Стефан Немања- између жупана Вукана и кнеза Михаила

Kako je “otkrivena” Gradina

Veliki istorijski i arheološki značaj Gradine shvaćen je veoma kasno. Prvi put ju je 1892. pomenuo Maksim Šobajić, koji je još tada, u okvirima svojih mogućnosti, ukazao na graditeljsku vezu sa antičkom Dukljom. Ovaj istraživač prvo kaže da je to najznatnija starina gradska u Zeti poslije Duklje, a potom ističe i da “po ogromnoj veličini mermera i vještačkom rezanju i šaranju, kamenoresci kao da su pregledali s rimske arhitekture u razvalinama Duklje, od Gradine dva sata daljine k jugu (“Starine u Zeti”, Beograd, 1892).

Treba imati na umu da je ovaj samouki istraživač, kako je sebe nazivao, ovo zabilježio cijelih sedam i po decenija prije nego što je Jovan Kovačević 1967. iznova istakao arhitektonsku vezu između Gradine i Duklje. Nakon Prvog svjetskog rata, tridesetak godina nakon Maksima Šobajića, Gradinu je usputno pomenuo Petar Šobajić. Potom je utonula u tamu naučnog zaborava. Sve do ljeta 1956. kada je tišinu prekinuo arheološki tim koji je predvodio Štefan Mlakar, o čemu je objavljen i kraći izvještaj (“Terenska istraživanja u okolini Duklje”, Starinar, XI, Beograd, 1961, 224). Na ovaj Mlakarov pomen se 1966. osvrnuo Pavle Mijović nagađajući da se na mjestu Gradine nekada mogla nalaziti rimska stanica Salunto. “Bilo bi najvjerovatnije identifikovati Salluntum sa velikim praistorijskim lokalitetom Gradina, 3,5 km sjeverno od Spuža. Ovdje je konstatovan kompleksni arheološki objekat sa bedemima visokim djelimično i po nekoliko metara, sa četvorougaonim kulama, sa akropolom u gornjem i trobrodnom bazilikom u donjem dijelu gradine, sa ostacima građevina i plastike suvremene dukljanskom arealu”, kaže Mijović („Alata – Ribnica – Podgorica, stanica – naselje – grad“, „Starinar“, knjiga XV-XVI, Beograd, 1966, 69-93).

Satelitski grad Duklje

Još je ovaj Mijovićev zaključak o “savremenosti sa dukljanskim arealom” ukazivao da je grad začet u ranovizantijskom dobu, dakle u šestom ili sedmom vijeku. Naredne 1967. godine Jovan Kovačević je izašao s uticajnom istorijsko-arheološkom pretpostavkom da se radi o satelitskom gradu Duklje (Istorija Crne Gore, Tom I, Titograd, 1967, 267-275). Ovaj važan autor ukazao je da se Gradina u Martinićima dobro uklapa u sliku Prevalisa iz nesigurnog doba tokom avaro-slovenske navale (šesti-sedmi vijek), kao utvrđeno mjesto u koje je dislociran gradski život antičke Duklje.

Kovačević se osvrće na priču iz Ljetopisa Popa Dukljanina o kralju Ratimiru koji je porušio mnoge primorske gradove i natjerao starosjedilački narod da se iz njih sklanja po planinama i utvrđenim mjestima, pa kaže da bi se “jedino ... gradina kod sela Martinići mogla uzeti kao primjer ovakvog uporišta”. Jer, “cijela je gradina opasana debelim zidom sa velikom gradskom kapijom”. “Utvrđenje je podijeljeno u dva dijela: nešto viši sa trobrodnom crkvom i malo niži gdje se nazire trg (forum, sada Pazarište). Fragmenti obrađenih djelova arhitektonske plastike (stubovi, ploče) su slični onima iz Duklje. Prema kasnoantičkoj Duklji ova bi gradina bila super cucumina montium i mogla bi biti prvo utočište, pogodnije za odbranu romanskog gradskog stanovništva grada Duklje i okoline”, zaključio je Jovan Kovačević. Ovo su 1975. prihvatili Pavle Mijović i Mirko Kovačević označavajući Gradinu u Martinićima kao satelitski grad Duklje (“Gradovi i utvrđenja u Crnoj Gori”, Beograd, 1975).

Pet godina kasnije, Mijović je iznio uticajni stav da bi se na mjestu Gradine mogla kriti Lontodokla, jedan od tri “velika i naseljena” dukljanska grada (Gradetaj, Novigrad i Lontodokla) koje je pomenuo Konstantin Porfirogenit 949. godine (Problemi isledovanija slovjanskih gorodov v Černogori, Zbornik sa naučnog skupa u Bratislavi, 1980). Recimo odmah da su ovo Mijovićevo mišljenje jednovremeno podržali Branislav Borozan i Radoslav Rotković 1997. godine na naučnom skupu u Istorijskom institutu u Podgorici - što je dovelo do široko prihvaćenog gledišta da na brdskom platou u Martinićima, gdje se nalaze ostaci srednjovjekovnog grada, u narodu poznatog kao Gradina, stoje ostaci Porfirogenitove Lontodokle.

Gradina je od sredine šezdesetih godina postala predmet širokog naučnog interesa. Na prelazu u sedamdesete taj lokalitet je obišao i srpski arheolog Đurđe Bošković, koji je u ruševinama crkve uočio djelove kamene plastike sa preromaničkim stilskim obilježjima (Đ. Bošković, O jednom reljefu sa natpisom sa Đurđevih Stupova u Budimlji, Zbornik Narodnog muzeja, 8, Beograd, 1975, 414). U Martinićima su 1972. započeta sistematska istraživanja kojima je do 1988. rukovodio srpski istoričar arhitekture Vojislav Korać. Korać je prije toga bio učesnik više arheoloških istraživanja na tlu Crne Gore - kasnije je postao akademik SANU. Korać je tokom istraživanja na Gradini (1972-1988) u ostacima crkve otkrio djelove oltarske pregrade sa dvojezičnim grčko-latinskim natpisom o čemu je obavijestio javnost. To epigrafsko svjedočanstvo posvjedočilo je da je crkva bila posvećena arhanđelu Mihailu.

20190219140228_5810ec70b3aa87fb8b20b63c1d59537f29c5ea4627acc28e9713d0429f1f3fb0.jpeg


20190219140228_98f5d2454f531142e8c15518f81006d1b2c0186509737b74bcba8605f50597d2.jpeg

GRADINA
Slobodan Čukić


Srednjovjekovni grad blizu Spuža: Bedemi i kule moćne Lontodokle
https://www.vijesti.me/vijesti/nauka/srednjovjekovni-grad-blizu-spuza-bedemi-i-kule-mocne-lontodokle

https://www.vijesti.me/tag/gradina-martinici
 
Сматрам да је начин размишљања и приступ проблему који има nemanjinrodoslov одличан и да ће се уклапањем свих дешавања у периоду који разматрамо на крају доћи до решења. Не знам да ли је у праву али би могао овакав образац (уколико до сада није пробао) да примени десет година уназад (од година које помиње), па још десет, до неких четрдесет година уназад па да види како се прича уклапа у те различите периоде (да изврши додатну врсту провере). Ја лично се баш из ових разлога не везујем превише годинама (тренутно).
Мени лично је овај део наше историје привукао пажњу јер ми се одувек чинило да све није разјашњено, или да недостаје неких 20-ак година. Читајући о овом времену стекао сам утисак (не могу да објасним зашто) да су Урош Први и краљ Ђорђе код Немање и његових потомака позитивни ликови, а како је званично објашњено они то не би требало да буду.
Одувек ме је интересовало како је могуће да се најбољи историчари, не само наши него и шире, више од века баве овим и нису успели да пронађу одговор на који не би имало примедби. Касније сам схватио да ту има више проблема и да није само да је грађа оскудна... Приметио сам да се овим бави једна особа у одређеном тренутку, можда уз консултацију још једног или двоје колега, али не као тим... и то се тако изнова понављало. Лично сам мишљења да ово не може да рашчивија један човек већ да мора на томе да ради тим. Мислим да је недостатак био што су се везе међу ликовима тражиле на уобичајен начин (ја мислим да се због тога јављају потешкоће) а сасвим је животно да неки од ликова имају два брака, можда и понеко ванбрачно дете које се касније борило за комад земље, престо, можда је неко од њих и странац, можда је неко оженио удовицу од другог претендента, и слично. И један од највећих проблема би била сујета, љубомора међу колегама.
Осврнуо бих се на две ствари које је написао nemanjinrodoslov: "У ЉПД помиње се да је Градихна почео да заузима земљу да гони краља а за њим и Рашане." Изгледа да од свих превода ЛПД-а које сам, нећу рећи прочитао већ, полако прелистао ја сам изабрао да детаљније читам лош. У преводу који ја имам за овај наведени део стоји: "А Градихна са својима поче да заузима земљу и гоњаше краља, а с друге стране тјераху га Рашани:" Ја сам из овога закључио да и Рашани гоне Ђорђа а нисам проверавао друге преводе. Такође, у истом преводу ЛПД-а када су се Браниславу родили синови Драгихна се не наводи међу њима, он се тек касније напрасно јавља... nemanjinrodoslov:"Што се тиче Немањине супруге Ане сматрам да је она била истих година као Немања." И мени је најлогичније да су сличних година али треба обратити пажњу на Немањин и Анин приказ на фрескама (мислим да су из Студенице) под условом да су иоле на њима представљени у годинама које су имали у тренутку замонашења.
Захвалио бих се Statler and Waldorf на доприносу теми. Овакве ствари које је поставио могу бии од велике помоћи. Док сам читао постављени текст о томе да ли је Рибница Немањино место рођења или крштења у којем се каже да није било примера да се наводи место рођења пало ми је напамет да питам да ли неко зна да ли је уобичајен натпис који је кнез Мирослав оставио на цркви у Бијелом Пољу - мислим на редослед у тексту? Чини ми се да прво наводи чији је син а после своје име!?

Поздрав.
 
Захвалио бих се@ Statler and Waldorf на доприносу теми. Овакве ствари које је поставио могу бии од велике помоћи. Док сам читао постављени текст о томе да ли је Рибница Немањино место рођења или крштења у којем се каже да није било примера да се наводи место рођења
текстове су занимљиви само због података које нам доносе, и који можда могу помоћи да се створи јаснија слика тог времена и догађаја. но, треба имати на уму да су писци тих текстова у приличној мери оптерећени ''новодукљанском'' идеологијом, па њихове закључке и коментаре треба сасвим занемарити.
 
"А Градихна са својима поче да заузима земљу и гоњаше краља, а с друге стране тјераху га Рашани:",

“Градихна је почео са својим људима да заузима земљу и да гони Краља; такође а за њим и Рашане.“

Ни ја нисам сигуран да је превод који имам тачан.

Ово је пример како само превод једне речи може да промени смисао целог текста. Због оскудности других историјских извора, исправан превод овог дела текста омогућава нам да закључимо да ли је Урош издао краља Ђорђа у рату о којем говоримо. На могућност издаје опет нам указују следеће реченице из ЉПД, везане за овај период и крај рата.

„Тада због ратова земља је већ опустела и свакодневно више тонула , а узбунили су се већ Котор а ускоро и сва држава краља Ђорђа“. На крају се помиње издаја пријатеља и ближњих краљу.

„Тада су људи које су се сматрали пријатељима Краља и његовим ближњим, који су се најели његовог хлеба , устали су против њега , једни с поља други изнутра и предали су тврђаву и Краља кир Алексеју.“

Из горе изнетог се види да је ЉПД написан на тај начин да са врло мало речи преноси невероватно много података. У њему свака реч представља битан податак. То је и доказ тумачења горе поменутог догађаја. Уз то ЉПД је скроз прецизан и тачан. Он уз још један историјски извор може да буде материјал да се направи прилично садржајна прича о догађајима које описује.

Мени је исто упала у очи чињеница да се у време кад је Бодин примио краљевство Драгихна не помиње. То ми је било чудно. Томе нисам придавао значај и као годину Драгихниног рођења одредио сам 1085. годину. Међутим сад видим да нам та чињеница може послужити да сазнамо да су се седморица Драгихнине браће родила пре 1189. године, а Драгихна после 1189. године.

Слажем се са АнаиванГордом да се разлика Аниних и Немањиних година може утврдити на основу њеног изгледа на фресци у манастиру Студеница.

Прокоментарисао бих речи АнаиванГорда „интересовало како је могуће да се најбољи историчари, не само наши него и шире, више од века баве овим и нису успели да пронађу одговор на који не би имало примедби...... Лично сам мишљења да ово не може да рашчивија један човек већ да мора на томе да ради тим.“

Све историјске књиге које су нам историјски извори, а које нису домаћег порекла, су у суштини пропаганда државних творевина, које су биле много напредније цивилизације од наше, нарочито у периоду о коме расправљамо. Оне су кроз историјска дела желеле да остваре одређени циљ. Ти циљеви су увек били дугорочне природе. Све те вештине писања књига су у суштини нешто слично што раде мађионичари и илузионисти. Сматрам да су наши историчари упали у замку историчара тих царстава и да из њих не могу да се извуку. Плод тога је да нашу историју пре Стефана Немање, а самим тим и порекло Немање, не могу да „расчивијају“. То не могу јер се историја пре Стефана Немање своди на полулегендарне и легендарне „архонте“ за које не знамо ни време кад су живели. Изузетак је живот Стефана Војислава Доброслава. Он је опет добро реконструисан управо зато што је ЉПД служио за реконструкцију приче. Поновићу да се у потпуности слажем са Вашом тезом да „ја сам пошао од тезе да извори не лажу (односно они који су их писали). Можда су они помало конфузни и нама несхватљиви али у основи носе податке. Чак и да су неки делови намерно лажирани из тога се могу извући закључци зашто је то тако (јер је и то рађено с намером).“ То по мени значи да морамо приликом тумачења прво да откријемо „трикове“ светских историчара па тек онда да извлачимо закључке.

Да бисмо иоле могли да изађемо из илузије у коју смо убачени морамо да се се држимо нечега што је се показало као тачно, а што је наше. То је ЉПД. Сматрам да су године истинито и тачно приказане. Писан је више година и људи који су га писали сакупили су велику историјску грађу. Проверавали су године и сигурно нису правили никакве грашке. Ово дело за разлику од повеља и разних натписа није фалсификовано.

У вези питања АнаиванГорда које се своди на „Не знам да ли је у праву али би могао овакав образац (уколико до сада није пробао) да примени десет година уназад (од година које помиње), па још десет, до неких четрдесет година уназад па да види како се прича уклапа у те различите периоде “, истакао бих да сам „искористио исти образац“ и уклапао причу из ЉПД, Константина Порфирогенита, Томе Архиђакона, Франачких анала ....... и да сам дошао до тога да се све приче савршено уклапају.

Поред извора које сам поменуо сматрам као озбиљним историјским извором и народно предање. По народном предању из Бјелопавлића Немања се родио у Спужу. То нам преноси и Василије Петровић Његош. И ако Василије Петровић о Немањином пореклу има другачије виђење сматрам да је став Василија Петровића о месту Немањиног рођења дошао из народног предања и да је тачан. У том смислу захвалио бих се члану форума Statler and Waldorf што нам је целу ову расправу илустровао чланком који је приложио а који нам доноси причу и прецизну локацију старог града који је Василије Петровић помињао као место Немањиног рођења.

Поздрав.
 
Осврнуо бих се на Немањиног оца и његово напуштање Рашке.

Комбинујући Првовенчаног и Дукљанина могао би се поприлично прецизно одредити период када отац Стефана Немање напушта Рашку.
"Велики метеж" о коме пише Првовенчани највероватније је проузрокован насилним уклањањем краља Владимира и жупана Вукана. Тада се формира велики анти-византијски блок који су чинили, посматрајући из правца севера ка југу: Угарска, Рашка, Дукља и Нормани.
Византија није могла да дозволи трајно формирање оваквог блока на својој западној граници и одлучује да га разбије, проценивши да је Дукља најслабија карика и да ту има највише шанси за успех (да не наводимо разлоге, мислим да су јасни).
Одлазак оца Стефана Немање из Рашке сместио би се у временски период од доласка краља Грубеше на власт (тада се јавља "слободна територија" на коју би могао да се склони) до бекства краља Ђорђа с Облика у Рашку (тада знамо да је Урош Први био на власти).
Овакав сплет догађаја би значио да се Немањин отац (хтео он то или не) нашао на провизантојској линији.

