Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[lamar]

Čezil Bič - Ijan Makjuan, Paidea 120 str. 10/10
http://www.delfi.rs/knjige/2007_cezil_bic_knjiga_delfi_knjizare.html

Tema ne sasvim tipična. Seks.
Po mom sudu kada je ta tema u pitanju tu su reči nemoćne. Može se pisati o tome ali se lako sklizne u pornografiju, neukus... najčešće to bude degutantno.
Ali ne i ovde. Pisac je pronašao savršenu meru i priča zvuči malo je reći odlično.

Naravno da se kroz celu knjigu ne govori isključivo o seksu (da ne bude zabune ). Priča je o dvoje ljudi a u osnovi priče je ovaj najintimniji odnos.

 

[quentin]

Čezil Bič - Ijan Makjuan, Paidea 120 str. 10/10
http://www.delfi.rs/knjige/2007_cezil_bic_knjiga_delfi_knjizare.html

Tema ne sasvim tipična. Seks.
Po mom sudu kada je ta tema u pitanju tu su reči nemoćne. Može se pisati o tome ali se lako sklizne u pornografiju, neukus... najčešće to bude degutantno.
Ali ne i ovde. Pisac je pronašao savršenu meru i priča zvuči malo je reći odlično.

Naravno da se kroz celu knjigu ne govori isključivo o seksu (da ne bude zabune ). Priča je o dvoje ljudi a u osnovi priče je ovaj najintimniji odnos.

Hvala na ovome. Pitao sam se kakva je knjiga.

 

[Mensch-Maschine]

Knut Hamsun - ''Pan''

Njah. Pastoralica sa muškarcem koji bi valjda trebalo da predstavlja arhetipskog mužjaka Homo Sapiensa, ali se ponaša kao smušeni tinejdžer, kapricioznom tinejdžerkom koja se ponaša kao kapriciozna tinejdžerka i još nekolicinom tipiziranih likova.
Možda bi to i moglo da funkcioniše kao nekakva studija nagona, ali izveštačenost u radnji, dijalozima i opisima celu priču čini nekako čudno beskrvnom i neuverljivom.

 

[Rayela]

Knut Hamsun - ''Pan''

Njah. Pastoralica sa muškarcem koji bi valjda trebalo da predstavlja arhetipskog mužjaka Homo Sapiensa, ali se ponaša kao smušeni tinejdžer, kapricioznom tinejdžerkom koja se ponaša kao kapriciozna tinejdžerka i još nekolicinom tipiziranih likova.
Možda bi to i moglo da funkcioniše kao nekakva studija nagona, ali izveštačenost u radnji, dijalozima i opisima celu priču čini nekako čudno beskrvnom i neuverljivom.

Meni je to jako mila i draga knjiga. Beskrvna jeste ( ali su takvi ti ljudi sa Severa), a nikako ne i neuverljiva.
Tacno je da mu je stil nervozan ( neurotican?), glavni lik je ekscentrican, neprestano menja i to usred recenice sadasnje i proslo vreme,
ali to je njegov stil i namera da iritira citaoca. Dijalozi su neobicni, ocekujes Da, a lik kaze Ne

 

[Linejna]

Čezil Bič - Ijan Makjuan, Paidea 120 str. 10/10
http://www.delfi.rs/knjige/2007_cezil_bic_knjiga_delfi_knjizare.html

Tema ne sasvim tipična. Seks.
Po mom sudu kada je ta tema u pitanju tu su reči nemoćne. Može se pisati o tome ali se lako sklizne u pornografiju, neukus... najčešće to bude degutantno.
Ali ne i ovde. Pisac je pronašao savršenu meru i priča zvuči malo je reći odlično.

Naravno da se kroz celu knjigu ne govori isključivo o seksu (da ne bude zabune ). Priča je o dvoje ljudi a u osnovi priče je ovaj najintimniji odnos.

Ja citam Istrajnu ljubav od Ijana Makjuana i odusevljena sam romanom, tema je narocito intrigantna.
Ima nekih delova u romanu nad kojima se svaki iole koncentrisani citac mora zamisliti.

