Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Велебит]

Za upućenije, je l' ima neka knjiga da liči na Kafkine?

Нема.

Ево баш читам неке Кафкине приповетке и налетех на једну која се својом атмосфером, лудилом и клаустрофобијом издваја-Јазбина. Мени је ово савршенство писања. Буквално сам се претворио у живуљку коју Кафка описује. Не знам да ли ико може да пише и слично Кафки. Ово је антологија.

 

[krasuljak]

Završila sam Moskvu 2042 i toplo je preporučujem. Kao što sam već rekla ranije, u pitanju je burleska o komunizmu, smeštena 60 godina u budućnost. Pisac, Rus sa trenutnim prebivalištem u Nemačkoj, 1982. godine putuje službeno u Budućnost, tačnije u Moskvu, sa zadatkom da izvesti o zatečenom stanju. Njegove dogodovštine će vas oboriti s nogu od smeha. U nekim segmentima jaako podseća na našu sadašnjost. Ima tamo jedan Genijalisimus, stalno sam ga zamišljala kao ovog našeg...
Za Vladimira Vojnoviča do ovog romana nisam ni čula, ali sam sada pokupovala sve što sam našla njegovo: Moskvu 2042, Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina i nastavak Pretendent na presto.
Za Čonkina me osokolila forumašica Bijićka, koja ga je gledala u pozorištu i koja reče da je baš dugo igran. Očekujem bar isto ovoliko oduševljenje...

 

[Orwell]

Za upućenije, je l' ima neka knjiga da liči na Kafkine?

Kafka je imao veliki utjecaj na Calvina, Borgesa, Camusa i Murakamija. Probaj nešto od njih.

 

[AristotelSRB]

Je l' ima na srpskom prepiska Kamija i Sartra?

 

[Borac za prava zivotinja]

„Ljubavnici od trešnjevog drveta“, Tanja Bulatović

Ne čitam je trenutno, jer sam je pročitala više puta za dve godine.
Ali zamislite da sam je tek pročitala jer, svaki put kada je iznova pročitam, otkrijem novi sloj.

Ne očekujte kritički sud, jer je autorka bila moja najbolja prijateljica a „Ljubavnici od trešnjevog drveta“ je poslednji roman koji je napisala, nekoliko meseci pred smrt.
Mali obimom (164 str.), bogat sadržajem.
Tanja B. ispisuje sunovrat jedne građanske porodice i sveta iz prošlog veka, čije se sudbine i ljubavi prepliću i u sadašnjosti. Od drveta za vešanje do komode od istog komada (trešnjevog) drveta ...

Komplikovano je opisati radnju a i kontraproduktivno, jer bi se čitaocima uskratila prilika da sami otkriju šta se sve krije u finom tkanju vremena i večnosti.

Tanja je bila jedna od najboljih savremenih ženskih pisaca, kojoj je uvek za dlaku izmicala neka važna književna nagrada. Nepravedno. Možda bih, po senzibilitetu, mogla da je uporedim jedino sa pok. Bobom Blagojević (ko je čitao Bobine priče „Sve zveri što su s tobom“, zna na kakav senzibilitet mislim).
Ovo je ženski nežna knjiga, delimično autobiografska (kada je reč o opisima detinjstva), puna topline, ali i knjiga u kojoj ćete naći izuzetno zanimljive informacije iz, npr, istorije i umetnosti.

Izdavač: Princip pres, 2012

 

[gost 248950]

Distant Star, Roberto Bolaño

Sa kakvom "lakocom" Bolaño prica o nestajanju ljudi u Cileu (1973.).
Bez drame i halabuke, samo blago zaljenje, laka melankolija i tuga za one kojih nema.
Ipak, sav taj otrov vremena i mjesta na kojem je rodjen unistava dusu...

meni su bila problem sva ta imena,svi ti pesnici na koje se poziva. toliko problem da nisam znala koji su od njih realni a koji izmišljeni. (dobro, za varvare mi je sasvim jasno i sl ). i onda parodira, a meni je jasno da je parodija, ali ne znam kako je pisao neki od tih pesnika koje pominje i onda ga poredi sa Vajderom ili tako nekim imaginarnim poetom.
turbulentna politika Čilea nije bila preteran problem (iako ni o tome ne znam previše)