Додао бих нешто и о Немањи и његовој жени Ани.

Интересантно је да Првовенчани само двапут спомиње своју мајку;
-први пут након Немањиног сусрета с Манојлом, када Немања прича шта значи имати добру жену, и
-други пут када се Немања и Ана замонашују.
Намеће се питање да ли Првовенчани бележи догађаје када се његови родитељи упознају (почетак брака) и када се растају (одлазак у манастир)!?
Утисак појачава и Немањин и Анин приказ на фрескама (везано за разлику у годинама).
 
Као што немамо прецизне податке о годинама Немањиног рођења, немамо податке ни о годинама рођења Вукана и Првовенчаног. Мислим да се Немања оженио са Аном 1159. године када је постао властелин и када је добио прве жупе. Немањини синови су се по претпоставкама родили после године која фигурира као година сусрета Немање и Манојла Комнина. Када би ово разјаснили знали би да ли Првовенчани бележи догађај када су се Немања и Ана упознали.

Сматрам да је временски оквир у који сте ставили одлазак Немањиног оца из Рашке, по историјским изворима које анализирамо, највероватнији. Међутим сматрам да постоји још један период у коме постоји могућност да се Немањин отац нашао у Рашкој. То је период од избављења жупана Уроша из тамнице где су га затворили његови рођаци. После тог догађаја Немањин отац је могао неко одређено време да живи и у Рашкој и да буде властелин у некој од жупа. Ова могућност је мало вероватна, али је могућа.

Изнео бих нека своја запажања о две странке у оквиру краљевске породице, као и о циљевима Угарске и Византије према Краљевству и нашем народу, а све у циљу да покушам да разјасним зашто су се чланови краљевске породице опредељивали да се приклоне једној од две велике силе. Све ово опет да би покушао да оживим време од 1100. године до 1162. године. Подела на ове две странке по мом мишљењу настаје око 1100. године. Пре овог времена краљ Радослав је имао добре односе са Византијом. То се види из податка да је успео Бодина да ослободи из Византијског заточеништва. О почетку грађанског рата имамо податке из ЉПД и из материјала који се налази тексту Тибора Живковића Два питања из времена владања краља Бодина http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2005/0584-98880542045Z.pdf .

Уз помоћ ових извора имамо комплетнију слику догађаја. Прво видимо да је по Орбинијевој верзији Бранислав погубљен седме године опсаде Дубровника. Такође видимо из приложеног текста да је дубровачки аналист, тзв. Аноним, тврдио да је краљ „Босне“ заратио са Дубровником након што је Дубровник са Млетачком републиком склопио мир и савез 1101. године. У ЉПД су описани догађаји погубљења Бранислава, Градислава и Предихне. Описи из текста могли би да дају и другу димензију погубљења Бранислава његовог брата и сина. Из текста избија сумња о сепаратизму синова краља Радослава који се склањају у Дубровник. Из ових текстова не можемо да одгонетнемо да ли су они имали неку улогу у прављењу споразума Дубровника са Млетачком Републиком. Ако су имали, онда су издали краља. Друга варијанта је да су побегли у већ побуњени Дубровник да би спасили живу главу.

Од припадника византијске странке који су активно учествовали у грађанском рату остали су живи Градихна и Драгихна са синовима. Једини кандидат за Немањиног оца могу бити Драгило, Драгихна и Гојислав. Сина Немању по ЉПД има Драгихна.

Видели смо да је Византија када је ојачала позиције у Краљевству 1162. године, укинула Краљевство. Од тада и када се краљевство обновило за време Немањића никада више није обухватало Босну. Током две византијске окупације, оне од око 960. до 970. године и од 1016. године до 1034. године, Византијци су на територију краљевства насељавали несродно становништво из других делова царства, а наше људе је расељавало по Византији. Интересантно је да се Елбасан раније називао Новиград. После ове две окупације, Драч више није био наш. Из приложеног текста Тибора Живковића види се да је насељен новим становницима. У време ове две окупације нарочито је промењен састав становништва у данашњој Албанији и у Поморју. Византијци су према нашем народу као и према другим „Словенима“ имали расистички однос као према људима нижег ранга. Византијцима није било пријатно да гледају да се на њиховој територији на местима где су се раније рађали њихови цареви, где су били њихови градови и провинције, настанио и створио државу један народ који који је био доста другачији од њих. Покушавали су на све начине овај народ прво да покоре, па онда да га асимилују и од њега створе Ромеје. Нешто слично ономе што су урадили у данашњој Румунији. Због малог броја својих становника никад нису могли да нас асимилују. Пошто смо за њих представљали велику опасност трудили су се да нас на сваки начин ослабе. Чим би остварили фактичку власт одмах би укидали краљевску власт наших краљева. Једна од метода је била да се на територији краљевства створи што више слабих државица „пропалих земаља“ које ће директно бити потчињене цару. Дакле Византија је желела да ми као народ постанемо део неког византијског народа који је прихватио грчку културу, обичаје и језик.

Угарска је опет у свој састав преузела Хорватску. Одатле је желела да се прошири и на Краљевство. И у Хорватској је вршен прогон глагољице и покушавано је да народ заборави свој језик и културу. Пошто Угарска у својим намерама није успела можемо само да нагађамо шта су били њени циљеви. Угарска је увек помагала сепаратизам босанских владара.



Поред ова два чиниоца у догађаје су се умешали Нормани и Млетачка Република. Млеци су успели да Дубровник издвоје из састава краљевства. Они су као и Византија желели да владају Јадранским морем. Да би то постигли морали су под својом контролом да имају све луке на Јадрану и да не дозволе да било која држава има јаку морнарицу.

Нормани су опет желели за почетак да имају своје градове на нашој обали.

Бодин је ратовао и са Византијом и са Норманима. За време његове владавине одиграла се и битка на Гвозду са Угарима. (На једној страни био је Петар Свачић, а на другој Угари. Кад знамо да је Свач град у Диоклитији постоји сумња да је овај Петар Свачић био Дукљанинов Петрислав, отац краља Владимира. Петрислав је владао Рашком и могуће је да је у Рашкој поред сина Владимира остао још неки син.) За време свог живота Бодин је био окружен са четири непријатеља и за свог живота успео је да сачува краљевство. Он није дозволио да Угарска и Византија ратују на његовој територији. Када су Франачка и Византија ратовали у Далмацији 804. године наше, тада још веће Краљевство је остало без краља, а жупани су почели управљати државом. Бодин није дозволио да се ово деси, а имао је снаге да се одупре свим непријатељима. Из текста Тибора Живковића видимо како је поступио кад су ратовали Нормани и Византија. Није хтео у том рату да јасно ступи ни на једну страну, а кад је уграбио прилику сам је ослободио Драч. Овај владар је био велики непријатељ Византије тако да други део његове владавине византијски писци нису ни помињали. Трудили су се да га што је више могуће избаце из својих историја и да се његово име заборави. Нешто слично је у ЉПД урађено са четири немилосрдна „зла краља“. Нажалост, по мом мишљењу, наша историја је упала у ову замку. Дала је певелики значај жупану Вукану који је за време Бодиновог живота био потчињен Бодину. Из ове историјске замке створена је историја у којој је Рашка била нека врста независне државе.

Када је краљ Владимир дошао на власт Краљевство је било слабије него у време Бодина. Снаге Краљевства су биле смањене, јер је доста војске изгинуло у грађанском рату. Владимир је морао да прихвати губитак Дубровника. Имам утисак да сваки владар, који је долазио на власт, је морао да чини уступке великим силама на уштрб Краљевства. Краљевство је из године у годину било све слабије. Племићи и витезови су гинули у грађанским ратовима и Краљевство је све више тонуло. Ратови су били подстицани од стране поменутих сила. Интересантно је да за грађанске ратове ЉПД оптужује супруге наших владара које су биле странкиње. Краља Ђорђа на грађанске ратове је подстицала мајка Јаквината, а Бодина маћеха Гркиња. Сматрам да је подстицање грађанских ратова управо било од стране Византије, Млетачке Републике, Угарске и Нормана.

Гледајући на описане догађаје из данашњег времена, чини ми се да се не зна ко је од описаних великих сила био мање лошa по наш народ и наше Краљевство. То опет показује колико су у тешком положају били „ликови“ којима се бавимо кад су морали да се определе за једну страну.
 
-Колико год да сам се трудио да избегнем помињање година изгледа да овога пута нећу моћи како би направио осврт на претходни пост@ који је написао@ nemanjinrodoslov.
-Прецизан податак о години рођења Стефана Немање имамо индиректно забележен код Светог Саве. Свети Сава бележи да је Немања умро 1. фебруара 6708 (1200.година). Пре тога Сава наводи да је Немања живео пуних 86 година. Из овога се може закључити да је Стефан Немања рођен 1113./1114.године - наравно, ово под условом да дело Светог Саве није претрпело преправке у овом делу текста.
-Како што смо већ писали Свети Сава бележи:
"Od rođenja mu 46 godina, i tu odmah po Božjoj volji primi vladavinu.
I ostade opet u vladavini 37 godina, i tu odmah primi sveti anđelski obraz.
I požive u tom obrazu 3 godine.
I ceo život njegov bio je 86 godina.
A prestavljenje blaženoga oca i ktitora gospodina Simeona bi 6708 (1200!) godine, meseca februara u 13. dan preloži se ka večnom blaženstvu."
-Свети Сава јасно бележи неке године из живота свог оца. С овим у вези би имао неке претпоставке:
1) Свети Сава је прецизан и тачан у овом делу,
2) дошло је до грешке у неком од преписа,
и,
3) дело је намерно кривотворено.

- О свакој од ових опција би изнео неко своје размишљање, а почећу од друге:
2) Грешка у препису
-Тешко да би могла бити грешка у препису јер би то одступало од рачунице која се уклапа, а тешко је поверовати да је свуда у бројевима направљена тако перфектна грешка и да се све поново склопио.
3) Дело је намерно кривотворено
-Ово није немогућа опција али се намеће питање зашто би кривотворену рачуницу повезао баш са споменутим годинама.
1) Године су тачне
-Колико год да нама дешавања у Немањином животу делују помало необично за сада се чини да је Свети Сава тачан.

-Написао би нешто и о Немањином сусрету с Манојлом и ступању у брак са Аном.
-Првовенчани пише да је Немања упознао Манојла у доби "јуноше" (23-44 година старости). Ако је Немања рођен 1113/1114. то би значило да су се њих двојица сусрели у временском периоду између 1136/1137. до 1157/1158. Ако знамо да је Манојло дошао на власт 1143.године и да вероватно није у првој години своје владавине срео Немању то се период може скратити на раздобље од 1144-1157/1158.
-Ја лично сам мишљења да је до сусрета дошло око 1150.године јер је Византија у том периоду имала озбиљних активности на овом простору. Узмимо за пример као тачну ову претпоставку онда би се Немања с Аном могао оженити око 1152.године. То би значило да је Немања тада имао око 38 година. С разлогом се намеће питање како је ово могуће јер је 38 година доста касно за ступање у брак а Свети Сава јасно каже да му је отац имао један брак!? Међутим, у Душановом законику члан 3 пише:
"И ниједна свадба да се не учини без венчања. Ако ли се учини без благослова и без питања цркве, такви да се растве."
-На основу овог члана можемо закључити да је средином 14-ог века постојао одређен проценат становништва који се није венчавао у цркви. Двеста година раније није тешко претпоставити да је тај проценат био већи и да је укључивао и властелу. Могуће је да је Немања пре брака с Аном имао један дивљи или модеран брак. То би објаснило касно ступање у брак с Аном с којом се вероватно венчао у цркви па Свети Сава зато и наводи да је постојало само једно венчање (оно прво не рачуна јер је не важеће). Наравно, ово је само претпоставка али би објаснила неке ствари.
-Није немогуће да је Немања у том пероду склопио савез с Манојлом па чак и учествовао у походу против Угара или бици на Тари. Није немогуће да је Дубочица царев поклон за савезништво и Немањино црквено венчање којим је Немања из варварског концепта (схватања) прешао у византијско-хришћански концепт склапања брака.

-Извинио би се@ Statler and Waldorf што ништа нисам написао поводом његовог поста:
"Градихна или Драгихна као Немањин отац? "
-Ја лично сам сигуран да Немањин отац није Градиња, али сматрам да се приликом Градихниног доласка у Рашку тада и Немањин отац врати у Рас и да су њих двојица, уз помоћ Византије, учествовали у утамничењу Уроша Првог. Што се Драгихне тиче, не знам. Један од његових синова је забележен као Немања али се са Драгихном јавља проблем што га не можемо никако лоцирати у Рашкој, што би морало да се уклопи у профил оца Стефана Немање. Чини се да је Драгихна, кад је Градихна био у Рашкој а Урош Први у тамници, боравио на поседима у Зети!?
 
Да историјски ликови не би били легендарни и бајковити морамо да их ставимо у одређени временски период. Морамо да одредимо све датуме и године битне за њихове животе. Због тога године обавезно треба да се помињу. Већ сам раније изнео „Могуће је да је Житије Светог Симеона до нас дошло у оригиналу односно онако како га је написао Свети Сава. У том случају подразумева се да је све у њему тачно. По варијанти изнетој у једанаестом поглављу Житије Светог Симеона, Немања се родио 1113. године. У својој 46. години је примио владавину. То је 1159. година. Након 6 година добија првог сина са 53 године. Влада до 1197. године. Сина Растка је добио у 62 години. Сматрам да је за испитивање ове тезе неопходно анализирати и Немањин брак. Немањина супруга Ана у том случају би требала да буде млађа од Немање 30 година.“ Напомена (претерао сам кад сам рекао 30 година).

Данас постоје научне, физичке и хемијске методе којима може да се испита старост књига. Оваквим анализама може да се утврди и старост овог Житија Светог Симеона. Кад би се испитивањем открило да су године кад је житије писано време живота Светог Саве, са великом сигурношћу би знали да је Свети Сава са садржајем о коме говоримо сагласан. Пошто је део који се односи на године живота Стефана Немање у контрадикторности са самим овим житијем, а и са осталим историјским изворима из овог периода, сматрам да ову чињеницу не треба узимати здраво за готово.

У вези Немањиног сусрета са Манојлом и браку са Аном моје мишљње је следеће. За објашњење свога става користићу Житије Светог Симеона од Првовенчаног. „ А кад је одрастао до МЛАДИЋСТВА, и примио чест отачаства својег, по имену Топлицу, Ибар и Расину и зване Реке, увек противни ђаво не престајаше наносити напасти Праведноме, и ожалошћаваше га браћом његовом, а не знађаше, безумни, да се за трпљење напасти троструки венац плеташе на глави Праведнога. Јер на гнев због преваре не помишљаше него, одвргав злобу ђавољу у нападању браће његове, стараше се како ће угодити Господу и творити пред њим угодна дела. А кад чу богољубиви цар Манојло из Константинова града о изврсној чистоти и смерности и кротости овога незлобивог, приближив се нишевској страни, желећи га видети, посла по њ да дође на виђење.И он, похитав, дође к њему. А кад га овај угледа, прими га с царском љубављу и пољуби га. И, задивив се мудрости овога јуноше, одликова га царским достојанством и различним даровима. И, одвојив му од своје земље, даде му звану Дубочицу,“

Овај сусрет се по мом мишљењу одиграо поред Ниша 1163. годие. Манојло је те године по Кинамосу решио да среди прилке у Србији. Том приликом ухапсио је Десу. Кинамос описује да Манојло није улазио у Ниш кад се састао са Десом. Као што видимо и Првовенчани помиње нишавску област, а не Ниш. По мојим прорачунима Немања је приликом овог сустета имао је 22 или 23 године. Тада је био „јуноша“. Кад је Манојло Комнин ухапсио Десу решавајући прилике у Србији ојачао је позицију Немање. Из цитираног текста видимо да је Немања за време „младићства“ „ примио чест отачаства својег, по имену Топлицу, Ибар и Расину и зване Реке, увек противни ђаво не престајаше наносити напасти Праведноме, и ожалошћаваше га браћом његовом,“. „Младићство“ је животна доб пре пре „јуноштва“. То је животно доба између 15 и 22 године. Немања је по мојим прорачунима 1159. године, у доба „младићства“ примио „чест отачаства“, односно од те године почиње да се рачунају године његовог владања. Од ове године анализом можемо да утврдимо у ком је временском периоду могао да се роди Немања. Када се од 1159 одузме 22 добија се 1137, односно 1137. година. Дакле Немања је могао да се роди најраније 1137. године. Ако се од 1157 одузме 15 добија се 1142 односно 1142. година. Дакле Немања је могао да се роди најкасније 1142. године. Више пута у овој дискусији сам помињао да је између 1138. године и 1148. године Драгихна Завида живео у Диоклитији, прецизније у Зети, још прецизније у Спужу.