 

[Mrs.Bi]

Ja citam Istrajnu ljubav od Ijana Makjuana i odusevljena sam romanom, tema je narocito intrigantna.
Ima nekih delova u romanu nad kojima se svaki iole koncentrisani citac mora zamisliti.

Izgleda da se jedino meni nije naročito svidela! Baš mi nema ništa specijalno. Nije loša, ali nije mi ni naročito originalna, ni napeta...

 

[Transcendental]

Tema ne sasvim tipična. Seks.

 

[gost 81340]

Knut Hamsun - ''Pan''

Njah. Pastoralica sa muškarcem koji bi valjda trebalo da predstavlja arhetipskog mužjaka Homo Sapiensa, ali se ponaša kao smušeni tinejdžer, kapricioznom tinejdžerkom koja se ponaša kao kapriciozna tinejdžerka i još nekolicinom tipiziranih likova.
Možda bi to i moglo da funkcioniše kao nekakva studija nagona, ali izveštačenost u radnji, dijalozima i opisima celu priču čini nekako čudno beskrvnom i neuverljivom.

 

[Rayela]

Iz sve snage preporucujem Zrtvu ( Sol Belou).
Neobicna knjiga, americka, njujorshka, al opet nekako vise evropska, malo ruska, malo nemacka, malo francuska.
U nekim segmentima podseca na Dostojesvskog ( ali samo oko nekih psiholoskih zapetljavanja i (ne)raspetljavanja), malo i na Kafku,
ali najvise na Stranca ( Kami) pri cemu je mucnija od Stranca jer citalac ( citaj ja) zeli da glavni junak nekako zavrsi ( svejedno kako,
mozda i da se baci sa dvanaestog sprata, a mozda i da ubije onog koji ga nekako muci sve vreme), ali napetost, neizvesnost traje, traje, traje...
Naziv romana je Zrtva, a za vreme citanja covek i ne zna tacno na koga autor misli. Da li na jednog decaka koji umire , da li na samog glavnog junaka
ili ovoga koji tiho i nezno ubija i progoni glavnog junaka.

- - - - - - - - - -

U knjizi opet igra veliku ulogu ( kao i kod ostalih Njujorcana jevrejskog porekla) bas to Jevrejstvo.

 

[Vrela Cica]

Čezil Bič - Ijan Makjuan, Paidea 120 str. 10/10
http://www.delfi.rs/knjige/2007_cezil_bic_knjiga_delfi_knjizare.html

Tema ne sasvim tipična. Seks.
Po mom sudu kada je ta tema u pitanju tu su reči nemoćne. Može se pisati o tome ali se lako sklizne u pornografiju, neukus... najčešće to bude degutantno.
Ali ne i ovde. Pisac je pronašao savršenu meru i priča zvuči malo je reći odlično.

Naravno da se kroz celu knjigu ne govori isključivo o seksu (da ne bude zabune ). Priča je o dvoje ljudi a u osnovi priče je ovaj najintimniji odnos.

Procitala sam tu knjigu. Mogu da kazem da su mi njih dvoje jadni. Knjiga je jadna, jer opisuje dvoje ljudi, koji su seksualno nezreli, a stupaju u brak. Pored toga, problem je i sto su siromasni, pa idu u taj neki jeftin hotel. Ja sam nevina i mene ocekje prva bracna noc, doduse, ne u skorije vreme, posto cu raskinuti sa sadasnjim deckom, a ovaj fitnes trener, koji mi je svidja je kao ozenjen. I stalno mi gura burmu pod nos. Ja da hocu da mu rasturim brak, rasturila bih i to dok si rekao "keks", ali necu, jer sam moralna i postujem svetost braka. Ja bih porucila svima d a se opuste prve bracne noci. Meni je zao sto su na kraju njih dvoje postali stranci, posto ja volim knjige sa hepi endom, a ta knjiga nema hepi end, pa mislim da i nije nekog kvaliteta.

Ja trenutno citam, naravno, Bibliju. Svima bih je preporucila da je sto pre procitaju.

