Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
robert v.:
Ovaj... koja dvojica? Tu smo Velebit, Del Pjero i ja. Na koju dvojicu misliš.

No što se tiče alegorije, da li to govoriš o angažovanoj književnosti? jedino mi to pada na pamet kao nešto što bi moglo da se uklopi u ono što ste opisali ti i Kundera;). Mada, ja mislim da ne postoji ni delo koje nije, na ovaj ili onaj način, angažovano. Kako bi klasifikovao 1984, Životinjsku farmu, Vrli novi svet? To su sve alegorije, sa, po meni, vanvremenskom porukom. Basne su isto alegorije, ne angažovane oko kritike društva, nego pojedinca. Ne razumem. Doduše, neke alegorije se čitaocu mogu dopasti, a neke ne, pa možda kao alegorije tumačiš samo one priče koje ti se nisu dopale.
Kliknite za proširenje...

Velebit se kasnije javio, mislio sam na vas dvojicu prvih.
Životinjska farma, naravno, jeste alegorija, ali bar je pisac sam napisao da se radi o bajci. 1984 i Vrli novi svijet nisu alegorije. To su knjige sa tezom i porukom, uobličene hiperbolama i spekulacijama, ali nisu alegorije. Orvela inače volim, ali, ovim romanima zamjeram didaktičnost i moralizatorstvo, mada to nema veze sa pričom o alegoriji.
Mislim da se ovdje malo robuje stavu da knjiga mora da znači nešto, da pisac mora da je mislio na nešto drugo dok je pisao ono što je pisao. U stvarnosti, uglavnom ne postoji skrivena ideja, nekakav ključ za razumijevanje priče. Često čitaoci sami učitaju tako nešto u knjigu, jer im je bitniji kontekst (lični, društveni...), nego estetika.
 
quentin:
Velebit se kasnije javio, mislio sam na vas dvojicu prvih.
Životinjska farma, naravno, jeste alegorija, ali bar je pisac sam napisao da se radi o bajci. 1984 i Vrli novi svijet nisu alegorije. To su knjige sa tezom i porukom, uobličene hiperbolama i spekulacijama, ali nisu alegorije. Orvela inače volim, ali, ovim romanima zamjeram didaktičnost i moralizatorstvo, mada to nema veze sa pričom o alegoriji.
Mislim da se ovdje malo robuje stavu da knjiga mora da znači nešto, da pisac mora da je mislio na nešto drugo dok je pisao ono što je pisao. U stvarnosti, uglavnom ne postoji skrivena ideja, nekakav ključ za razumijevanje priče. Često čitaoci sami učitaju tako nešto u knjigu, jer im je bitniji kontekst (lični, društveni...), nego estetika.
Kliknite za proširenje...

Izgleda da imamo različito shvatanje pojma alegorija, tvoje je više književno teorijsko, moje više prema smislu reči. No dobro.
Alegoričnost nekog dela kod mene se pojavljuje kao asocijacija na sadržaj, gde niz asocijacija gradi određenu sliku. Ono ne mora da mi znači, ono se jednostavno događa, spontano, kao reakcija na pročitano, gde ja tu sliku koja se gradi mogu da uporedim sa nekom drugom. Ako neki pisac piše o nekoj nesrećnoj ljubavi misleći na svoj promašeni brak, ja ne razmišljam o tome, nego svoje iskustvo upoređujem sa onim opisanim u delu. Za moju sliku nije bitno da li je priča manje ili više istinita.
 
robert v.:
Izgleda da imamo različito shvatanje pojma alegorija, tvoje je više književno teorijsko, moje više prema smislu reči. No dobro.
Alegoričnost nekog dela kod mene se pojavljuje kao asocijacija na sadržaj, gde niz asocijacija gradi određenu sliku. Ono ne mora da mi znači, ono se jednostavno događa, spontano, kao reakcija na pročitano, gde ja tu sliku koja se gradi mogu da uporedim sa nekom drugom. Ako neki pisac piše o nekoj nesrećnoj ljubavi misleći na svoj promašeni brak, ja ne razmišljam o tome, nego svoje iskustvo upoređujem sa onim opisanim u delu. Za moju sliku nije bitno da li je priča manje ili više istinita.
Kliknite za proširenje...

