Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Велебитдрема]

valjda je advokat prodao svoj ferari, pa postao monah, bar su meni tako pričali. a to je već blisko našoj profesiji

Мишљења сам да Србији адвокати не требају, али ће јој, зато, монаси, и то они специјализовани за опело, требати и те како.

 

[Glint]

Kaj ste pisali, bre? Sta ste napisali bre? - Igor Mandic
Eseji, kritike iliti analize knjiga srpskih pisaca u drugoj polovini dvadesetog vijeka (1959-1998)

Impresivna knjiga zaista, sadrzajem prvenstveno, a i obimom, bogami;
svakako autentican pogled na srpsku knjizevnost, kulturu, intelektualnu produkciju
od strane covjeka koji se bavi knjizevnom kritikom dugi niz godina.

 

[krasuljak]

Usporavanje- Kundera
Kratak roman s najkrupnijim slovima koja sam do sada čitala... Završila sam ga danas u busu, sve krijući od ovih iza mene... Onoliko vulgarnih reči... Msm, nisam ja baš gadljiva, ali... pitam se da l' su bile neophodne. Možda, da bi izazvale senzacionalizam. Bolje da sam se zaustavila još na početku, čim sam otkrila suštinu: Da bi se zaista uživalo, ne treba žuriti. Potrebno je usporiti...
Nikad nisam ocenjivala brojčano, ali, što bi moja drugarca Lamar rekla, 5/10.

 

[Детуш]

Čitam Sioranove razgovore sa raznom bratijom. Očekivao sam mnogo, a dobio sam i preko očekivanja.

 

[gost 81340]

Ruđin - Ivan Turgenjev
A ono, kao za ideale ginu budale... samo Ivanu su one krajnje simpatične, iako delovale prirodom prazne, ima šta od njih da se nauči veli nam on, pa ko voli nek izvoli.

 

[gost 81340]

I da, zaboravih, pročitah ponovo Krug se zatvara od Knuta Hamsuna, u kome glavni lik, sasvim ravnodušan, nihilista, opisuje neki događaj u americi gde je počinio ubistvo i kao izgovor navodi sunčanicu u par navrata, da je bio ošamučen, pa šta god mu to značilo... knjiga je iz 1936. a Stranac od Kamija iz 1942. čisto da se zna ako ima ikakve veze.

 

[Детуш]

Pa šta ti je tu čudno. Svi su pisci prepisivači. Nema ničeg originalnog, epopejskog, doduše ima, ali retko, baš retko. Svi prepisuju jedni od drugih, doduše mahom nesvesno, kraduckaju od onoga što pročitaju pa umišljaju da je to njihov proizvod, a ono već neko napisao.
Najbolji su pisci oni koji ukradu, a jopet kradeno napišu na svoj način. I ondak čuješ kako govore o originalnosti, o novim tokovima, **** novo. Ništa od Gilgameša na ovamo nije originalno ni novo, sve samo blebetanje koje se razlikuje samo stilskim varijacijama.

 

[gost 81340]

Ništa čudno, čisto informativno za ostale

 

[Glint]

Listam (jos uvijek nisam pocela da je citam) The Radical Nude (Egon Schiele)

 

[Baby Yoda]

Trenutno čitam "Sto godina samoće" od Gabrijel Garsija Markeza. Pročitao sam otprilike polovinu knjige i čini se ok. Zamerka je jedino što su imena prilično slična pa je ponekad teško ispratiti o kome se rado zapravo.

 

[Велебитдрема]

Пре неког времена полео сам да читам Вратити се Русији, али сам запео јер слабо стојим са временом, али сад сам убацио и Верујем у Бога и српство од Дучића. Координисано читање ове 2 књиге, даје ми неке много добре идеје за излазак из политичке и екоомске окупације у којој смо се нашли.

 

[Детуш]

е пусти русофилу...

 

[Велебитдрема]

е пусти русофилу...

Не, књига није намењена Србима, да се као ми вратимо Русији, него Русима. Ми треба да се вратимо Србији, њеним изворним вредностима, породици, части, вери... Исто као што смо се ми изгубили и покварили у Југославији, где смо веровали нашим највећим мрзитељима, тако су се и Руси усрећили 1917. Оног момента кад су се одрекли Бога (схваћеног у ширем смислу, не само верски) изгубили су достојанство и идентитет. И, тако. Оно, јесте да овај Решетњиков као некадашњи Совјет и комуниста, а сад преобраћени цариста, на царизам гледа много некритички, али неке истине стоје, а има и доста занимљивих података.

 

[Детуш]

не знам.
нисам паметан.

да, али у овом одмеру ствари извлачи се закључак да је то могуће урадити без институција или грешим?

