Stihovi za moju dusu

ХАМЛЕТ


Жагор стаде. Већ сам усред бине.
О довратак наслоњен: ја ловим
У одјеку неком из дубине
Шта ће бити са животом овим.

На мене је уперен мрак ноћи
Кроз хиљаду двогледа на оси.
Аве, оче, ако си у моћи,
Мимо мене ову чашу носи.

Волим твоју замисао и ја
И слажем се да ме рола води.
Ал се друга драма сад одвија
И овог ме пута ослободи.

Но редослед има свако дејство
И крај пута неће се избећи.
Сам сам - грех све јесте и неверство
Није живот што и поље прећи.


Борис Пастернак
 
Leonard Cohen – Dance Me to the End of Love



Pleši sa mnom do kraja ljubavi

Vodi me plesom do lepote tvoje uz violinu strastvenu
Vodi me plesom kroz paniku dok se bezbedno ne ušuškam
Podigni me kao maslinovu grančicu i budi moja golubica što pokazaće mi put kući
Vodi me plesom do kraja ljubavi
Vodi me plesom do kraja ljubavi
Oh pusti me da vidim tvoju lepotu bez svedoka
Dozvoli mi da osetim kako se krećeš kao što su to radili u Vavilonu
Lagano mi pokaži ono čije granice znam samo ja
Vodi me plesom do kraja ljubavi
Vodi me plesom do kraja ljubavi

Vodi me plesom do venčanja, sada, pleši sa mnom bez prestanka
Pleši sa mnom jako nežno i pleši sa mnom jako dugo
Mi smo oboje manje vredni od naše ljubavi, mi smo oboje više od toga
Vodi me plesom do kraja ljubavi
Vodi me plesom do kraja ljubavi

Vodi me plesom do dece što traže da rođena budu
Vodi me plesom kroz zavese koje su naši poljupci prevazišli
Podigni sad šator za sklonište, iako je svaka veza pukla
Vodi me plesom do kraja ljubavi

Vodi me plesom do lepote tvoje uz violinu strastvenu
Vodi me plesom kroz paniku dok se bezbedno ne ušuškam
Dodirni me svojom golom rukom i dodirni me svojom rukavicom
Vodi me plesom do kraja ljubavi
Vodi me plesom do kraja ljubavi


 
PESMA KOJA NIJE PROTIV PTICA PEVAČICA


Oladite malo, ptice pevačice. Pustite me da
predahnem.
Nema potrebe da se ovako nastavi,
čak i ako je jutro. Treba mi više sna.

Gde ste bile kad mi je bilo trideset?
Kada je kuća stajala tamna i tiha po čitav dan,
kao da je neko umro?

I taj isti neko, ili neko drugi,
skuvao je veliko, mračno jelo za preživele.
Jelo koje je trajalo deset godina.

Hajdete, duše moje. Dođite za jedan sat,
prijatelji. Tada ću biti sasvim budan,
Videćete. Ovoga puta mogu da obećam.



Rejmon Karver
 
1398184_10205526156459574_7559920400197020108_o.jpg

Ne sumnjaj da ima Sufija na Putu,

ne sumnjaj da ima savršenih ljudi koji se ne znaju,

i kao što tebi nisu povjerene Tajne

misliš da ni drugima nisu.

(Mevlana Rumi ‘Fihi-ma-fihi’)
 
HODOČAŠĆA

Hodam sa očevim štapom u ruci
Sa upaljenim srcem u štapu
Stopala mi sriču slova
Koja mi sveti put ispisuje
Crtam ih štapom po pesku
Pred spavanje
Na svakom konačištu
Da mi se iz sećanja ne izbrišu
Daleko sam još od toga
Da ih odgonetnem
Za sada mi na vučje sazvežđe liče
Imaću čime da ispunim noći
Ako se živ i zdrav vratim kući

Vasko Popa
 
STABLO


Ovdje sam u trazenju svoga puta.

Jucer sam se zaustavljao pred tobom, o stablo,
Skidao sam sesir, sav sam se poginjao
Pred tvojim zelenim deblom
I pjevao sam tvojoj ljepoti.

Danas ne. Zaustavih se tek
Da osjetim lagano tvoju sjenu
I da vidim da li presrecem tvoj put,
Svoj izgubljeni put.

