Starobalkanska pismenost

[Pumpaj Dinstanović]

Vraćamo na Daorse, ali ostajemo na kacigama. Kao što već rekosmo, Daorsima je bio poznat grčki alfabet. Osim već postavljenih novčića na prethodnoj stranici, imamo i primer ureza na poleđini jedne kacige pronađene u Ošanićima iz III stoleća stare ere:

Pogledajte prilog 587539

Kaciga je bila otkrivena nedaleko od grada Daorsona (Ošanjići kod Stoca u Hercegovini). Vredni ljudi Konzervatorske radionice Zemaljskog muzeja BiH u Sarajevu su je sastavili, delić po delić. Bila je razbijena prijemom velike traume spreda, kao što se iznad može videti. Kako se nalazi u sloju paljevine Gradskih vrata, bila je u momentu spaljivanja grada. Komparacijom se može utvditi da je sama kaciga bila izrađena negde u prvoj polovini III stoleća stare ere, ali je moguće da je bila upotrebljavana i dosta docnije, kada je bio i natpis urezan u nju.

ΠΙΝ..

Verovatno PINNES ili PINES, ime čovek kome je kaciga pripadala. Pines (Pin/Pinej?) je vrlo dobro poznato ime na jugoistočnom ilirskom području, iliti među Ilirima u užem smislu. Najpoznatiji je Pines, sin kralja Agrona iz Ardiaja koji je vladao Ilirima od 250. do 230. godine pre naše ere, te u čije vreme su počeli čuveni rimsko-ilirski ratovi.

Pines je postao i svojevrsni brend vinarije Daorson.

https://www.vinodaorson.ba

Pogledajte prilog 587541

http://www.sm-art.ba/news/2011/03/08/

Ova kaciga po stilu odgovra onoj pronađenoj za vreme Prvog svetskog rata kod Ohridskog jezera, ilirskog kralja Monunijа (Zemlje antičkog Ilirika prije i poslije Milanskog edikta, str. 132)

Na kacigi urezano je, po grčki:

ΜΟΝΟΥΝΙΟΥ [ΒΑ]ΣΙΛΕΩ[Σ]
MONUNIJA KRALJA

Nešto više o kralju (verovatno plemena Taulanata) Monuniju i kacigi u članku Nemanje Vujčića The army of Lysimchus after Corupedium: https://www.academia.edu/41478983/The_Army_of_Lysimachus_after_Corupedium_Antiquité_Vivante_69_1-2_2019_pp._109-122

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 651255

Pogledajte prilog 651256

Neki podaci o pismu iz pomenutog rada:

Opći podaci o alfabetima​

Alfabetsko pismo kao sistem slova, tj. znakova za pojedine glasove razvilo se najprije na najistočnijim obalama i otocima Sredozemnog mora, uglavnom na području semitskih jezika. Drevna grčka tradicija (Herodot) pripisivala je pronalazak alfabeta Feničanima. Najstariji od svih smatra natpis na grobu Ahirama, kralja Byblosa (← XIII st.), otkriven 1923. godine; mlađi su, onaj, kralja Meše (tzv. ‘’Moabitski kamen’’ iz ← 824.) natpisi iz Nore u Sardiniji i Sinđirlija u Siriji (← VIII), posvetni natpis Baalu libanonskom na Cipru (← VIII st.). Prastara ‘’fenička’’ teorija o postanku alfabeta bila je ozbiljno poljuljana pronalaskom (1906) natpisa pisanih tzv. sinajskim pismom. Da su Grci primili svoj alfabet od Semita, očigledno je već po tome što su grčki nazivi za pojedina slova potekli od semitskih riječi (alfa prema alef- govedo, beta prema beth-kuća, itd.). usvojivši alfabet negdje na početku prvog milenija pr.n.e., Grci su ga različito razvijali i usavršavali (npr. dopunili slovima za sve vokale); konačno je na početku ← IV st. jonski tip alfabeta prihvaćen kao općegrčki. Grčkog je porijekla čitav niz maloazijskih alfabeta (frigijski, lidijski, likijski, karijski). Iz zapadnogrčkih osobito sicilskih varijanti razvio se niz utalskih alfabeta: etrušćanski, venetski, mesapijaki, umbrijski, oskijski i latinski; ovaj posljednji je osnova našem današnjem latiničnom pismu (latinica).

