Стефан Немања- између жупана Вукана и кнеза Михаила

Хм, па добро. Баштина краља Радослава се поклапа с територијом на коју је избегао Завида и где је Немања рођен. Дефинитивно да је та Немањина родбинска веза с дукљанском краљевском породицом остварена преко Радослава. То би могла бити поприлично чврста полазна тачка. Мислим да око тога нема спора, да ли се слажеш?
Slažem se. Samo je pitanje gdje je tačno bila oblast Ribnice. Neki smatraju da je to grad na ušću rijeke Ribnice u Moraču u centru današnje Podgorice. Međutim arheološka istraživanja su pokazala da je ta tvrđava podignuta krajem XV vijeka, nema ranijih slojeva. Ipak na širem području grada nisu vršena detaljna arheološka istraživanja već samo na području tvrđave iz osmanskog doba.
A. Lainović naveo nekakvu rukopisnu bilješku podgoričke crkve Sv. Đorđa prema kojoj u X vijeku gospodar Gorske župe Marko podiže na obali Ribnice grad. Inače i zaštitnik grada Podgorice je Sveti Marko.
U Staroj varoši u Podgorici u kući staropodgoričkih muslimana Đečevića postoji predanje da je u njoj rođen Stefan Nemanja.
Neki smatraju da je u pitanju oblast rijeke Ribnice. Neki smatraju da bi u njoj naselje moglo biti Kalaja e Hotit na današnjoj granici Crne Gore i Albanije gdje se Skadarsko jezero u vidu rijeke pruža ka sjeveru. Tamo imamo ostatke naselja još iz rimskog doba.
Neki smatraju da bi to mogao biti Kodra Maršenjt gdje postoji selo Gradec (mogući dioklitijski Gradac - Samobor) . Postoji mogućnost da je rođen u mjestu Maja Neapolit (od Neapolis, mogući dioklitijski Novigrad). Oba ova naselja su na graničnom području Albanije i Crne Gore u blizini rijeke Ribnice.
Neistraženi lokalitet Đuteza (na albanskom Gradac) blizu Dinoše bi takođe mogao biti srednjovjekovni Gradac.
Da dodamo i arheološko naselje Gostilj u blizini Skadarskog Jezera. I neistraženju tvrđavu na vrhu Veljeg brda u Tološima kod Podgorice gdje u podnožju postoji selo Lužani a koja je udaljena par kilometara od antičke Duklje i ušča Morače i Zetu i u blizini rijeke Mareze gdje i danas postoje ribnjaci.
Na prostoru Martinićke Gradine u Bjelopavlićima u blizini rijeke Zete gdje su nađeni ostaci trobrodne bazilike postoji predanje da je taj grad podigao Gradinja po kome grad nosi ime i da mu se tu rodio sin Stefan Nemanja. Za tu gradinu istoričari smatraju da bi to mogao biti Gradac, zbog obližnjeg potoka Ljutotuk - Lontodokla, a Bojan Novaković u novijim istraživanjima smatra da je Martinićka Gradina zapravo Novigrad, dok bi Lontodokla bilo naselje u blizini, u mjestu Sige gdje se nalazi potok Ljutotuk.
Panta Srećković je naveo jedan srednjovjekovni rukopis po kome je Stefan Nemanja rođen u Spužu (to je u blizini Martinićke Gradine i Siga ali je i sam Spuž bio srednjovjekovno naselje). Neki smatraju da bi on mogao biti Lontodokla jer je nedaleko od antičke Dioklije, a naziv Spuž bi potekao od imena naziva Coclea (slično Doclea) na latinskom u značenju "puž", pa odatle Spuž.
Što se tiče spomena Ribnice u istorijskim izvorima J. Jovanović piše da je zetski feudarac Ristislav sa feudima „oko Ribnice“ bio za vrijeme Uroša I Nemanjića posrednik u trgovini zmeđu Dubrovnika i Kotora sa Raškom, i da se u doba cara Dušana „u okolini Ribnice“ feudalac Nikola pobunio protiv Dušana i zaplijenio neki carski karavan iz Bara.
A. Lainović navodi da u jednom zapisu iz Moračkog manastira piše kako je jedan feudalac, Dragomir, „iz okoline Ribnice“ pri kraju XIII vijeka dao ovom manastiru neke feude.
Kad se sve oduzme i sabere oblast Ribnice je upravo bila negdje u tom radijusu od 20 km od Podgorice na čitavom nizu mogućih lokacija koje su tada pripadale Luškoj župi, Gorskoj ili nešto manje vjerovatno Podlužju.
 