Ne pitaj me, o stablo,
Koji je to put!

Pusti me da ga nadjem dok je dana,

Gle: oko nas
Noc udesno kruzi.



Joao Accioli
 
Ne zaboravlja se ništa
ne zaboravlja se nikad
ne zaboravlja se ništa
navikavamo se to je sve
Ni ti odlasci ni te lađe
ni ta putovanja u beznađe
iz krajolika do krajolika
i od jednog lika do lika
ni sve te luke ni kavane
ni sve te neprebolne rane
kad je zora sve bliskija
u bioskopu našeg viskija
Ni sve to ni ništa na svetu
ne zna učinit da zaboravimo
ne može učinit da zaboravimo
kao ni pticu zaustavit u letu
ne zaboravlja se ništa
http://www.*************/convkey/31a2/y8iqcmhy1s5ac2ufg.jpg

navikavamo se to je sve.​
 
Luz Casal - Historia De Un Amor


Godina ljubavi


Naša veza je gotova
I pokajaćeš se što si okončao
Godinu ljubavi
Ako sada odeš
Uskoro ćes otkriti
Da su dani večni i prazni bez mene

I noću, i noću
Da se ne bi osećao usamljenim
Sećaćeš se, naših srećnih dana
Sećaćeš se, ukusa mojih poljubaca
I shvatićeš, u jednom trenutku
Šta znači godina ljubavi

Prestao si da razmišljaš
Šta će se desiti
Sve što ćemo izgubiti
I koliko ćeš patiti
Ako sada odeš
Nećeš moći da vratiš
Trenutke sreće koje sam ti pružila

I noću, i noću
Da se ne bi osećao usamljenim
Sećaćeš se, naših srećnih dana
Sećaćeš se, ukusa mojih poljubaca
I shvatićeš, u jednom trenutku
Šta znači godina ljubavi

I shvatićeš, u jednom trenutku
Šta znači godina ljubavi


 
ULIČNA SCENA

Slep mali dečko
Sa papirnim znakom
Pribodenim na grudi.
Premalen da napolju prosi sam.
No, bio je tu.

Ovo čudno stoleće
Sa svojim pokoljem nedužnih,
Svojim letom na mesec
I njime koji čeka na mene
U stranom gradu
U ulici gde sam izgubio put.

Čuvši da se približavam,
Izvadio je gumenu igračku
Iz svojih usta
Kao da bi nešto rekao,
A ipak nije.

Bila je to glava, glava lutke,
Strašno izgrižena,
Dignuta visoko da je vidim.
Njih dvoje keze se meni.

Čarls Simić
 
http://s14.****************/images/141119/pzemjjuq.jpg
LJUBAV RATARA I NJEGOVE ŽENE
U NOĆI POSLE ORANJA

Tek kad san sklopi dečje glave ruse
i kad goluždravi Vlašići ozebu
Ratar i njegova žena sastanu se
u čardaku i na zemlji i na nebu.

Ruke što su vazdan milovale gvožđe
sad na njenim vrelim bedrima vijore
Ratar ljubi tako ko da mulja grožđe
Ratar grli ženu ko da njivu ore.

Mlada noć pocepa svoje ruho carsko
i stari Bog na nebu sve zvezde izbeči
kad Ratar posle oranja na štalskom
tavanu svoju ženu raščereči.

Levi mu dlan brsti na Beloj glavici
oštri zubi oru na brdu Orlovcu
desna ruka vična biču i zdravici
striže crnu ovcu u dolu Vranovcu.

Kad se oran orač potrbuške pruži
povilenile bi i sede starice
Kad bi znale kako Ratar noću pluži
mnoge bi carice bile ratarice.

Ratar voli tako kao da ratuje
ko da ruši zidove na tesnoj ćeliji
Ratar vodi ljubav ko da argatuje
u nekoj dalekoj zemlji Dembeliji.

A Ratarica, mlečna mlekarica
slatkomučenica s anđeoskim likom
skida zlatnim prstima skorup sa karlica
razorana do pupka tupim raonikom.

Pucketaju kosti, pucketaju grede
i sručuje se ćeramida s krova
Ratar drma stablo ko da trese zvezde
puca ko da motre ga svi preci iz rova.