Već sam rekao da mi ne smetaju asocijativnost i univerzalnost književnog djela, štaviše, oni nesumnjivo doprinose umjetničkom kvalitetu. To je ono na šta Kundera misli kad kaže da čitalac treba biti naivno zaveden snagom i poetikom opisanih događaja.
Kod alegorije nema ništa spontano i proizvoljno, to je figura u kojoj se čitava književna cjelina koristi kao simbol za autorovu tezu. Time književno, ono što je na papiru, pada u drugi plan, a fokus je na piščevoj ideji. Eto, to ne volim.
 
Ne baš trenutno, ali nedavno: ''Novela o snu'', A. Šnicler

Kao najveći fan filma ''Eyes Wide Shut'' koji trenutno hoda Zemljom, dugo vremena sam tražio u bibljoteci tu knjigu, i konačno sam došao do nekog starog žućkastog izdanja.
Poređenje sa filmom je neminovno, i odmah treba reći da je ovo jedan od (ređih) primera kada je ekranizacija superiorna u odnosu na pisani predložak (pada mi na pamet i ''Američki psiho'', na primer). Ali to je nekako i očekivano, jer ipak je Kubrik veći režiser nego što je Šnicler pisac.
Roman pati od blage izveštačenosti, glavni lik je nepodnošljivo ''drven'', a (opet u poređenju sa filmom) ''scene'' u kojima sam očekivao dramatiku i snagu su ispadale pitomo i svedeno (famozni deo sa orgijama u romanu izgleda kao prosečna svingerska žurka u Veterniku).
Ipak, ono što ostavlja najbuđaviji ukus u ustima je nepodnošljivo providna i banalna moralizatorska poruka, slavljenje super-ega, jer nam Šnicler praktično poručuje da pazimo šta radimo i da se držimo čednog porodičnog života, jer ako bi nam se desilo da pokleknemo i podlegnemo svom id-u, možemo da očekujemo samo sve najgore od konsekvenci.
 
robert v.:
Možda je do mene, ali mislim da nema dela koje nije alegorično, koje ne daje, bilo radnjom, likovima ili čim drugim, neku asocijaciju čitaocu koja ga vodi dalje od onog što je napisano.
Kliknite za proširenje...

Ja sam bila zacudjena kada sam citala da su i Stranac i Kuga neki postkolinjalni alegorijski romani. li ja to ne uzimam za ozbilljno je su autoi ove teorije i vidjenja
Kamijevih dela oni moderni francuski filozofi tipa Finkelkraut i Levi, a ja njima nista ne verujem, cak i kada kazu da je belo belo ja vidim tu samo crno.

- - - - - - - - - -

Mensch-Maschine:
Ne baš trenutno, ali nedavno: ''Novela o snu'', A. Šnicler

Kao najveći fan filma ''Eyes Wide Shut'' koji trenutno hoda Zemljom, dugo vremena sam tražio u bibljoteci tu knjigu, i konačno sam došao do nekog starog žućkastog izdanja.
Poređenje sa filmom je neminovno, i odmah treba reći da je ovo jedan od (ređih) primera kada je ekranizacija superiorna u odnosu na pisani predložak (pada mi na pamet i ''Američki psiho'', na primer). Ali to je nekako i očekivano, jer ipak je Kubrik veći režiser nego što je Šnicler pisac.
Roman pati od blage izveštačenosti, glavni lik je nepodnošljivo ''drven'', a (opet u poređenju sa filmom) ''scene'' u kojima sam očekivao dramatiku i snagu su ispadale pitomo i svedeno (famozni deo sa orgijama u romanu izgleda kao prosečna svingerska žurka u Veterniku).
Ipak, ono što ostavlja najbuđaviji ukus u ustima je nepodnošljivo providna i banalna moralizatorska poruka, slavljenje super-ega, jer nam Šnicler praktično poručuje da pazimo šta radimo i da se držimo čednog porodičnog života, jer ako bi nam se desilo da pokleknemo i podlegnemo svom id-u, možemo da očekujemo samo sve najgore od konsekvenci.
Kliknite za proširenje...
Hehehe, moracu da se vratim nekada na njega, morala sam da ga citam nekada, ali neko drugo njegovo delo, nista on meni nije znacio.
 