Poslije sinajskog pisma, najstarijeg alfabeta na svijetu, prije 3600. ili 3800. godina (1600 ili 1800. godine pr.n.e.) javlja se najstarije feničko alfabetsko pismo na njegovom najstarijem spomeniku. Na sarkofagu kralja Ahirama u Byblosu, koji je iz XIII st. pr.n.e.. Od sinajskog pisma potekao je južnosemitski alfabet, otac arapskog pisma. U oktobru 2004. godine pronađen je prvi klasični latinični grafit DALETH = D = d (Tab.1,4) u ruševinama helenističkog grada Daorson-a.

Marićev plan Daorsona:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Treći deo Marićevog rada, posthumno izdat, o grafitima iz Daorsona; Godišnjak ANUBiH iz 2006 (35): http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak 35.pdf

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Родитељ Три]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Još malo natpisa sa keramičkih odlomak iz grada Daorsa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I, konačno, poslednja dva od sveukupno 154 grafita iz Daorsona kod Ošanića.

Marićeva zaključna razmatranja:

Na osnovu obrade spomenutih grafita, možemo reći da im je osnovna zajednička karakteristika izvedba urezivanjem za razliku od onih bojenih u grčkom svijetu i kolonijama na jadranskoj obali. Većina fragmenata keramike- amfora je usljed utjecaja atmosferalija kojima su bili izloženi niz godina prilično uništena, tako da je neke od grafita bilo jako teško pročitati. Preovladavaju jednostavni znakovi mada postoje i oni koji su vezani ligaturom, koji su dosta kompleksniji i koje je bilo teško dešifrirati. Utvrđeno je da na fragmentima preovladavaju znakovi grčkog i latinskog pisma kao što je slučaj i sa prethodno obrađivanim grafitima objavljenim 2004. i 2005. godine. Iza njih slijede znakovi etrušćanskog, feničkog i semitskih alfabeta što uz Vrsalovićevo datiranje amfora u period između 3. g. St.e. i kraja 1. st. st.e.5 svakako govori o privrednim vezama domaćeg stanovništva sa tadašnjim trgovačkim i pomorskim silama Sredozemlja. Od 154, dosad ukupno pronađena grafita, njih dva su sadržavala cijele nazive Darsoi i Faro dok se ostali sastoje iz jednog, dva ili tri znaka. Ovi znakovi su vjerovatno služili kao oznake vlasnika spomenutih amfora odnosno prva slova njihovih imena ili brojevne oznake. Daljim istraživanjima, grafita svakako će se doprinijeti upotpunjavanju slike o Ošanićima kao našem najznačajnijem lokalitetu iz razdoblju helenizma, ali i saznanju o pismenosti domaćeg stanovništva i utjecaja iz helenističkih centara prije svega grčkih kolonija na Jadranu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U poruci br. 62 prošli smo verovatno najpoznatiji natpis na (nekom) tračkom jeziku, sa prstena iz Ezerova. Pređimo na nešto manje poznati.

Godine 1965. iskopan je nedaleko od Preslava Kjolmenski natpis.

ΕΒΑΡ.ΖΕΣΑΣΝ ΗΝΕΤΕΣΑ ΙΓΕΚ. Α
ΝΒΛΑΒΑΗΓΝ
ΝΥΑΣΝΛΕΤΕΔΝΥΕΔΝΕΙΝΔΑΚΑΤΡ. Σ

EBAR.ZESASN ĒNETESA IGEK. A
NBLABAĒGN
NUASNLETEDNUEDNEINDAKATR. S

Tumačenje s prevodom Vladimira Georgijeva:

Εβαρ Ζεσ(α) ασν ΗΝ ετες ιγεκ. Α
Ν βλαβαἑ γν!
Ν υα(ς σν λετεδν υεδ(ν), νε ιν δακατρ ς!

„Ebar Sezov življah pedeset osam godina ovde.
Nemojte oštetiti ovo!
Nemojte oštetiti ovog pokojnika, jer će se isto dogoditi vama!“

 

[Metronomy]

Dakle Vinca, ne mogu da trazim gde je tema o Vicanskom pismu, pa pisem ovde....
Ako je tacno da su nadjene kosti Srba iz prvog veka, to dovodi u sumnju tvrdnje zvanicne istorije o naseljavanju Srba u 7. veku, a ako su Srbi na svojoj teritoriji bili i u starom veku onda ima smisla pretpostavka da je Vincansko pismo neka preteca srpske pismenosti na Balkanu....
A neko ovde napisa da se sumnja u to da je Vincansko pismo zaista pismo? Valjda se malo zaigrao, pa ako je zaboravio da je vec potvrdjeno da je Vincansko pismo prihvaceno od strucne javnosti kao pismo....