Cvili pod njim ženica kao violina
podmazana belim lukom i sirćetom
A slušaju je i Breg i Dolina
i prete joj nekim teškim berićetom.

Posle ljubavi ko i posle bitke
ratar hrče s buklijom dojke na svom dlanu
i sanja kako mu njene ruke vitke
sipaju melem na krvavu ranu.

Dva tela van voda i zemljine teže
što se sudariše u večernjoj tami
smirena i topla sad spokojno leže
u senu kao u Kumovoj Slami.

( Dobrica Erić )
 
Četiri je ujutro, kraj prosinca
Pišem ti samo da provjerim jesi li dobro
U New Yorku je hladno, ali ja volim ovdje živjeti
Cijelu večer svira muzika u ulici Clinton

Čuo sam da gradiš kuću duboko u pustinji
Živiš bez cilja, nadam se da si ipak zadržao neki smjer

Da, Jane je došla sa uvojkom tvoje kose
Rekla je da si joj ga ti dao
One noći kad si odlučio rasčistiti
Jesi li ikad rasčistio

Posljednji put kad smo te vidjeli izgledao si mnogo stariji
Tvoj poznata plava kabanica poderala se na ramenu
Sačekivao si na stanici svaki vlak
A kući si došao sam, bez Lili Marlene

I postupao si se prema njoj kao da je pahuljica u tvom životu
I kad se vratila bila je ničija

Da, vidio sam te sa ružom među zubima
Još jedan mršavi ciganski lopov
Vidio sam kad se Jane probudila

Ona te pozdravlja

I što bi ti rekao brate moj, moj ubojico
Što bih uopće mogao reći?
Valjda mi nedostaješ, valjda sam ti oprostio
Drago mi je što smo još u vezi

Ako ikad svratiš ovamo, zbog Jane ili zbog mene
Znaj da tvoj neprijatelj spava, i njegova je žena slobodna.

Da, i hvala ti što si odnio tugu iz njenih očiju
Mislio sam da je ondje za stalno pa nisam ni pokušavao.

Jane je došla sa uvojkom tvoje kose
Rekla je da si joj ga ti dao
One noći kad si odlučio rasčistiti –

Srdačan pozdrav,

L. Cohen
 
TEATAR DEMOKRATIJE

Drumovao sam, koračao nebom
ulazio u svoje srce, dušu nisam zaboravio
stajao sam na tankoj, zamišljenoj,
liniji koja se spaja sa horizontom.
Sjećanje vara, moje oružje istina je i dalje.
Spoznao sam linija manjeg otpora
sadržana je u svemu a paradoksi
uglavnom pokreću stvari.
Onda je, na red, posjeta došla
Jevrosimi Jevri, mojoj baki, očevoj majci.
Nije me prepoznala. Dugo se vidjeli nismo.

“Kao da je bitno koji je razlog jači,
ionako jednog dana riješit ćemo se svega,
ali svoje pameti nikad.”

Vidio sam čovjeka ženu, skelet, suznih očiju,
u sepet bi stala, još se nije predala.
Kad u čovjeku umre ljubav, najveća je kazna,
kad nikome ne vjeruješ, i niko ne vjeruje tebi,
kad nikog ne voliš, i niko ne voli tebe,
kad si prazna stranica na kojoj se ispisuje smrt ljudi,
to je pakao.
Vječna samoća je vječna smrt,
takav život i starost su teška robija.

“Šta ima u svijetu? Kako su ljudi?” – pita me baka.

“Za ljude ne znam, a svijet je teatar demokratije,
dobro organizovani užas globalne kontrole
u slavu palog ljudskog razuma” – odgovaram.

“Eh... život, ta smrtonosna bolest
koja se u godine ne razumije.
Mijenjaj, sinko, slobodu za sigurnost.
Nećeš biti ti u zatvoru, nego oni” – suznih očiju reče baba.

Dugo smo sjedili u tišini, demokratski,
svako na svojoj strani sjećanja.

Branislav Lukić
 
.
Ti imaš srce moje, a ja tvoje,
Izmjenom ravnom baš jedno za drugo;
Ja čuvam tvoje, a ti paziš moje,
Pogodbe bolje nije bilo dugo:
Ti imaš srce moje, a ja tvoje.

