U predgovoru za knjigu: Sigmund Frojd, Psihopatologija svakodnevnog života, koji je napisao Hugo Klajn, prvi psihoanalitičar u Srbiji
(bavio se psihoanalizom još za vreme stare Jugoslavije, jedan od tri psihoanaliticara, sva trojica Jevreji, jedan u Ljubljani, jedan
u Subotici i Klajn u Beogradu) piše o ovoj temi i nespojivosti psihoanalize i verskih dogmi. Navodi i neke radove od Jerotića,
ali ti radovi su napisani iz "ugla" Jungove psihijatrije; tako da je Jerotić u širokom krugu zaobilazio Frojda, a mora se čovek i
zapitati o validnosti takvog terapeuta koji robuje verskim dogmama. Čovek je bio nadaren ali upao u lavirint vere, a što dovoljno
govori i o njegovoj ličnosti.
Ljudi, vernici, okruženi svakodnevnom nesigurnošću i opasnostima nalaze sigurnost u dogmama, veri i bogu.
Osnivač antifeudalnog protestantizma Martin Luter u svojoj pesmi kaže: " Tvrda kula je naš Bog".
U nesigurnim vremenima "tvrda kula" se ne napušta dok se ne nađe nova, sigurnija.
Takvu, noviju, naoko tvrđu kulu predstavlja nacionalizam ( fašizam ), sa svojim dogmama i zabranama mišljenja,
svojim predrasudama i zapovestima od kojih je najčuvenija: "Bila u pravu ili ne, kad je u pitanju moja zemlja,
ja sam na njenoj strani".
I tako dođemo do povezanosti vere i nacionalizma, koji su kao pupčanom vrpcom vezani, a što je nespojivo
sa pravom, istinskom naukom, ponajmanje sa psihijatrijom i psihologijom, koje najčešće leče posledice ovih
ispirača mozga i svesti.
Sa psihijatrijom treba biti veoma oprezan, sve veći broj velikih svetskih "imena" iz sveta psihijatrije diže glas o
zloupotrebi ove discipline.
Treba pogledati ovaj film, titl je na srpskom, ko dobro ne stoji sa engleskim, ko nema dobar želudac neka ne gleda.
Barem ne ove dve koje nisu Bukovski.
, a tu za njega ( kao ni za mene) nikako nisu neke duboke psihoanalize