 

[Pumpaj Dinstanović]

U poruci br. 62 prošli smo verovatno najpoznatiji natpis na (nekom) tračkom jeziku, sa prstena iz Ezerova. Pređimo na nešto manje poznati.

Godine 1965. iskopan je nedaleko od Preslava Kjolmenski natpis.

Pogledajte prilog 695984

ΕΒΑΡ.ΖΕΣΑΣΝ ΗΝΕΤΕΣΑ ΙΓΕΚ. Α
ΝΒΛΑΒΑΗΓΝ
ΝΥΑΣΝΛΕΤΕΔΝΥΕΔΝΕΙΝΔΑΚΑΤΡ. Σ

EBAR.ZESASN ĒNETESA IGEK. A
NBLABAĒGN
NUASNLETEDNUEDNEINDAKATR. S

Tumačenje s prevodom Vladimira Georgijeva:

Εβαρ Ζεσ(α) ασν ΗΝ ετες ιγεκ. Α
Ν βλαβαἑ γν!
Ν υα(ς σν λετεδν υεδ(ν), νε ιν δακατρ ς!

„Ebar Sezov življah pedeset osam godina ovde.
Nemojte oštetiti ovo!
Nemojte oštetiti ovog pokojnika, jer će se isto dogoditi vama!“

Nešto bolja fotografija kjolmenskog natpisa:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sledeći trački natpis pronalazimo na zlatnom prstenu iz Duvanlija pronađenom nedaleko od Plovdiva.

Reči su upisane, grčkim pismom, okolo čuvenog tračkog konjanika:

ΗΥΖΙΗ.....ΔΕΛΕ
ΜΕΖΗΝΑΙ

ĒYS IĒ.....DELE
MEZĒNAI

Predlog prevoda:

„MOĆNI, POMOZI.....ZAŠTITI
KONJANIČE“

Iza trčke reči mezēnai krije se „konjanik“. Od izvornog indoevropskog *mendiana, smatra se da je srodno albanskom mes, mezi, kao i kognatu te reči u rumunskom jeziku, mânz, što bi trebalo da bude nasleđe dačke leksike.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U gomili Bašova kod Duvanlija, plovdivski distrikt, otkrivena su četiri srebrna pehara koja pripadaju vremenu kraja V ili početka IV stoleća pre naše ere. Predstava na dnu podseća na boginju Selenu na konju:

Okolo sva četiri predmeta nalazi se natpis:

ΔΑΔΑΛΕΜΕ

DADALEME

Dok se uobičajeno smatralo da se ovde radi o ličnom imenu, nekom Dadalemu kome bi trebalo da je predmet pripadao, Georgijev je predložio sledeće tumačenje, na osnovu poznatih elemenata tračkog jezika:

Da dale me!

Zemljo, čuvaj me!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Za zapisivanje tračkim jezikom koristile su se četiri različite varijante grčkog pisma:

1) An alphabet with patent archaic letters, on an epitaph (?) discovered in 1965 at Kjolmen (Preslav distr., NE Bulgaria), maybe from the second half of V BC (Georgiev 1966; Russu 1969, 49-51; Duridanov 1985, 95-98; Theodossiev 1997a; Dimitrov 2009, 3-13).

2) An alphabet in the North-Aegean area of Zone-Samothrace-Maroneia. Recent excavations in the sanctuary of Apollo from the small city of Zone furnished a large quantity of graffiti on ceramics: only 38 in Greek, but ca. 220 in an unknown language, more probably a Thracian idiom (Brixhe 2006). The same alphabet is also present: a) on 3 stone inscriptions from Zone (IV BC; among them a bilingual text, in Greek and Thracian, IThrAeg 427); b) nearby, on the island of Samothrace, on 75 graffiti on pottery from the sanctuary of the Great Gods, from VIIV BC (Lehmann 1960); c) at Maroneia, on the Aegean coast, 3 inscriptions on stone (IThrAeg 376, 377, 378), 2 of them with a slightly different alphabet. Almost all graffiti from Zone are from the second half of VI BC; if all Greek texts are written from left to right, almost half of Thracian texts are retrograde, an obvious identitary mark1 . Most dedications are for Apollo (abolo) at Zone, and for Bendis (benzi) at Samothrace. The publication of this evidence will restore some of the complexity of the relationships between Greeks and natives, as several dedicators are bearing Greek names written in Thracian. Such an example is the graffito [abolo uneso?] ạpolodore kạe (= Ἀπολλόδωρος), “Apollodoros dedicated [this] to [Apollo uneso]”, where uneso is an epithet2 , and kae/kaie is the equivalent of the Greek verb ἀνέθηκεν (Brixhe 2006, 123, no. 5).

