Ja cu tu kazem za koji dan, a sada lepo citaj Bernharda.Lepo. Ja imam Knjigu opsena i Mesečevu palatu. Koju prvu da čitam? (Ovo vas verovatno pitam stoti put već...)
Ni "tanje" knjige, ni više para što dadoh za nju...
Pocni sa Njujorskom trilogijom. Plizz
Ja sam se onesvestila kada si ti onomad napisao da je Heldenplatz ( a knjiga nema ni sto strana) kostao ili kosta valjda i vise od 10 ojra.
Pa nije neka lova, ali opet i jeste za 50 stranica neke knjige.Šta je za tebe 10 ojra...
Koju god da uzmete od te dve, nećete se pokajati. 
Pocni sa Njujorskom trilogijom. Plizz
Nisi videla ovu:Pa nije neka lova, ali opet i jeste za 50 stranica neke knjige.
Medjutim bas je ta njegova knjizica remek delo tako da lova tu nema veze.
Meni je cudno da si se ti uFatila za nejgovu najdeblju knjigu, trebalo je da nas pitas sta prvo da citas.
Ja taj roman stalno preskacem jer ima mnogo strana
A kod Bernharda te stranice nisu isto kao kod Tolstoja ili Dikensa
Ako se izboris ( ali ne na silu) sa ovim romanom koji citas, skidam kapu.
Bernhard nije jednostavan za citanje, nije ni prijatan, kao sto je to recimo Pol Oster ili nas Saramago.
On nije ni tako omiljen , ja bih rekla da je cak i nepoznat jer je neshvatljiv ljudima van Srednje EUROPE
Taj njegov Auslöschung za mene je njegov najbolji roman ( mada ovaj tvoj o drvosecama nisam ni citala)
jer je bas u tom romanu sublimiran citav njegov opus, ali i njegov zivot.
On je stalno u strasnom konfliktu sa tom katolickom i nacistickom paradom koja postoji i dan danas i u Nemackoj, a narocito u Austriji.
Ljubavnik majke je nadbiskup, Ona ga je zvala " moj nuncij". Glavni junak je u Rimu , tamo dobija telegram da su roditelji i brat poginuli u saobracajnoj nesreci,
on to jako hladno prima, ali odlazi na pogreb i bas na tom pogrebu cerupa i raskrinkava i svoje sestre, roditelje, nadbiskupa, sve vazne likove iz tog
malog mesta koji su svi od reda prikriveni nacisti sa kojima on mora da se rukuje, da bude ljubazan a oni se nadaju da ce na pogrebu za vreme cele ceremonije
sijati nase nacionalsocijalisticko sunce, a ako nemamo srece padace nasa nacionalsocijalisticka kisa.
Sam naziv romana nemoguce je sa nemackog prevesti pa zato ovo " Brisanje" zvuci jako nevino i nevino, podseca na neku gumicu kojom brises slova ili brojeve,
a nije tako. Taj njegov naziv vise ima veze sa Holokaustom, izkorenjivanjem , lobotomijom, ispiranjem mozga ( kako bi se danas reklo)
,
Nego kad zavrsis knjigu iz mesta da pocnes Pol Ostera i njegov roman Nevidljiv, ja sam zaspala tek u tri ujutru, nisam mogla da ga ispustim iz ruke.
Kao kruna svega jedna likinja iz romana odlazi na neko nemoguce ostrvo u posetu nekome , a posto su joj knjige i opsesija i profesija, u kuferu nosi Bernharda
Oster je mnogo prijatniji i jasniji, uzbudljiviji, tesko je za nekoga ko nije Nemac ili Austrijanac da razume ovu Bernhardovu strasnu satiru.
Edit: nija ga, nego nju ,knjigu nisam mogla da ispustim, da se ne pomisli da nesto drugo drzim u ruci u tri ujutru.
Kapiram hajp, prvo zato što je knjiga izlazila u javnost na sajtu, besplatno, deo po deo, pa su ljudi mogli da komentarišu, ispravljaju faktografske greške, sugerišu... i sve to još 2002., kada ceo trend online-ovog i interaktivnog-onog još nije bio uobičajen. Open source koncept je nastavljen, pa uz podršku Gluhovskog i dalje mnogi autori, pod franšizom Metro-a, izdaju romane i priče čija se radnja dešava u istom univerzumu. Što je sve moguće jer je hipotetički svet koji je Gluhovski stvorio toliko bogat i detaljan, a istovremeno se nalazi na razmeđi više žanrova, pa tako omogućava razradu u više pravaca.
Ja sam čitala Njujoršku trilogiju pre 15-ak godina, a sad mi se čini da bi trebalo ponovo....Pocni sa Njujorskom trilogijom. Plizz
Ja dos kora nisam ni znala da Pol Oster i postojiJa sam čitala Njujoršku trilogiju pre 15-ak godina, a sad mi se čini da bi trebalo ponovo....
Jel na Goodreadsu ili tako negde ima neki sistem čitanja, tako da čitaš knjigu koja je pomenuta u prethodnoj koju si čitao....
Ja trenutno čitam Ukus koštica jabuke, Katarine Hagene, za Rayelu: Der Geschmack von Apfelkernen
a pročitala sam Kupe za dame, Anite Nair,(sve ženske knjige).... dopala mi se. Sudbine indijskih žena, ali i žena uopšte.
Imaš kod mene čoče...I Luču Mikrokozma čak