Mensch-Maschine:
Ne baš trenutno, ali nedavno: ''Novela o snu'', A. Šnicler

Kao najveći fan filma ''Eyes Wide Shut'' koji trenutno hoda Zemljom, dugo vremena sam tražio u bibljoteci tu knjigu, i konačno sam došao do nekog starog žućkastog izdanja.
Kliknite za proširenje...

Ja sam tu knjigu kupio u nekom hrvatskom izdanju i kako sam je kupio ćušnuo sam je negdje na policu i nisam više pomislio da je pročitam.

Mensch-Maschine:
Poređenje sa filmom je neminovno, i odmah treba reći da je ovo jedan od (ređih) primera kada je ekranizacija superiorna u odnosu na pisani predložak (pada mi na pamet i ''Američki psiho'', na primer). Ali to je nekako i očekivano, jer ipak je Kubrik veći režiser nego što je Šnicler pisac.
Kliknite za proširenje...

Meni je Kopolina Apokalipsa sada bolja od Konradovog Srca tame, i pored toga što Konradovu knjigu smatram odličnom.
 
Čezare Paveze: Lepo leto

Kratki roman o mladoj djevojci nestrpljivoj da joj se nešto desi, da upadne u neku avanturu za koju misli da je spremna. Kako to već ide, na kraju dobije više nego što je tražila i ranije nego što joj je trebalo.
Lako i upečatljivo napisana knjiga o prvoj ljubavi kao da takvim pristupom podražava intenzitet i čistoću emocija cure od sedamnaest godina. Čini se da sa drugim Pavezeovim romanom koji sam čitao (Đavo u brdima) čini neformalan par: ranije pročitana knjiga je momačka, a ova je djevojačka. Naravno, ovo nipošto ne znači da knjiga traži neku adolescentsku publiku.
Paveze je među piscima koje zanima sudar nevinosti i iskustva. Izvjesnost ishoda ne tjera ga da morališe, ali čini se da zbog njega ostaje selindžerovski nepovratno tužan.
 
Mensch-Maschine:
Ne baš trenutno, ali nedavno: ''Novela o snu'', A. Šnicler

Kao najveći fan filma ''Eyes Wide Shut'' koji trenutno hoda Zemljom, dugo vremena sam tražio u bibljoteci tu knjigu, i konačno sam došao do nekog starog žućkastog izdanja.
Poređenje sa filmom je neminovno, i odmah treba reći da je ovo jedan od (ređih) primera kada je ekranizacija superiorna u odnosu na pisani predložak (pada mi na pamet i ''Američki psiho'', na primer). Ali to je nekako i očekivano, jer ipak je Kubrik veći režiser nego što je Šnicler pisac.
Roman pati od blage izveštačenosti, glavni lik je nepodnošljivo ''drven'', a (opet u poređenju sa filmom) ''scene'' u kojima sam očekivao dramatiku i snagu su ispadale pitomo i svedeno (famozni deo sa orgijama u romanu izgleda kao prosečna svingerska žurka u Veterniku).
Ipak, ono što ostavlja najbuđaviji ukus u ustima je nepodnošljivo providna i banalna moralizatorska poruka, slavljenje super-ega, jer nam Šnicler praktično poručuje da pazimo šta radimo i da se držimo čednog porodičnog života, jer ako bi nam se desilo da pokleknemo i podlegnemo svom id-u, možemo da očekujemo samo sve najgore od konsekvenci.
Kliknite za proširenje...

:heart:
Film i knjiga su odvratni i dosadni.:heart:
Kliknite za proširenje...
 
Još prije par mjeseci pročitao sam Rušdijevu Djecu ponoći, ali u međuvremenu sam batalio blog i one kilometrske prikaze, pa ću ovdje napisati par riječi o knjizi.