 

[Rayela]

Vratila se Cica

 

[Rudjer]

Iz sve snage preporucujem Zrtvu ( Sol Belou).
Neobicna knjiga, americka, njujorshka, al opet nekako vise evropska, malo ruska, malo nemacka, malo francuska.
U nekim segmentima podseca na Dostojesvskog ( ali samo oko nekih psiholoskih zapetljavanja i (ne)raspetljavanja), malo i na Kafku,
ali najvise na Stranca ( Kami) pri cemu je mucnija od Stranca jer citalac ( citaj ja) zeli da glavni junak nekako zavrsi ( svejedno kako,
mozda i da se baci sa dvanaestog sprata, a mozda i da ubije onog koji ga nekako muci sve vreme), ali napetost, neizvesnost traje, traje, traje...
Naziv romana je Zrtva, a za vreme citanja covek i ne zna tacno na koga autor misli. Da li na jednog decaka koji umire , da li na samog glavnog junaka
ili ovoga koji tiho i nezno ubija i progoni glavnog junaka.

- - - - - - - - - -

U knjizi opet igra veliku ulogu ( kao i kod ostalih Njujorcana jevrejskog porekla) bas to Jevrejstvo.

Čitao sam, sasvim ok knjiga.

 

[quentin]

Nil Gejmen: Okean na kraju puteljka

Nije mi namjera da ovaj kratki zapis opteretim sa previše teorijskih razmatranja, ali smatram da je u suočavanju sa fantastičnim sadržajima u književnosti potrebno da budemo svjesni razlike koja postoji između alegorije i eskapizma. Štaviše, uvijek sam smatrao da je mjera ozbiljnosti s kojom se može posmatrati takva literatura proporcionalna vezi koju je pisac uspostavio između nadrealng sadržaja i ovozemaljskih koncepata.
U slučaju romana Nila Gejmena Okean na kraju puteljka ta veza je tek paučinasto tanka nit koja bajkoviti sadržaj povezuje sa realnim temama, kao što su važnost mašte za čovjekov život, subjektivna priroda ljudskog pamćenja ili iskušenja odrastanja. Čitaocu kome promakne ova dimenzija, ili, bolje, čitaocu koji knjizi ne udahne ove dodatne vrijednosti, preostaje samo da se izgubi u raskoši Gejmenove mašte. Ako knjigu čitamo isključivo sa namjerom da na par sati zaboravimo na dug za struju ili šefa koji nas ne voli to je u redu, ali ko traga za posebnim estetskim iskustvom ili intelektualnim izazovom, potragu će morati nastaviti na drugom mjestu.
Pripovjedač Okeana na kraju puteljka je čovjek koji poslije dosta godina posjeti rodno selo u Saseksu i počne se prisjećati čudesnih događaja iz vremena kad mu je bilo sedam godina, kada je upoznao neobičnu porodicu sa tri žene i bio akterom okršaja bića (sila, duhova, entiteta, kako vam drago) koja, kako se čini, krstare između dimenzija postojanja, bez muke stvarajući i razarajući svjetove poput našeg i uređujući svoje odnose prema vlastitim drevnim zakonima. Stavljajući sve na kartu fantastične priče, Gejmen se nije mnogo trudio oko ostalih komponenti izraza: likovi nisu dovoljno razvijeni (čak i oni koji zapravo jesu prava ljudska bića), a jezik i stil su ravni i nezanimljivi.
Ovo je knjiga za ljude koji vole savremene bajke ili bajke za odrasle. Oni koji ove izraze smatraju oksimoronima, mogu je zaobići.

 

[*moonlight*]

Hamsunovu Glad sam čitala. I nisam ostala oduševljena. Štaviše, jedva sam izašla na kraj sa njom - da ne zaspim svaki put uz nju.
Pri tom, mnogo čitam, i ne mislim da temi nisam dorasla, no da se nismo poklopili Hamsun i ja.
I njegove gladi zajedno sa mojima. Pana nisam čitala, a ni Viktoriju, i, iskreno, mislim da se neću vraćati autoru.

 

[krasuljak]

Grešiš. Ipak pročitaj Pana.

 

[Rayela]

Grešiš. Ipak pročitaj Pana.

Ako joj se ne svidja Glad nece joj se svideti ni Pan.