 

[Велебитдрема]

не знам.
нисам паметан.

да, али у овом одмеру ствари извлачи се закључак да је то могуће урадити без институција или грешим?

Појединци и режими треба да се повинују институцијама, а не да се институције прилагођавају владаоцима. У том случају иамо тоталитаризам и диктат.

 

[Детуш]

да али институције се граде одозго (потичу од власти), а не обратно - одоздо (из народа).

зато се и каже, какви владају, такав је и народ.

 

[Велебитдрема]

да али институције се граде одозго (потичу од власти), а не обратно - одоздо (из народа).

зато се и каже, какви владају, такав је и народ.

Институције потичу од народа, преко законодавне власти, јер је законодавна власт, највиши израз суверенитета једног народа. Остале врсте власти, извршна и судска, дужне су да се понашају у складу са законима којим се те исте институције граде.

То је тако у теорији, али у пркси то изгледа мало другачије, па имамо ситуацију да се чак и Уставни суд, потчини вољи неког појединца који је умислио да је бог. А, то је правни нонсенс и колапс разума. Тако не можемо далеко.

 

[Детуш]

Е виш, истина је да је законодавна власт (Народна скупштина у нас) извор свега. Бар би тако требало да буде.

Истина је да би Народна скупштина требала да буде по некој логици ствари надређена влади, тј. да влада одговара својим поступцима пред Народном скупштином, али је јасно да у пракси то није тако.

Зато сам и потегао причу о томе да они одозго одлучују, а не ми одоздо.
Ако погледаш скупштину, видећеш да се ту распреда и одлучује о тивијалностима, а не о "друштвеним" интересима.
И то није само код нас. Свуда у свету је Влада дошла испред Народног представништва, јер су се ствари мало више пореметиле у савременој политици. Па тако и питање парламентаризма, избора, итд., данас има потпуно друго конотацију него у прошлости. (мада и ово у прошлости је тривијално, јер је не стоји)

 

[Велебитдрема]

Е виш, истина је да је законодавна власт (Народна скупштина у нас) извор свега. Бар би тако требало да буде.

Истина је да би Народна скупштина требала да буде по некој логици ствари надређена влади, тј. да влада одговара својим поступцима пред Народном скупштином, али је јасно да у пракси то није тако.

Зато сам и потегао причу о томе да они одозго одлучују, а не ми одоздо.
Ако погледаш скупштину, видећеш да се ту распреда и одлучује о тивијалностима, а не о "друштвеним" интересима.
И то није само код нас. Свуда у свету је Влада дошла испред Народног представништва, јер су се ствари мало више пореметиле у савременој политици. Па тако и питање парламентаризма, избора, итд., данас има потпуно друго конотацију него у прошлости. (мада и ово у прошлости је тривијално, јер је не стоји)

Ето отишли смо мало у офф, што би се рекло, али мени је форум, форум, тако да нисам никад робовао да тражим адекватне подфоруме. Надам се да нам надлежни неће замерити.

Када објективно сагледаш представничка тела широм света, уочићеш једну подударност. Велика већина земаља, уз неке изузетке, представничка тела своди на формалност, која не одлучује ни о једном суштинском питању. Јесте да се то у модерном свету ради са много више стила него код нас, али модели су исти. Уместо глас народа, законодавна власт постала је глас крупног капитала. Изнећу један фрапантан податак. У нашој, али и у великом броју земаља не постоји нити један пропис који би банкама на пример, ограничио висину провизије.Дакле, теоретски је могуће, а ја не видим икакву одбрану од тога, да се сви магнати договоре да провизија за уплату буде 1000 дин. Пре једно годину дана ушао сам у отп банку да уплатим рачун за моб, а провизија је износила 180 дин. Ово сам сад навео баналност, а замисли само шта се све кроз сет финансијских закона дозвољава Банкама, осигуравајућим кућама и осталим репрезентима крупног капитала у неким много озбиљнијим областима. Такође, наша земља је са САД потписала споразум да САД имају право увида у сваки банкарски рачун грађанина Србије...

 

[Детуш]

Нека се брише.

Па јопет се враћамо на првобитну тезу о томе да народна представништва (једнодомна, дводомна, небитно) нису представници народа, тј. да институције долазе с главе, тј. с врха.

Народ нико ни не ебе, тако да освешћивање на нивоу друштва/маса/народа не може егзистирати јер је народ/маса/друштву некохерентна категорија, она се нит' пита, нит' може одлучивати, наравно осим фасада у виду народних представништва који се декларишу као застуници интереса оних који су их изабрали.