U meni tvoje, a u tebi moje
Jednim nas stvara, jednim čuvstvom grije;
Ti ljubiš moje, jer je bilo tvoje,
Ja tvoje ćutim, jer u meni bije:
Ti imaš srce moje, a ja tvoje.

Sir Philip Sidney
 
IAKO IMA MALO LJETA


Iako ima malo ljeta,
Razmišljao je već o mnogom.
Živi u gradu gdje imadu
Dušu tek lopte nogometa –
zato ih i biju nogom.

Al kad mu duh – ekstazom vođen –
Zapliva krepko u visini,
Zna da se ljulja ponad mulja,
Ko lopoč u bari rođen –
Tako mu se barem čini.

No ko bi ga izbliza pozno,
Vidio bi da je spozno,
Iako ima malo ljeta,
Da će ko cvijet u doba suše
Uvenut u gradu gdje imaju duše
Samo lopte nogometa.



Dobriša Cesarić
 
I ti bi morao znati

Laura je sigurno znala
da mora postojati neko
ko će je voleti ko Petrarka

I Francuska je morala znati
Da će se za nju boriti neko
Kao Jovanka od Arka.
I Zemlja bi morala znati
Da će od sunca ugaslih
Do nje, kad-tad, stići poneki zraci

I svemir bi morao znati
Da ga jos vecim cine
Svaka mrva, senka i oblacak.

Tako bi i Ti morao znati
Da postoji ja
Da bihTe volela
Sve dok me ima.

Makar se zauvek sretali
Samo cudesnim putevima
Koje gradimo od zelja
Neostvarljivih.


Violeta Milicevic
 
NISAM SIGURAN DA POSTOJIM

Nisam siguran da postojim,
u stvari. Ja sam sve knjige
koje sam pročitao,
svi ljudi koje sam sreo,
sve žene koje sam volio;
svi gradovi koje sam posjetio.
Nisam ni u šta siguran,
ne znam ništa.
Možeš li zamisliti da čak ne znam
ni datum svoje smrti?

H. L. Borhes
 
KAKO SE PIŠE PESMA

Uzmite dve-tri reči bez sjaja
obarite ih kao jaja
Dodajte раrčе smisla bez kosti
i dobar komad nevinosti
Grejte na tihoj vatri s krаја
(il nek u ekspres-loncu naraste)
Sipajte zatim začina i prezle
pospite na to flekice-zvezde
zabiberite ko gnezdo od laste
I šta će ispasti od svega toga?
Zar se tako lako
piše? Ma, zaboga!

Rejmon Keno
 
BIBLIOTEKAROVA PESMA

Neuspjeh je prirodan dio kreativnog procesa -
rekao je Walt Disney onoga jutra kada je
dobio otkaz na poslu zbog nemaštovitosti.

Evo, ja već nekoliko tjedana sjedim ispred
ugašenog televizora i osjećam kako dolazi nešto veliko.
Pa, nisam valjda stvoren da cijelog života udaram pečate
na 33. stranici Čudnovatih zgoda šegrta Hlapića.
Taj Walt Disney baš zna razveseliti čovjeka
i pri tome ostati mrtav hladan.


Tihomir Dundjerović
 
http://fs1.****************/images/141126/bhf6jf95.jpg
Putnik

Idem slobodno,
niko mi nije odneo
da ljubim tužnu moć.
Raširim ruke, ali ne u zore
nego u more i noć.

Osmehom ulazim, stigo ma kud,
u tužne i bolne jave.
Kad volim meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.

Ostavljam bolnim osmehom san,
Da prođe i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
Na kom je dozvoljeno sve.

Ne žalim ni tebe ni sebe ja,
i smešim se na daljine.
Umor mi samo u očima sja,
i sve što ištem od tebe
to je: časak-dva
tišine, tišine.

Miloš Crnjanski
 
Tražiš od mene istinu
sa rečima.

http://www.*************/convkey/0316/w8wc8aaes698muffg.jpg

u živim šumama,
odolevajući
sagorelim uraganima.

Više volim tišinu
u hladnoj pobuni svetla,
nego da se sklanjam od rođenja
da me ovo sunce
ne zaslepi.​
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.513
soko stark
soko stark
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
9
Pregleda
468
prsho
prsho

Back
Top