Truman
Elita
- Poruka
- 24.148
Krenuo sa biografijom Bukovskog...ocekujem da bude poslastica 
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.


Not bad, ali nije to to. Nije džaba želeo da sakrije, odnosno da ne objavi.pocela 24 zida - Marojevic... pocetak malo dosadan

Pre nje sam procitala Margaret Atvud i ``Sluskinjinu pricu``.


I duže od veka traje dan - Čingiz Ajtmatov
Odlična,
ovako kad vas kupi pisac ne ostaje vam ništa drugo nego da pročitate sva ostala njegova dela.
Preporuka.
"Naravno da sam čitao Stendala i Balzaka, Dostojevskog, Tolstoja i Šolohova, Beketa, Zilahija, Tomasa Mana i Hesea, Nagiba Mahfuza, Singera, Ketrin En Porter, Markesa, Gombroviča, Krležu, Andrića i Crnjanskog. Ali, kad god me đaci, kojima već dugo govorim svoje stihove, pitaju koji mi je najdraži pisac, odgovaram: Čingiz Ajtmatov. Neizostavno sledi njihovo pitanje: ko je taj?"
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Umro-CHingiz-Ajtmatov.lt.html

Pročitao sam Nik Horbni-kako biti dobar. Prosečna knjiga od jednog prosečnog pisca, šta drugo reći. Ipak podnošljiva za čitanje tako da sam je završio do kraja uprkos tome što je dosadna.
Ajmo jedna preporuka od cenjenih kolega forumaša, imam sad 4 dana lufta pa bih pročitao nešto kvalitetno, a i zabavno, jer ko zna kad ću ponovo imati priliku od obaveza.
Pod tim kvalitetno i zabavno nek vam posluže kao smernice Viktor Peljevin i Mišel Uelbek, ali ne mora uopšte da uzimate u obzir to kao neki pravac šta da preporučite. Preporučite bilo šta što mislite da je dobro, imam poverenja u vaš ukus i čitalačko iskustvo.
Pročitala sam, pribrala se od oduševljenja, pa da završim komentar.
Dan opričnika je satira napisana uz poštovanje svih glavnih pravila rimske sature, što me je najpre fasciniralo. Mogo me je podsećao na Juvenala, verovatno zato što je on opisivao Neronovo vreme sa sličnim gnušanjem i sarkazmom kao što Sorokin opisuje Putinovo, ili nekog poput njega.
2028. Rusija je opasana Velikim Zidom koji je deli od ostatka sveta u kome, između ostalih, žive arapski sajberpankeri, melanholici, prokleti budisti, pluralisti, megaonanisti i ko još sve ne.
Od Kine do Pariza vodi autoput sa 11 traka i nekoliko podzemnih pruga koje kontroliše Gospodar Rusije kako mu je volja (po Zakonu, tj.)
Opričnici su nešto između templara, pretorijanske grarde, zemunskog klana, udbaških tajnih službi (da ne nabrajam dalje). Opasnim drogama se drogiraju (što postojećim, što nepostojećim, poput nekakvih bonsai - kečiga koje se puštaju u telo za postizanje kolektivnog tripa svih kojima ribica uplovi u krvotok), ali i bez njih rade sumanute stvari. Za dobrobit majke Rusije, razume se.
Naravno, postoji i Gospodarica i njeno psetance, Gospodarev zet (koji ima 3 rols rojsa - zlatni, srebrni i platinasti - i fetiš da podmeće požare, pa da spašava žene iz plamena i siluje ih pre nego što sve izgori), diplomatski odnosi sa Kinom i Albanijom, pozorišne predstave, proročica koja predviđa gogađaje iz spaljenih knjiga Čeholjevih... i, tako...te stvari.
Biće iznenađeni i oni koji su se nad Peljevinovim rečenicama pitao "na kojim si ti, čoveče, drogetinama ovo pisao".
Sorokin je za nekoliko nijansi zreliji i ozbiljniji od Peljevina, ali, u odnosu na njega ima jednu manjkavost za ne - rusku čitalačku publiku: nisu mu razumljive sve aluzije. Gotovo sam sigurna da imena likova nisu birana bez značenja (Vaistinu, Igla, Baćko...), kao ni nazivi dela koje Gospodar zabranjuje ili odobrava, njihovih autora, naziva radio stanica, marki cigareta i sl.
Ne sećam se da mi je ikad zbog neke knjige bilo ovoliko žao što ne čitam ruski jer je jezik, takođe, svojevrsni eksperiment. Draginja Ramadanski, prevodilac izdanja koje sam čitala zaslužuje orden za ovo što je postignuto, ali sumnjam da je uopšte moguće preneti sve.
Ne bih rekla da preporučujem ovu knjigu svakome (pre nego što se odlučite da li ćete je čitati, potražite nekoga u čiji ukus imate više poverenja), ali je moguće je da će biti zanimljivo i onima koji vole 1984.
Dodaću još maestralnu poslednju scenu: određenim danima u nedelji, predveče, opričnici se okupljaju i odlaze u neku vrstu saune. Tu se malo masiraju, malo bivaju mlaćeni nekakvim metlicama, a onda se i drogiraju (nepostojećim drogama). Opslužuju ih jedan gluvi Kinez i dvojica nemih Rusa...odavde mnooogo pustite mašti na volju.
p.s. Mensche, ovo je literatura zbog koje bi tvoje hipsterstvo i moje snobovstvo mogli da se pomire.
I? Šta kažeš?
Fantastično. Nego bih nešto novo. Preporuči još nešto, svuđa mi se tvoj ukus, čitao sam neke postove što si pisala, između ostalog i taj o opričnicima.

Hvala
Probaj da priđeš Begbedeu (koji je otkrio Uelbeka), ali to je druga vrsta književnosti (inteligentna, no, po malo hipsterska - ne znam bolju reč). Nikako ne počinji od prvog romana (699 dinara), već, recimo, Upomoć, molim za oproštaj. To je neka vrsts omaža modernoj ruskoj književnosti, na francuski način. Pisala sam o tome ovde. Imaj na umu da sam mnogo slaba na Francuze, tj, pročitaj i ovaj komentar (osobe sa kojom se retko poklopim u ma čemu, ali koja nikako nema nebulozne komentare).
Najtoplije preporučujem ovo i ovo
Ovo je ako nećeš samo da čitaš tokom tih slobodnih dana.
Ako hoćeš, lati se bogaoca.