Што се тиче Немањиног брака са Аном сматрам да је он могао да се датира у период између 1159 и 1165. године. Сматрам да је подједнако вероватно да је он настао пре 1163. и после 1163. године. Деса 1163. године није био ожењен и тражио је супругу која није била по вољи Манојлу Комнину. Могуће је да се Немања оженио Аном тек након сусрета са Манојлом Комнином 1163. године. Мислим да је наша историјографија прилично прецизно одредила године рођења Вукана и Првовенчанога, које је ових година, а не од девет до тринаест година раније. Мислим да овај доказ, уз остале, говори да је моја теза исправна.

По ЉПД, Кнез Михаило, као полазна тачка испитивања у овој дискусији,је имао стрица Немању. Овај Немања се родио између 1137. и 1142. године. Оцу овог Немање, Драгихни, његов брат краљ Ђорђе и рођак Урош, више пута су узимали поседе. Овом Немањи уз помоћ ЉПД знамо родослов по директној мушкој линији од 650. године. Било би добро да пронађемо још неког кандидата рођеног брата Градихне, брата од стрица, брата од ујака који би могао да буде Стефан Немања.

Треба изанализирати и неког кандидата који се родио 1113. године у Диоклитији, за време неког владара који је у то време владао у Диоклитији а узети у обзир и то ко је 1113. године владао у Рашкој.

Сигуран сам да овакав човек не постоји. Како наша историографија није могла да пронађе оваквог кандидата она је кренула у странпутицу. Кренула је језички да анализира име Немања. Језичком анализом дошла је чак до тога да је Немања добио име од немања у смислу сиромаштва. Пошто Немањиног оца нису могли да пронађу међу имућним народом почели су да ћа траже међу сиромашним слојевима становништва.

Полазећи прво од себе да сам два пута прочитао ЉПД и да нисам приметио Немању, да ми је тек после тога постало сумњиво да је овај Немања уствари Стефан Немања, јасно ми је зашто 95% читалаца не може у ово да поверује. Разлог су наша предзнања кроз која гледамо своју прошлост. Она су створена на замкама и старим и добро провереним триковима режимских византијских писаца. Да би видели Немању морамо да откријемо све преваре и трикове које су применили византијски писци и да елеминишемо појмове и личности које је створила наша историјографија која је насела на ове трикове.

Ваистину васкрсе!
Срећан Васкрс.
 
Да историјски ликови не би били легендарни и бајковити морамо да их ставимо у одређени временски период. Морамо да одредимо све датуме и године битне за њихове животе. Због тога године обавезно треба да се помињу. Већ сам раније изнео „Могуће је да је Житије Светог Симеона до нас дошло у оригиналу односно онако како га је написао Свети Сава. У том случају подразумева се да је све у њему тачно. По варијанти изнетој у једанаестом поглављу Житије Светог Симеона, Немања се родио 1113. године. У својој 46. години је примио владавину. То је 1159. година. Након 6 година добија првог сина са 53 године. Влада до 1197. године. Сина Растка је добио у 62 години. Сматрам да је за испитивање ове тезе неопходно анализирати и Немањин брак. Немањина супруга Ана у том случају би требала да буде млађа од Немање 30 година.“ Напомена (претерао сам кад сам рекао 30 година).

Данас постоје научне, физичке и хемијске методе којима може да се испита старост књига. Оваквим анализама може да се утврди и старост овог Житија Светог Симеона. Кад би се испитивањем открило да су године кад је житије писано време живота Светог Саве, са великом сигурношћу би знали да је Свети Сава са садржајем о коме говоримо сагласан. Пошто је део који се односи на године живота Стефана Немање у контрадикторности са самим овим житијем, а и са осталим историјским изворима из овог периода, сматрам да ову чињеницу не треба узимати здраво за готово.

У вези Немањиног сусрета са Манојлом и браку са Аном моје мишљње је следеће. За објашњење свога става користићу Житије Светог Симеона од Првовенчаног. „ А кад је одрастао до МЛАДИЋСТВА, и примио чест отачаства својег, по имену Топлицу, Ибар и Расину и зване Реке, увек противни ђаво не престајаше наносити напасти Праведноме, и ожалошћаваше га браћом његовом, а не знађаше, безумни, да се за трпљење напасти троструки венац плеташе на глави Праведнога. Јер на гнев због преваре не помишљаше него, одвргав злобу ђавољу у нападању браће његове, стараше се како ће угодити Господу и творити пред њим угодна дела. А кад чу богољубиви цар Манојло из Константинова града о изврсној чистоти и смерности и кротости овога незлобивог, приближив се нишевској страни, желећи га видети, посла по њ да дође на виђење.И он, похитав, дође к њему. А кад га овај угледа, прими га с царском љубављу и пољуби га. И, задивив се мудрости овога јуноше, одликова га царским достојанством и различним даровима. И, одвојив му од своје земље, даде му звану Дубочицу,“

Овај сусрет се по мом мишљењу одиграо поред Ниша 1163. годие. Манојло је те године по Кинамосу решио да среди прилке у Србији. Том приликом ухапсио је Десу. Кинамос описује да Манојло није улазио у Ниш кад се састао са Десом. Као што видимо и Првовенчани помиње нишавску област, а не Ниш. По мојим прорачунима Немања је приликом овог сустета имао је 22 или 23 године. Тада је био „јуноша“. Кад је Манојло Комнин ухапсио Десу решавајући прилике у Србији ојачао је позицију Немање. Из цитираног текста видимо да је Немања за време „младићства“ „ примио чест отачаства својег, по имену Топлицу, Ибар и Расину и зване Реке, увек противни ђаво не престајаше наносити напасти Праведноме, и ожалошћаваше га браћом његовом,“. „Младићство“ је животна доб пре пре „јуноштва“. То је животно доба између 15 и 22 године. Немања је по мојим прорачунима 1159. године, у доба „младићства“ примио „чест отачаства“, односно од те године почиње да се рачунају године његовог владања. Од ове године анализом можемо да утврдимо у ком је временском периоду могао да се роди Немања. Када се од 1159 одузме 22 добија се 1137, односно 1137. година. Дакле Немања је могао да се роди најраније 1137. године. Ако се од 1157 одузме 15 добија се 1142 односно 1142. година. Дакле Немања је могао да се роди најкасније 1142. године. Више пута у овој дискусији сам помињао да је између 1138. године и 1148. године Драгихна Завида живео у Диоклитији, прецизније у Зети, још прецизније у Спужу.

Што се тиче Немањиног брака са Аном сматрам да је он могао да се датира у период између 1159 и 1165. године. Сматрам да је подједнако вероватно да је он настао пре 1163. и после 1163. године. Деса 1163. године није био ожењен и тражио је супругу која није била по вољи Манојлу Комнину. Могуће је да се Немања оженио Аном тек након сусрета са Манојлом Комнином 1163. године. Мислим да је наша историјографија прилично прецизно одредила године рођења Вукана и Првовенчанога, које је ових година, а не од девет до тринаест година раније. Мислим да овај доказ, уз остале, говори да је моја теза исправна.

По ЉПД, Кнез Михаило, као полазна тачка испитивања у овој дискусији,је имао стрица Немању. Овај Немања се родио између 1137. и 1142. године. Оцу овог Немање, Драгихни, његов брат краљ Ђорђе и рођак Урош, више пута су узимали поседе. Овом Немањи уз помоћ ЉПД знамо родослов по директној мушкој линији од 650. године. Било би добро да пронађемо још неког кандидата рођеног брата Градихне, брата од стрица, брата од ујака који би могао да буде Стефан Немања.

Треба изанализирати и неког кандидата који се родио 1113. године у Диоклитији, за време неког владара који је у то време владао у Диоклитији а узети у обзир и то ко је 1113. године владао у Рашкој.

Сигуран сам да овакав човек не постоји. Како наша историографија није могла да пронађе оваквог кандидата она је кренула у странпутицу. Кренула је језички да анализира име Немања. Језичком анализом дошла је чак до тога да је Немања добио име од немања у смислу сиромаштва. Пошто Немањиног оца нису могли да пронађу међу имућним народом почели су да ћа траже међу сиромашним слојевима становништва.

Полазећи прво од себе да сам два пута прочитао ЉПД и да нисам приметио Немању, да ми је тек после тога постало сумњиво да је овај Немања уствари Стефан Немања, јасно ми је зашто 95% читалаца не може у ово да поверује. Разлог су наша предзнања кроз која гледамо своју прошлост. Она су створена на замкама и старим и добро провереним триковима режимских византијских писаца. Да би видели Немању морамо да откријемо све преваре и трикове које су применили византијски писци и да елеминишемо појмове и личности које је створила наша историјографија која је насела на ове трикове.

Ваистину васкрсе!
Срећан Васкрс.
Када сматраш да се Драгихнин Немања родио (не у смислу године него догађаја из ЛПД-а, на пример, око 5 година након што се догодило то и то...)?
 
За време краља Грубеше (од 1129. године до 1137. године) Драгихна Завида могао је да се нађе као властелин у било којем делу Краљевства. По хијерархији у провизантијској странци налазио се на 5 месту. Краљ Грубеша је био први, потом Гојислав, Градихна, Драгило, па тек Драгихна. Немања у доба младићства са петнаест и шеснаест година није могао да постане властелин. Ако се то узме у обзир, он је теоретски могао да се роди од 1137. до 1140. године. Пет година пре Немањиног рођења, његов отац Драгихна могао је да има посед у било ком делу краљевства, али највероватније у Захумљу или Рашкој.

После прве двогодишње владавине, краљ Ђорђе је побегао у Рашку. Из Рашке је могао да побегне у Угарску. Суштина је да није сигурно да је остао у Рашкој, а већа је вероватноћа да је пребегао у Угарску, јер је Византија у овом рату успоставила у Рашкој чврсту власт. У међувремену 1133. године угарски краљ Геза је освојио млетачки део Далмације, изузев Задра. Већ 1137., 1138.,и 1139. године Угарска проширује свој суверенитет над Босном. У седмој години владања краља Грубеше „напао га је краљ Ђорђе са рашанима; он му се супротставио, али у том рату краљ Грубеша је умро, у боју пред градом Баром“.

ЉПД нам говори „После је Ђорђе задобио краљевство, али упркос не државу. Он је послао посланике браћи краља Грубеше, који су преостали, Драгилу и Драгихни, помирио се са њима и заклео, да ће са њима поделити земљу и да им неће учинити никакво зло. Они су дошли ради заклетве и поверовали су му. (Вероватно су дошли из Рашке. Видимо да је у то време Градихна живео у Рашкој. Када ЉПД помиње рашане постоји могућност да је то војска која је после рата из 1129. године пребегла у Угарску. У том рату краљ Ђорђе је доживео слом, а једна траћина војника из Србије је одведена да живи у Никомедеју). Он (Ђорђе) им је дао део земље и жупаније у Зети и према њима се добро опходио. А учинио је то Краљ, да би Градихну, њиховог трећег брата, обмануо привукао к себи, да би га после погубио. Тада је Градихна живео у Рашкој, оженио се и жена му је родила три сина: први је био Радослав, (потом) Јован и Владимир.“



Мало је византијских извора из овог периода који говоре о догађајима у Далмацији. То нам говори да Византија у ово време није водила активну политику односно да нису желели дирекно да се мешају у догађаје. Византија је у ово време водила ратове у Азији. У Европи јој је главни непријатељ било Сицилијанско Краљевство и покушавала је да направи коалицију против њиховог краља Руђера. Са Угарском није ратовала. У ово време су водили угарско-млетачки ратови у којима је угарска побеђивала. Поступање Драгила и Драгихне у ово време нам говори да су се они, видевши да Угарска побеђује Млетачку Републику и да Византија не улази у сукобе, на своју руку или по савету Византије измирили са Угрима и Ђорђем. Међутим видимо да се у то време у Рашкој дешавају сукоби. Градихна је напустио Рашку и отишао у Захумље. Ово нам говори да Градихна у овој ситацији води неку другачију политику од Ђорђа, Драгила и Драгихне. Опет имамо и трећу странку, а то су рођаци Уроша који га затварају у тамницу. ЉПД о том времену каже:

„У то време Драгило напао је са својима, са своје земље на Подгорску и добио Оногошт (Никшић) и велики део других жупанија. Краљу се веома свидело, кад је он видео, како овај мудро дејствује. После Краљ, по савету Драгила, скупио је војску и пошао на Рашку, заузео је бојем и опљачкао је. Тамо су у тамници нашли Уроша, где су га гурнули његови рођаци. Осободили су га и поставили у Рашкој да буде жупан. Краљ се одатле вратио са великим пленом и свим својим људима у своју земљу.“



У сваком случају овај чин је сигурно био по вољи угарској краљици Јелени која је била ћерка Уроша. Такође је интересантно да се види са ким се ратује у Оногошту. Оногошт је од Петра Предимира Гојниковића припадао Плену и Радиграду који су пореклом од старог жупана Рашке Тихомила.

Драгихна је после овог похода могао да добије поседе у „Рашкој“. У овој победничкој коалицији он је био четврти човек по утицају. Чудно би било да он и Драгило живе на истом поседу.



„Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу.(5) А он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија.

И вољом божјом и пречисте његове матере, роди и ово, свето дете,(6) које ће божјим промислом бити сакупилац пропалих земаља отачаства свога, пастир и учитељ, па, штавише, и обновилац онога што је било пропало(7), у месту по имену Рибница.(8)

А како су у земљи тој и латински јереји, то се по вољи божјој удостоји да у храму том прими и латинско крштење.“

Јасно је да је у време пре Немањиног рођења био велики метеж у овој страни српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније. Немањином оцу су браћа одузела земљу. Из приложеног текста Стефана Првовенчаног не види се где је Немањин отац пре доласка у Диоклитију имао земљу. Онда имамо једну неуобичајену реченицу за наш језик: „Он изађе из буна њихових у место рођења својега по имену Диоклитија.“ Из ове реченице једино је јасно да се Немањин отац као и Немања родио у Диоклитији. „Он изађе из буна њихових“ може да има различита значења. Могуће је чак да значи да су браћа дигла буну у смислу устанка па да су они напустили устанке и прешли да живе где није устанак. Могуће је да су браћа против њега дигла устанак. Реченица је прилично неодређена.



Ако посматрамо Драгихну као оца Немање из ЉПД немамо податке да је он учествовао у бици код Бара у којој је умро краљ Грубеша. Немамо податак где је живо за време краља Грубеше. Немамо податке у каквим је односима био са братом Градихном. Имамо податак да је дошао у Диоклитију за време краља Ђорђа. Опет јасна је претпоставка да дотадашњи пети човек краљевства кад дође негде и добије поседе да су му негде поседи и узети. Опет из ЉПД нам преноси „краљ Ђорђе је задобио краљевсто, али упркос не државу (али не и земљу). Дакле приликом доласка на власт краљ Ђорђе није имао контролу на целим краљевством. Није контроисао Рашку, Захумље, Хум. Владари ових области нису признавали Ђорђа за краља. Одметнули су се од њега. У датим околностима постоји претпоставка Драгихни браћа завишћу одула земљу. (Због овога је и добио име Завида). Постоји чак и теоретска могућност да му је Градихна одузео поседе јер није хтео да се буни против Ђорђа. У Рашкој је било и потомака Петрислава. Петриславови потомци могу да буду браћа Драгихни. И они су могли да му одузму поседе. На пример Михала син краља Владимира је Петрислављев потомак.



