Синоћ изађемо мој драги и ја да прославимо његов рођендан.

Одемо у НАШ кафић, седнемо на НАШЕ место...све дивно, тихо...

То је непушачки кутак са свега 4-5 столова, све ушушкано, дискретно светло, тиха музика... Обично ту нема много људи, а кад их има тихо причају, то није неки бучан кафић са трештећом музиком, него баш интимно месташце...
Добро, седнемо ми тамо, код НАШЕГ конобара наручимо чувену НАШУ кафу са циметом... напољу тихо сипи киша, унутра је тако мирно и пријатно... За једним столом седе две девојке и тихо причају, за другим столом један млади пар...
Таман смо почели да пијемо кафу, кад ти момак и девојка за другим столом почеше да се љубе. Једном. Па још једном. Па још једном. Није проблем што су се љубили, него што су то чинили веома звучно и мљацкаво: ЦМОООК, МЉАААЦ, ФРЉЉЉ, КРРРЉК, ЦЦЦЦРРРРК, ЖВААААКЉ...

И никако да престану! Више од сат времена њихово мљацкање је одјекивало тим собичком... Ове две девојке за суседним столом почну да се врпоље, бацају погледе ка њима... Мени се стомак преврће....

И не само што су се тако звучно мљацкали, него је момак очигледно био прехлађен а није понео марамицу, тако да је између пољубаца с времена на време ушмркивао своје густе слинце СРРРРРРК, ЦМОООК, МЉАЦ, СРРРРРРК...

Сунули смо ону кафу и после сат времена изашли напоље... Лепо ми је било мука. А шта да им кажем:''Децо, није пристојно да се тако гласно цмачете''? или ''Дечко, је л' ти треба марамица''?
Уф...
Баш су нам покварили прославу....