3) The alphabet from Samothrace, known by only one example (IV BC), is slightly different from the Zone alphabet (Fraser 1960, no. 64).

4) Finally, the alphabet from Ezerovo-Duvanlij, identic to the Greek alphabet, but without omega (Filow 1934, 63-67, nos. 2-5, and 129-131, no. 1; Detschew 1957, 566-582; Duridanov 1985, 89-95 and 100-103; Dimitrov 2009, 13-17): a) the same text dadaleme written on 4 silver dishes found at Bašova Mogila, near Duvanlij (V-IV BC); b) inscriptions on a golden ring, found in the tumulus of Arabadžiskata Mogila, near Duvanlij (second half of V BC?); c) the famous ring from Ezerovo, found in 1912, with 61 letters in scriptio continua (first half of V BC?).

https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-01405153/document

 

[Carlin15]

Најстарији таблет из Македоније. Откривен је у близини села Дупјак (Диспилио), код Костура.

https://en.wikipedia.org/wiki/Dispilio_Tablet



.

 

[Aranko]

Најстарији таблет из Македоније. Откривен је у близини села Дупјак (Диспилио), код Костура.

https://en.wikipedia.org/wiki/Dispilio_Tablet



.

да, да, винчанско писмо ;-)

 

[Pumpaj Dinstanović]

U najskorije vreme, postoji jedan celi niz novih arheoloških otkrića predrimskih natpisa sa područja zapadne Slovenije: New Pre-Roman Inscriptions from Western Slovenia. The Archaeological Evidence

(Nada Osmuk iz gornje rasprave) Gradič kod Kobarida; bronzana pločica, dimenzija 4 x 2 centimetra. Ispod jednog od tri izbočena kružića, nalaze se četiri izbočene linije, koje podsećaju na neki votivni natpis; arheološki lokalitet bi trebalo da je neko pagansko svetilište. Najverovatnije, I stoleće pre naše ere.

Kako je očuvan samo delić ploče, pokušaj rekonstrukcije i identifikacije natpisa u donjem delu je izuzetno otežan. Interesantna su i tri kruga.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nedavno je otkriven (Slovenija, takođe) u dolini reke Soče (Posočju) maleni fragment sa predrimskim natpisom, iz najverovatnije IV stoleća pre naše ere.

Opis iz gornjeg rada:

A fragment of the mouth and shoulder of a bronze situla. A small segment of the mouth with a hollow lipped edge that was probably originally bent over a lead hoop is preserved. The mouth emerges from the shoulder, which is decorated with fine horizontal, vertical and triangular incisions. A handle attachment was riveted onto the shoulder, of which all that now remains is the rounded riveted terminal, decorated along the edge with incisions. Part of its projecting shank has a D-shaped cross-section. Another rivet hole has been preserved on the shoulder. Six deeply engraved (chisel-cut?) characters have been preserved on the mouth26. Preserved length 8.6 cm; preserved width 2.4 cm; Inv. no. P 27224.

Nisam pronašao preslov natpisa. Moguće je da je keltski.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U najskorije vreme, postoji jedan celi niz novih arheoloških otkrića predrimskih natpisa sa područja zapadne Slovenije: New Pre-Roman Inscriptions from Western Slovenia. The Archaeological Evidence

(Nada Osmuk iz gornje rasprave) Gradič kod Kobarida; bronzana pločica, dimenzija 4 x 2 centimetra. Ispod jednog od tri izbočena kružića, nalaze se četiri izbočene linije, koje podsećaju na neki votivni natpis; arheološki lokalitet bi trebalo da je neko pagansko svetilište. Najverovatnije, I stoleće pre naše ere.

Pogledajte prilog 726492

Pogledajte prilog 726494

Kako je očuvan samo delić ploče, pokušaj rekonstrukcije i identifikacije natpisa u donjem delu je izuzetno otežan. Interesantna su i tri kruga.

Nedavno je otkriven (Slovenija, takođe) u dolini reke Soče (Posočju) maleni fragment sa predrimskim natpisom, iz najverovatnije IV stoleća pre naše ere.