Касније је опет краљ Ђорђе, из зависти, хтео да убије Драгила и Драгихну.



ЉПД „После кад је (Краљ) видео да се Драгило са браћом и рођацима осећа добро и да свакодневно јачају, расла је према њима љубав целог народа, он је од зависти и страха, да га народ државе искрено неволи и да не би изгубио краљевство, дао је да се ухвати Михала, син краља Владимира, а после и Драгила и ставио их је у затвор.“



Овај део нам говори да Драгило и Драгихна нису живели на истом поседу већ да је Драгихна живео на другом месту, можда чак у Расу.



Опет после падања у немилост код краља Ђорђа сигурно су му одузети поседи од брата Ђорђа и рођака Уроша.

Првовенчани када говори о деди истиче завист браће према њему због чега је његов деда и добио надимак Завида. У осталом и Првовенчани је имао име Стефан, а сви су га после одређеног броја година звали Првовенчани.



Мислим да се Драгихнин живот може подвести и препознати у ове две реченице, јер кад се овако језгровито пише не иде се у прецизирања, а поготово објашњавања шта се прво десило.

„Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу.(5) А он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија.“
 
За време краља Грубеше (од 1129. године до 1137. године) Драгихна Завида могао је да се нађе као властелин у било којем делу Краљевства. По хијерархији у провизантијској странци налазио се на 5 месту. Краљ Грубеша је био први, потом Гојислав, Градихна, Драгило, па тек Драгихна. Немања у доба младићства са петнаест и шеснаест година није могао да постане властелин. Ако се то узме у обзир, он је теоретски могао да се роди од 1137. до 1140. године. Пет година пре Немањиног рођења, његов отац Драгихна могао је да има посед у било ком делу краљевства, али највероватније у Захумљу или Рашкој.

После прве двогодишње владавине, краљ Ђорђе је побегао у Рашку. Из Рашке је могао да побегне у Угарску. Суштина је да није сигурно да је остао у Рашкој, а већа је вероватноћа да је пребегао у Угарску, јер је Византија у овом рату успоставила у Рашкој чврсту власт. У међувремену 1133. године угарски краљ Геза је освојио млетачки део Далмације, изузев Задра. Већ 1137., 1138.,и 1139. године Угарска проширује свој суверенитет над Босном. У седмој години владања краља Грубеше „напао га је краљ Ђорђе са рашанима; он му се супротставио, али у том рату краљ Грубеша је умро, у боју пред градом Баром“.

ЉПД нам говори „После је Ђорђе задобио краљевство, али упркос не државу. Он је послао посланике браћи краља Грубеше, који су преостали, Драгилу и Драгихни, помирио се са њима и заклео, да ће са њима поделити земљу и да им неће учинити никакво зло. Они су дошли ради заклетве и поверовали су му. (Вероватно су дошли из Рашке. Видимо да је у то време Градихна живео у Рашкој. Када ЉПД помиње рашане постоји могућност да је то војска која је после рата из 1129. године пребегла у Угарску. У том рату краљ Ђорђе је доживео слом, а једна траћина војника из Србије је одведена да живи у Никомедеју). Он (Ђорђе) им је дао део земље и жупаније у Зети и према њима се добро опходио. А учинио је то Краљ, да би Градихну, њиховог трећег брата, обмануо привукао к себи, да би га после погубио. Тада је Градихна живео у Рашкој, оженио се и жена му је родила три сина: први је био Радослав, (потом) Јован и Владимир.“



Мало је византијских извора из овог периода који говоре о догађајима у Далмацији. То нам говори да Византија у ово време није водила активну политику односно да нису желели дирекно да се мешају у догађаје. Византија је у ово време водила ратове у Азији. У Европи јој је главни непријатељ било Сицилијанско Краљевство и покушавала је да направи коалицију против њиховог краља Руђера. Са Угарском није ратовала. У ово време су водили угарско-млетачки ратови у којима је угарска побеђивала. Поступање Драгила и Драгихне у ово време нам говори да су се они, видевши да Угарска побеђује Млетачку Републику и да Византија не улази у сукобе, на своју руку или по савету Византије измирили са Угрима и Ђорђем. Међутим видимо да се у то време у Рашкој дешавају сукоби. Градихна је напустио Рашку и отишао у Захумље. Ово нам говори да Градихна у овој ситацији води неку другачију политику од Ђорђа, Драгила и Драгихне. Опет имамо и трећу странку, а то су рођаци Уроша који га затварају у тамницу. ЉПД о том времену каже:

„У то време Драгило напао је са својима, са своје земље на Подгорску и добио Оногошт (Никшић) и велики део других жупанија. Краљу се веома свидело, кад је он видео, како овај мудро дејствује. После Краљ, по савету Драгила, скупио је војску и пошао на Рашку, заузео је бојем и опљачкао је. Тамо су у тамници нашли Уроша, где су га гурнули његови рођаци. Осободили су га и поставили у Рашкој да буде жупан. Краљ се одатле вратио са великим пленом и свим својим људима у своју земљу.“



У сваком случају овај чин је сигурно био по вољи угарској краљици Јелени која је била ћерка Уроша. Такође је интересантно да се види са ким се ратује у Оногошту. Оногошт је од Петра Предимира Гојниковића припадао Плену и Радиграду који су пореклом од старог жупана Рашке Тихомила.

Драгихна је после овог похода могао да добије поседе у „Рашкој“. У овој победничкој коалицији он је био четврти човек по утицају. Чудно би било да он и Драгило живе на истом поседу.



„Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу.(5) А он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија.

И вољом божјом и пречисте његове матере, роди и ово, свето дете,(6) које ће божјим промислом бити сакупилац пропалих земаља отачаства свога, пастир и учитељ, па, штавише, и обновилац онога што је било пропало(7), у месту по имену Рибница.(8)

А како су у земљи тој и латински јереји, то се по вољи божјој удостоји да у храму том прими и латинско крштење.“

Јасно је да је у време пре Немањиног рођења био велики метеж у овој страни српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније. Немањином оцу су браћа одузела земљу. Из приложеног текста Стефана Првовенчаног не види се где је Немањин отац пре доласка у Диоклитију имао земљу. Онда имамо једну неуобичајену реченицу за наш језик: „Он изађе из буна њихових у место рођења својега по имену Диоклитија.“ Из ове реченице једино је јасно да се Немањин отац као и Немања родио у Диоклитији. „Он изађе из буна њихових“ може да има различита значења. Могуће је чак да значи да су браћа дигла буну у смислу устанка па да су они напустили устанке и прешли да живе где није устанак. Могуће је да су браћа против њега дигла устанак. Реченица је прилично неодређена.



Ако посматрамо Драгихну као оца Немање из ЉПД немамо податке да је он учествовао у бици код Бара у којој је умро краљ Грубеша. Немамо податак где је живо за време краља Грубеше. Немамо податке у каквим је односима био са братом Градихном. Имамо податак да је дошао у Диоклитију за време краља Ђорђа. Опет јасна је претпоставка да дотадашњи пети човек краљевства кад дође негде и добије поседе да су му негде поседи и узети. Опет из ЉПД нам преноси „краљ Ђорђе је задобио краљевсто, али упркос не државу (али не и земљу). Дакле приликом доласка на власт краљ Ђорђе није имао контролу на целим краљевством. Није контроисао Рашку, Захумље, Хум. Владари ових области нису признавали Ђорђа за краља. Одметнули су се од њега. У датим околностима постоји претпоставка Драгихни браћа завишћу одула земљу. (Због овога је и добио име Завида). Постоји чак и теоретска могућност да му је Градихна одузео поседе јер није хтео да се буни против Ђорђа. У Рашкој је било и потомака Петрислава. Петриславови потомци могу да буду браћа Драгихни. И они су могли да му одузму поседе. На пример Михала син краља Владимира је Петрислављев потомак.



Касније је опет краљ Ђорђе, из зависти, хтео да убије Драгила и Драгихну.



ЉПД „После кад је (Краљ) видео да се Драгило са браћом и рођацима осећа добро и да свакодневно јачају, расла је према њима љубав целог народа, он је од зависти и страха, да га народ државе искрено неволи и да не би изгубио краљевство, дао је да се ухвати Михала, син краља Владимира, а после и Драгила и ставио их је у затвор.“



Овај део нам говори да Драгило и Драгихна нису живели на истом поседу већ да је Драгихна живео на другом месту, можда чак у Расу.



Опет после падања у немилост код краља Ђорђа сигурно су му одузети поседи од брата Ђорђа и рођака Уроша.

Првовенчани када говори о деди истиче завист браће према њему због чега је његов деда и добио надимак Завида. У осталом и Првовенчани је имао име Стефан, а сви су га после одређеног броја година звали Првовенчани.



Мислим да се Драгихнин живот може подвести и препознати у ове две реченице, јер кад се овако језгровито пише не иде се у прецизирања, а поготово објашњавања шта се прво десило.

„Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу.(5) А он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија.“
Интересантан ми је поглед који имаш на овај део наше историје, али пре него што се осврнем на твој пост интересовало би ме твоје мишљење о оваком погледу. Да напоменем да ћу користити званичне године, односно нећу користити оне које су по твом прорачуну, јер се лакше сналазим.

Краљ Радослав је успео да избави Бодина из тамнице када је умро цар који га је заробио. Тај цар је Михаило VII (владао од 1071. до 1078.године.).
Кнезу Браниславу се након ослобађања Бодина и краткотрајног сукоба који су имали (вероватно 1081/82 годину.) рађају 6 синова:
-Предихна (1082.година),
-Петрислав (1084.),
-Градихна (1086.),
-Тврдислав (1088.),
-Драгило (1090.),
-Грубеша (1092.).
Драгихна се не спомиње, али претпоставимо да је рођен последњи око 1094.године.
Ово је све условљено тиме да Бранислав између рођења синова није добио ниједну ћерку што је мало вероватно, па нека од ових рођења могу бити померена до по 2-3 године унапред.

Драгихни се рађају 4 сина:
-Првош (Урош, Борош),
-Грубеша,
-Немања,
-Сирак.

-Првош је морао имати барем 15 година када је држао тврђаву облик приликом сукоба Градихне и Ђорђа (око 1130.), па се може закључити да је рођен у периоду од 1110.год. (тада је Драгихна имао 15-16 година) до 1115.
-Грубеша је навероватније добио име по свом стрицу краљу Грубеши (после његове смрти) и може се препоставити да је рођен око 1122.
-Немања (онај који нема), морао би бити рођен барем 2 године после Грубеше - око 1124.
-Сирак (сиротан, такође онај који нема) марао би бити млађи барем 2 године од Немање - рођен око 1126.
Интересантно је да најмлађи Драгихнини синови носе имена оних који немају ништа, па можда можемо потражити период у Драгихнином животу када је он био без поседа.

Напомена: Године које су дате су доња граница рођења ликова које спомињемо, они могу бити само млађи од тога.

Ако можеш мало да појасниш како долази до мимоилажења у твојим прорачунима са званичним датумима рођења Стефана Немање, смрти Бодина, почетак Бодиновог владања, како рачунаш године владања краља Радослава, Ђорђа, итд. Уколико се не варам ти сматраш да је Бодин умро око 1115.године а Стефан Немања је рођен по твојим прорачунима 1138. То је разлика од 23 године а званично Бодин је умро 1099. а Немања рођен 1113. што је разлика од 14 година?
 
За време краља Грубеше (од 1129. године до 1137. године) Драгихна Завида могао је да се нађе као властелин у било којем делу Краљевства. По хијерархији у провизантијској странци налазио се на 5 месту. Краљ Грубеша је био први, потом Гојислав, Градихна, Драгило, па тек Драгихна. Немања у доба младићства са петнаест и шеснаест година није могао да постане властелин. Ако се то узме у обзир, он је теоретски могао да се роди од 1137. до 1140. године. Пет година пре Немањиног рођења, његов отац Драгихна могао је да има посед у било ком делу краљевства, али највероватније у Захумљу или Рашкој.

После прве двогодишње владавине, краљ Ђорђе је побегао у Рашку. Из Рашке је могао да побегне у Угарску. Суштина је да није сигурно да је остао у Рашкој, а већа је вероватноћа да је пребегао у Угарску, јер је Византија у овом рату успоставила у Рашкој чврсту власт. У међувремену 1133. године угарски краљ Геза је освојио млетачки део Далмације, изузев Задра. Већ 1137., 1138.,и 1139. године Угарска проширује свој суверенитет над Босном. У седмој години владања краља Грубеше „напао га је краљ Ђорђе са рашанима; он му се супротставио, али у том рату краљ Грубеша је умро, у боју пред градом Баром“.

ЉПД нам говори „После је Ђорђе задобио краљевство, али упркос не државу. Он је послао посланике браћи краља Грубеше, који су преостали, Драгилу и Драгихни, помирио се са њима и заклео, да ће са њима поделити земљу и да им неће учинити никакво зло. Они су дошли ради заклетве и поверовали су му. (Вероватно су дошли из Рашке. Видимо да је у то време Градихна живео у Рашкој. Када ЉПД помиње рашане постоји могућност да је то војска која је после рата из 1129. године пребегла у Угарску. У том рату краљ Ђорђе је доживео слом, а једна траћина војника из Србије је одведена да живи у Никомедеју). Он (Ђорђе) им је дао део земље и жупаније у Зети и према њима се добро опходио. А учинио је то Краљ, да би Градихну, њиховог трећег брата, обмануо привукао к себи, да би га после погубио. Тада је Градихна живео у Рашкој, оженио се и жена му је родила три сина: први је био Радослав, (потом) Јован и Владимир.“



Мало је византијских извора из овог периода који говоре о догађајима у Далмацији. То нам говори да Византија у ово време није водила активну политику односно да нису желели дирекно да се мешају у догађаје. Византија је у ово време водила ратове у Азији. У Европи јој је главни непријатељ било Сицилијанско Краљевство и покушавала је да направи коалицију против њиховог краља Руђера. Са Угарском није ратовала. У ово време су водили угарско-млетачки ратови у којима је угарска побеђивала. Поступање Драгила и Драгихне у ово време нам говори да су се они, видевши да Угарска побеђује Млетачку Републику и да Византија не улази у сукобе, на своју руку или по савету Византије измирили са Угрима и Ђорђем. Међутим видимо да се у то време у Рашкој дешавају сукоби. Градихна је напустио Рашку и отишао у Захумље. Ово нам говори да Градихна у овој ситацији води неку другачију политику од Ђорђа, Драгила и Драгихне. Опет имамо и трећу странку, а то су рођаци Уроша који га затварају у тамницу. ЉПД о том времену каже:

„У то време Драгило напао је са својима, са своје земље на Подгорску и добио Оногошт (Никшић) и велики део других жупанија. Краљу се веома свидело, кад је он видео, како овај мудро дејствује. После Краљ, по савету Драгила, скупио је војску и пошао на Рашку, заузео је бојем и опљачкао је. Тамо су у тамници нашли Уроша, где су га гурнули његови рођаци. Осободили су га и поставили у Рашкој да буде жупан. Краљ се одатле вратио са великим пленом и свим својим људима у своју земљу.“



У сваком случају овај чин је сигурно био по вољи угарској краљици Јелени која је била ћерка Уроша. Такође је интересантно да се види са ким се ратује у Оногошту. Оногошт је од Петра Предимира Гојниковића припадао Плену и Радиграду који су пореклом од старог жупана Рашке Тихомила.

Драгихна је после овог похода могао да добије поседе у „Рашкој“. У овој победничкој коалицији он је био четврти човек по утицају. Чудно би било да он и Драгило живе на истом поседу.



„Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу.(5) А он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија.

