Stav Biblije prema natprirodnim pojavama i misterijama

  • Začetnik teme Začetnik teme EdZR
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Много питаш са претензијом да нешто негираш. :roll:

Стотине генија кроз историју развоја западне филозофске мисли вековима су размишљали да би данас дошли до овог знања. Нне можош се са тим носити ако ти је то циљ. Боље се потруди да разумеш нешто од овога.

Што се тиче одговора. тачно. Њено тело (обрати пажњу) КАО ТАКВО (као објекат) не постоји ако га нико не опажа па ни она сама тј. субјекат. АЛИ, ПОСТОЈИ КАО СТВАР ПО СЕБИ. Која је трансцендентна ..или изван могућности сазнања и једна велика филозофска тема .

Толико.Поздрав. :bye:

Zaboga,Ozi,kako ne postoji? Kako tijelo moze biti transcedentno,tj. natprirodno?? :roll::roll: Pa gdje se onda gubi?
Da li to znaci da je citav svijet s one strane prirode? Onda individualna volja nema sta da trazi .... :roll: Onda smo svi u nekim snovima.....
 
Није баш тако. Правни систем због ових чињеница о слободи воље као што је говорио Шопенхауер не губи своје важење. Нико никоме неће опростити што је нешто учинио само зато што није могао да не учини.

Оно што се ту осуђује јесте његвово биће које је слободно изван појаве...а не деловање у овом појавном свету које је нужно. Јер да је злочинац био неко други ..да је имао други карактер, он не би то учинио. Можда чудно звучи али крив је зато што није неко други и што је такав какав је. Слобода је у ессе..или у суштини...а нужност у операри...или у деловању.
Kako da ne oprostis kada taj neko nije kriv nego motiv??? Taj neko se tu ne pita. Slobodno bice izvan pojave? Da li ovo znaci da se vracamo na slobodnu volju? Slobodu izbora...?
 
Zaboga,Ozi,kako ne postoji? Kako tijelo moze biti transcedentno,tj. natprirodno?? :roll::roll: Pa gdje se onda gubi?
Da li to znaci da je citav svijet s one strane prirode? Onda individualna volja nema sta da trazi .... :roll: Onda smo svi u nekim snovima.....

Видиш. када је Кант дефинитвно поделио стварност на појаву и ствар по себи при чему наше сазнање има посла само са појавом ...тј оним што ти зовеш "реалан свет", док је ствар по себи изван могућности сазнања, филозофија се нашла пред ћорсокаком. Дотадашња спекулативна метафизика је уништена, и ствар по себи је остала "с оне стране сазнања".

Међутим, после Канта ипак смо успели да колико толико разоткријемо шта би ствар по себи могла бити, и шта је заправо овај свет када га не опажамо или изван свести сазнајућег субјекта.

То је значи метафизика... али она која није засноваан на сазнању већ на непосредним искуствима од којих сам једно већ споменуо. "воља".
 
Видиш. када је Кант дефинитвно поделио стварност на појаву и ствар по себи при чему наше сазнање има посла само са појавом ...тј оним што ти зовеш "реалан свет", док је ствар по себи изван могућности сазнања, филозофија се нашла пред ћорсокаком. Дотадашња спекулативна метафизика је уништена, и ствар по себи је остала "с оне стране сазнања".

Међутим, после Канта ипак смо успели да колико толико разоткријемо шта би ствар по себи могла бити, и шта је заправо овај свет када га не опажамо или изван свести сазнајућег субјекта.

То је значи метафизика... али она која није засноваан на сазнању већ на непосредним искуствима од којих сам једно већ споменуо. "воља".

Tanko,tanko....
 
Kako da ne oprostis kada taj neko nije kriv nego motiv??? Taj neko se tu ne pita. Slobodno bice izvan pojave? Da li ovo znaci da se vracamo na slobodnu volju? Slobodu izbora...?

Као што рекох крив је што није неко други или крив је што има такав карактер. Оно што се кажњава је његово биће.

Зато смо и ми рођени овде јер нам биће није нимало блажено. А ово ти може помоћи и да разумеш догму првобитног греха..и како смо то сви ми криви због греха Адамовог.

