У једном од претходних коментара сам написао:
"По мом мишљењу Алексеј Контостефан је са краљем Ђорђем ратовао 1150. и 1151. године. Тада је Алексеј имао довољно година да предводи војску која је збацила краља Ђорђа. У претходним коментарима смо се бавили овим ратом када смо анализирали питање да ли је Урош у овом рату издао краља Ђорђа. Учествовање Алексеја Контостефана у збацивању краља Ђорђа сматрам да је доказ да је моје датирање догађаја тачно. (Напомена Нисам успео да пронађем ништа о животу Пирогеоргија.)“
У међувремену пронашао сам податак да Кинамос помиње Пирогеоргија (Πυρρογεώργιός Pyrrogeorgios) у делу Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, Bonn 1836, 4419-23 и везује га за догађаје из 1146. године.
Ако су Кинамосов Пирогеоргије и Пирогеоргије из ЉПД исте личности долaзимо до закључка да је владавина краља Ђорђа трајала до 1150. или 1151. године. Када се узме у обзир чињеница да ЉПД помиње и Алексеја Контостефана врло је мала вероватноћа да Кинамосов Пирогеоргије и Пирогеоргије из ЉПД нису иста личност. Наравно ако верујемо у истинитост ЉПД. Такође узимајући да је горе изнета конструкција тачна долазимо до закључка да је жупан Урош I из ЉПД био активан 1151. године и да је он преговарао са Манојлом Комнином.
Међутим наша историографија је заузела став да Кинамосов Пирогеоргије и Пирогеоргије из ЉПД нису иста особа већ је Пирогеоргије из ЉПД био заповедник Драча око 1116. године. Колико сам успео да прочитам једини извор за то је ЉПД.
Слична је ситуација са Немањом из ЉПД. Овог Немању нико не поистовећује са Стефаном Немањом. Интересантно је да наша историјографија углавном сматра да је Стефан Немања рођен 1113. године, да је крај владавине краља Ђорћа био 1131. године. Немања у ЉПД помиње се пред крај владавине краља Ђорђа када би по тој конструкцији имао би 18 година. Дакле Стефан Немања и Немања из ЉПД су по тој конструкцији живели у исто време а ЉПД помиње тог Немању који није Стефан Немања а Стефана Немању не помиње. Сматрам да је мало вероватно да неко пише историјску књигу а да не помиње најзначајнију историјску личност тога времена. Када се узме у обзир колико је мало историјских извора из овог периода остало доступно нама данас па још да тако мало извора говоре о двојици Немања сматрам да је скроз невероватно.
Scott Isle je свом коментару од 30. маја извршио веома интересантво језичко и логичко тумачење дела текста Краљевства Славена:
„U Kraljevstvu Slavena ima problem sto se tice Draginje ciji je necak Uros (deda Nemanjin i Miroslavov). Taj Draginja se prvo spominje da ima sinove Prvosa, Grubesu, Nemanju, i Siraka. A potom nakon osvajanja Kraljevstva, posto je Draginja svrgao Djurdja i postao Kralj na zahtjev naroda, onda se spominje da su ga nasljedili sinovi Radoslav, Ivanis, i Vladimir.
Dakle Draginja u Kraljevstvu Slavena ima dvije grupe sinova, jedne prije osvajanja Kraljevstva, a druge nakon osvajanja Kraljevstva. U ovoj prvoj grupi se spominje neki Nemanja. Prije osvajanja Kraljevstva se spominje i Uros (otac naseg Nemanje i Miroslava) kao Draginjin necak. Oni su prije osvajanja.
Ali nakon sto je Draginja osvojio Kraljevstvo, Prvos, Grubesa, neki Nemanja i Sirak se vise ne spominju. Spominju se novi sinovi Radoslav, Ivanis, i Vladimir. I spominje se Uros i njegov sin Desa kao njihovi sada smrtni protivnici.
Tako da ispada, da je Draginja promjenio politiku i dobio nove sinove s nekom zenom koje je preferirao nakon sto je postao Kralj, a to se Urosu toliko nije dopalo da je ustao protiv njih iako je prije toga kao Draginjin necak bio njegov vjerni vojnik.