И вољом божјом и пречисте његове матере, роди и ово, свето дете,(6) које ће божјим промислом бити сакупилац пропалих земаља отачаства свога, пастир и учитељ, па, штавише, и обновилац онога што је било пропало(7), у месту по имену Рибница.(8)

А како су у земљи тој и латински јереји, то се по вољи божјој удостоји да у храму том прими и латинско крштење.“

Јасно је да је у време пре Немањиног рођења био велики метеж у овој страни српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније. Немањином оцу су браћа одузела земљу. Из приложеног текста Стефана Првовенчаног не види се где је Немањин отац пре доласка у Диоклитију имао земљу. Онда имамо једну неуобичајену реченицу за наш језик: „Он изађе из буна њихових у место рођења својега по имену Диоклитија.“ Из ове реченице једино је јасно да се Немањин отац као и Немања родио у Диоклитији. „Он изађе из буна њихових“ може да има различита значења. Могуће је чак да значи да су браћа дигла буну у смислу устанка па да су они напустили устанке и прешли да живе где није устанак. Могуће је да су браћа против њега дигла устанак. Реченица је прилично неодређена.



Ако посматрамо Драгихну као оца Немање из ЉПД немамо податке да је он учествовао у бици код Бара у којој је умро краљ Грубеша. Немамо податак где је живо за време краља Грубеше. Немамо податке у каквим је односима био са братом Градихном. Имамо податак да је дошао у Диоклитију за време краља Ђорђа. Опет јасна је претпоставка да дотадашњи пети човек краљевства кад дође негде и добије поседе да су му негде поседи и узети. Опет из ЉПД нам преноси „краљ Ђорђе је задобио краљевсто, али упркос не државу (али не и земљу). Дакле приликом доласка на власт краљ Ђорђе није имао контролу на целим краљевством. Није контроисао Рашку, Захумље, Хум. Владари ових области нису признавали Ђорђа за краља. Одметнули су се од њега. У датим околностима постоји претпоставка Драгихни браћа завишћу одула земљу. (Због овога је и добио име Завида). Постоји чак и теоретска могућност да му је Градихна одузео поседе јер није хтео да се буни против Ђорђа. У Рашкој је било и потомака Петрислава. Петриславови потомци могу да буду браћа Драгихни. И они су могли да му одузму поседе. На пример Михала син краља Владимира је Петрислављев потомак.



Касније је опет краљ Ђорђе, из зависти, хтео да убије Драгила и Драгихну.



ЉПД „После кад је (Краљ) видео да се Драгило са браћом и рођацима осећа добро и да свакодневно јачају, расла је према њима љубав целог народа, он је од зависти и страха, да га народ државе искрено неволи и да не би изгубио краљевство, дао је да се ухвати Михала, син краља Владимира, а после и Драгила и ставио их је у затвор.“



Овај део нам говори да Драгило и Драгихна нису живели на истом поседу већ да је Драгихна живео на другом месту, можда чак у Расу.



Опет после падања у немилост код краља Ђорђа сигурно су му одузети поседи од брата Ђорђа и рођака Уроша.

Првовенчани када говори о деди истиче завист браће према њему због чега је његов деда и добио надимак Завида. У осталом и Првовенчани је имао име Стефан, а сви су га после одређеног броја година звали Првовенчани.



Мислим да се Драгихнин живот може подвести и препознати у ове две реченице, јер кад се овако језгровито пише не иде се у прецизирања, а поготово објашњавања шта се прво десило.

„Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу.(5) А он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија.“
Немања у доба младићства са петнаест и шеснаест година није могао да постане властелин.
-Зашто сматраш да Стефан Немања (ако је рођен око 1113.) није могао да добије поседе у доба младићства (период од 1128, до 1135.)?
После прве двогодишње владавине, краљ Ђорђе је побегао у Рашку. Из Рашке је могао да побегне у Угарску. Суштина је да није сигурно да је остао у Рашкој, а већа је вероватноћа да је пребегао у Угарску, јер је Византија у овом рату успоставила у Рашкој чврсту власт.
-Ако Ђорђев бег у Рашку ставимо у 1114.годину тамо је највероватније Урш Први на власти а он је проуграски играч.
У седмој години владања краља Грубеше „напао га је краљ Ђорђе са рашанима; он му се супротставио, али у том рату краљ Грубеша је умро, у боју пред градом Баром“.
-Уколико је Ђорђрв повратак био око 1121, може бити покушај ширења антивизантијског утицаја с Рашке на Дукљу јер Византија је била заузета другим проблемима; 1119, Јован Други Комнин разоткрива заверу на свом двору, 1121, враћа контролу над Малом Азијом, а тек 1122. се разрачунао с Печенезима.
„Он изађе из буна њихових у место рођења својега по имену Диоклитија.“ Из ове реченице једино је јасно да се Немањин отац као и Немања родио у Диоклитији.
-Отац Стефана Немање се тамо осећа сигурно па се чини да владар у Рашкој и онај у Диоклитији нису на истој политичкој линији (Урош Први - Грубеша).
И на крају,
ЉПД „После кад је (Краљ) видео да се Драгило са браћом и рођацима осећа добро и да свакодневно јачају, расла је према њима љубав целог народа, он је од зависти и страха, да га народ државе искрено неволи и да не би изгубио краљевство, дао је да се ухвати Михала, син краља Владимира, а после и Драгила и ставио их је у затвор.“
Дукљанин спомиње Драгила и наједном поново Михаила (Владимировог). Каже да је Ђорђе хтео с њима да науди Градихни због напада. За Драгила је јасно, он је Градихнин рођени брат, али Михаило је подједнако породично удаљен од Ђорђа и Градихне? Овде ми је интересантна она идеја о Градихниној жени као Владимировој удовици ) у тој опцији би и Михаило имао логику).

Поздрав.
 
Прво бих одговориона следеће питање:
„После прве двогодишње владавине, краљ Ђорђе је побегао у Рашку. Из Рашке је могао да побегне у Угарску. Суштина је да није сигурно да је остао у Рашкој, а већа је вероватноћа да је пребегао у Угарску, јер је Византија у овом рату успоставила у Рашкој чврсту власт.
-Ако Ђорђев бег у Рашку ставимо у 1114.годину тамо је највероватније Урш Први на власти а он је проуграски играч.
У седмој години владања краља Грубеше „напао га је краљ Ђорђе са рашанима; он му се супротставио, али у том рату краљ Грубеша је умро, у боју пред градом Баром“.
-Уколико је Ђорђрв повратак био око 1121, може бити покушај ширења антивизантијског утицаја с Рашке на Дукљу јер Византија је била заузета другим проблемима; 1119, Јован Други Комнин разоткрива заверу на свом двору, 1121, враћа контролу над Малом Азијом, а тек 1122. се разрачунао с Печенезима.“

Из Ваше тезе коју сте изнели произилази да је краљ Ђорђе по вашим прорачунима владао до 1135. године (1121 плус 13). Међутим католички монаси који су приредили редакцију ЉПД која је дошла до нас оставили су нам могућност да сигурно можемо да одредимо време у којима су се одређени догађаји дешавали. Помињали су цареве и царске рођаке чије године рођења нису могле да се фалсификују. Они су нам референтна тела у односу на које посматрамо догађаје и помоћу којих можемо да их датирамо. Крај владавине краља Ђорђа ЉПД везује за Алексеја Контостефана. Алексеј Контостефан је унук цара Јована II Комнина. Његова мајка Ана рођена је око 1110. године. Била је удата за Стефна Контостефана (погинуо 1149.године) и са њим је имала три сина Јована, Алексеја и Андроника. Јован се родио око 1128., Алексеј око 1130. Године, а Андроник око 1132. године.

Алексеј Контостефан је 1135. године имао четири или пет година тако да никако није могао да ратује са краљем Ђорђем 1135. године. Када се теза коју сте Ви поставили проверава са Алексејем Контостефаном долази се до тога да она немогућа или да је у ЉПД погрешно наведено да је Алексеј Контостефан заробио краља Ђорђа.

Става сам да је Ваша теза погрешно постављена.

По мом мишљењу Алексеј Контостефан је са краљем Ђорђем ратовао 1150. и 1151. године. Тада је Алексеј имао довољно година да предводи војску која је збацила краља Ђорђа. У претходним коментарима смо се бавили овим ратом када смо анализирали питање да ли је Урош у овом рату издао краља Ђорђа. Учествовање Алексеја Контостефана у збацивању краља Ђорђа сматрам да је доказ да је моје датирање догађаја тачно. (Напомена Нисам успео да пронађем ништа о животу Пирогеоргија.)

Помињао сам да је после овог рата Драгихна као други по утицају у провизантијској странци вероватно добио неки висок положај у Краљевству и то вероватно у Рашкој.


Затим бих одговорио на следеће питање

„Краљ Радослав је успео да избави Бодина из тамнице када је умро цар који га је заробио. Тај цар је Михаило VII (владао од 1071. до 1078.године.).
Кнезу Браниславу се након ослобађања Бодина и краткотрајног сукоба који су имали (вероватно 1081/82 годину.) рађају 6 синова:
-Предихна (1082.година),
-Петрислав (1084.),
-Градихна (1086.),
-Тврдислав (1088.),
-Драгило (1090.),
-Грубеша (1092.).
Драгихна се не спомиње, али претпоставимо да је рођен последњи око 1094.године.
Ово је све условљено тиме да Бранислав између рођења синова није добио ниједну ћерку што је мало вероватно, па нека од ових рођења могу бити померена до по 2-3 године унапред.“

Да бих одговорио на ово питање и да би одговор био очигледан, скрећем пажњу да су Бодин и Бранислав били приближних година. Бодин је од Бранислава могао бити старији највише три године. Бодинов отац Михаило био је други син по реду краљу Стефану Војиславу Доброславу. Бодин је био први син краљу Михаилу. Краљ Радослав је био четврти син краљу Стефану Војиславу Доброславу. Бранислав је био први син краљу Радославу. Вероватно је Михаило од Радослава био старији три године. Под претпоставком да су се оженили кад су имали исто година, Бодин би требало да је старији од Бранислава три године. Стефан Војислав Доброслав је по мојим претпоставкама неуобичајено рано добио синове. Оженили су га са рођаком цара Самоила. Сматрам да се Радослав родио 1036. године, а Михаило 1033. године. Бодин се родио 1052. године и учествовао је у устанку из 1071. године. Бранислав се родио 1055. године. Он није имао буран живот у младости као Бодин и раније се оженио и добијао синове. Мислим да су његови синови почели да се рађају од његове 18. године, односно од 1073. године. Драгихна се родио после 1089. године.

ЉПД каже да је Бодин пошто је примио краљевство упао у Зету и почео да покорева браћу. ЉПД говори „у то време Браниславу су се родили синови“. Мислим речи „у то време“ имају смисао да је Бранислав већ имао синове који су набројани (изузев Драгихне). Мислим да је погрешно тумачење да су се тек после тог догађаја рађали Бранислављеви синови.

У вези основне теме правим напомену да овде имамо доказ да се Драгихна Завида родио у Зети. У претходном коментару коментаришући речи Првовенчаног истакао сам да је из текста јасно да се Завида родио у Зети где и Немања.Стари град поред Спужа је место где су се родили и Завида и Немања. То се види из ЉПД јер се Бранислав измирио са Бодином и остао у Зети где му се вероватно и родио син Драгихна.



Одговорио бих и на питања

„Ако можеш мало да појасниш како долази до мимоилажења у твојим прорачунима са званичним датумима рођења Стефана Немање, смрти Бодина, почетак Бодиновог владања, како рачунаш године владања краља Радослава, Ђорђа, итд. Уколико се не варам ти сматраш да је Бодин умро око 1115.године а Стефан Немања је рођен по твојим прорачунима 1138. То је разлика од 23 године а званично Бодин је умро 1099. а Немања рођен 1113. што је разлика од 14 година?“

У доле приложеном тексту Тибора Живковића стоји да је година Бодинове смрти кључна за датирање владавине владара који су владали после њега. ЉПД говори да је краљ Михаила владао 35 година. Бодин је примио краљевство тек након што је краљ Михаило умро. Бодин је владао 26 година и 5 месеци. По мом схватању у ЉПД укупна дужина владања краљева Бодина и Михаила била је 61 годину и пет месеци.

По ЉПД Михаило је почео да влада након повлачења са власти Стефана Војислава Доброслава који је владао 25 година. Међутим око 1054. краљ се разболео и тада је предао власт синовима. Те 1054. године био је и црквени раскол и граница по којој је ишла подела била је на средини Краљевства. Из горе изнетог, почетак владавине краља Михаила рачунам 1054. годину. Годину почетка владавине Бодина узимам као 1089. годину. Годину Бодинове смрти узимам да је када се 1089 дода 26 а то је 1115. година. У приложеном тексту Тибора Живковића стоји да је тек после тога порушена кула код Дубровника.

Претенциозно је и доста чудно да у овим коментарима износим да је Бодин владао 14 година дуже него што званична историографија помиње. Међутим знао сам за текст Тибора Живковића где он разматра могућност да је Бодин живео девет година дуже. Да коментар од 14.03.2020. године не би изгледао баш претенциозно приложио сам текст Два питања из времена владања краља Бодина http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2005/0584-98880542045Z.pdf .

По мојим претпоставкама Бодин је живео 63 године. Знамо шта му се све издешавало за ових 63 године. По званичној нашој историографији Стефан Немања је првог сина добио у 53 години.

Владавину краља Радослава рачунам на следећи начин.
У првој подели територије краља Стефана Војислава Доброслава из 1054. године кнезу Радославу је припала територија жупа: Луско (Љешка ), Подлужје (област око града Жабљака на Скадарском језеру), Будвa и Кучевo. Краљ Радослав је освојио Захумље 1074. године и области које су припадале његовој браћи Предимиру Петру Крешимиру и Гојиславу. Победом над Норманима, краљ Радослав је успоставио фактичку власт над једним делом Хорватске. Ову годину треба узети за почетак владавине краља Радослава. Те године Радослав II је владао Травунијом и Захумљем. После смрти брата Михаила Михале 1089. године, припадао му је као једином краљу престо. Поп Дукљанин описује овај догађај и каже „У шеснестој години владања краља Радослава Бодин је заборавио благодарност, коју му је дао Краљ; погазивши оданост а договоривши се са маћехом и са њена четири сина, што су му била браћа по оцу, одметнули су се од Краља заједно са својом браћом. А Краљ, пошто је био љубазан и мирољубив, није хтео са њим да почне рат, него се мирно повукао са својим синовима у област Травуиују. Тако је он починуо заједно са својим родитељима, у дубокој старости у манастиру светог Петра у Пољицама.

Врло је био занимљив рат са Норманима

Кнез Гојислав је владао од 1059. до негде између 1068. и 1073. године. Владао је у време папе Александра II. Папа Александар II је послао легата Мајнарда да испита краља Хорватске Петра Крешимираhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Petar_Krešimir_IV. , да ли је одговоран за убиство свога брата Гојислава https://hr.wikipedia.org/wiki/Gojslav_II.. Крешимир се заклео са 12 својих жупана да није одговоран за злочин. Дукљанин нам преноси да су Гојслава и Предимира (Петра Крешимира) убили Скробимези. Као у случју Петра Гојинковића Домагојевића Тешимировића Диоклијанин користи за име Петар име Предимир. Њихов поглавица, господар, како преноси Диоклијанин, се звао Доманек. „Тада једног дана Гојислав занемоћао је и док је лежао у постељи немоћан, неки из Травуније, који су се звали Скробимези, договорили су се, дошли и убили њега у кревету немоћнога, а његовог брата су уловили и такође убили. Потом су поставили за себе господара неког свог који се зове Доманек. Како Дукљанин преноси, убиство Гојислава извршено је док је лежао у кревету. То је вероватно било тајно убиство на спавању. Овим убиством Нормани су желели да направе сплетку и да за убиство буде окривљен Петар Предимир Крешимир. Такође, овим убиством су желели да заваде браћу „Војисављевиће.“ Петра Предимир Крешимир Добросављвић Војисавлјевић је од Папе био осумњичен за убисто брата Гојислава. После убиства Петра Прелимира Крешимира постало је јасно ко је извршио убиство Гојислава. Браћа Сеганек, Михајло и Радослав су брзо реаговали и Дукљанин о њиховој реакцији каже „Када су то чула њихпва браћа Михала, Саганак и Радослав, скупили су војску и дошли у Травунију, и похватавши те убице, ставили су их на ратне муке и казнили их страшном смрћу, но Доманек је са неким људима побегао. После, оставивши ту Саганека, Михала и Радослав су се вратили у Зету. Ускоро и Саганек се уплашио и вратио у Зету, у своју жупанију. Доманек је поново дошао и ушао у Травунију. Како је сазнао Михала, да Саганек не жели да иде у Травунију, позвао је код себе Радослава и рекао му да иде да заштити Травунску бласт, а овај му је рекао, да никако не жели да напусти своју област, која је њему припада у Зети. Тада ’’су се Саганек и Михала уплашили, да Грци не нападну на њихову државу, - Грци су се спремали да дођу – и не желећи да изаћу испред њих (Доманека), оба брата су се заклела Радославу пред велможама земље. И написали су грамоту, да он и његови потомци буду господари у Зетској обласи. Ако он успе да завлада Травунијом или било којом другом области, оне ће (мисли се на жупаније у Зети) да припадну њему и његовим наследницима. као наследство и посед без икаквих сметњи њега и његових наследника и да убудуће то неће оспоравати ни они, ни њихови наследници. Тада је Радослав скупио народ и упао у Травунију покорио Доманека, победио и убио њега. Ускоро је упао у област Захумље и освојио је“. Радослав је једно време владао поморјем до Спилита и острвима Брач, Хвар, Корчула и Мљет. Из тог разлог Првовенчани помиње Далмацију као очеву дедовину Стефана Немање.



