Stihovi za moju dusu

"...Kao i uvijek, ti si me pitala šta mi je najednom, a ja nisam mogao da ti objasnim da to uopšte nije najednom, da je to stalno, da je to neka vrsta mog zaštitnog znaka, nešto po čemu bih sebe poznao među hiljadama meni sličnih, nešto što se i ne trudim da sakrijem, jedan zloćudni tumor s kojim sam se rodio, tumor na mozgu i duši koji se ne da ukloniti nikakvim operativnim putem ni zračenjem, ni činjenicom da te volim i da ti voliš mene...
Ako ti jave da večeras hodam po kafanama i olajavam tebe i našu ljubav, da se prodajem za loše vino, da skupljam opuške tuđih simpatija, ljubim ruke nečistih konobarica, ispadam budala u svačijim očima... To ti je živa istina."


 
ОЧИ

О, колико пута кад пред тобом
осетим: да желим
да оставим за собом
моје тужне мисли
у очима ти бистрим, невеселим...

О, колико пута
кад нам над постељом сат ућути,
и на твом побледелом лицу
од миља
приметим досаду луталицу...

О, колико пута тад устајем сам,
погурен и црн па се загледам
кроз мутан прозор у пропланке далеке.

И осетим да ми није доста љубав невесела.
Разочаран од твог уморног тела,
радознало милујем блудне и меке
велике очи биља.

Милош Црњански

- - - - - - - - - -

НОВЕ СЕНКЕ

Моје су руке нове сенке,
побледеле су мирне,
ко уморна свирала после теревенке
кад их месечина дирне.

Оне све сенче драго и нежно,
и љубе све што се губи,
у небо мутно, бескрајно снежно,
у снег што сахрањива, кад љуби.

Сенка је њина као паучина танка,
што дрхти немоћно, меко.
Ја сам на свету свему успаванка,
а мир је мој далеко.

Моје су ране болне и нове,
а мисли сузне, неопрезне.
Блажени који по мору плове,
и не остају да чезне.

Мисли се моје ничег не клоне.
Без суморне наде и спаса
пусте радосно у видик тону
у зрак што их таласа.

У бол и грех и крвопролића.
Са тугом новом и безданом
у сласт витлају жељом необузданом,
ко свело лишће, сва бића.

Милош Црњански
 
Uteha - Vladislav Petković Dis


Misao se gubi, nestaje i tone
u dolini plača, gde se nada kupa,
gde stradanja žive, gde se suze rone
i gde točak patnji klopara i luta.


I dok mis'o spava, klonula, u miru,
izvija se ljubav na krilima noći,
i sa sobom nosi razlupanu liru,
i kreće se, lebdi po mojoj samoći.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa,
preko tajnih snova visinama stremi,
kao zora nebom zračno se talasa,
kao veče u noć gubi se i nemi.

I trag joj ostaje, i slika se stvara:
nebo plavo, vedro, kao njeno oko,
pogled koji priča, teši, razgovara,
pojima i voli i gleda duboko.

Ja osećam dušu i svoju i njenu:
obe, večne, stoje na jednom osmehu,
na jednom prostoru, dalekom vremenu,
koje katkad stupa i šapće utehu.
 
229585_444829915597798_499970789_n.jpg
 

Volim te - Iskra Tanodi
Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.
Ne, ne prekidaj me.
Suti.
Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.
Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.
I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.
Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.
Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...
Boli.
Kad dolazim, pitam se cekas li me.
Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.
Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.
A nisam ti rekla:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.
Volim te.
I volim sve sto si ti.
Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.
Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.
I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe
ljubavi moja.
 
Lauda

Najlepše pevaju zablude. O, vali,
Rimuje se more! Tad smo na žal pali.

Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noć, a sunce pali.

Izgubi put ako putovanju smeta.
Ah što je lepo i opasno: cvetradicveta!
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
Lekoviti rečnik bilja u uvali.

Kroz potajne gore goren lek ti je
Da zemlju zemljom ljubiš vek ti je.
Al ako je u oči poljubiš nek ti je
prozračan poljubac ko prazni kristali.

Miljković
 
http://fs1.****************/images/141214/fsuj79tx.jpg
Витомир - Вито Николић:
УМЈЕСТО МОЛИТВЕ ЗА ДАЛЕКУ
Понекад, давна, сјетим те се,
то топло засја у души
као од добре старе пјесме
што се случајно запјевуши.