 

[krasuljak]

„Ljubavnici od trešnjevog drveta“, Tanja Bulatović

Zagolicala si me strašno... Moraću da potražim u biblioteci.
Ali, nešto drugo sam htela da kažem... Toliko sam puta čula termin" trešnjin cvet", da sam najpre pomislila da je u pitanju pesnčka sloboda, a zatim shvatih da se kaže: bagremovo, lipovo, orahovo... drvo, ali i ružino drvo. Sad više nisam načisto, a volela bih da znam, kako glasi pravilo? Hajde, srbisti, pomozite mi da utolim radoznalost...

 

[Monarh]

Последње, "Љубав и други демони" - Маркес.

Испрва ми је тешко одржавала пажњу, али како сам одмицао, било ми је све жалије што имам све мање страница на десној страни
Маркеса шаљу да напише извештај о рушењу манастира, где откопавајући старе гробове радници затичу остатке девојчице и њену очувану косу дугу 22м, а при томе чувајући успемену на приче и легенде своје баке о девојчици са косом дугом као вео коју су сматрали светицом. И то је све био подстицај за ову књнигу.
Девојчицу због нарушеног односа родитеља, одгајају је робови довежени из Африке. Учи њихов језик и обичаје. Уједа је пас заражен беснилом и последица свега је мишљење да је запосео демон.
(да не откривам даље).
Прича о страстима и последицама, о једној љубави и пре свега о изопаченостима и неспоразумима које рађа религија. (или тачније која је одличан изговор).

 

[krasuljak]

Pročitala sam Davidovu Kuću sećanja i zaborava.
Meni se sviđa... Kratko, jasno, čitljivo štivo o Jevrejima, njihovom stradanju i posledicama toga, o zlu u nama...

Evo šta kaže izdavač, nikad nisam umela da doziram koliko da otkrijem...

Spojler

Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.

Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Ogromni bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire?

Moja preporuka.

 

[Shade]

Per Ulov Enkvist, Poseta kraljevog lekara

Nosi prefiks istorijskog romana (ali nije to u pravom smislu), a bavi se "nečim trulim
u državi Danskoj". Glavni junak nije danski kralj, već njegov lekar.

Knjiga se teško ispušta iz ruku, stalno čitaoca drži u onom grozničavom "I?" stanju.

Enkvist sjajno plete priču, drži u iščekivanju, ubacuje nove priče u okvir postojeće...
Neki kritičar je ovaj manir nespretno nazvao "crnim rupama", misleći valjda na to da
se iz jedne priče bukvalno propada u drugu, a onda nas pripovedač iznenada ponovo
vrati u prethodnu.

Iako je potpuno različita od Palog anđela (tamo imamo potpunu introspekciju), Poseta
kraljevog lekara ima taj Enkvistov karakteristični manir i formu nalik drami. Stil mu je
sličan kao u Palom anđelu ali mnogo kompleksniji; podseća malo na Borhesa i Kiša
(dokument-fikcija-naracija) ali i na Džojsa jer ima dosta "tokova svesti". Roman, takođe,
obiluje i jetkim humorom.

Ono što mi se jako dopalo je obilje lirskih izleta koji su fantastično izbalansirani, stalno
hodaju po tankoj žici i taman kad pomislite da će da prevagnu na patetičnu stranu, on ih
veštom intervencijom vrati na pravo mesto.

Majstorski gradi likove; iako se radnja odvija u XVIII veku dileme i lomovi junaka svojstveni
su i današnjem vremenu. I likovi i atmosfera odišu hamletovštinom ali na jedan sasvim nov
način.

Malo sam proučila dansku istoriju u vreme vladavine kralja Kristijana VII jer je on jedna od
ključnih ličnosti, a i ostali likovi su istorijski, kao i događaji. Priča je jako je interesantna i
sa istorijskog aspekta.

