Znaci,ti ne postojis ako neko ne misli na tebe?
Ниједан објекат па ни тело , које је такође објекат, не постоји као такво ако није у свести субјекта који опажа.
На твоје питање не могу одговорити јер је питање апсурдно проистекло из апсурда реализМа тј твојих заблуда који мисле да је субјекат исто што и тело, и нису расчистили са собом шта је субјекат а шта објекат..
пс. Мислим да ћУ одустати. Држи се ти бајки за маЛу децу а пусти ове теме. А мислим да овим већ спамујемо тему.
Sta da odgovoris kad sam znas koliko je to ucenje apsurdno.....
Vrtimo se u krug.
Ponavljam po 100 put. Mi biramo motiv...nismo roboti, mi biramo. Sutra nikog nećeš moći okriviti što si imao motiv da ubiješ nekog. To je samo obraz tvoje lenjosti i neodgovornosti.
Čovek će zagrliti majku iz ljubavi, ali ga ljubav ne tera to da čini...čovek može pružiti majki ljubav i na drugi način. Ljubav čoveka tera da radi mnoge druge stvari. Oluja tera vodu da pravi talase, i kada dođe oluja mi znamo da će iz toga proizaći talas i nije nas mnogo briga, jer znamo šta je proizvod toga. A kada dođe ljubav mi ne znamo šta će od toga nastati, šta će biti rezultat...zašto? Jer ljubav može da pruži samo onaj ko ima slobodnu volju, onaj ko sam izabere da nas voli. Ja grlim majku - motiv ljubav, ja poklanjam majki cveće - motiv ljubav, motiv je isti, ali su dela različita...ja odlučujem kojim delima ću joj pružiti ljubav. Za koje god delo da se odlučim pružam joj ljubav, i motiv je isti. Ako tebe robot zagrli, da li će ti to značiti? Ako tebi robot da cveće da li će ti značiti? Neće ti ništa značiti, tj nećeš ništa osetiti, zašto? Zar nismo oboje programirani? Zar nije isti motiv majke i motiv robota? Ako nije isti, zašto nije isti kada majka nema slobodu izbora?
Tek sam sad primetio...
Da skratimo. Ko određuje te motive?
Pa da bi odbranio svoju teoriju moraš da komplikuješ, što više komplikuješ to više umiruješ savest.
Pa tvoj je problem sto usticaj Satane pogresno shvatas, a ne moj...
Ko određuje te motive?Не бирамо ми ништа већ најачи мотив ће нас покренути и ми на то немамо никаквог утицаја.
Већ сам писао о томе и изено један пример.
Covek nema slobodu volje, niti slobodu odlucivanja.
Njegovo delovanje potpuno zavisi od motiva i od volje koju saznajna svest moze samo konstatovati, ali ne i njom manipulisati, niti je menjati.
Onaj kome se nesto dopada.. on ne moze da izbrise tu volju i da na njeno mesto postavi nedopadanje.
Kao sto pred ovom slikom misice sveta, a pred kojom volja reaguje simpatijom, ne mozemo svojom voljom osetiti odbojnost.
Simpatiji prema ovoj misici mozemo da suprostavimo motive koji ce nas spreciti da tu simpatiju realizujemo kao delovanje, ali istu nece promeniti. Prema njoj ne mozemo osetiti odbojnost, ne mozemo svoju volju menjati..nemamo tu moc.
Ja mogu da cinim sta hocu ako hocu, ali nemam slobodu nad time sta hocu. Ili ne mogu da nesto hocu, a onda sledeceg trenutka svojom voljom necu.
Нетачно, Ми отркивамо који нас мотиви привлаче баш попут неког странца који експериментише.
Ако наиђе лепа жена она ће нас привући независно од нашег претходног размишљања или избора. Тако неко може открити да га привлаче жене, неко да га привлачи нешто друго, али нико на то не може утицати. Иако је карактер израз наше слободне воље ..та воља је метафизичка и нема никакве везе са деловањима у појавном свету где имамо само њена испољавања на нужан начин.
nista evo trazim sve je obrisano i ti sto si napisao i moje pitanje na to...Нисам чуо питање?
Šta pokreće moju glavu da gleda oko sebe? Da li se ja tu pitam?
Ne možeš ti biti bilo kakav kreator svog sveta ako nemaš slobodu izbora.
....ali prethodno odbaciš zdrav razum.
„Божје царство не долази тако да се може видети. Људи неће рећи: ‘Ево, овде је!’ или ‘Онде је!’ Јер Божје царство је међу вама.”
Evo izgleda ima i takvih.
Berkli? To je onaj sto je tvrdio da stvari ne postoje izvan mislecih koje ih opazaju?
Vrtimo se u krug po ko zna koji put.
Sad će ti terminator objasni.
Sad se pokačih sa zidom...bio sam uveren da ne postoji.