Slažem se. Samo je pitanje gdje je tačno bila oblast Ribnice. Neki smatraju da je to grad na ušću rijeke Ribnice u Moraču u centru današnje Podgorice. Međutim arheološka istraživanja su pokazala da je ta tvrđava podignuta krajem XV vijeka, nema ranijih slojeva. Ipak na širem području grada nisu vršena detaljna arheološka istraživanja već samo na području tvrđave iz osmanskog doba.
A. Lainović naveo nekakvu rukopisnu bilješku podgoričke crkve Sv. Đorđa prema kojoj u X vijeku gospodar Gorske župe Marko podiže na obali Ribnice grad. Inače i zaštitnik grada Podgorice je Sveti Marko.
U Staroj varoši u Podgorici u kući staropodgoričkih muslimana Đečevića postoji predanje da je u njoj rođen Stefan Nemanja.
Neki smatraju da je u pitanju oblast rijeke Ribnice. Neki smatraju da bi u njoj naselje moglo biti Kalaja e Hotit na današnjoj granici Crne Gore i Albanije gdje se Skadarsko jezero u vidu rijeke pruža ka sjeveru. Tamo imamo ostatke naselja još iz rimskog doba.
Neki smatraju da bi to mogao biti Kodra Maršenjt gdje postoji selo Gradec (mogući dioklitijski Gradac - Samobor) . Postoji mogućnost da je rođen u mjestu Maja Neapolit (od Neapolis, mogući dioklitijski Novigrad). Oba ova naselja su na graničnom području Albanije i Crne Gore u blizini rijeke Ribnice.
Neistraženi lokalitet Đuteza (na albanskom Gradac) blizu Dinoše bi takođe mogao biti srednjovjekovni Gradac.
Da dodamo i arheološko naselje Gostilj u blizini Skadarskog Jezera. I neistraženju tvrđavu na vrhu Veljeg brda u Tološima kod Podgorice gdje u podnožju postoji selo Lužani a koja je udaljena par kilometara od antičke Duklje i ušča Morače i Zetu i u blizini rijeke Mareze gdje i danas postoje ribnjaci.
Na prostoru Martinićke Gradine u Bjelopavlićima u blizini rijeke Zete gdje su nađeni ostaci trobrodne bazilike postoji predanje da je taj grad podigao Gradinja po kome grad nosi ime i da mu se tu rodio sin Stefan Nemanja. Za tu gradinu istoričari smatraju da bi to mogao biti Gradac, zbog obližnjeg potoka Ljutotuk - Lontodokla, a Bojan Novaković u novijim istraživanjima smatra da je Martinićka Gradina zapravo Novigrad, dok bi Lontodokla bilo naselje u blizini, u mjestu Sige gdje se nalazi potok Ljutotuk.
Panta Srećković je naveo jedan srednjovjekovni rukopis po kome je Stefan Nemanja rođen u Spužu (to je u blizini Martinićke Gradine i Siga ali je i sam Spuž bio srednjovjekovno naselje). Neki smatraju da bi on mogao biti Lontodokla jer je nedaleko od antičke Dioklije, a naziv Spuž bi potekao od imena naziva Coclea (slično Doclea) na latinskom u značenju "puž", pa odatle Spuž.
Što se tiče spomena Ribnice u istorijskim izvorima J. Jovanović piše da je zetski feudarac Ristislav sa feudima „oko Ribnice“ bio za vrijeme Uroša I Nemanjića posrednik u trgovini zmeđu Dubrovnika i Kotora sa Raškom, i da se u doba cara Dušana „u okolini Ribnice“ feudalac Nikola pobunio protiv Dušana i zaplijenio neki carski karavan iz Bara.
A. Lainović navodi da u jednom zapisu iz Moračkog manastira piše kako je jedan feudalac, Dragomir, „iz okoline Ribnice“ pri kraju XIII vijeka dao ovom manastiru neke feude.
Kad se sve oduzme i sabere oblast Ribnice je upravo bila negdje u tom radijusu od 20 km od Podgorice na čitavom nizu mogućih lokacija koje su tada pripadale Luškoj župi, Gorskoj ili nešto manje vjerovatno Podlužju.
Ти свакако имаш бољу оријентацију од мене о па из главе можеш отприлике да знаш где је тачно које, ја онако из главе само могу оквирно да разумем правце тих места у односу на Подгорицу. Да пробамо један мали експеримент, ако се слажеш...
Ја бих типовао на места која су северно, североисточно и северозападно од Подгорице. Ако на карти, од Подгорице повучено линију управно ка Бијелом Пољу, па од те линије ка западу 45 степени и 45 степени ка истоку, колико мислиш да би места које си набројао остало у игри?
 