Адама сматрај својом метафизичом интелгибилном слободом.
 
Као што рекох крив је што није неко други или крив је што има такав карактер. Оно што се кажњава је његово биће.

Зато смо и ми рођени овде јер нам биће није нимало блажено. А ово ти може помоћи и да разумеш догму првобитног греха..и како смо то сви ми криви због греха Адамовог.

Адама сматрај својом метафизичом интелгибилном слободом.
Zaboga Ozi,pa meni se ne svidja karakter mnogih ljudi.Da li to znaci da imam pravo da ih pokoljem? Ili strpam u zatvor?
A to bice je slobodno kao sto si rekao. Slobodno da bira,pa samim tim je taj prekrsilac mogao da bude neko drugi da je njegovo bice izabralo neku drugu opciju.
U suprotnom,kaznjavanje bi bilo besmisleno,jer ce prekrsilac,po tvom konceptu, biti isti i nakon kaznjavanja zato sto nije slobodan da se promijeni.
 
Zaboga Ozi,pa meni se ne svidja karakter mnogih ljudi.Da li to znaci da imam pravo da ih pokoljem? Ili strpam u zatvor?
A to bice je slobodno kao sto si rekao. Slobodno da bira,pa samim tim je taj prekrsilac mogao da bude neko drugi da je njegovo bice izabralo neku drugu opciju.

Немаш ти, али има правни систем државе ако тај неко не успе да нађе у кривичном законику противмотиве за мотиве који га терају на злочин.

Ако ниси приметио, кривични законик је збирка противмотива..намењена управо томе.

Или желиш пљачакти , банка је веома привлачан мотив...али је противмотив казне у затвору ипак јачи. Капираш?
 
Немаш ти, али има правни систем државе ако тај неко не успе да нађе у кривичном законику противмотиве за мотиве који га терају на злочин.

Ако ниси приметио, кривични законик је збирка противмотива..намењена управо томе.

Или желиш пљачати , банка је веома привлачан мотив...али је противмотив казне у затвору ипак јачи. Капираш?
Ali cak i da se nadju protivmotivi,oni su besmisleni jer ne mogu promijeniti prekrsioca koji je neslobodan.
Elem,svijet je moja volja i predstava,ti rece,a to nije isto kod svih ljudi.Recimo,za nekoga je ubistvo sjajan poduhvat,za nekoga nije. Kako naci neku zajednicku tacku sa koje bi posmatrali da li je nesto zlocin?
 
Ali cak i da se nadju protivmotivi,oni su besmisleni jer ne mogu promijeniti prekrsioca koji je neslobodan.

Могу га спречити да чини прекршаје а у томе је поента кривичног законика. У превенцији испуњавања карактера многих у деловању, тако што ће им на сваки њихов мотив пружити противмотиве за исто.

Elem,svijet je moja volja i predstava,ti rece,a to nije isto kod svih ljudi.Recimo,za nekoga je ubistvo sjajan poduhvat,za nekoga nije. Kako naci neku zajednicku tacku sa koje bi posmatrali da li je nesto zlocin

Постоји морал.. темељ морала и он одређује шта је добро а шта зло ма колико то заправо у друштво било релативно. Јер оно што је овде злочин негде се третира као врлина.

И у тој области имамо непосредно искуство које нам казује шта је исправно.
Темељ морала је сажаљење и то је опет велика тема.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/279409-Temelj-morala-Sažaljenje
 
Ako je protivmotiv zatvorske kazne jaci od motiva prekrsioca da opljacka banku,zasto onda nije kod njega prevladao potivmotiv koji bi potisnuo motiv?

Зато што код њега противмотив у виду казне очито није био довољан да потисне мотив задовољства у опљачканом новцу.
 
Могу га спречити да чини прекршаје а у томе је поента кривичног законика. У превенцији испуњавања карактера многих у деловању, тако што ће им на сваки њихов мотив пружити противмотиве за исто.
Kako? Ti rece maloprije da je njegov motiv jaci od svih drugih motiva,pa samim tim i protivmotiva.
Pa sta ako mu pruze protivmotive kad se ne pita sa sobom vec je rob svog motiva koji je nadjacao sve drugo?!