U svakom slučaju, preporučujem knjigu, posebno ako volite istoriju ispričanu na neobičan
literarni način.

 

[Велебит]

Ја тренутно немам потребу ништа да читам, јер су ме, има пар месеци, посетили Кафка, Орвел и Замјатин. Рекли су ми да за читањем више немам потребе. Кафка ми рече, да уместо књига гледам конфернције за штампу, Орвел ми предложи Информер, а Замјатин, словенска душа, поучи ме да посетим предавање у Толстојевој 2, на Дедињу.

 

[Rudjer]

Pročitala sam Davidovu Kuću sećanja i zaborava.
Meni se sviđa... Kratko, jasno, čitljivo štivo o Jevrejima, njihovom stradanju i posledicama toga, o zlu u nama...

Evo šta kaže izdavač, nikad nisam umela da doziram koliko da otkrijem...

Spojler

Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.

Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Ogromni bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire?

Moja preporuka.

Trenutno čitam Korekcije Džonatana Frenzena i vrlo mi se sviđa, a potom ću pročitati Kuću sećanja i zaborava.

 

[krasuljak]

Korekcije su super. Hvala Quentinu na preporuci.

- - - - - - - - - -

Ја тренутно немам потребу ништа да читам, јер су ме, има пар месеци, посетили Кафка, Орвел и Замјатин. Рекли су ми да за читањем више немам потребе. Кафка ми рече, да уместо књига гледам конфернције за штампу, Орвел ми предложи Информер, а Замјатин, словенска душа, поучи ме да посетим предавање у Толстојевој 2, на Дедињу.

A baš sam mislila na tebe kad sam preporučila Moskvu 2042.

 

[Monarh]

Pročitao od Basare, "Mein Kampf". Nešto kao velika kolumna u nekom časopisu.
Naporan na trenutke sa optuživanjem Velikog Sotone (Čosića) koji je kriv za sve i svašta. Previše politike u svakom slučaju.
Ima knjiga i svojih svetlih trenutaka, mudrih uvida, duhovitosti.
U redu je dok se čita, ali mislim da ću zaboraviti da sam je pročitao za nekoliko nedelja...

 

[gost 248950]

počela Zlatnu beležnicu (Doris Lesing)... smara me u početku, a možda mi nije dan za čitanje... viđećemo

 

[Mrs.Bi]

Pročitao od Basare, "Mein Kampf". Nešto kao velika kolumna u nekom časopisu.
Naporan na trenutke sa optuživanjem Velikog Sotone (Čosića) koji je kriv za sve i svašta. Previše politike u svakom slučaju.
Ima knjiga i svojih svetlih trenutaka, mudrih uvida, duhovitosti.
U redu je dok se čita, ali mislim da ću zaboraviti da sam je pročitao za nekoliko nedelja...

Ja mislim da Basara vise nema sta da kaze. Sve više smara...

 

[krasuljak]

Ja mislim da Basara vise nema sta da kaze. Sve više smara...

U poslednje vreme kao da se obraća samo srpskom tržištu. Teško da bi bio interesantan nekom strancu... Bavi se unutrašnjom politikom. povremeno i uspe da me nasmeje, ali, ko što reće Monarh, brzo se zaboravlja.

 

[Велебит]

Ja mislim da Basara vise nema sta da kaze. Sve više smara...

Ja mislim da nikada nije ni imao.

Bolesni produkt, još bolesnijeg sistema. Ali, tako će biti sve dok vampir leži u kući cveća...

 

[Велебит]

Јел неко читао једну књигу која се зове нешто у фазону Кафка на неком камену, или слично. Данас пролазио поред књижаре и видео је али нисам имао времена да испитам случај...

 

[krasuljak]

Kafka na žalu. Nisam čitala, Murakamija ne obožavam...

 

[Велебит]

а, Мураками, нисам никад ништа читао од њега, али можда једног дана и прочитам ово само због Кафке, који ме је, пре неки дан посетио, али то сам већ рекао...

 

[krasuljak]

Ti si prolupao skroz...