Pogledajte prilog 730752
Pogledajte prilog 730753

Opis iz gornjeg rada:

A fragment of the mouth and shoulder of a bronze situla. A small segment of the mouth with a hollow lipped edge that was probably originally bent over a lead hoop is preserved. The mouth emerges from the shoulder, which is decorated with fine horizontal, vertical and triangular incisions. A handle attachment was riveted onto the shoulder, of which all that now remains is the rounded riveted terminal, decorated along the edge with incisions. Part of its projecting shank has a D-shaped cross-section. Another rivet hole has been preserved on the shoulder. Six deeply engraved (chisel-cut?) characters have been preserved on the mouth26. Preserved length 8.6 cm; preserved width 2.4 cm; Inv. no. P 27224.

Nisam pronašao preslov natpisa. Moguće je da je keltski.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Još uvek se zadržavamo u zapadnoj Sloveniji. Grad kod Reke. Okvirno I st. pre naše ere.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Natpis sa gornjeg pehara, nedavno otkrivenog:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije baš da odgovara profilu ove teme, ali kao izuzetno interesantan podatak, mislim da ga treba spomenuti i ovde:

Велико откриће: Најстарији помен Христа је у Србији?
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC

24.08.2020.

Сребрни листић са старогрчким словима и тајанственим знацима, стар око 1.800 година, откривен на Виминацијуму пре неколико дана, запрепастио је археологе.
Једино шта са сигурношћу могу да кажу је да представља "писмо упућено Богу" које је стављено под узглавље девојчице сахрањене у оловном саркофагу јерусалимског стила, који је реткост и недвосмислено указује на блискоисточно порекло покојнице, преносе Новости.
Научници су направили право чудо размотавајући испресавијани метални листић величине нокта. На њему се јасно виде урезана старогрчка слова ХИ, ТЕТА, НИ, РО, али када се порука посматра под различитим угловима она се могу читати као различите речи. Једна од њих, исписана великим словима алфабета, може се прочитати као ХРИС, Христос, што значи "спаситељ".

"Слова се заиста јасно препознају, али то је толико запањујуће да сматрам да је прерано да било шта коментаришем. У саркофагу у коме се налазило "писмо Богу" пронађен је и новац из времена Фаустине, који омогућава да гроб датујемо на крај другог или почетак трећег века. Ако се потврди да је читање речи ХРИС исправно, онда је то најстарији помен Христа", рекао је др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац Научног пројекта Виминацијум.
"Лим је нађен седмоструко савијен на величину квадрата ивице пола центиметра. Када је отворен и развијен његове димензије биле су 5,3 центиметра са 3,5 центиметара. Текст на њему је исписан старогрчким алфабетом у девет редова, у комбинацији слова и симбола. Стручни назив за овакав предмет је профилактичка ламела, а у њој се налази магијски текст, осмишљен да заштити носиоца. Такве ламеле су већ откривене на јужној виминацијумској некрополи 2016. године и објављене су у једном од најугледнијих часописа 2017. године - наводи проф. др Кораћ.

Археолози кажу да је било право изненађење што су два саркофага остала недирнута, јер пљачкаши гробова, од антике до данас, прекопавају некрополе Виминацијума у потрази за драгоценостима.
"Прво је откривен оловни саркофаг са остацима тела трогодишњег детета. Одмах је било јасно да се ради о вансеријском налазу. Дуж целог поклопца је аплицирана оловна трака ширине 10 центиметара низ чије рубове је рељефно изведена по једна тордирана трака, док је по средини поклопца рељефно изведен украсни мотив од вишеструко изукрштених линија. Реч је о истом украсу који постоји и на ранохришћанском реликвијару који смо пронашли пре више година. Треба имати на уму да је хришћанство тада било различито од данашњег, да је то скуп веома шароликих секти, а да хришћанима себе сматрају и мистични гностици, чије смо прстенове такође нашли на Виминацијуму", каже др Кораћ.
Украс који се понавља на ранохришћанском реликвијару и на сада откривеним саркофазима је крст у ромбоиду и осмокрака "звезда" од изукрштаних линија, која се може тумачити и као равнострани крст спојен са словом Х.


"Римљани нису имали обичај да се разбацују златом тако што ће га полагати у гробове. Сматрали су да то раде "прости људи и варвари". Осим у једном случају, приликом смрти кћери која није доживела да се уда, те је део мираза полаган уз њу. Можда је управо то и овде био случај, будући да су у саркофагу откривени медаљон од златног лима, те наушница и два прстена од злата", каже Кораћ.