Prvi utisak, ali i onaj koji se do sada najduže zadržao, je da roman i zemlja o kojoj govori imaju nešto zajedničko – prenaseljenost. Ali, za razliku od Indije, nemaju Djeca ponoći problem sa brojem likova. U pitanju je višak drugih stvari: istorije, mitologije, religije, politike, magije, pa uz to još postmodernosti, intertekstualnosti, postkolonijalnosti i drugih predugih riječi. Koliko toga stane u jednu knjigu, a da ona i dalje bude koherentna i smislena? E, sad, ovdje piscu ništa ne izmiče kontroli. On čvrsto drži uzde događaja i konsekvenci, sudbina i epiloga, simbola i značenja. To radi čak toliko dobro da čitaoca može početi iritirati, slično kako nas iritiraju ona starmala djeca na TV koja napamet množe trocifrene brojeve ili vade kvadratni korijen iz 69169. Da, Rušdi je genijalan pisac, ali i čitalac koji će ga sasvim pročitati treba da ima slične osobine. U suprotnom, osjećaće se prije kao da je bio uronjen u knjigu, nego da je kroz nju samostalno prošao.
Ali dosta filozofije. Djeca ponoći su knjiga o Indiji od sticanja nezavisnosti do sedamdesetih godina prošlog vijeka. Glavni lik romana je Salem Sinaj, vršnjak savremene indijske države, akter i vodič kroz ključne – redom krvave i tragične – događaje novije istorije potkontinenta. Usput pratimo i epopeju Salemove kašmirsko-muslimanske porodice, od zavičaja podno Himalaja, do Bombaja i dalje do Pakistana. Očekivano, Salem je obdaren telepatskim i drugim natprirodnim moćima, što sve otvara nove univerzume značenja i tumačenja, bar za one kojima ne smeta indijski prezačinjena književnost.
Ako ni zbog čega drugog, Djecu ponoći treba pročitati kao emblematičnu knjigu jedne epohe. Sav taj magični realizam, sva ta opsjednutost istorijom u literaturi sedamdesetih i osamdesetih godina djeluju jasnije i jednostavnije, poslije iskustva Djece ponoći.
 
Poslednja izmena:
Mrs.Bi:
Čini mi se da sve isto može da se kaže i za Mavrov poslednji uzdah, koji je meni bio izuzetno težak, jer valjda nisam genijalna kao Ruždi. I baš je pravi opis da je prenaseljen, tj. da ima previše svega...
Kliknite za proširenje...

Mavrov posljednji uzdah je manje zahtjevan/naporan od Djece ponoći, ali činjenica je da postoji dosta sličnosti između dvije knjige (porodični okvir, prožimanja Istoka i Zapada...). Ne sjećam se ima li u MPU politike. U DP toliko je popljuvao Indiru Gandi da su završili na sudu. Na kraju je Rušdi morao da izbriše jednu rečenicu iz knjige.
 
quentin:
Mavrov posljednji uzdah je manje zahtjevan/naporan od Djece ponoći, ali činjenica je da postoji dosta sličnosti između dvije knjige (porodični okvir, prožimanja Istoka i Zapada...). Ne sjećam se ima li u MPU politike. U DP toliko je popljuvao Indiru Gandi da su završili na sudu. Na kraju je Rušdi morao da izbriše jednu rečenicu iz knjige.
Kliknite za proširenje...
Ja cu je citati, ponela sam je ( ja opet u Francuskoj), ne toliko zbog filozofije koliko zbog geografije i istorije, pa i religije.
Bila sam u Kashmiru, Kashmirce sam i u Indiji sretala, to su dva paralelna sveta, nikako se ne vole, taj konflikt izmedju muslimana i hindi traje vec stolecima,
zadnjih decenija je pred eksplodiranjem. Indira Gandi i uopste ta indijska elita su iz kaste bramana, sa nipodastavanjem gledaju na muslimane.
Ne moze u Indiji musliman da pravi neku karijeru , narocito ne u politici, ali ni kulturi.
 
Ja sam procitala jednu ( celu ;)) Prustovu knjigu Zatocenica i momentalno ne mogu da predjem na sledecu.
Rada je pisala da nije mogla ni onu ( za mene najlepsu) da procita. Ja tek sada razumem da nije mogla zbog prevoda.
Izgleda da je prevodjenje Prusta jos veca umetnost od prevodjenja Dzojsovog romana.
Nasla sam na netu samo neki hrvatski prevod, a nema veze sto je hrvatski nego je uzasan, recenice su jednostavno
nerazumljive, kao da ga je Gugl prevodio.

U Nemackoj je Prust preveden 1950 i taj je prevod jos uvek jedini koji kriticari smatraju briljantnim ( i zaista je takav da kada ga citas
imas utisak da je na tom jeziku delo i pisano), pre desetak godina jedan mucenik ga je preveo u svojoj reziji, ali su mu pokopali taj prevod
tako da se i dalje stampa sa starim prevodom.