Гдје ли си ноћас, ти далека,
да ли си негдје свила дом,
или још увијек, као некад,
луташ поноћним Београдом.

Да ли још тражиш оног чудног,
оног из твојих снова врелих,
кога си тражила узалудно
и оне ноћи кад смо се срели.

Тражи, само тражи, трагај,
он ипак једном мора доћи
из твојих лијепих снова, драга,
у твоје нимало лијепе ноћи.

Као што дођу ове пјесме
из дивних шума непознатих
право у наше ружне несне,
у горку збиљу касних сати.

Понекад тако сјетим те се,
а нешто топло засја у души
као од добре старе пјесме
што се случајно запјевуши.
 
Nežnost


Nežnost ne treba zvuke
Morska uvala na peščanoj plaži ima blago lep zavijutak
Vetar je obukao opusteli vrt trešanja
Zraci meseca su kroz otvorena vrata ušetali
Čistota beline tera čoveka da uzdrhti

Nežnost ne treba zvuke
Zraci sunca oblažu jabuke zlatasto žutom košuljicom
Beba je duboko usnula, kolevka se više ne njiše
Posle gubitka bola neočekivano ga opet srećeš
Tišina, to je ukupni smisao nežnosti
Liu Canchiu

tumblr_nabvcrWksR1rr208to1_500.jpg
 
Ostavljen Na Planinama Srca

Ostavljen na planinama srca
Gle, u daljini sićušno, gle:
poslednje naselje reči, a još više,
ali i on majušan, poslednji
zaselak osećanja. Prepoznaješ li ga?
Ostavljen na planinama srca. Kamen
pod rukama. Jest, tu cveta ponešto;
iz neme litice cveta raspevan korov
koji ni o čem ne zna. Ali onaj ko zna?
Ah, onaj što poče da zna, pa sad ćuti,
ostavljen na planinama srca.
Jest, tu se kreće ponešto, nenačete svesti,
kreće poneka bezbedna životinja s planine,
ide, zastaje. I velika zaštićena ptica
kruži oko čistog protivljenja vrhova.
Ali nezaštićen, ovde na planini srca.

Rajner Marija Rilke
 
"Ево како човек може да се промени:
постоји црв, навикнут да једе винову лозу.
Изненада, он се буди,
назовите то милошћу, или било како,
нешто га дакле буди и он више није црв.
Он је цео виноград,
а и воћњак такође,
воће, стабла, мудрост која расте
и радост, којој није потребно да прождире."

Џелалудин Руми
 
Još nikada

Još nikada nismo plakali
z a j e d n o​
još nikada zbog goluba u srcu

još nikada nismo ljubili cvijeće
z a j e d n o​
još nikada na vlažnim usnama

još se nikada nismo borili protiv
NAS​
svoj najljepši dajući dio

još nikada nisi povjerila
t a j n u​
do groba da je nosim

još nikada se nije dogodilo
da su nam se krvi pomiješale
nj e ž n o​
u zalasku sunca

još nikada
još nikada nisam priznao
da sam gorak unutra

JER​

kiše ne pripadaju nama
još nikada nisam priznao
LJUBAV​

od običnog zlata
svih vjekova je nosim
oko vrata


Josip Škerlj​
 
images

Dobro je za mene Gospode
Da sam seljak
Inače bi bio žrtva taštine
Čak bi mi i samo mrva znanja
Sigurno mnogo naškodila
Ne bih bio u prilici da služim pobožnima
Umesto toga bih ih PLJAČKAO
Bio bi nabusito derište
Pravo na putu za pakao
Kaže Tuka
PONOS ZBOG SOPSTVENA VELIČINE
Postaje skok
U jamu bez dna ...

,,ISTINA BIĆA ''

TUKARAM - Lutajući mudrac-isposnik i vernik-kaluđer,
sa stubova u pećinskim hramovima Mahabalipurama,
negde pre 1500 godina, okolina Čenaia, Madras, južna Indija
 
Da li kod tebe dame biraju

Tačno po sredini ulice
Prolaziš kao slomljen
A pitala sam te nešto
Da li sam dama
Ako mogu da biram
Da li sam sama
Ako možeš da biraš
I oko nas šta je ostalo
A pitala sam te nešto
Dok sunce si mi u dlanu
Da se oglasiš izbegavaš vešto
Makar bilo poslednji put
Da sam srećna i privijena
Puštene kose uz tvoj skut.


Vladimir Rajković
 
JA I JA
O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza bregova
pobeći od sebe.