- - - - - - - - - -

Јер, наравно народ се није питао ни пре (што је знао), нит' после (што га лажу) буржоаске револуције.

 

[Детуш]

И да, не треба бити фаталисти, али се мора бити фаталист!

Зато ја те идеје народног освешћивања, боље/светлије будућности не гутам. Тј. довољно је сагледати историјски ток и видети колико се народ (већина) икада питала. Да се питала да ли би народи ратовиали, да ли би се клали, итд...народ баш зато што се не пита, не може одлучивати, он само извршава...порез/рат итд.

 

[Велебитдрема]

И да, не треба бити фаталисти, али се мора бити фаталист!

Зато ја те идеје народног освешћивања, боље/светлије будућности не гутам. Тј. довољно је сагледати историјски ток и видети колико се народ (већина) икада питала. Да се питала да ли би народи ратовиали, да ли би се клали, итд...народ баш зато што се не пита, не може одлучивати, он само извршава...порез/рат итд.

Још са студија запамтио сам једну реченицу, неког социолога.
Историја је гробље пропалих елита

Све речено у 5 речи.

 

[Василиј Зајцев]

Preporučujem knjigu Besnilo od Borislava Pekića, dinamična radnja, zanimljiva, prikazuje neke činjenice i probleme posle Drugog svetskog rat, radnja je smeštena u vreme vrhunca hladnog rata...Ajde da vam ne otkrivam puno, imate je za dž u pdf.

 

[Детуш]

Вилфредо Парето. Да, говорио је о кружењу елита, о томе како се након одређеног периода дегенеришу елите, тј. сама држава.

Додуше, постоји цака која је данас на снази. Постојеће елита не може пропасти уколико није апсолутно/коначно искључена за прилив талентованих и надарених из нижих слојева, тј. никако неће доћи до потпуне дегенерације, која би била по природи ствари неминовна у том циклусу.

На томе можемо базирати и савремени систем - капитализам, а и модерно глобално друштво чији смо сви део.
Елите су затворене, тј. тешко је до њих доћи. У било ком сегменту друштвене стварности (економија, политика, наука, уметност...) постоје елите. Пошто у њима влада минимум допуштеног прилива, на тај начин долази до стварања привида којекакве правде/слободе небитно је како то зовемо, углавном на основу успешности појединца и партикуларних успеха се брани општа неправда .
Тако ће рећи, а видиш оног Зуцеберга, или как се већ зваше, виш како је паметан, а јес љурац мој.

може се рећи да је историја била гробље елита, али да се тај тренд не понавља, барем не у светским политичким метрополама (САД, УК, КИНА, РУСИЈА); јер данас нема револуција у највећим државама, нити ће до њих долазити, тешко је замислити да се данашње друштво може мобилисати, поготово када су идеологије изумрле поодавно.

- - - - - - - - - -

Preporučujem knjigu Besnilo od Borislava Pekića, dinamična radnja, zanimljiva, prikazuje neke činjenice i probleme posle Drugog svetskog rat, radnja je smeštena u vreme vrhunca hladnog rata...Ajde da vam ne otkrivam puno, imate je za dž u pdf.

Читао си 600 страна у пдф-у.
свака част.

 

[Emihs]

Bata,Велебитдрема samo da dodam vezano za vašu konverzaciju kada kažete da je Skupština jedini vid predstavnika naroda u društvu,trenutno jedina zemlja na svijetu koja ima dominantan čisto parlamentarni sistem je Švajcarska.Sve ostale zemlje manje više imaju kombinaciju Predsjedničkog i Parlamentarnog sistema(Federalni i Unitarni).Svaka institucija koja se bira na izborima ima i određena ovlaštenja.Recimo u SAD-u je dominantan predsjednik koji se bira neposredno na izborima,on je ujedno i Predsjednik države i Predsjednik Vlade jer sam bira članove svog kabineta koji vode najbitnije sfere države.Kongres je dosta ograničen po pitanju nadležnosti.U Francuskoj je pola/pola,dakle podjela vlasti i nadležnosti.U Italiji je dvodomni Parlament gde jedan dom čine regije a drugi na nivou države.Dakle ima tu raznih karafeka,ideja je bila podjela državne vlasti i nadležnosti i međusobna kontola kako bi se eliminisala samovolja.Bojim se da smo negdje na polovini svoje evolucije i da bi postigli savršen sistem u smislu predstavnika građana, treba još da se desi nekoliko revolucija,poput Francuske revolucije kako bi sve sjelo na svoje mjesto.
A što se tiče teme,u zadnje vrijeme čitam samo stručne knjige vezano za posao,zadnju koju sam čitao je bila Prozac Nation / Elizabeth Wurtzel , onako za mozak na pašu...