У вези датирања рођења Првоша (Уроша, Бороша), (Примислав жупан до 1162. и после 1163. године)

Истичем да је Првош вероватно рођен тек 1108. године. На почетку рата од 1148. до 1151. године могао је да има највише 40 године. Међутим већа је вероватноћа да је био и доста млађи јер је Драгихна већ 1112. године био у избеглиштву у Драчу или Константинопољу. Пре тога боравио је у опкољеном Дубровнику. Првош се највероватније родио тек после 1116. године. Немања по мојој тези никако није могао да се роди 1113. године јер је његов отац тада био у избеглиштву у Драчу или Константинопољу.


Моје мишљење у вези Ваше опске „Интересантно је да најмлађи Драгихнини синови носе имена оних који немају ништа, па можда можемо потражити период у Драгихнином животу када је он био без поседа (Немања онај који нема)“ је следеће.

У времену у коме је живео Стефан Немања није се писало слово Ј, а слово Њ није постојало. На печату који је користио овај владар, када се напише данашњом азбуком, пише Неманиа. Одмах се види да када се име овако напише, нема ни трага од било какве „немаштине“.

По мом мишљењу Немања значи тотално супротно од онога што ви тврдите. Данас реч неман у поозитивном занчењу значи: људескара, горостас, натчовек. Име Немања значи негацију од МАЊЕ - НЕ МАЊа. У Вуковом речнику реч (МАЊО MAЉЕНИЦА значи СТАРМАЛИ односно КЕПЕЦ. Реч МАЊИТИ у наше време значи од нечега шта је једна целина одузети један део. По мом мишљењу име Немања значи „неко ко нема ниједне мане у физичком смислу“ „супротност од кепеса“ односно човек савршеног изгледа коме ништа није одузето у физичком изгледу од онога како човек може да савршено да изгледа. Корен његовог имена је неман. Немања управо има оно значење, како је Немању видео и какав је утисак Немања оставио на Евстатија Солунског. Евстатије је Немању описао следећим речима „ човек, којем није стас онај, који природа људима додељује, него узрастом веома висок и изгледом наочит“.




Поздрав!
 
Прво бих одговориона следеће питање:
„После прве двогодишње владавине, краљ Ђорђе је побегао у Рашку. Из Рашке је могао да побегне у Угарску. Суштина је да није сигурно да је остао у Рашкој, а већа је вероватноћа да је пребегао у Угарску, јер је Византија у овом рату успоставила у Рашкој чврсту власт.
-Ако Ђорђев бег у Рашку ставимо у 1114.годину тамо је највероватније Урш Први на власти а он је проуграски играч.
У седмој години владања краља Грубеше „напао га је краљ Ђорђе са рашанима; он му се супротставио, али у том рату краљ Грубеша је умро, у боју пред градом Баром“.
-Уколико је Ђорђрв повратак био око 1121, може бити покушај ширења антивизантијског утицаја с Рашке на Дукљу јер Византија је била заузета другим проблемима; 1119, Јован Други Комнин разоткрива заверу на свом двору, 1121, враћа контролу над Малом Азијом, а тек 1122. се разрачунао с Печенезима.“

Из Ваше тезе коју сте изнели произилази да је краљ Ђорђе по вашим прорачунима владао до 1135. године (1121 плус 13). Међутим католички монаси који су приредили редакцију ЉПД која је дошла до нас оставили су нам могућност да сигурно можемо да одредимо време у којима су се одређени догађаји дешавали. Помињали су цареве и царске рођаке чије године рођења нису могле да се фалсификују. Они су нам референтна тела у односу на које посматрамо догађаје и помоћу којих можемо да их датирамо. Крај владавине краља Ђорђа ЉПД везује за Алексеја Контостефана. Алексеј Контостефан је унук цара Јована II Комнина. Његова мајка Ана рођена је око 1110. године. Била је удата за Стефна Контостефана (погинуо 1149.године) и са њим је имала три сина Јована, Алексеја и Андроника. Јован се родио око 1128., Алексеј око 1130. Године, а Андроник око 1132. године.

Алексеј Контостефан је 1135. године имао четири или пет година тако да никако није могао да ратује са краљем Ђорђем 1135. године. Када се теза коју сте Ви поставили проверава са Алексејем Контостефаном долази се до тога да она немогућа или да је у ЉПД погрешно наведено да је Алексеј Контостефан заробио краља Ђорђа.

Става сам да је Ваша теза погрешно постављена.

По мом мишљењу Алексеј Контостефан је са краљем Ђорђем ратовао 1150. и 1151. године. Тада је Алексеј имао довољно година да предводи војску која је збацила краља Ђорђа. У претходним коментарима смо се бавили овим ратом када смо анализирали питање да ли је Урош у овом рату издао краља Ђорђа. Учествовање Алексеја Контостефана у збацивању краља Ђорђа сматрам да је доказ да је моје датирање догађаја тачно. (Напомена Нисам успео да пронађем ништа о животу Пирогеоргија.)

Помињао сам да је после овог рата Драгихна као други по утицају у провизантијској странци вероватно добио неки висок положај у Краљевству и то вероватно у Рашкој.


Затим бих одговорио на следеће питање

„Краљ Радослав је успео да избави Бодина из тамнице када је умро цар који га је заробио. Тај цар је Михаило VII (владао од 1071. до 1078.године.).
Кнезу Браниславу се након ослобађања Бодина и краткотрајног сукоба који су имали (вероватно 1081/82 годину.) рађају 6 синова:
-Предихна (1082.година),
-Петрислав (1084.),
-Градихна (1086.),
-Тврдислав (1088.),
-Драгило (1090.),
-Грубеша (1092.).
Драгихна се не спомиње, али претпоставимо да је рођен последњи око 1094.године.
Ово је све условљено тиме да Бранислав између рођења синова није добио ниједну ћерку што је мало вероватно, па нека од ових рођења могу бити померена до по 2-3 године унапред.“

Да бих одговорио на ово питање и да би одговор био очигледан, скрећем пажњу да су Бодин и Бранислав били приближних година. Бодин је од Бранислава могао бити старији највише три године. Бодинов отац Михаило био је други син по реду краљу Стефану Војиславу Доброславу. Бодин је био први син краљу Михаилу. Краљ Радослав је био четврти син краљу Стефану Војиславу Доброславу. Бранислав је био први син краљу Радославу. Вероватно је Михаило од Радослава био старији три године. Под претпоставком да су се оженили кад су имали исто година, Бодин би требало да је старији од Бранислава три године. Стефан Војислав Доброслав је по мојим претпоставкама неуобичајено рано добио синове. Оженили су га са рођаком цара Самоила. Сматрам да се Радослав родио 1036. године, а Михаило 1033. године. Бодин се родио 1052. године и учествовао је у устанку из 1071. године. Бранислав се родио 1055. године. Он није имао буран живот у младости као Бодин и раније се оженио и добијао синове. Мислим да су његови синови почели да се рађају од његове 18. године, односно од 1073. године. Драгихна се родио после 1089. године.

ЉПД каже да је Бодин пошто је примио краљевство упао у Зету и почео да покорева браћу. ЉПД говори „у то време Браниславу су се родили синови“. Мислим речи „у то време“ имају смисао да је Бранислав већ имао синове који су набројани (изузев Драгихне). Мислим да је погрешно тумачење да су се тек после тог догађаја рађали Бранислављеви синови.

У вези основне теме правим напомену да овде имамо доказ да се Драгихна Завида родио у Зети. У претходном коментару коментаришући речи Првовенчаног истакао сам да је из текста јасно да се Завида родио у Зети где и Немања.Стари град поред Спужа је место где су се родили и Завида и Немања. То се види из ЉПД јер се Бранислав измирио са Бодином и остао у Зети где му се вероватно и родио син Драгихна.



Одговорио бих и на питања

„Ако можеш мало да појасниш како долази до мимоилажења у твојим прорачунима са званичним датумима рођења Стефана Немање, смрти Бодина, почетак Бодиновог владања, како рачунаш године владања краља Радослава, Ђорђа, итд. Уколико се не варам ти сматраш да је Бодин умро око 1115.године а Стефан Немања је рођен по твојим прорачунима 1138. То је разлика од 23 године а званично Бодин је умро 1099. а Немања рођен 1113. што је разлика од 14 година?“

У доле приложеном тексту Тибора Живковића стоји да је година Бодинове смрти кључна за датирање владавине владара који су владали после њега. ЉПД говори да је краљ Михаила владао 35 година. Бодин је примио краљевство тек након што је краљ Михаило умро. Бодин је владао 26 година и 5 месеци. По мом схватању у ЉПД укупна дужина владања краљева Бодина и Михаила била је 61 годину и пет месеци.

По ЉПД Михаило је почео да влада након повлачења са власти Стефана Војислава Доброслава који је владао 25 година. Међутим око 1054. краљ се разболео и тада је предао власт синовима. Те 1054. године био је и црквени раскол и граница по којој је ишла подела била је на средини Краљевства. Из горе изнетог, почетак владавине краља Михаила рачунам 1054. годину. Годину почетка владавине Бодина узимам као 1089. годину. Годину Бодинове смрти узимам да је када се 1089 дода 26 а то је 1115. година. У приложеном тексту Тибора Живковића стоји да је тек после тога порушена кула код Дубровника.

Претенциозно је и доста чудно да у овим коментарима износим да је Бодин владао 14 година дуже него што званична историографија помиње. Међутим знао сам за текст Тибора Живковића где он разматра могућност да је Бодин живео девет година дуже. Да коментар од 14.03.2020. године не би изгледао баш претенциозно приложио сам текст Два питања из времена владања краља Бодина http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2005/0584-98880542045Z.pdf .

По мојим претпоставкама Бодин је живео 63 године. Знамо шта му се све издешавало за ових 63 године. По званичној нашој историографији Стефан Немања је првог сина добио у 53 години.

Владавину краља Радослава рачунам на следећи начин.
У првој подели територије краља Стефана Војислава Доброслава из 1054. године кнезу Радославу је припала територија жупа: Луско (Љешка ), Подлужје (област око града Жабљака на Скадарском језеру), Будвa и Кучевo. Краљ Радослав је освојио Захумље 1074. године и области које су припадале његовој браћи Предимиру Петру Крешимиру и Гојиславу. Победом над Норманима, краљ Радослав је успоставио фактичку власт над једним делом Хорватске. Ову годину треба узети за почетак владавине краља Радослава. Те године Радослав II је владао Травунијом и Захумљем. После смрти брата Михаила Михале 1089. године, припадао му је као једином краљу престо. Поп Дукљанин описује овај догађај и каже „У шеснестој години владања краља Радослава Бодин је заборавио благодарност, коју му је дао Краљ; погазивши оданост а договоривши се са маћехом и са њена четири сина, што су му била браћа по оцу, одметнули су се од Краља заједно са својом браћом. А Краљ, пошто је био љубазан и мирољубив, није хтео са њим да почне рат, него се мирно повукао са својим синовима у област Травуиују. Тако је он починуо заједно са својим родитељима, у дубокој старости у манастиру светог Петра у Пољицама.

Врло је био занимљив рат са Норманима

Кнез Гојислав је владао од 1059. до негде између 1068. и 1073. године. Владао је у време папе Александра II. Папа Александар II је послао легата Мајнарда да испита краља Хорватске Петра Крешимираhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Petar_Krešimir_IV. , да ли је одговоран за убиство свога брата Гојислава https://hr.wikipedia.org/wiki/Gojslav_II.. Крешимир се заклео са 12 својих жупана да није одговоран за злочин. Дукљанин нам преноси да су Гојслава и Предимира (Петра Крешимира) убили Скробимези. Као у случју Петра Гојинковића Домагојевића Тешимировића Диоклијанин користи за име Петар име Предимир. Њихов поглавица, господар, како преноси Диоклијанин, се звао Доманек. „Тада једног дана Гојислав занемоћао је и док је лежао у постељи немоћан, неки из Травуније, који су се звали Скробимези, договорили су се, дошли и убили њега у кревету немоћнога, а његовог брата су уловили и такође убили. Потом су поставили за себе господара неког свог који се зове Доманек. Како Дукљанин преноси, убиство Гојислава извршено је док је лежао у кревету. То је вероватно било тајно убиство на спавању. Овим убиством Нормани су желели да направе сплетку и да за убиство буде окривљен Петар Предимир Крешимир. Такође, овим убиством су желели да заваде браћу „Војисављевиће.“ Петра Предимир Крешимир Добросављвић Војисавлјевић је од Папе био осумњичен за убисто брата Гојислава. После убиства Петра Прелимира Крешимира постало је јасно ко је извршио убиство Гојислава. Браћа Сеганек, Михајло и Радослав су брзо реаговали и Дукљанин о њиховој реакцији каже „Када су то чула њихпва браћа Михала, Саганак и Радослав, скупили су војску и дошли у Травунију, и похватавши те убице, ставили су их на ратне муке и казнили их страшном смрћу, но Доманек је са неким људима побегао. После, оставивши ту Саганека, Михала и Радослав су се вратили у Зету. Ускоро и Саганек се уплашио и вратио у Зету, у своју жупанију. Доманек је поново дошао и ушао у Травунију. Како је сазнао Михала, да Саганек не жели да иде у Травунију, позвао је код себе Радослава и рекао му да иде да заштити Травунску бласт, а овај му је рекао, да никако не жели да напусти своју област, која је њему припада у Зети. Тада ’’су се Саганек и Михала уплашили, да Грци не нападну на њихову државу, - Грци су се спремали да дођу – и не желећи да изаћу испред њих (Доманека), оба брата су се заклела Радославу пред велможама земље. И написали су грамоту, да он и његови потомци буду господари у Зетској обласи. Ако он успе да завлада Травунијом или било којом другом области, оне ће (мисли се на жупаније у Зети) да припадну њему и његовим наследницима. као наследство и посед без икаквих сметњи њега и његових наследника и да убудуће то неће оспоравати ни они, ни њихови наследници. Тада је Радослав скупио народ и упао у Травунију покорио Доманека, победио и убио њега. Ускоро је упао у област Захумље и освојио је“. Радослав је једно време владао поморјем до Спилита и острвима Брач, Хвар, Корчула и Мљет. Из тог разлог Првовенчани помиње Далмацију као очеву дедовину Стефана Немање.



У вези датирања рођења Првоша (Уроша, Бороша), (Примислав жупан до 1162. и после 1163. године)

Истичем да је Првош вероватно рођен тек 1108. године. На почетку рата од 1148. до 1151. године могао је да има највише 40 године. Међутим већа је вероватноћа да је био и доста млађи јер је Драгихна већ 1112. године био у избеглиштву у Драчу или Константинопољу. Пре тога боравио је у опкољеном Дубровнику. Првош се највероватније родио тек после 1116. године. Немања по мојој тези никако није могао да се роди 1113. године јер је његов отац тада био у избеглиштву у Драчу или Константинопољу.


Моје мишљење у вези Ваше опске „Интересантно је да најмлађи Драгихнини синови носе имена оних који немају ништа, па можда можемо потражити период у Драгихнином животу када је он био без поседа (Немања онај који нема)“ је следеће.