Zbog te nedosljednosti se postavlja pitanje je li Draginja poslje osvajanja zapravo Gradinja, mozda je doslo do greske.
A prije tih dogadja, u Kraljevstvu Slavena se kaze da je Draginja u Raskoj imao trecu grupu sinova, Radoslava, Labana, i Gradimira.“
У вези горе изнетог коментару Scott Isle је изнео и сумњу: „Да ли је Драгиња (Драгихна ) после освјања заправо Градиња (Градихна) или је дошло до грешке“. Моје је мишљење да је дошло до намерне грешке. Интересантно је да су сва издања ЉПД истоветна у почетку, средини а да им се крај разликује. Највеће су разлике у вези Бодина и краљева Градихне или Драгихне. Сматрам да су ове грешке намерно направљене да читаоци не би сазнали праву истину о последњим краљевима из ЉПД и Краљевства Славена. Немогуће је на било који други начин објаснити оволике разлике. За ове грешке мислим да су одговорни они који су цензурисали ова дела.
Сами аутори су се са друге стране трудили да нам у овим делима оставе податке који који могу да промакну цензури а који могу да нам помогну да прецизно датирмо одређене догађаје. То је по мом мишљењу управо лукаво везивање Алксеја Контостефана и Пирогеоргија за рат са краљем Ђорђем.
Аутори нам на овај начин омогућавају да знамо да су Повеља краља Ђорђа (из 1115. године), којом потврђује цркву Св. Мартина у Шумету бенедиктинском самостану на Локруму и Повељи судије Грда (из 1114. године), којом се поново досуђује црква Св. Мартина у Шумету бенедиктинском самостану на Локруму фалсификати.
Очигледно је да, анализирајући ЉПД и Краљевство Славена не можемо да будемо сигурни и реконструишемо ко је отац Немање из ЉПД и Краљевстава Славена јер су они по том питању контрадикторни. Из те контрадикторности може да се извуче и закључак да постоји могућност да је у стварности неко трећи био отац Немање а цензори ових дела желе да нас збуне.
У ЉПД и Краљевству Славена треба да нађемо некога коме су браћа са завишћу одузела земљу, који се родио у Диоклитији и који је сина Немању добио у Диоклитији. Поред тога он треба да је изашао из „буна браће своје“.
АнаиванГорд у свом коментару од 30.05.2020. године коментарисао и следеће:
“Познато мије да постоји мешање Градихне и Драгихне. Код нас се усталило мишљење да је краљ био Градихна, међутим, мени тренутно није превише важно ко је био краљ (Градихна или Драгихна), али ми је драгоцено сазнање да се будући дукљански краљ оженио у Рашкој у периоду када је Урош Први у тамници. Неоспоран је закључак да је дукљански краљ рођени стриц Немањи из ЛПД-а, па би ме интересовало твоје мишљење кога би Градихна (или Драгихна) могао да ожени у Рашкој имајући у виду да је претендовао на краљевски трон?
Напоменуо бих да ми је тешко замисливо да Стефан Првовенчани или Свети Сава не би записали да им је деда био краљ. „
Пошто је мени питање било постављено одговорио бих
Слажем се са закључком АнаиванГорда да Немањин отац односно деда Стефана Првовенчаног и Светог Саве није имао титулу краља. АнаиванГорд је ово изнео у контексту разматрања могућнсти описаних верзији ЉПД коју је објавио Мавро Орбини где је Драгихна постао краљ. У вези онога што сте горе изнели одговорио бих прво да је моја теза да је Немања „обновио очеву дедовину“. Под очевом деовином сматрам краљевску власт и Краљевину. Деда Немањиног оца Завиде је по мом мишљењу краљ Радослав син краља Стефана Војислава Доброслава. Дакле јасно је да заступам мишљење да Стефану Првовенчаном и Светом Сави деда није био краљ.
