"To je primer. To je dobar primer."
Vidojković ne bi bio tako nesretan kad bi bio dosledan fazonu koji prodaje (lepo reče Hondi da ne možeš biti pank - establišment).
Čitala sam samo
Crvenkape i nakon toga nisam sam želela da zaboravim da to uopšte postoji. Fabula (lik juri ljude koji po forumima pišu loše o njemu i prebija ih, a onda ukapira da klan hejtera predvodi njegova bivša devojka, sujetni, a manje uspešam pisac, posle se tu neko i predozira, pa đa ljubav, đa nije, da bi se sve završilo u nekakvoj bolnici sa devojčicom - fanom) mi se nije dopala, a kako stila nema, nema razloga da se time bavim (kad se to pojavilo imala sam, recimo, 22 - 23 godine, a pisac 26 - 27).
Sem toga, njegovi stavovi su mi i tada toliko smešni da bi mogli da nose ime bunt. On je, jednostavno ubijač vremena, poput onih što po vasceli dan igraju PES. Samo, ovi drugi ne štete nikome do sebi.
E, sad, što se ovog novog romana tiče, prenosim čaršijsku priču u kojoj je, prema mojoj proceni 85% pouzdanosti : gospodin pisac je dobio nekakvu stipendiju (or something), ni malo mali iznos, i stan u Beču (čini mi se), uz dogovor da za 3 meseca završi roman. U vreme dok smo se svi pitali je li to moguće i pokušavali drugim razlozima da obrazložimo njegovo odsustvo sa uobičajene rute, eto ti njega kako piše "božićnu poslanicu" u Politici. Sad, nisam u Beogradu već neko vreme, pa sam van tokova, ali proveriću je li se ta priča smatra istinitom.
Videh juče da je
Rende reizdalo te
Crvenkape. Prethodni izdavač je bio
Samizdat. Sve je to previše simptomatično. Makar meni.
