisam dovoljno ljubio...
Jer nisam bio mlad i srećan, koliko je trebalo,
i kada je trebalo!

Neću da te tražim, kad budem stariji od zvezda,
kad mi malo vremena ostane.
Hoću da zajedno gorimo,
i da se zajedno gasimo.

Da zajedno treperimo,
isto da sanjamo…"

Ratko Petrović

 

[kalis]

Ostadoh te željan, jednog letnjeg dana,
O srebrna vodo, iz tuđega vrela.
To je bilo davno -
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i ljepotom. Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije,
Al` mira ne nađoh nigde, jer me nikad
Vatra prve žeđi ostavila nije.

Ivo Andrić

 

[kalis]

Ja bi ostavio krčme javne.
Ni stihove ne bi pisao zanesen.
Samo bi ti ruke i kose tavne, milovao cvetom, nežno, u Jesen…"


Sergej A.Jesenjin

 

[Plant]

Jedne se noći beše srela,
na jednoj zračnoj stazi,
duša u nebo što se pela,
i angel što na svet slazi.

Angel ispriča priču sjajnu
šta su nebeski vrti,
a duša cele zemlje tajnu:
magiju ljubavi i smrti.

I osmehnu se angel potom
na carstvo večnih zraka;
Duša zaplaka za lepotom
igre svetlosti i mraka.

(Dučić - sa posvetom Šantiću i Šoli ) - Susret​

 

[Nina]

Vilijam Batler Jejts – Kad budeš stara

Kad budeš stara, seda, pred spavanje snena
dremala kraj vatre, ovu pesmu tada
uzmi, čitaj i sanjaj kako si bila mlada,
očiju toplog sjaja i dubokih zena.

I kako mnogi u lepotu tvoju zaljubljeni biše
i kraj tebe iskreni i lažni znaše da se sjate
dok je samo jedan voleo ti dušu i mislio na te
kad lepotu tvog lica brige osenčiše.

Pa dok se svijaš kraj toplog vatrinog gnezda
promrmori setno kako ljubav brzonoga minu,
preko visokih gora kako se ka nebu vinu
i sakri svoje lice u roju od zvezda.

 

[Tea]

Jesenja noc puna bola
sedim sa drustvom i pijem
Mi vise zajedno nismo
zbog toga nocima pijem

Tad neko zovnu cigane
i rece pesmu nasu
Nisam mogao skriti bol
pa rekoh tamburasu
ne pesmu tu, ne pesmu tu

Veceras mi nemojte svirati to,
jer mislim na nju
Ne pesmu tu, ne pesmu tu

Ja slomicu case, ja slomicu sve,
Jer mislim na nju

Jesenja noc puna kise
cedi se lenjo, polako
Mi vise zajedno nismo
i ne znam dokle cu tako

Kud god da krenem, nemam mir
svuda su staze nase
U srcu osecam pesmu tu i rekoh tamburasu
ne pesmu tu, ne pesmu tu

Veceras mi nemojte svirati to, jer mislim na nju
Ne pesmu tu, ne pesmu tu
Ja slomicu case, ja slomicu sve
Jer mislim na nju.

 

[Tea]

Šta li radi moja ljubav

Šta li radi moja ljubav
Da l' besane broji noći
il' se u svom znoju kupa
i nada se da ću doći.

Ili sluša stare pisme
ili gleda svoje lice
il' umornu kosu češlja
liže usne netremice

Uzdahni još,
ko zna po koji put,
sklopi lagano kišobran,
ne reci nikom
šta se to noćas zbi
možda je sutra
sunčani dan.

Ili su joj šetnje duge
od sumraka pa do zore
il mislima traži reda
skrivajući sitne bore

Da pobigne nema kuda
inje se u kosi budi
gorak ukus suzu mami
i toplinu usrid grudi.
Uzdahni još....

 

[Tea]

I posle svega ostace pisma
koju ce pivati svi
i niko nikad saznati nece
da si u pismi ti i samo ti
jedino ti, moja ljubavi