Zanimljivo... Čitaću ja to.
Obavezno da citas i da ne odlazes citanje.
Quentin:
Na nailazi se svaki dan na žensku knjigu koju je napisao muškarac, i to knjigu u kojoj se muško-ženski odnosi ispituju iz ženske perspektive i sa slabošću za žensku poziciju u njima.
Odusevljena ovom knjigom ja nabavih i jednu ( nisu sve njegove knjige prevodjene) na koju
sam prvu naletela, a zove se
Tropical Night Falling
( na srpski nije prevedena, zato naslov na engleskom) i ta mi njegova knjiga nikako ne izlazi iz glave i pameti.
Dve sestre, jedna 83, a druga 82 godina stara, na sto strana pricaju o potpuno nevaznim, malo i
dosadnim stvarima tipa prosirene vene, visok pritisak, citalac polako pocne i da se dosadjuje
( ne i ja jer se tu provlace i raznorazne pricice iz argentinske diktature , italijanskih
predaka , maznjavanja nekog cebeta u avionu kojim se jedna od njih ponosi, price o deci, pokojnim muzevima), ali onda pocne "igranka bez prestanka". Neverovatno je da jedan muskarac ( Pueg jeste bio homoseksualac, ali to nema veze) moze tako da se bavi, da voli i razume zenu. Svejedno da li je zena mlada, stara, lepa, bogata, siromasna.
Jedan sin radi u Svajcarskoj i majka ga cesto posecuje ( tamo je i umrla) a za Lucern i Svajcarsku kaze " to je sve kao led, frizider, hladan grob".
Tema je ista, slicna kao i u Pubisu ili Poljupcu zene pauka ( Juzna Amerika, vojna diktatuira,
psihoanaliza, ljubav, film), s tim sto verovatno i kod samog autora nada za nekom lepsom i humanijom
Juznom Amerikom vise ne postoji, nema revolucioniranog
zanosa kao kod Zene pauka, svet ne ostaje na mladima.
I meni je neshvatljivo da jedan muskarac ( Puig je umro sa pedeset i nekoliko godina, verovatno od side) moze
ovoliko ljubavi i empatije da ima za zene i to u ovom slucaju dve starice.
)