Постоји морал.. темељ морала и он одређује шта је добро а шта зло ма колико то заправо у друштво било релативно. Јер оно што је овде злочин негде се третира као врлина.

И у тој области имамо непосредно искуство које нам казује шта је исправно.
Aha.Znaci vracamo se na savjest i na Boga... ;)
 
"Svako zivo bice pokretano je egoizmom i da bi njegove zelje (usmerene na sopstvenu dobrobit) bile ispunjene, cesto zahtevaju da dobrobit drugog zivog bica bude narusena. Tada se odjednom javlja osecaj sazaljenja poput nekog policajaca koji kaze STOP. Kao kordon postavljen ispred drugoga stitetici ga od rusilackog naleta naseg egoizma".
Ali sazaljenje se javlja kao proizvod savjesti. ;) Znaci ipak smo slobodni da biramo. ;)
 
Зато што код њега противмотив у виду казне очито није био довољан да потисне мотив задовољства у опљачканом новцу.

Znaci da je on rob svog motiva a protivmotiv ( i kazna) je besmislen jer ne moze potisnuti motiv i promijeniti covjeka.


"Могу га спречити да чини прекршаје а у томе је поента кривичног законика. У превенцији испуњавања карактера многих у деловању, тако што ће им на сваки њихов мотив пружити противмотиве за исто".

Znaci,ipak covjek nije neslobodan.



Odluci se.Je li covjek slobodan da bira ili je rob motiva?
 
Poslednja izmena:
Није баш тако. Правни систем због ових чињеница о слободи воље као што је говорио Шопенхауер не губи своје важење. Нико никоме неће опростити што је нешто учинио само зато што није могао да не учини.

Оно што се ту осуђује јесте његвово биће које је слободно изван појаве...а не деловање у овом појавном свету које је нужно. Јер да је злочинац био неко други ..да је имао други карактер, он не би то учинио. Можда чудно звучи али крив је зато што није неко други и што је такав какав је. Слобода је у ессе..или у суштини...а нужност у операри...или у деловању.

O tome smo jednom diskutovali i na filozofiji kada sam rekla da uprkos tome sto covek u ovom svetu nema slobodnu volju na neki nacin je oseca kao svoju.
To jeste nasa sustinska volja koja deluje izvan pojave.
 
Znaci da je on rob svog motiva a protivmotiv ( i kazna) je besmislen jer ne moze potisnuti motiv i promijeniti covjeka.

Јесте роб најачег мотива тј. задовљстава у опљачканом новцу, а противмотив у виду казне предвиђен кривичним законом није био довољан да надвлада исти, зато је дотични извршио кривично дело. То не значи да је правни систем са својим кривичним закоником који нуди противмотиве бесмислен, већ да није деловао у случају тог конкретног карактера за који је сувише слаб.
Зато се такви појединци, такви карактери, изолују од друштва смртном казном или вишедеценијском изолацијом у затвору.

Уједно, казна дотичнима бива пример свима осталима који би исто тако пали у искушење да опљачкају банку и тако себи обезбеде многобројна задвољства на овом свету које новац може пружити, а што је признаћеш привлачан мотив.

Такође, код вас верника је иста ситуација, само што је противмотив код вас не кривични законик државе, неко "кривични законик" декалога из Бибилије.

Или имаш жељу да опљачкаш банку, али те страх божје казне, и то је противмотив да то не урадиш.... а жеља остаје.... зато си и крив, и зато Исус каже."


Čuli ste kako je kazano starima: ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu.A ja vam kažem da će svaki koji se gnjevi na brata svojega ni za što, biti kriv sudu

Čuli ste kako je kazano starima: ne čini preljube.
A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svojemu.

Matej 5,28
 
Jel. ТЕБИ СЕ овај живот и свет свиђа .. толико да се молиш оном ко га је тако дивног створио.

Штета што је господар овог света ђаво. То пише и у твојој библији узгред

А Шоепнхауер је у праву.Нећеш отићи у пакао јер си већ у њему.
Zašto mi se ne bi sviđao? Da nije nešto krivo stvoreno kojim slučajem?

