Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Daklem, Luis Sinkler - Bebit
( kopiraću sa GR da ne pišem sad i drugu verziju )
Džordž F. Bebit , stanovnik Zenita I imućni trgovac nekretninama je po pe-esu visoko moralni građanin, tipični konformista i valjani republikanac. On prezire klasičnu muziku I sluša isključivo dobri stari američki jazz. Klanja se novcu, progresu i praktičnom. Oličenje američkog optimizma!
Trebalo bi da je zadovoljan pa opet…
Bebit je savršen primer čoveka koji je zadovoljan svojim životom iz puke nemogućnosti da se otme zakonima konformizma koji mu nalažu da bude zadovoljan. Čovek koji je lišen sposobnosti da se otrgne I misli svojom glavom. Sve dok mu jedan neočekivani događaj ne poremeti moralni kompas.
Simpatična satira na račun malograđanštine novopečenih imućnih pripadnika srednjeg sloja ali I američkog društva uopšte s kraja 20ih I 30ih godina prošlog veka.
Metodični Sinkler kao I uvek ide u , rekli bi nepotrebne detalje pa tako čitamo pet pasusa o procesu startovanja automobila I odsjaju felni na avgustovskom suncu ali u ovom slučaju to zapravo funkcioniše. Bebitov život jeste u svojoj suštini ono materijalno te priča o materijalnom I jeste priča o Bebitu .
Prijatno me iznenadila trivija o tome kako je Sinkler poduzeo zaista detaljnu analizu ove tematike( štaviše, vremenski okvir radnje odgovara I realnom periodu kada je knjiga pisana), putujući po Americi ( prvenstveno po industrijskim gradićima kakav je I Zenit ), prikupljajući informacije, posmatrajući život klase o kojoj piše, analizirajući njihov dijalekat, stil života, kuće u kojima žive, strukturu porodice.
Pogledajmo samo tu ljupku stalkersku facu . Da, to je to.
Moglo bi se možda prigovoriti da su likovi na momente odviše karikaturalni , da su nedovoljno živi I slikoviti ( pogotovo ženski likovi ) što ne dozvoljava čoveku da ih zaista doživi kao prave, višedimenzionalne ličnosti već stalno imate pred sobom podsetnik da su to ipak samo likovi - no to je opet zaista u jednoj neznatnoj meri.
Druga zamerka bi bila sporost razvijanja radnje kao I gomila detalja ali to je Sinklerov stil , kome se svidi svidi, kome ne ne.
Preporuka svakako ( možda će vam, kao i meni biti ponešto dosadna na početku - ali utisak se popravlja vremenom)
Babit je njegovo najbolje delo ( I Nobela j dobio bas za tu knjigu), ja sam ga sa uzivanjem citala , pa cak i dva puta.
Meni su bas tih sedam prvh poglavlja bila najzanimljivija, a vermenski obuhvataju samo jedan dan, odnosno vreme od ujutru ( od ustajanja do odlazenja na spavanje)
do uvece. U sedmom poglavlju Babit se izlezava jos uvek u krevetu dok Horace Updike fllertuje u gostionici sa nekom prostitutkom, dva coveka u laboratoriji tridesetisedam sati
neprestano pokusavaju da stvore sinteticki kaucuk, veteran republikanske vojske umire, advokat divani sa histologom, a jedan mlad covek bez posla ubija i sebe i zenu
odvrcuci gas u kuhinji.
Savrsena satira americke maogradjanstine i bigoterije Main street me nije oborila s nogu. Mozda bi grebalo da je citam opet.
Svoj svecani govor prilikom dodele Nobela posvetio je Tomasu Volfu i njegovom Pogledaj dom svoj, andjele .
)
I šta da očekujem od đaka, kad sam nad rođenim detetom nemoćna.