Ja sam u Beogradu kupila Imenjak (Lahiri) , sinoc uzeh i da je citam, ali posle nekoliko stranica videh da sam je citala
i da imam knjigu. Istu takvu, Politikino izdanje ( Vek politike).

Nisam bas sigurna da cu jos nesto od nje citati, meni nikako ne leze te price o emigrantima. Imam i ja svoju

 

[wild_child]

Hamsunovu Glad sam čitala. I nisam ostala oduševljena. Štaviše, jedva sam izašla na kraj sa njom - da ne zaspim svaki put uz nju.
Pri tom, mnogo čitam, i ne mislim da temi nisam dorasla, no da se nismo poklopili Hamsun i ja.
I njegove gladi zajedno sa mojima. Pana nisam čitala, a ni Viktoriju, i, iskreno, mislim da se neću vraćati autoru.

Ako se odlucis da probas opet, daj sansu Misterijama Hamsunovim...

 

[Direkt]

Glad je super, Pan je smarač, tako sam ja osetio knjige

 

[gost 81340]

Posle Ruđina i Plemićkog gnezda od Turgenjeva, pali slučajno pod ruke Kozaci od Tolstoja... čitao Tihog Dona u srednjoj, pa rekoh da vidim kako ih Lav doživljava ođe, naslućujem neki sirovi idealizam pa samospoznaju.

 

[gost 81340]

Da, zaboravih, čitao nekada i tu Žrtvu - Belou, fino, paranoja ala Kafka.... mada on nije bio naklonjen toj knjizi, poput ostalih prema svojim ranim radovima....suviše je pokušavao da postigne savršeni stil ala Flober, i tek od Ogi Marča je uspostavio slobodni stil koji ga je oslobodio, definisao...

U Hercogu Belou kaže kako žene jednog trenutka piju krv, a drugo jedu zelenu salatu... kasnije kada ga pitaju za mišljenje o Singeru, Belou se ponovi i kaže da Singer iako vegetarijanac i dalje pije ljudsku krv...

 

[Велебитдрема]

Томба, одличан избор књига и писаца.

 

[gost 81340]

To mi ostali rusi od parade

 

[Rayela]

Posle Ruđina i Plemićkog gnezda od Turgenjeva, pali slučajno pod ruke Kozaci od Tolstoja... čitao Tihog Dona u srednjoj, pa rekoh da vidim kako ih Lav doživljava ođe, naslućujem neki sirovi idealizam pa samospoznaju.

Ma sto sam ga u srednjoj citala, ajde de( i tako se nisam vise nicega secala), nego sam se pre dve, tri godine ponovo uFatila u kostac sa tim,
stvarno genijalnom delom. Ima tako "perioda" kada uzivam citajuci Ruse.

 

[Rayela]

Ako se odlucis da probas opet, daj sansu Misterijama Hamsunovim...

Prva njegova knjiga koju sam citala bas su te Misterije i misljenja sam da bi svako ko uopste i zeli da ga cita
trebalo da tu knjigu uzme u "razmatranje". Meni se najvise dopala, nekako mi je Misterije = Hamsun.

 

[Direkt]

"Putokaz vremena", Martin Ejmis. Čuo sam za ovu knjigu prilikom čitanja Porterove studije "Uvod u teoriju proze", pominje je u kontekstu manipulisanja vremenom i naracijom. Ovde se radnja kreće unazad, ali neka vas ne zavara da pomislite kako je to isklišeizirano kao u mnogim filmovima gde se to dešava. Ovde je pripovedač neko ko se nalazi unutar glavnog junaka, i nezavisno od njega nam pripoveda o događajima koji se odvijaju unazad kao da je to potpuno normalno; npr, govori o tome kako mora da određenom snagom izbaci hranu iz želuca, pa da je potom nožem i viljuškom sređuje u tanjiru Ima zanimljivih momenata, no baš mi je teško nekad da se fokusiram na tok teksta jer nisam navikao na takvo kretanje radnje, ali je svakako zanimljivo i izazovno Posle pola sata čitanja u autobusu, izašao sam očekujući da se vreme kreće unazad