Ти свакако имаш бољу оријентацију од мене о па из главе можеш отприлике да знаш где је тачно које, ја онако из главе само могу оквирно да разумем правце тих места у односу на Подгорицу. Да пробамо један мали експеримент, ако се слажеш...
Ја бих типовао на места која су северно, североисточно и северозападно од Подгорице. Ако на карти, од Подгорице повучено линију управно ка Бијелом Пољу, па од те линије ка западу 45 степени и 45 степени ка истоку, колико мислиш да би места које си набројао остало у игри?
Ovako. Martinićka Gradina, Sige i Spuž su sjeverozapadno od Podgorice u blizini Danilovgrada. Inače razdaljina između Podgorice i Danilovgrada je oko 20 km. U tom smjeru je i antička Duklja na oko 3 km od Podgorice. Spuž je na udaljenosti od 10 km od Podgorice. Martinićka Gradina i Sige na nekih 15 km. Lokalitet na Veljem Brdu sa selom Lužani je na obodu Podgorice u smjeru zapada, udaljen je oko 1 km vazdušne linije južno od antičke Duklje.
Sa druge strane Đuteza, Kodra Maršenjt, Maja Neapolit su sjeveroistočno od Podgorice, zadnja na dva na teritoriji Albanije na nekih 20 km od PG. Đuteza je bliža. Gostilj je jugoistočno od PG. Zaboravio sam i Medun, sjeveroistočno od PG na nekih 15 km.
I naravno Stara Varoš je u samom centru PG.
Tako da su svi ovi lokaliteti baš sjeverozapadno ili sjeveroistočno od Podgorice na ne više od 20 km razdaljine. Tako da je odgovor na tvoje pitanje sledeći - sva bi ostala u igri :mrgreen:
 
Ovako. Martinićka Gradina, Sige i Spuž su sjeverozapadno od Podgorice u blizini Danilovgrada. Inače razdaljina između Podgorice i Danilovgrada je oko 20 km. U tom smjeru je i antička Duklja na oko 3 km od Podgorice. Spuž je na udaljenosti od 10 km od Podgorice. Martinićka Gradina i Sige na nekih 15 km. Lokalitet na Veljem Brdu sa selom Lužani je na obodu Podgorice u smjeru zapada, udaljen je oko 1 km vazdušne linije južno od antičke Duklje.
Sa druge strane Đuteza, Kodra Maršenjt, Maja Neapolit su sjeveroistočno od Podgorice, zadnja na dva na teritoriji Albanije na nekih 20 km od PG. Đuteza je bliža. Gostilj je jugoistočno od PG. Zaboravio sam i Medun, sjeveroistočno od PG na nekih 15 km.
I naravno Stara Varoš je u samom centru PG.
Tako da su svi ovi lokaliteti baš sjeverozapadno ili sjeveroistočno od Podgorice na ne više od 20 km razdaljine. Tako da je odgovor na tvoje pitanje sledeći - sva bi ostala u igri :mrgreen:
Хахахаха, е супер... Хвала на одговору. Ништа, макар сам имао добар осећај.
 
Ovo je jedan interesantan pasus iz LJPD:

"Tada su se oba brata, Mihala i Saganek, strahujući da Grci ne napadnu zemlju, jer su se Grci inače pripremali da dođu, a ne želeći da im se suprostave, pred velikašima zemlje Radoslavu zaklela i napisala mu privilegiju da on i njegovi nasljednici posjeduju dio Zete kao i, ako bude mogao da pridobije Travuniju ili bilo koju drugu oblast, biće njemu i njegovim nasljednicima u nasljeđe i posjed bez prigovora i traženja od njih i njihovih nasljednika, niti da će ikada ubuduće njihovi nasljednici to tražiti."

Ovdje se spominju "velikaši zemlje". Ko bi oni mogli biti? Niko drugi do feudalci koji imaju posjede i ratuju za svoje gospodare iz dinastije Vojislavljevića. Dukljanin navodi podjelu Zete na župe. Da to sada ne ponavljamo. A evo koje župe u Zeti je dobio Radoslav za koga Dukljanin piše da posjeduje "dio Zete":

"Radoslav: Lušku župu, Podlužje i Kučevo u Budvi sa župom."