 

[quentin]

Јел неко читао једну књигу која се зове нешто у фазону Кафка на неком камену, или слично. Данас пролазио поред књижаре и видео је али нисам имао времена да испитам случај...

Vjerovatno se radi o Murakamijevoj Kafka na obali mora. Nisam čitao, ali neko ti je već preporučio Murakamija, jer je Kafka u nekoj mjeri na njega uticao.

A što se tiče onoga o što si napisao Basari, nisi svjestan toga, ali vas dvojica imate isti problem: previše ste opterećeni politikom. Samo što on zarađuje neke pare pišući o tome, a ti samo gubiš živce nervirajući se zbog stvari na koje ne možeš da utičeš.
Inače, Basarina Fama o biciklistima je jedan od najboljih srpskih romana osamdesetih godina. Šta je kasnije s njegovim kreativnim potencijalima bilo, i šta sada s njima biva, to je druga priča.

 

[krasuljak]

Shade, ja ću se žrtvovati za kolektiv, kao što sam obećala... Počela sam Enkvistovu Knjigu o Blanš i Mariji...

 

[Велебит]

Vjerovatno se radi o Murakamijevoj Kafka na obali mora. Nisam čitao, ali neko ti je već preporučio Murakamija, jer je Kafka u nekoj mjeri na njega uticao.

A što se tiče onoga o što si napisao Basari, nisi svjestan toga, ali vas dvojica imate isti problem: previše ste opterećeni politikom. Samo što on zarađuje neke pare pišući o tome, a ti samo gubiš živce nervirajući se zbog stvari na koje ne možeš da utičeš.
Inače, Basarina Fama o biciklistima je jedan od najboljih srpskih romana osamdesetih godina. Šta je kasnije s njegovim kreativnim potencijalima bilo, i šta sada s njima biva, to je druga priča.

Kventine, veruj mi da ja uopšte nemam želju da se bavim politikom, ali ona se svakodnevno bavi mnome, na krajnje bezobziran, čak i vulgaran način. Bio bih najsrećniji kada bi živeo u zemlji u kojoj je najveći problem rasprava o vladinim merama o šišanju ovaca, ali eto, imam nesreću da živim ovde. Mi živimo u vremenu u kome se želja za dostojanstvom, proglašava za ludost, poznavanje istorije hendikepom, nacionalno stanovište šovinizmom, a poštenje glupošću. Moj mozak ne može da funkcioniše na tom novoformiranom sistemu vrednosti, koji je uvezen na krilima Milosrdnog anđela sa osiromašenim uranijumom i jebbi ga.

U ovoj zemlji je sve politika. Od čistačice u jkp, preko vremenske prognoze, pa sve do najvažnijih društvenih pitanja, sve je svedeno na dnevnopolitičku kategoriju i blato u kojem opstaju i odluke donose, najnesposobniji, najnepismeniji, najljigaviji. Oni svojim odlukama direktno utiču na (ne)kvalitet mog života, a ja jednostavno ne mogu da prećutim trijumf nerazuma, poltronstva, konvertitstva i konformizma.

Što se tiče Basare, priznajem, ja ga kao pisca iz tog ranijeg perioda ne poznajem. Ali kolumne koje sam čitao, kao i onaj istorijski falsifikat od knjige koji odiše morbidnom željom za samonegacijom, izazvao mi je ozbiljne stomačne probleme. Jedino na čemu mogu da mu zahvalim, jeste što sam tek dok sam čitao Basaru, istinski počeo da shvatam Sartrovu Mučninu.

Da sam, dok sam bio mlađi imao i gram mozga i trezvenog razmišljanja, otišao bih iz ovog mulja na minimum 18 sati leta, kao i mnogi moji zemljaci. Eno ih bre, ko bubreg u loju, ne bave se politikom, spavaju, rade, ćute, jedu.Ovako mi ostaje, da se još malo koprcam i bunim, jer to je jedini znak da postojim.

p.s. Otkud znaš da i ja poput Basare ne zaradjujem od politike? Možda baš mlatim neviđeni keš...