Ja sam citala prve dve knjige (Combray i Jedna Swanova ljubav) pre 5-6 godina, meni su se dopale.
 
pročitala Đjovanijevu sobu Džejmsa Boldvina. Ovde nema crnačkog pitanja, narator je beli Amerikanac u Parizu, ormaruša, koji zbog autohomofobije žrtvuje i svoju ljubav i onoga koga voli. Potresna priča. Inače je napisana 1956.

sad čitam neku antologiju ženske priče, Šekspirove sestre. Zanimljivo je. Od V.Vulf i Ketrin Mensfild (koja se družila za Olgivanom i tom nekom ekipom oko Gurđijeva, ali i sa Virdžinijom i Lenardom, D.H.Lorensom itd), do Suzane Tamaro. Iz Zapadne Evrope, Severne i Latinske Amerike, Rusije, Ukrajine, Jamajke...
 
quentin:
Velebit se kasnije javio, mislio sam na vas dvojicu prvih.
Životinjska farma, naravno, jeste alegorija, ali bar je pisac sam napisao da se radi o bajci. 1984 i Vrli novi svijet nisu alegorije. To su knjige sa tezom i porukom, uobličene hiperbolama i spekulacijama, ali nisu alegorije. Orvela inače volim, ali, ovim romanima zamjeram didaktičnost i moralizatorstvo, mada to nema veze sa pričom o alegoriji.
Mislim da se ovdje malo robuje stavu da knjiga mora da znači nešto, da pisac mora da je mislio na nešto drugo dok je pisao ono što je pisao. U stvarnosti, uglavnom ne postoji skrivena ideja, nekakav ključ za razumijevanje priče. Često čitaoci sami učitaju tako nešto u knjigu, jer im je bitniji kontekst (lični, društveni...), nego estetika.
Kliknite za proširenje...

:heart:
Ja sam poznata po tome da sam ostra kriticarka knjizevnosti i zbog toga sam cesto progonjena. Za vecinu pisaca mislim da nemaju pojma i da su pisali gluposti, a mi sada ovde razbijamo glavu, sta je neko hteo da kaze. Prvo bih zidbojila Dostojevskog, koji je hteo da kaze da me,a sta pametno da kaze, ali vise vekovne slihtare zaradjuju pisuci i otkrivajuci dublji smisao.

@Tema: Bibliju. Odlicna knjiga. Najbolja i najpopularnija na svetu. Svima bih je preporucila. :heart:
Kliknite za proširenje...
 
To onda objasnjava mnogo toga! ;)
Razumljivo je zasto mislis da vecina pisaca u istoriji nema blage veze sa zivotom kad ti je uzdanica jedna, tako dobro cinjenicama potkovana knjiga, koja se bazira iskljucivo na istini i istoriji i verodostojnim podacima koji ne lice uopste na baljezgarije za malu decu!! :cool:
 
Poslednja izmena:
del piero 10:
To onda objasnjava mnogo toga! ;)
Razumljivo je zasto mislis da vecina pisaca u istoriji nema blage veze sa zivotom kad ti je uzdanica jedna, tako dobro cinjenicama potkovana knjiga, koja se bazira iskljucivo na istini i istoriji i verodostojnim podacima koji ne lice uopste na baljezgarije za malu decu!! :cool:
Kliknite za proširenje...

:heart:
Je l' ti nesto prozivas Bibliju? :heart:
Kliknite za proširenje...
 
Jedna Svanova ljubav- nista posebno nemam reci iako je Prust u pitanju... nikakav utisak na mene ne ostavlja.

Kralj mora umreti - uf, toliko iritantno, po meni lose napisano... ok kapiram, Tezej... ali plitko i zbog te plitkosti me iritira... nije mi jasno kako se ljudi uopste uhvate pisanja ovakvih gluposti..

Igra prestola - dobro napisano, jako dobro... zanimljivo... zanrovska literatura koja ostavlja bez teksta...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Džudi S
Književnost Knjige koje ne volite da čitate ili ih nerado čitate
2 3 4
Odgovora
80
Pregleda
1.524
Džudi S
Džudi S
Nina
Da li ste voleli da čitate školsku lektiru ?
2
Odgovora
34
Pregleda
562
mali roker
mali roker
Džudi S
Književnost Kako birate knjige koje želite da čitate?
2 3
Odgovora
58
Pregleda
983
Ortak2
Ortak2

Back
Top