A evo šta Dukljanin piše kasnije o tome da je Mihailo pogazio zakletvu da će Radoslavu ostaviti njegove župe u Zeti ako osvoji od vođe Skrobimeza izvjesnog Domaneka (očito takođe nekog lokalnog feudalca) Travuniju što je on učinio (čak piše da je osvojio i Zahumlje):

"Budući da je imao ovih sedam sinova, pošto preuze kraljevstvo, ne htjede održati zakletvu koju je bio dao svom bratu Radoslavu, nego mu oduzme županiju Zete i dade je svom sinu Vladimiru."

Ovdje se sad govori o županiji Zete u jednini. Iako znamo da je Radoslavov dio Zete obuhvatao tri župe u Zeti sa gradom Budvom. Moguće da je pravopisna greška. Ali možda i Dukljanin na specifičan način shvata pojam župe. Imam osjećaj da su ove prvobitne župe u Zeti koje nabraja Dukljanin moguće bile podjeljene na manje oblasti koje su davane na upravu feudalcima koji nisu članovi vladajuće porodice. To su oni spomenuti "velikaši zemlje" pred kojima je polagana zakletva. Za Nemanju se kaže da je rođen u Ribnici. To je očito neki predio u okviru neke od gornjozetskih Dukljaninovih župa (Podlužja, Luške župe ili Gorske). Tako da bi i ti upravnici oblasti u okviru većih župa kojima vladaju članovi vladajuće porodice, mogli biti feudalci koji se takođe nazivaju županima. Za Vukana i Marka Dukljanin piše da su župani sa Bodinovog dvora. Tako bi Vukan i Marko bili feudalci (župani) koji su upravljali oblašću Ribnice, koja je dio neke veće gornjozetske župe. Ili bi bar jedan od njih upravljao Ribnicom, vjerovatnije Vukan.
A šta je bilo sa Vladimirom Mihailovim, on je bio stariji od Bodina?
 
Тачно јесте да Џон Фајн (овдје) пише да је Бодин у Рашкој поставио двојицу својих дворјана, жупане Марка и Вукана. И ту додаје да новија литература говори да су ова двојица синови Петрислава (односно Бодиновог полубрата). Овдје се Фајн позива на Наду Клајић која то нити пише нити се то да извести из њеног дјела. Овај Фајн је један "харвардски тип" историчара који воли користити пречице, "експерт" за Балкан који прикупља наводе овдашњих историчара, уз један строго селективан приступ бира шта ће приложити у својим наводима, зависно од жељеније слике у складу са виђењем анамо оних инфериорних Балканаца, по потреби то "сецира и дестилује", а након политичког памфлета "БиХ, изневјерена традиција" толико се компромитовао да га није разумно доживљавати озбиљно.

И по препричавању у ЉПД Бодин је у Рашкој поставио два жупана са свог двора, Вукана и Марка. Но са ЉПД проблем је што је тај (у том времену и политички мотивисан) урадак крајње непоуздан извор. У којем у поглављима кроз које описује рани средњи вијек нема готово ништа што има потврду у неком другом рукопису, редом маштарије, лагарије и произвољна препричавања, гдје је апсолитно немогуће датирати догађаје и времена владара.
Тек код Владимира (значи прелаз из раног у развијени средњи вијек) којем аутор ЉПД поклања доста пажње, имамо више навода који имају потврду у другим рукописима. Истина Бодиново и Вуканово вријеме је ближе времену аутора ЉПД, може бити да има ту и истинитих тврдњи, но један такав рукопис који је од почетка на фикцији заснован ваља са крајњим опрезом узимати као извор.
Што не значи да постоје сумње оком Бодина и Вукана, како и Бодину и Вукану Ана Комнина, савременик тог времена и кћерка важног актера свих тих догађаја која је од оца имала добра сазнања, даје велику пажњу, не само да је несумњиво постојање ових владара, него су били и изузетно значајни владари у том времену. Истина и рукопис Ане Комнине се због тенденциозности не сматра увијек поузданим извором, но овдје немамо основа сумњи да је због пристрансноти Ана измислила нека Вуканова дјела, напротив, прије ће бити да их је као противничке стране приказала пожељније из ромејске визуре.
О Вукану је опширно писао Тибор Живковић кроз своје дјело Портрети српских владара (IX-XII век). стр 105-117.