Што се тиче питања кога би Градихна (Орбинијев Драгихна) (напомена код Орбинија такође постоји ) могао да ожени у Рашкој имајући у виду да је претендовао да постане краљ, сматрам да је то морала да буде нека особа из владајућих царских кругова у Константинопољу. Градихна је био доследан присталица византијске странке. Оженио се после 1116. године. Његов син Радослав није био старији од 1116. године. Искључујем могућност да је Градихнина супруга била Угарка. Сматрам такође да је мала вероватноћа да је Градихнина супруга била из рода наше властеле. Кад је Стефан Војислав дигао устанак у Рашкој је владала грчака арисрократија. Претпостављам да је та аристократија протерана. Пошто је Стефан Војислав имао много потомака а на кључна места у Kраљевству су постављани његови потомци. Сматрам да су чланови породице заузимали главна владајуће позиције. Самим тим било је мало кандидата за брак између домаће властеле јер је она била у крвном у веома блиском сродству. Градихна је морао да побегне из Рашке између 1127. и 1129. године. Видимо да је у Рашкој поново присутан 1138. године. (Из овога долазимо до „парадоксалног“ закључка да је отац последњег „независног кнеза Дукље“ рођен у Рашкој). Градихна је могао и више пута да се ожени па је тако могао да ожени и удовицу краља Владимира. Ако је рођен 1086. године, 1130. године је имао 44 године. Удовица краља Владимира је роћена око 1100 године тако да је могла теоретски да се уда за Градихну.
АмаиванГорд ми је поставио још једно питање:
„Одлично је што си поменуо Ану Комнину. Она наводи да је жупан Вукан као таоце Византијцима предао своја два синовца, сроднике и жупане (
https://sourcebooks.fordham.edu/basis/AnnaComnena-Alexiad09.asp). Издвајањем Уроша и Стефана Вукана од осталих таоца довело би до закључка да су то синови Вукановог рођеног брата. Међутим, интересантни су ми "сродници"... ко су "сродници"!? Какви "сродници"? Ко су они? Нисам нигде наишао да се неко бавио овим проблемом. Откуд жупану Вукану толики сродници у Рашкој уколико је он пореклом из Дукље? Интересовало би ме твоје мишљење о овоме.“
Не мора да значи да је жупан Вукан пореклом из Дукље. Синови Стефана Војислава Доброслава су власт проширили и на Захумље и Сплитско залеђе. Жупан Вукан је могао бити из било ког дела Краљевства. Кад је Вукан дошао у Рашку са собом је као војвода довео своју војску. У тој војсци је сигурно било доста и његових рођака.
У сваком случају Вукан је предао децу од најугледније властеле у Рашкој. По хронологији по тези коју ја заступам у време када се поменути догађај одиграо на власти је био краљ Бодин. Такође у то време ЉПД нам помиње да је у Рашкој боравио и Петрислав (Орбинијев Пријислав). Међу таоцима постоји велика вероватноћа да су била Петрисављева деца. ЉПД наглашава да су од Петрислава остали потомци. У списку талаца вероватно се крију и Пертислављеви синови. Интересантно је да је неколико година пре догађаја којим се бавимо умро и Дмитар Звонимир краљ у суседном краљевству Х-ра-ав-ат-ска. До нас није остало у писаним изворима ни ко је отац Дмитра Звонимира а ни да ли је оставио наследника на престолу. Сматрам да се Петрислав после смрти Дмитра Звонимира умешао у борбу за краља Хорватске. Интересантно је да је Белуш син Уроша 1143. године добио титулу бана Хорватске. Сматрам да постоји велика вероватноћа да је Урош заправо син Петрислава (Пријислава). За продор Угара у Хорватску и Рашку било је неопходно да се ороде са нашом властелом. Урош је сигурно имао краљевско порекло чим су се његове ћерка удала за наследника Угарског престола. Мислим да је Петрислав заправо краљ Петар Свачић. Бела Слепи и Јелена су синове добијали после 1130. године дакле у време византијске доминације у Рашкој. Урош у ово време није имао никакву фактичку моћ већ само племенито порекло. Немамо никаквих података о Урошу у време рата од 1127. године до 1129. године. Тад је спаљен Рас а народ је одведен у Никомедеју. Могуће је да је Урош избегао у Угарску. Интересантно је како је у том рату прошла породица краља Владимира. Ко је у време овог рата био жупан Сервигије а ко жупан Рашке.