Sasvom sama i vedra
pojurila bih kroz šume,
razgrnula livadi nedra.

U život bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pružila.
Sa strašću bih se požurila:

da vidim u životu kako je,
duša nečija ako je
za radost stvorena.

Jer od rođenja sa mnom,
ma kud se makla,
idem ja večno sumorna.

A meni se uvek dopadalo:
kad su tice kroz noć letele,
kad je lišće tiho opadalo;

kad su senke u sen sletale,
kad me ljudi nisu voleli,
kad su stvari duši smetale.

Oduvek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove,
i radosti moje sve pomutila.

Oduvek me slatko zlostavljala:
ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni časka me nije ostavljala.

Znam, umreću i ostariću:
a nju uvek mladu,
uvek žednu bolova
na zemlji ostaviću.
Desanka Maksimović
 

СРП НА НЕБУ

Ти незаборављена моја
на родном пољу изненада женка,
остај ми сенка, сенка.

tumblr_ngxhwbwJba1sbg0tro1_400.jpg


Ко редови зарђалих коса
кукуруз је на сунцу зрео.
Тешка си била, врела и боса
као сноп жита кад се разгрне.
Очи ти беху мале ал црне
као рупице на фрули.
Кад ми на теби сваки заглавак врео
од сласти поче да трне
раширила си се, и уздрхтала,
ко земља испод грана трулих.

tumblr_ngxhwbwJba1sbg0tro2_400.jpg


У црном дугом свиленом плашту
по свету блудим.
И свуд где стигнем шапатом будим
болан осмех, сузе и машту.

tumblr_ngxhwbwJba1sbg0tro3_1280.jpg


Свирам смрт,
ал ми гудало расипа нехотичне звуке.
А зидови мртве и облаке што плове
благо ми милују руке.
Једнако ћарлија као далек врт
трагом мојим сенка моја,
пуна жита и неба ведра,
врела као једра недра твоја.

tumblr_ngxhwbwJba1sbg0tro4_400.jpg


И док ми се ноћу преплићу на руци
голе жене, и звуци
крвавих накита страшних,
тешке свиле и листови прашни,
чим пред зору сване,
небо ми је росно ко равне пољане,
а Месец се над њима сја
као срп.

Милош Црњански

tumblr_ngxhwbwJba1sbg0tro5_400.jpg
 
Ostale su strašne reči nerečene,
Samo tvoje oči, mirne kao tmina,
One gledale i slušale mene,
Moj bol na tvome uhu pevase tišina,

Kakva himna srca, ta rec nerečena!
Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje!
Kad tišina zbori mesto nas, reč njena
Ima svu čistotu sna i bolne zudnje

Ta blaga muzika ljubavi ćuti,
Ima mir molitve u dubini duha,
Nikad se rečju laži ne pomuti,
Nit se glas poročni dirne našeg sluha.

Ideja u meni kamen uvajana;
Vera sva u suzi sto neće da kapi;
Ta zakletva što je u nežnan čas dana,
I najviši zakon bola koji vapi.

J.Dučić
 
Znam sad sigurno
Nadživjet će me neke obične stvari
Predmeti i riječi koje će letjeti
Kao ptice u jatima
Nadživjet će me jedna jedina tuga
Koja će uporno kucati na vratima
I sve će to pod maglama
Ostati skriveno
I znat će onaj koji dobro sluša
Kako bez granica zabrana i straha
Kud god želi leti moja duša
Ž.Krznarić
 
Videti ga ponovo

Zar se stvarno neće ponoviti,nikada? Ni u noćima
ispunjenim treptajima zvezda,ili u čistom svetlu
devičanskih jutara,ili u žrtvovanim popodnevima?

Nikada,na kraju ograđenih staza
koje se graniče sa poljem,ili pored bilo koje
fontane obasjane mesečinom?

Nikad,ispod zamršenog granja šume gde,
zazivajući njegovo ime,dočekivah noći?
Niti u pećini koja uzvraća jecaje moje?

O ne!Samo da mi ga je videti ponovo,bilo gde-
u malom deliću neba ili u uzavrelom viru,
ispod spokojnog meseca ili u pobesnelom užasu!

I zajedno sa njim,biti sva proleća
i sve zime,isprepleteni u jednom bolnom čvoru
oko njegovog krvlju umrljanog vrata.

Gabrijela Mistral
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.493
soko stark
soko stark
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
9
Pregleda
456
prsho
prsho

Back
Top