Када је пак Вуканова титула у питању, аутор ЉПД пише да бјеше жупан, но већ сам се осврнуо да је у питању крајње непоуздан извор, Ана Комнина на наводи титулу Вукана, већ у свом дјелу (овдје)
For now Bolcanus (who ruled over the whole of Dalmatia, and was active in speech and in deed) marched out of his own borders and proceeded to devastate the towns and lands around and actually seized Lipenium itself, set fire to it and burned it down-this was when the sun had twice completed its circuit since the destruction of the Scythians. On receipt of these tidings the Emperor thought them unbearable, so gathered together a considerable army and marched to meet the Serbians along the direct road to Lipenium (this is a small fort lying at the foot of the Zygum, which separates Dalmatia from our territory). He wished if possible to encounter Bolcanus and engage him in a pitched battle and afterwards, if God granted him victory, to rebuild Lipenium and the other forts and restore things to their former state. [221] But Bolcanus, hearing of the Emperor's advent, moved away from there and occupied Sphentzanium, which is a fort situated above the Zygum, just mentioned, in the borderland between the Roman boundaries and Dalmatia. However, when the Emperor had occupied Scopia, Bolcanus sent envoys with overtures of peace, and absolved himself from all blame for the evil happenings, but laid it all on the Roman satraps by saying, "They are never willing to remain within their own frontiers, but have made frequent inroads which have entailed a great deal of loss on Serbia. I myself will never do anything of the kind again, but will return to my country, send hostages from among my own kinsmen to your Majesty, and not overstep my boundaries again." To this the Emperor agreed, and leaving behind him men appointed to rebuild the ruined towns and receive the hostages, packed up for his return to the capital.
пише да је владао читавом Далмацијом, а у приложеном одломку примјећујемо када су се околности промијениле и војна премоћ отишла на византијску страну (по Ани, гдје је могуће и пристрасна) Вуканову дипломатску вјештину гдје кривицу за сукобе (не би у супротном он поштењачина и добрица мрднуо прстом) пребацује на ромејску страну оптужујући да кварно нису поштовали споразуме те упадали и узроковали страдања по Србији.
 
Najbolji kandidat za Gradac, prvi grad koji spominje Konstantin Porfirogenit u poglavlju 35 DAI koja govori o Dioklitiji, i najbolji kandidat za centar eventualne oblasti Ribnice, samim tim i moguće mjesto rođenja Stefana Nemanje je arheološki lokalitet Đuteza (u značenju Gradac na albanskom) kod mjesta Dinoše u neposrednoj blizini Podgorice (putem udaljena 9 km od centra PG), praktično na izvorištu rijeke Ribnice. Tamo su pronađeni i ostaci hrama sa krstionicom:

1661955384767.png


1661956241685.jpeg



https://www.vijesti.me/vijesti/nauk...-dinose-otkrice-o-kome-se-cutalo-tri-decenije

https://www.portalanalitika.me/clan...o-od-utvrdenih-naselja-iz-dukljanskog-perioda
 
Najbolji kandidat za Gradac, prvi grad koji spominje Konstantin Porfirogenit u poglavlju 35 DAI koja govori o Dioklitiji, i najbolji kandidat za centar eventualne oblasti Ribnice, samim tim i moguće mjesto rođenja Stefana Nemanje je arheološki lokalitet Đuteza (u značenju Gradac na albanskom) kod mjesta Dinoše u neposrednoj blizini Podgorice (putem udaljena 9 km od centra PG), praktično na izvorištu rijeke Ribnice. Tamo su pronađeni i ostaci hrama sa krstionicom:

Pogledajte prilog 1213910

Pogledajte prilog 1213914


https://www.vijesti.me/vijesti/nauk...-dinose-otkrice-o-kome-se-cutalo-tri-decenije

https://www.portalanalitika.me/clan...o-od-utvrdenih-naselja-iz-dukljanskog-perioda
A našao sam da je Novigrad u današnjoj Albaniji.
 
Najbolji kandidat za Gradac, prvi grad koji spominje Konstantin Porfirogenit u poglavlju 35 DAI koja govori o Dioklitiji, i najbolji kandidat za centar eventualne oblasti Ribnice, samim tim i moguće mjesto rođenja Stefana Nemanje je arheološki lokalitet Đuteza (u značenju Gradac na albanskom) kod mjesta Dinoše u neposrednoj blizini Podgorice (putem udaljena 9 km od centra PG), praktično na izvorištu rijeke Ribnice. Tamo su pronađeni i ostaci hrama sa krstionicom:

Pogledajte prilog 1213910

Pogledajte prilog 1213914


https://www.vijesti.me/vijesti/nauk...-dinose-otkrice-o-kome-se-cutalo-tri-decenije

https://www.portalanalitika.me/clan...o-od-utvrdenih-naselja-iz-dukljanskog-perioda
To je Martinićka greda?
 