Đavo može da gospodari sa tebi sličnim mozgonjama...mi biramo kog ćemo gospodara, ne obrnuto. A svakako da je Sotona knez, ali to ne znači da nemamo mogućnost da živimo kvalitetno već u ovom životu.

A Šopenhauer je samo jedan mali pion kojim je Sotona upravljao...takvih na ovoj planeti ne hvali. Pa naravno da je u pravu, sa takvim razmišljanjem je morao videti pakao, to je neminovnost. Šta je drug očekivao kada se prepuštao Sotoni?
P.S.
Ne raumem zašto se onda ne ubiješ kada ti je ovaj život pakao, šta te vuče da živiš?
 
Јесте роб најачег мотива тј. задовљстава у опљачканом новцу, а противмотив у виду казне предвиђен кривичним законом није био довољан да надвлада исти, зато је дотични извршио кривично дело. То не значи да је правни систем са својим кривичним закоником који нуди противмотиве бесмислен, већ да није деловао у случају тог конкретног карактера за који је сувише слаб.
Зато се такви појединци, такви карактери, изолују од друштва смртном казном или вишедеценијском изолацијом у затвору.

Уједно, казна дотичнима бива пример свима осталима који би исто тако пали у искушење да опљачкају банку и тако себи обезбеде многобројна задвољства на овом свету које новац може пружити, а што је признаћеш привлачан мотив.

Такође, код вас верника је иста ситуација, само што је противмотив код вас не кривични законик државе, неко "кривични законик" декалога из Бибилије.

Или имаш жељу да опљачкаш банку, али те страх божје казне, и то је противмотив да то не урадиш.... а жеља остаје.... зато си и крив, и зато Исус каже."

Shvatam ja tebe,ali ako je covjek rob najjaceg motiva,onda ce osoba kod koje je zelja za pljackanjem najjaci motiv izvrsiti krivicno djelo bez obzira na prijetnju kaznom. To onda znaci da je pravni sistem besmislen jer ne moze da pobijedi taj najjaci motiv kod prekrsilaca.

I nisi mi odgovorio na vecinu pitanja.
Na primjer,ko je stvorio scenu orla koji napada covjeka na filmu? Ili bilo koju drugu filmsku scenu?
 
Zašto mi se ne bi sviđao? Da nije nešto krivo stvoreno kojim slučajem?

Đavo može da gospodari sa tebi sličnim mozgonjama...mi biramo kog ćemo gospodara, ne obrnuto. A svakako da je Sotona knez, ali to ne znači da nemamo mogućnost da živimo kvalitetno već u ovom životu.

A Šopenhauer je samo jedan mali pion kojim je Sotona upravljao...takvih na ovoj planeti ne hvali. Pa naravno da je u pravu, sa takvim razmišljanjem je morao videti pakao, to je neminovnost. Šta je drug očekivao kada se prepuštao Sotoni?
P.S.
Ne raumem zašto se onda ne ubiješ kada ti je ovaj život pakao, šta te vuče da živiš?

Eh, pa nemoj tako za Šopenhauera :lol:

Ozi, uspeo si da pretvoriš ovu temu u pdf filozofija. Nego, nešto sam primetila... Za hrišćane znam da se klanjaju Bogu, a ti se očito klanjaš Šopenhičiću, pa me baš zanima, kakvo mišljenje tvoj Bog Š ima o natprirodnom? :think:
 
Eh, pa nemoj tako za Šopenhauera :lol:

Ozi, uspeo si da pretvoriš ovu temu u pdf filozofija. Nego, nešto sam primetila... Za hrišćane znam da se klanjaju Bogu, a ti se očito klanjaš Šopenhičiću, pa me baš zanima, kakvo mišljenje tvoj Bog Š ima o natprirodnom? :think:

Немам намеру да настављам. Неко је споменуо на форуму Филозофија управо Шопенхаурово дело "Еристичка дијалектика" а то је пак мене подсетило да нема много сврхе водити дијалектичке расправе са верницима а који посећују ову тему.

Еристичка деијалектика
 

Back
Top