У времену у коме је живео Стефан Немања није се писало слово Ј, а слово Њ није постојало. На печату који је користио овај владар, када се напише данашњом азбуком, пише Неманиа. Одмах се види да када се име овако напише, нема ни трага од било какве „немаштине“.

По мом мишљењу Немања значи тотално супротно од онога што ви тврдите. Данас реч неман у поозитивном занчењу значи: људескара, горостас, натчовек. Име Немања значи негацију од МАЊЕ - НЕ МАЊа. У Вуковом речнику реч (МАЊО MAЉЕНИЦА значи СТАРМАЛИ односно КЕПЕЦ. Реч МАЊИТИ у наше време значи од нечега шта је једна целина одузети један део. По мом мишљењу име Немања значи „неко ко нема ниједне мане у физичком смислу“ „супротност од кепеса“ односно човек савршеног изгледа коме ништа није одузето у физичком изгледу од онога како човек може да савршено да изгледа. Корен његовог имена је неман. Немања управо има оно значење, како је Немању видео и какав је утисак Немања оставио на Евстатија Солунског. Евстатије је Немању описао следећим речима „ човек, којем није стас онај, који природа људима додељује, него узрастом веома висок и изгледом наочит“.




Поздрав!
Поздрав!

"Из Ваше тезе коју сте изнели произилази да је краљ Ђорђе по вашим прорачунима владао до 1135. године (1121 плус 13)."

По мојој тези краљ Ђорђе није владао до 1135.године. Откуд 13 година друге владавине краља Ђорђа?

"Крај владавине краља Ђорђа ЉПД везује за Алексеја Контостефана."

Војсковођа Алексије Контостефан јесте проблем који ствара пометњу и мислим да се тиме неко треба озбиљно позабавити јер у литератури коју сам до сада читао он је некако на брзину прескакан уз неко смушено објашњење.

"По мом мишљењу Алексеј Контостефан је са краљем Ђорђем ратовао 1150. и 1151. године. Тада је Алексеј имао довољно година да предводи војску која је збацила краља Ђорђа. У претходним коментарима смо се бавили овим ратом када смо анализирали питање да ли је Урош у овом рату издао краља Ђорђа. Учествовање Алексеја Контостефана у збацивању краља Ђорђа сматрам да је доказ да је моје датирање догађаја тачно. (Напомена Нисам успео да пронађем ништа о животу Пирогеоргија.)

Помињао сам да је после овог рата Драгихна као други по утицају у провизантијској странци вероватно добио неки висок положај у Краљевству и то вероватно у Рашкој."

Око 1150.године се догодила битка на Тари. Српска војска је поражена а жупан Урош Други је морао након тога византијском цару да обезбеди додатни број војника за ратовање на Истоку и Западау у склопу нових вазалних обавеза. Владавине Уроша Другог и краља Ђорђа се не додирују, па стога се може донети закључак да краљ Ђорђе никако није могао владати до 1150.године. Што се тиче Драгихне то није немогуће (да је у неком периоду добио некакву управу у Рашкој) али ми нема никаквих назнака да је он боравио у Рашкој икада. Напомиње још једном да би то било логично али ми то не можемо да наслутимо никако, ми чак не знамо ни да ли је он жив у време владавине краља Градихне.

"Мислим речи „у то време“ имају смисао да је Бранислав већ имао синове који су набројани (изузев Драгихне)."

Овде опет имамо проблем са преводом ЛПД-а. У преводу који ја имам стоји: "Потом се Браниславу роди шест синова, чија су имена ова..." Из оваквог превода следи да су се сви синови родили након сукоба с Бодином. Нажалост, ЛПД-а има толико превода да је у најмању руку осакаћен а ми тако ускраћени за драгоцене податке и оваквих проблема о којима дискутујемо не би имали, мада , по мени, и овакав какав је стигао до нас је значајан али морамо да се мучимо и будемо опрезни с закључцима које доносимо на основу њега (мислим на људе који се овим професионално баве, наравно, за овакву врсту размене мишљења може се имати било какво слободно тумачење).

"У вези основне теме правим напомену да овде имамо доказ да се Драгихна Завида родио у Зети. У претходном коментару коментаришући речи Првовенчаног истакао сам да је из текста јасно да се Завида родио у Зети где и Немања.Стари град поред Спужа је место где су се родили и Завида и Немања. То се види из ЉПД јер се Бранислав измирио са Бодином и остао у Зети где му се вероватно и родио син Драгихна."

Што се тиче саме тезе Драгихна-отац Стефана Немање ја бих имао размишљања која су за и против.
За:
-Драгихна је рођен у Зети као и отац Стефана Немање.
-Временски период је близу (кад год да је рођен-и).
-Драгихна има сина Немању.
Могуће да тренутно не могу још нечег да се сетима.
Против:
-Отац Стефана Немање се вратио у Рашку. Глагол вратити је јако специфичан и подразумева претходни боравак на истој територији.
-Стефан Немања би требало да је најмлађи од браће, Драгихнин Немања изгледа то није.
-Ниједно име рођене браће се не поклапа са именима осталих Драгихниних синова. Овде би напомену за тумачење које се јавља у неким преводима ЛПД-а Сирак као Страцимир. Образложење је да је то превод с латинског. На први поглед је јасно да је једно име доста дуже од другог и да преводи тешко да могу бити толико различити у дужини. Уосталом, то је мање-више лако проверљиво (мислим на значење имена латински-српски). Страцимира имамо записано на латинском приликом сусрета Стефана Немање и Барбаросе а оно нимало не подсећа на Сирак,
итд.

"Претенциозно је и доста чудно да у овим коментарима износим да је Бодин владао 14 година дуже него што званична историографија помиње."

Мишљења сам да није претенциозно уколико можеш то да браниш аргументима.

"У времену у коме је живео Стефан Немања није се писало слово Ј, а слово Њ није постојало. На печату који је користио овај владар, када се напише данашњом азбуком, пише Неманиа. Одмах се види да када се име овако напише, нема ни трага од било какве „немаштине“."

Слово Њ није постојало, али откуд ти то да глас Њ није постојао? Он је јако карактеристичан за српски језик. Што се тиче тумачења Немањиног имена споменуо сам то као идеју у контексту с именом Сирак-сиротан, донекле би могло имати логике, не кажем да је тачно.

"Реч МАЊИТИ..."

Реч МАЊИТИ не постоји. Постоје глаголи смањити и умањити, слични су али сваки има своје значење. Напоменуо бих да је српски језик јако перцизан.

Никао да се осврнем на овај део из неког од претходних постова.
"Из описа догађаја везаних за Немању Византијци нису помињали његове године. У опису Константина Манасије (живео од 1130. године до 1187. године) из 1172. године, Немању између осталог помиње као „незграпног старца“. Немања је Константина Манасију надживео дванест година. Ако се буквално тумаче речи незграпни старац онда је логичније да је Немања рођен 1113. године јер би у том случају тада имао 59 година.
Евстатије Солунски (живео од 1115 до 1195.) за Немању у вези истог догађаја каже: пре кратког времена и очи је моје задивио овај човек, којем није стас онај, који природа људима додељује, него узрастом веома висок и изгледом наочит. По мом мишљењу овај опис може да буде опис и човека од 34 године и човека од 59 година."

Ако је Стефан Немања рођен 113/14 године он за Константина Манасија и јесте старац јер је разлика у годима онда 16-17. Евстатије Солунски је рођен око 1115. и он и Стефан Немања су готово вршњаци па га из тог разлога он никако и не може назвати старцем. Обојица се слажу да је Стефан Немања и као стар човек био изузетно крупан само користе различите описе. Постоје описи његове телесне грађе приликом одвођења у Цариград када један од Византијаца каже, парафразираћу, да и под претњом најмањег прута и највећи во равно путем иде (отприлике тако, да не тражим сад цитата). И по Немањиној представи на фрескам би се могло закључити да је Немања био крупан и наочит (овде не мислим да је крупан зато што је црква у његовим рукама мала :)).

Поздрав!
 
Прокоментарисао бих прво Ваш коментар: "Мислим речи „у то време“ имају смисао да је Бранислав већ имао синове који су набројани (изузев Драгихне)." Ви у вези овога настављате: „Овде опет имамо проблем са преводом ЛПД-а. У преводу који ја имам стоји: "Потом се Браниславу роди шест синова, чија су имена ова..." Из оваквог превода следи да су се сви синови родили након сукоба с Бодином“ . Ваш закључак у вези горе изнетог је „Нажалост, ЛПД-а има толико превода да је у најмању руку осакаћен а ми тако ускраћени за драгоцене податке и оваквих проблема о којима дискутујемо не би имали, мада , по мени, и овакав какав је стигао до нас је значајан али морамо да се мучимо и будемо опрезни с закључцима које доносимо на основу њега (мислим на људе који се овим професионално баве, наравно, за овакву врсту размене мишљења може се имати било какво слободно тумачење).“

Поред проблема са преводима ЉПД сматрам да имамо много више проблема са оригиналима текста. У том контексту износим чињенице које се налазе у тексту https://vk.com/@-67183011-letopis-korolei-dalmacii-i-drugih-sosednih-zemel-illirika-ma које је осамдесет година пре текста који смо до сада тумачили објавио Мавро Орбини.

Код Мавра Орбинија Бранислав је имао шест синова: „После этого у Брани-

слава родилось шестеро сыновей: Прединя (Predihna), Петрислав, Драги -

ня (Draghihna), Тврдислав (Tuardislauo), Драгило (Draghillo) и Грубеша

(Grubessa).“ Орбини не помиње Градихну као Бранислављевог сина.

По Орбинију Драгихнини синови су Радослав, Јован (Лабан) и Владимир (Градимир). У руском преводу текста стоји „Жена Драгини родила в Рашке трех сыновей: Радослава, Ивана (Labano) и Владимира (Gradimiro). У овој верзији „ЉПД“ Драгихна је будући краљ и деда кнеза Михаила. У Орбинијевој верзији „ЉПД“ Драгихна је поистовећен са Градихном из ЉПД који смо до сада тумачили. Код Орбинија се помиње и Градихна али из текста не може да се закључи чији је он потомак. Опет код Орбинија Драгило има четири сина чија су имена Првош (Paruosc), Грубеша (Grubessa), Неман (Neeman) и Сирак (Sirak). У овој верзији ЉПД Драгило је Немањин отац а не Драгихна.

У овој верзији ЉПД краљ Бодин је унук краљ Михаила а син Пријаслава. Орбини Пријасласва, сина краља Михаила од друге жене помиње уместо Петрислава. Опет овај Пријаслав или Петрислав сматрам да је значајан јер поред тога што је отац Бодина (II) могао би да буде и отац кнеза Уроша.

Разлике у ове две верзије ЉПД могу да нам послуже да промислимо на који начин тумачити ЉПД, а нарочито колико је сврсисходно водити рачуна о значењу сваке речи када су и имена главних „ликова“ помешана.

Наравно свако од нас може да има своје слободно тумачење и да извуче одређене закључке па и да пронађе утемељење за тезе које заступа.

Морам да Вам се извиним за грешку коју сам направио а која се односи на то да сам исконструисао да је по Вашој тези друга владавина краља Ђорђа трајала 13 година. Грешка је ненамерна јер сам ЉПД проучавао пре седам година и заборавио сам да у њему није одређена дужина друге владавине краља Ђорђа. Дужина друге владавине од тринаест година је моја конструкција. (По званичној историографији друга владавина краља Ђорђа је трајала 6 година до 1131. године). Погрешио сам јер сам сматрао да је тринаестогодишња владавина краља Ђорђа неспорна чињеница.

Почетак друге владавине краља Ђорђа сам добио када сам сабирао дужине владања владара по дужинама владања у ЉПД. Већ сам изнео у претходним коментарима начин на који сам добио датум почетка краја владања краља Бодина. По том систему почетак друге владавине краља Ђорђа је 1138. година. До тринаест година сам дошао када сам анализирао кад би владавина могла да престане. Време краја сам одредио када сам видео кад су поражени његови савезници Нормани и Угари у рату са Византијом. Нормани су раније поражени, а Угари су на нашој територији поражени 1151. године. То је тих тринаест година. Занимљиво је да кад сам поставио овај систем нисам обраћао пажњу на Алексеја Контостефана. Тек сам пре пер година обратио пажњу на овог војсковођу и нећака цара Манојла Комнина. Алексеј Контостефан је управо потврда да је тачна хронологија владања владара коју заступам. Опет он је доказ да хронологија владања владара које заступа званична историја није тачна. Из разлога што је он позната историјска личност сматрам да треба да буде кључни доказ за доказивање датума краја владавине краља Ђорђа.

У претходном коментару Ви сте изнели: „Војсковођа Алексије Контостефан јесте проблем који ствара пометњу и мислим да се тиме неко треба озбиљно позабавити јер у литератури коју сам до сада читао он је некако на брзину прескакан уз неко смушено објашњење.“

Мислим да Алексеј Контостефан никако не сме да буде „проблем који ствара пометњу“. Пометњу може да ствара само онима који су направили грешке у прорачунима. Сматрам да људи који воле историју требају да се радују што је у ЉПД он поменут јер он онемогућава да се антидатира владавина наших владара пре Немање.

Пред нас се ставља избор да ли да поверујемо датумима из Повеља краља Ђорђа (из 1115. године), којом потврђује цркву Св. Мартина у Шумету бенедиктинском самостану на Локруму и Повељи судије Грда (из 1114. године), којом се поново досуђује црква Св. Мартина у Шумету бенедиктинском самостану на Локруму или ЉПД који помиње Алексеја Контостефана. Интересантно је да ће у овом случају деведесет процената наших људи пре да поверује у истинитост повеља а да одбаци тачност ЉПД.

Да ствар буде још занимљивија овај Грд из повеље би могао да буде Грдеша који је ратовао против Манојла Комнина на Тари 1150. године. Опет овај Грд би могао да буде Грдеша који је сведок повеље којом Деса поклања земљу на острву Мљету. Ова повеља је је наводно из 1151. а у њену аутентичност нико не верује.

ЛЕТОПИСЬ КОРОЛЕЙ ДАЛМАЦИИ И ДРУГИХ СОСЕДНИХ ЗЕМЕЛЬ ИЛЛИРИКА С 495 ГОДА ОТ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВА ПО 1161 ГОД се завршава са доласком на власт кнеза Радослава, у овој верзији сина Драгихне. Пре кнеза Радослава владао је краљ Драгихна једанаест година. Ако је Драгихна владао једанаест година онда је почео да влада 1150. године. Драгихна је са власти збацио краља Ђорђа. То опет значи да је Ђорђе владао до 1150. године. По мом мишљењу владавина кнеза Радослава у свим верзијама ЉПД је епилог. Владавина кнеза Радослава почиње 1161. године.



Жупан Урош се први пут у неком историјском извору помиње код Ане Комнине везано за догађаје из 1093.-1094. године. Ту се помиње као талац који је дат Византијцима као гарант поштовања споразума. Као таоци давана су и малолетна деца. Ми немамо тачан податак којим би ближе могли да одредимо годину његовог рођења. Урошева ћерка Јелена је била удата за Белу Слепог. Њих двоје су добијали синове почев од 1130. годне. Бела је рођен око 1108. године. Мало је вероватно да је Јелена била старија од њега. Урошева ћерка Марија се после 1134. године удала за Конрада II Пшемисла. Преминула је после 1189. године. Урошев син Белуш се спомиње 1146. као бан Хорватске. Белуш вероватно није рођен пре 1108. године. Узимајући у обзир старост Урошеве деце вероватно је да Урош није рођен пре 1087. године. Кад се одиграла битка на Тари он би имао 63 године. Међутим наша историографија његову смрт везује за 1145. годину. Ако је умро 1145. године ћерка Марија га је надживела најмање 42 године.

Сматрам да нема ни један разлог ни доказ који упућује на то да овај Урош није доживео битку на Тари.