Postoje hipoteze. Ali po svemu sudeći Novigrad može biti Martinićka Gradina između Danilovgrada i Spuža. Evo šta piše Bojan Novaković o tome u svom djelu "Zemlje dalmatinskih Slovena u koncepciji Konstantina VII Porfirogenita" u Spomenici Tibora Živkovića, Beograd, 2016.(str.129):

https://books.google.me/books?id=FMxtDQAAQBAJ&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
A koja je sudbina Vladimira Vojislavljevića, sina Mihaila. Vidim da je bio stariji od Bodina.
 
A koja je sudbina Vladimira Vojislavljevića, sina Mihaila. Vidim da je bio stariji od Bodina.
По Дукљанину Владимир је био најстарији брат краља Бодина, односно најстарији Михаилов син. Даље се каже да су сви Михаилови синови из првог брака, изузев Бодина, изгинули у бојевима.
 
Тачно јесте да Џон Фајн (овдје) пише да је Бодин у Рашкој поставио двојицу својих дворјана, жупане Марка и Вукана. И ту додаје да новија литература говори да су ова двојица синови Петрислава (односно Бодиновог полубрата). Овдје се Фајн позива на Наду Клајић која то нити пише нити се то да извести из њеног дјела. Овај Фајн је један "харвардски тип" историчара који воли користити пречице, "експерт" за Балкан који прикупља наводе овдашњих историчара, уз један строго селективан приступ бира шта ће приложити у својим наводима, зависно од жељеније слике у складу са виђењем анамо оних инфериорних Балканаца, по потреби то "сецира и дестилује", а након политичког памфлета "БиХ, изневјерена традиција" толико се компромитовао да га није разумно доживљавати озбиљно.

И по препричавању у ЉПД Бодин је у Рашкој поставио два жупана са свог двора, Вукана и Марка. Но са ЉПД проблем је што је тај (у том времену и политички мотивисан) урадак крајње непоуздан извор. У којем у поглављима кроз које описује рани средњи вијек нема готово ништа што има потврду у неком другом рукопису, редом маштарије, лагарије и произвољна препричавања, гдје је апсолитно немогуће датирати догађаје и времена владара.
Тек код Владимира (значи прелаз из раног у развијени средњи вијек) којем аутор ЉПД поклања доста пажње, имамо више навода који имају потврду у другим рукописима. Истина Бодиново и Вуканово вријеме је ближе времену аутора ЉПД, може бити да има ту и истинитих тврдњи, но један такав рукопис који је од почетка на фикцији заснован ваља са крајњим опрезом узимати као извор.
Што не значи да постоје сумње оком Бодина и Вукана, како и Бодину и Вукану Ана Комнина, савременик тог времена и кћерка важног актера свих тих догађаја која је од оца имала добра сазнања, даје велику пажњу, не само да је несумњиво постојање ових владара, него су били и изузетно значајни владари у том времену. Истина и рукопис Ане Комнине се због тенденциозности не сматра увијек поузданим извором, но овдје немамо основа сумњи да је због пристрансноти Ана измислила нека Вуканова дјела, напротив, прије ће бити да их је као противничке стране приказала пожељније из ромејске визуре.
О Вукану је опширно писао Тибор Живковић кроз своје дјело Портрети српских владара (IX-XII век). стр 105-117.

Када је пак Вуканова титула у питању, аутор ЉПД пише да бјеше жупан, но већ сам се осврнуо да је у питању крајње непоуздан извор, Ана Комнина на наводи титулу Вукана, већ у свом дјелу (овдје)

пише да је владао читавом Далмацијом, а у приложеном одломку примјећујемо када су се околности промијениле и војна премоћ отишла на византијску страну (по Ани, гдје је могуће и пристрасна) Вуканову дипломатску вјештину гдје кривицу за сукобе (не би у супротном он поштењачина и добрица мрднуо прстом) пребацује на ромејску страну оптужујући да кварно нису поштовали споразуме те упадали и узроковали страдања по Србији.
Да, у праву си. Дискутабилно је на шта се у Дукљаниновом писању можемо ослонити.
 
Ако као претпоставку узмемо могућност да Немања родбински везу с дукљанском династијом остварује преко краља Радослава, онда то само може бити по женској линији јер су нам имена синова краља Радослава позната. То би био неки први и основни разлог.
Син Стефана Првовенчаног, Радослав, рођен је баш у време када Стефан тражи краљевску круну од папе и позива се на краљевство отпрва, односно право на краљевски венац који би имао на основу везе преко свог, у овом случају највероватније, прадеде по мајци краљу Радославу.
Немањин отац је из Рашке избегао у област где су били поседи краља Радослава док је био удеони кнез.
Укратко, прича би ишла овако...
Вуканов отац, или Вукан у млађим данима повлаче се из Рашке у Зету ( овде зависи да ли је до повлачења дошло после пропасти устанка Војислава или нешто касније Петрислав).
Вукан се у Зети жени једном од ћерки краља Радослава и ту се рађа Завида.
Након ослобађања Бодина од византијског ропства долази до сукоба Радослава и његових синова и Бодина.
Могуће да Бодин жели да ослаби линији краља Радослава и од Вукана прави савезника обећавши му место жупана на Вукановој очевини, односно у Рашкој.
Чим је Бодин престао да буде фактор, односно умро Вукан почиње да подржава Радославове потомке, очекујући да ће он бити главни. Пошто Кочапар то не разуме, Вукан удаје своју ћерку за Владимира и помаже му да постане краљ.
Након смрти Владимира и Вукана, због побуне, Завида бежи на поседе своје мајке у Зету, односно у своју дедовину по мајци.
Дакле, на баштинским поседима своје родбине по мајци рађа се и Стефан Немања.
 
Можемо узети и као претпоставку да је Дукљанин помешао нека имена као нрп. Доброслав и Војислав. Међутим, у случају Вукана то није могуће јер се његово име јавља као што се и имена синова краља Радослава јављају. Дакле, ако је Радослав опција, онда веза мора бити по Вукановој жени, односно Немањиној баби.
 
Тачно јесте да Џон Фајн (овдје) пише да је Бодин у Рашкој поставио двојицу својих дворјана, жупане Марка и Вукана. И ту додаје да новија литература говори да су ова двојица синови Петрислава (односно Бодиновог полубрата). Овдје се Фајн позива на Наду Клајић која то нити пише нити се то да извести из њеног дјела. Овај Фајн је један "харвардски тип" историчара који воли користити пречице, "експерт" за Балкан који прикупља наводе овдашњих историчара, уз један строго селективан приступ бира шта ће приложити у својим наводима, зависно од жељеније слике у складу са виђењем анамо оних инфериорних Балканаца, по потреби то "сецира и дестилује", а након политичког памфлета "БиХ, изневјерена традиција" толико се компромитовао да га није разумно доживљавати озбиљно.

И по препричавању у ЉПД Бодин је у Рашкој поставио два жупана са свог двора, Вукана и Марка. Но са ЉПД проблем је што је тај (у том времену и политички мотивисан) урадак крајње непоуздан извор. У којем у поглављима кроз које описује рани средњи вијек нема готово ништа што има потврду у неком другом рукопису, редом маштарије, лагарије и произвољна препричавања, гдје је апсолитно немогуће датирати догађаје и времена владара.
Тек код Владимира (значи прелаз из раног у развијени средњи вијек) којем аутор ЉПД поклања доста пажње, имамо више навода који имају потврду у другим рукописима. Истина Бодиново и Вуканово вријеме је ближе времену аутора ЉПД, може бити да има ту и истинитих тврдњи, но један такав рукопис који је од почетка на фикцији заснован ваља са крајњим опрезом узимати као извор.
Што не значи да постоје сумње оком Бодина и Вукана, како и Бодину и Вукану Ана Комнина, савременик тог времена и кћерка важног актера свих тих догађаја која је од оца имала добра сазнања, даје велику пажњу, не само да је несумњиво постојање ових владара, него су били и изузетно значајни владари у том времену. Истина и рукопис Ане Комнине се због тенденциозности не сматра увијек поузданим извором, но овдје немамо основа сумњи да је због пристрансноти Ана измислила нека Вуканова дјела, напротив, прије ће бити да их је као противничке стране приказала пожељније из ромејске визуре.
О Вукану је опширно писао Тибор Живковић кроз своје дјело Портрети српских владара (IX-XII век). стр 105-117.