Ви истичете у свом коментару „Око 1150.године се догодила битка на Тари. Српска војска је поражена а жупан Урош Други је морао након тога византијском цару да обезбеди додатни број војника за ратовање на Истоку и Западау у склопу нових вазалних обавеза. Владавине Уроша Другог и краља Ђорђа се не додирују, па стога се може донети закључак да краљ Ђорђе никако није могао владати до 1150.године. Што се тиче Драгихне то није немогуће (да је у неком периоду добио некакву управу у Рашкој) али ми нема никаквих назнака да је он боравио у Рашкој икада. Напомиње још једном да би то било логично али ми то не можемо да наслутимо никако, ми чак не знамо ни да ли је он жив у време владавине краља Градихне.“
У вези горе изнетог поново напомињем да византијски писци после Бодина не помињу ни једног нашег краља. Тврдим да ово није случајно већ да је то рађено из циља који је Византија дугорочно желела да постигне. Циљ је био да кроз одређени број година један део нашег народа постане грчки народ а један део да се латинизује. Византијци су маштали да ће на простору где су се рађали њихови цареви поново живети неки народ који је истог језика и културе као они. За постизање тог циља за почетак било је потребно да разбије наше Краљевство. Институција нашег краља је била непријатељска творевина Византијцима. Из тог разлога они наше краљеве не помињу. Византијци не помињу Доброслава II, Владимира, Градихну, Ћорђа ни Градихну (Драгихну). Први корак ка асимилацији било је слабљење моћи нашег народа кроз стварање више„пропалих земаља“. Краљ Стефан Војислав Доброслав кад је обнављао Краљевство морао је да ратује против жупана Рашке, бана Босне и кнеза Хума и Захумља. Неки од њих су то били домаћи феудалци. Немања кад је обнављао Краљевство морао је да ратује против своје браће и против свог синовца кнеза Михаила. Разлог наших коментара је што тражимо ко је отац Стефана Немање. Наша историјографија га по мом мишљењу није пронашла што је упадала у замке које су јој поставили византијски писци. У тим замкама се праве грешке а из грешака се развијају теорије. Те замке представљају лавиринт из кога не може да се изађе. Сматрам да је немогуће пронаћи ко је отац Стефана Немање ако се држимо теза званичне историографије. Званична историографија би већ одавно дала одговор на ово питање да је пронашла исправне смернице за проналажење оца Стефана Немање.

Задржао бих се и на делу Вашег коментара: "Ниједно име рођене браће се не поклапа са именима осталих Драгихниних синова. Овде би напомену за тумачење које се јавља у неким преводима ЛПД-а Сирак као Страцимир. Образложење је да је то превод с латинског. На први поглед је јасно да је једно име доста дуже од другог и да преводи тешко да могу бити толико различити у дужини. Уосталом, то је мање-више лако проверљиво (мислим на значење имена латински-српски). Страцимира имамо записано на латинском приликом сусрета Стефана Немање и Барбаросе а оно нимало не подсећа на Сирак.“

Моје мишњење је да су у време ЉПД наши владари имали више имена. Стефан Војислав је имао име Доброслав. Јован је имао име и Владимир. Константин Бодин када је постао владар узео је име Петар. Бугарски владари су имали такође по два имена. Гаврило Радомир, Михаило Борис. Врло је могуће да је Првош када је постао владар узео владарско име Тихомир. Грубеша је могао да узме владарско име Мирослав. Наставци на начим именима СЛАВ и МИР су по мом мишљењу владарске титуле. СЛАВ је виша титула од МИР. МИР је владар мање области а СЛАВ је владар неограничено великом броју људи. Сирак кад је постао владар своме имену је могао даодати наставак МИР.

Ако би слепо гледали да се имена владара у ЉПД поклапају са званичном историјографијом дошли би смо до тога да Доброслав не би био Стефан Војислав.

Опет имамо парадокс али у супротном правцу. Неоправдано Радослава из ЉПД нико не поистовећује са Радославом кога помиње Константин Порфирогенит. Радослав Константина Порфирогенита и Радослав из ЉПД су живели у исто време и владали су на истом краљевином.

Немања кога помиње ЉПД и Немања о коме су писали Свети Сава и Првовенчани је иста особа.

Мислим да ме нисте добро разумели кад сте истакли: „Слово Њ није постојало, али откуд ти то да глас Њ није постојао?“

Нигде нисам рекао да у старом српском глас Њ није постојао. Написао сам да данашњом азбуком како се писало Немањино име (Неманиа). Да би се добило глас њ у имену морао је иза слова н да стоји полугласник или да постоји „невидљиво“ ј. Полугласника нема што је очигледно а невидљиво Ј када би се ставило иза Н добили би смо име Неманјиа (Немањиа). Постоји и могућност да су се НИ читали као Њ. Сматрам да је вероватније да се Свети Симеон звао Неманиа. Дакле постоји велика вероватноћа да глас Њ у његовом имену није постојао.
 
Једно је сигурно nemanjinrodoslov ; слажемо се око тога да је Стефан Немања стриц кнезу Михаилу, барем сам ја поприлично у то убеђен. Наше разлике настају око тога како се до тог родбинског односа долази.

Познато мије да постоји мешање Градихне и Драгихне. Код нас се усталило мишљење да је краљ био Градихна, међутим, мени тренутно није превише важно ко је био краљ (Градихна или Драгихна), али ми је драгоцено сазнање да се будући дукљански краљ оженио у Рашкој у периоду када је Урош Први у тамници. Неоспоран је закључак да је дукљански краљ рођени стриц Немањи из ЛПД-а, па би ме интересовало твоје мишљење кога би Градихна (или Драгихна) могао да ожени у Рашкој имајући у виду да је претендовао на краљевски трон?

Напоменуо бих да ми је тешко замисливо да Стефан Првовенчани или Свети Сава не би записали да им је деда био краљ.

Одлично је што си поменуо Ану Комнину. Она наводи да је жупан Вукан као таоце Византијцима предао своја два синовца, сроднике и жупане (https://sourcebooks.fordham.edu/basis/AnnaComnena-Alexiad09.asp). Издвајањем Уроша и Стефана Вукана од осталих таоца довело би до закључка да су то синови Вукановог рођеног брата. Међутим, интересантни су ми "сродници"... ко су "сродници"!? Какви "сродници"? Ко су они? Нисам нигде наишао да се неко бавио овим проблемом. Откуд жупану Вукану толики сродници у Рашкој уколико је он пореклом из Дукље? Интересовало би ме твоје мишљење о овоме.

Везано за оца Стефана Немање... Ја нисам 100 посто сигуран да је отац Стефана Немање Завида, али од свих предлога које сам досад прочитао и чуо ја бих бранио ону која каже да је то Завида. Та теза се заснива на односу Мирослав/Стефан Немања= рођена браћа.

Многи су износили сумњу у ову тезу оспоравајући однос Мирослава и Немање, позивајући се на Анзберта, уговор с Дубровником, итд.
Главно оспоравање код Анзберта је то што он помињући Немању и Страцимира користи израз germani (рођена браћа) а када помиње Мирослава користи израз frater. Међутим, ради се о опису потпуно два различита догађаја; први је сусрет посланика Стефана Немање и Страцимира с крсташима у Равном и тада је употребљен израз germani; други је сусрет Стефана Немање и Барбаросе у Нишу и тада за Мирослава Анзберт користи израз frater. Читајући у контексту оба описа да за Мирослава није превише битно да ли се користи germani или frater, јасно је да су њих тројица рођена браћа... барем мени.

Уосталом, ево и самих описа...

О сусрету у Равном:
"...his etiam diebus preambuli magni comitis de Seruigia et Crassia eiusque germani aque comitis prepotentis venerunt nuntiantes eorundem domnorum suorum comitum adventum in serenissimi imperatoris occursum et omnimodum servitum acsubiectionem ipsi promittentium", односно, "...тих дана дошли су посланици великог жупана Србије и Рашке и његовог брата премоћног жупана обећавајући долазак својих господара жупана у сусрет најсветлијем цару сваковрсну службу и потчињеност њему."

О сусрету у Нишу:
"У време ратног вихора, по ведром и пријатном времену наши су се полако приближавали Нишу. Град који су са читавом околином откинули од константинопољске власти Немања и Страцимир, велики жупани од Сервигије и Рашке, заједно са њиховим трећим братом Мирославом и недавно га повратили под своју власт."

Што се тиче имена владара Стефан Немања, Константин Бодин, Стефан Војислав, Ђорђе Бодин, Гаврило Радомир, итд. приметио бих да је то увек комбинација хришћанског и народног (српског) имена, с тим што је хришћанско увек на првом месту. Сходно томе, имена као нпр. Завида Драгихна или слично, која су састављена од два народна имена у том периоду једноставно нису могућа. Ни Дукљанин овде није изузетак код њега је Стефан Војислав једноставно само Доброслав.
 
Zavida nije Draginja nego Desa po izvorima, jer se sve to bazira na Miroslavu. Otac Miroslava je po arheologiji Zavida, a po Kraljevstvu Slavena je to Desa. A Desin otac Uros je necak Draginje po Kraljevstvu Slavena.
Ovde je glavno saznati je li arheoloski "Miroslav sin Zavide" brat Nemanje ili nije.
 
Poslednja izmena:
Ako je arheoloski Miroslav sin Zavide brat Nemanje, onda je nemoguce uskladiti izvore jer jedan kaze Desa a drugi Zavida. I to mora ostati tako dok se ne nadje treci izvor. A problem preferisanja Zavide je problematican jer je Kraljevstvo Slavena pisano u vrijeme Nemanjica tako da ne mozemo odbaciti Desu.
 
Zavida nije Draginja nego Desa po izvorima, jer se sve to bazira na Miroslavu. Otac Miroslava je po arheologiji Zavida, a po Kraljevstvu Slavena je to Desa. A Desin otac Uros je necak Draginje po Kraljevstvu Slavena.
Ovde je glavno saznati je li arheoloski "Miroslav sin Zavide" brat Nemanje ili nije.
Завида Драгиња сам навео само онако као пример јер је nemanjinrodoslov раније навео и то као могућност због тога сам споменуо. У смислу комбинације записа и натписа са Дукљанином. Мирослав и Немања јесу браћа, е сад да ли су рођена.... Ја сам тренутно наклоњенији тој верзији али нисам потпуно сигуран, дефинитивно разјашњење тога ми још чекамо..
 
Ја сам тренутно наклоњенији тој верзији али нисам потпуно сигуран, дефинитивно разјашњење тога ми још чекамо..

Po Kraljevstvu Slavena, Nemanja ima brata Miroslava i otac im je Desa sin Urosa necak Draginje.
Dakle dobro si uocio da je rijec "necak" nerazjasnjena i da ne znamo je li se radi o zenskoj ili muskoj liniji. Kasniji zapisi da su Nemanje povratili dedovinu ne pomaze u razjasnjenju po mom misljenju. Ovo je vazno jer su po Kraljevstvu Slavena Nemanjici definitvno u srodstvu sa do tada vladajucim dinastijama i povratak dedovine ima smisla, dosljedan je sa drugim izvorima.
A drugo pitanje je, je li taj Miroslav isti Miroslav iz Miroslavovog Jevandjelja kojem je otac Zavida.
 
Poslednja izmena:
Po Kraljevstvu Slavena, Nemanja ima brata Miroslava i otac im je Desa sin Urosa necaka Draginje.
Dakle dobro si uocio da je rijec "necak" nerazjasnjena i da ne znamo je li se radi o zenskoj ili muskoj liniji. Kasniji zapisi da su Nemanje povratili dedovinu ne pomaze u razjasnjenju po mom misljenju. Ovo je vazno jer su po Kraljevstvu Slavena Nemanjici definitvno u srodstvu sa do tada vladajucim dinastijama i povratak dedovine ima smisla, dosljedan je sa drugim izvorima.
A drugo pitanje je, je li taj Miroslav isti Miroslav iz Miroslavovog Jevandjelja kojem je otac Zavida.
Мени је та реч "нећак" запала за око јер се обично наводи да је Радослав Михаилов отац оженио сестру Стефана Немање Такав однос објашњава израз ујак за Стефана Немању у односу на Михаила, међутим, пало ми је напамет да се Градиња као Радославов отац, односно Михаилов деда оженио у Рашкој док је Урош Први у тамници, па би грана породице која би у том тренутку била добростојећа и битна била од Немањиног оца. Али, ако би све ово било тачно дошли би у веома чудну ситуацију... исплао би да су отац и син оженили две рођене сестре, односно да је Радослав оженио или своју рођену тетке или своју мајку... Сложићемо се да је то мало невероватно. Међутим, ако би Градиња оженио Немањину тетку, онда би му Радослав био брат а Михаило синовац... Наравно ово је само једна од опција које нам дају извори.
 
Мени је та реч "нећак" запала за око јер се обично наводи да је Радослав Михаилов отац оженио сестру Стефана Немање

Ne znam o kojem je Radoslavu rijec. O sinu Draginje?

U Kraljevstvu Slavena ima problem sto se tice Draginje ciji je necak Uros (deda Nemanjin i Miroslavov). Taj Draginja se prvo spominje da ima sinove Prvosa, Grubesu, Nemanju, i Siraka. A potom nakon osvajanja Kraljevstva, posto je Draginja svrgao Djurdja i postao Kralj na zahtjev naroda, onda se spominje da su ga nasljedili sinovi Radoslav, Ivanis, i Vladimir.

Dakle Draginja u Kraljevstvu Slavena ima dvije grupe sinova, jedne prije osvajanja Kraljevstva, a druge nakon osvajanja Kraljevstva. U ovoj prvoj grupi se spominje neki Nemanja. Prije osvajanja Kraljevstva se spominje i Uros (otac naseg Nemanje i Miroslava) kao Draginjin necak. Oni su prije osvajanja.
Ali nakon sto je Draginja osvojio Kraljevstvo, Prvos, Grubesa, neki Nemanja i Sirak se vise ne spominju. Spominju se novi sinovi Radoslav, Ivanis, i Vladimir. I spominje se Uros i njegov sin Desa kao njihovi sada smrtni protivnici.

Tako da ispada, da je Draginja promjenio politiku i dobio nove sinove s nekom zenom koje je preferirao nakon sto je postao Kralj, a to se Urosu toliko nije dopalo da je ustao protiv njih iako je prije toga kao Draginjin necak bio njegov vjerni vojnik.

Zbog te nedosljednosti se postavlja pitanje je li Draginja poslje osvajanja zapravo Gradinja, mozda je doslo do greske.
 
Ne znam o kojem je Radoslavu rijec. O sinu Draginje?

U Kraljevstvu Slavena ima problem sto se tice Draginje ciji je necak Uros (deda Nemanjin i Miroslavov). Taj Draginja se prvo spominje da ima sinove Prvosa, Grubesu, Nemanju, i Siraka. A potom nakon osvajanja Kraljevstva, posto je Draginja svrgao Djurdja i postao Kralj na zahtjev naroda, onda se spominje da su ga nasljedili sinovi Radoslav, Ivanis, i Vladimir.

Dakle Draginja u Kraljevstvu Slavena ima dvije grupe sinova, jedne prije osvajanja Kraljevstva, a druge nakon osvajanja Kraljevstva. U ovoj prvoj grupi se spominje neki Nemanja. Prije osvajanja Kraljevstva se spominje i Uros (otac naseg Nemanje i Miroslava) kao Draginjin necak. Oni su prije osvajanja.
Ali nakon sto je Draginja osvojio Kraljevstvo, Prvos, Grubesa, neki Nemanja i Sirak se vise ne spominju. Spominju se novi sinovi Radoslav, Ivanis, i Vladimir. I spominje se Uros i njegov sin Desa kao njihovi sada smrtni protivnici.

Tako da ispada, da je Draginja promjenio politiku i dobio nove sinove s nekom zenom koje je preferirao nakon sto je postao Kralj, a to se Urosu toliko nije dopalo da je ustao protiv njih iako je prije toga kao Draginjin necak bio njegov vjerni vojnik.

Zbog te nedosljednosti se postavlja pitanje je li Draginja poslje osvajanja zapravo Gradinja, mozda je doslo do greske.
Mislim na tog Radoslava koji se Dragihni rodio u Raškoj, ili Gradihni. U letopisu Popa Dukljanina koji ja imam stoji za ovg što je bio kralj da je Gradihna a Dragihna je ovaj što ima sinove Prvoša, Grubešu, Nemanju i Siraka.
 

Back
Top