Када је пак Вуканова титула у питању, аутор ЉПД пише да бјеше жупан, но већ сам се осврнуо да је у питању крајње непоуздан извор, Ана Комнина на наводи титулу Вукана, већ у свом дјелу (овдје)

пише да је владао читавом Далмацијом, а у приложеном одломку примјећујемо када су се околности промијениле и војна премоћ отишла на византијску страну (по Ани, гдје је могуће и пристрасна) Вуканову дипломатску вјештину гдје кривицу за сукобе (не би у супротном он поштењачина и добрица мрднуо прстом) пребацује на ромејску страну оптужујући да кварно нису поштовали споразуме те упадали и узроковали страдања по Србији.
Što se tiče Petrislava i Raške, mislim da je očigledno da Raška nije osvojena direktno od Vizantije, već je imala svog vladara, koji priznanje vrhovnu vlast Vizantije kao i Mihailo, i bili koliko toliko samostalna oblast.
Ako znamo da je Vojislav podignuo ustanak u Raškoj i iz nje zavladao primorskim kneževinama, to bi značilo da je neka domaća dinastija istjerala Vojislava iz Raške, a ne Vizantija. Vjerovatno je to bio onaj milan kojem strateg Mihailo daje zlato da napadne Duklju 1042. zajedno sa banom Bosne i Ljutovidom zahumskim.
 
Što se tiče Petrislava i Raške, mislim da je očigledno da Raška nije osvojena direktno od Vizantije, već je imala svog vladara, koji priznanje vrhovnu vlast Vizantije kao i Mihailo, i bili koliko toliko samostalna oblast.
Ako znamo da je Vojislav podignuo ustanak u Raškoj i iz nje zavladao primorskim kneževinama, to bi značilo da je neka domaća dinastija istjerala Vojislava iz Raške, a ne Vizantija. Vjerovatno je to bio onaj milan kojem strateg Mihailo daje zlato da napadne Duklju 1042. zajedno sa banom Bosne i Ljutovidom zahumskim.
То је оно што сам био поменуо да рашки жупани не би олако прихватили промену стања због које би можда изгубили своје поседе.
 
Да купим ако има зато питам
Аха, нисам те разумео. Текст је само костур једне тезе која је касније сређена, и има својих проблемчића који треба да се објасне да би се све комплетирало. Ти проблемчићи опет доводе до неких закључака а све за почетну тачку има однос Стефана Немање према Вукану и Михаилу.
 
Što se tiče Petrislava i Raške, mislim da je očigledno da Raška nije osvojena direktno od Vizantije, već je imala svog vladara, koji priznanje vrhovnu vlast Vizantije kao i Mihailo, i bili koliko toliko samostalna oblast.
Ako znamo da je Vojislav podignuo ustanak u Raškoj i iz nje zavladao primorskim kneževinama, to bi značilo da je neka domaća dinastija istjerala Vojislava iz Raške, a ne Vizantija. Vjerovatno je to bio onaj milan kojem strateg Mihailo daje zlato da napadne Duklju 1042. zajedno sa banom Bosne i Ljutovidom zahumskim.

Поздрав свима!
Па није тако једноставно Војислав је био топарх византијски чиновник који је добио на управу Диоклетију тако да је он имао већ неку власт тамо ма одакле потицао.
Он се 2 пута одметнуо подигао устанак у Рашкој протерао Теофила Еротика стратега или катепана Раса па завршио у Диоклетији и подигао устанак и тамо.

Почетак свега је када Јован Цимискије осваја Бугарску и Србију.
Наиме због неког данка којим је краљ Петар притискао Византију. Византијски цар је позвао свог зета Кијевског кнеза Свјатослава да изврши дипломатски притисак али овај дође са великом воском и освоји Бугарску при чему је краљ Петар умро Не зна се шта се дешавало у Србији али пошто руски кнез није планирао да врати освојено Јован Цимискије је протерао Русе и том приликом освојио и Бугарску и Србију и претворио их у теме. На челу етничких тема код Ромеја су били домаћи намесници које је народ прихватао а сами су могли напредовати и постати виши чиновници у византијској војсци и администрацији.

Тај процес се већ догађао после смрти Симеуна прва се оцепила Србија од Бугарске.

Сада Дамуел Давид , Мојсије вероватно породица Вардарских Јермена покреће иницијативу обнову бугарског царства и цркве.
Знамо шта све освајају нема података о Рашкој имамо о Диоллетији, Далмацији....
После Василија 2 Бугароубице и његове смрти устанке диже Војислав византијски топарх.
Све те устанке па до краљевине подижу наши људи који су и византијски чиновници као и Михајло и Бодин. Бодинова византијска титула је била у рангу Симеунове оног времена.
 

Back
Top