Književnost Šta trenutno čitate - utisci i preporuke II

[Baudrillard]

Meni nikako nije lego
Nego osim Starac i more nista mi od njega nikada i nije leglo
tako da je vise do mene

Isto i meni, jedino donekle su mi dobre njegove priče, ali romani su mi gotovo nečitljivi.

 

[quentin]

Meni nikako nije lego
Nego osim Starac i more nista mi od njega nikada i nije leglo
tako da je vise do mene

Meni Starac i more i nije bio nešto. Bolje mi je bilo Sunce se ponovo rađa. Mislim i Zbogom oružje da mi je bilo OK, koliko se sjećam, ali davno sam čitao.
Svidjele su mi se i Proljetne bujice, mada je to parodija mog starog favorita Šervuda Andersona.

 

[Rayela]

Meni Starac i more i nije bio nešto. Bolje mi je bilo Sunce se ponovo rađa. Mislim i Zbogom oružje da mi je bilo OK, koliko se sjećam, ali davno sam čitao.
Svidjele su mi se i Proljetne bujice, mada je to parodija mog starog favorita Šervuda Andersona.

 

[Rayela]

Meni Starac i more i nije bio nešto. Bolje mi je bilo Sunce se ponovo rađa. Mislim i Zbogom oružje da mi je bilo OK, koliko se sjećam, ali davno sam čitao.
Svidjele su mi se i Proljetne bujice, mada je to parodija mog starog favorita Šervuda Andersona.

Ja sam to imala kao obaveznu lektiru, a sve sto sam morala radila
sam sa ljubavlju

 

[Truman]

Meni nikako nije lego
Nego osim Starac i more nista mi od njega nikada i nije leglo
tako da je vise do mene

Lepo je što priznaješ da je do tebe a ne do mog omiljenog pisca!

 

[Truman]

Salamba, Gistav Flober
Ovo je istorijski roman koji se dešava za vreme pada Kartagine i zaista mi je teško da pohvatam istorijske konce. Ko tu koga napada, koje pleme i koja imena su na čijoj strani, ništa mi nije jasno. S druge strane okosnica priče je krađa jedne relikvije i žena po imenu Salamba koja će u drugom delu romana dobiti ulogu da je vraća. To mi već drži pažnju. Stil Flobera je "gust", teže ga je čitati nego pisce 20. veka.

 

[Baudrillard]

Salamba, Gistav Flober
Ovo je istorijski roman koji se dešava za vreme pada Kartagine i zaista mi je teško da pohvatam istorijske konce. Ko tu koga napada, koje pleme i koja imena su na čijoj strani, ništa mi nije jasno. S druge strane okosnica priče je krađa jedne relikvije i žena po imenu Salamba koja će u drugom delu romana dobiti ulogu da je vraća. To mi već drži pažnju. Stil Flobera je "gust", teže ga je čitati nego pisce 20. veka.

To mu je skoro nečitljivo delo, sve ostalo što sam čitao od njega mi je bilo dobro, nešto i odlično. Ali ovaj roman nisam čak ni pročitao do kraja.

 

[Truman]

To mu je skoro nečitljivo delo, sve ostalo što sam čitao od njega mi je bilo dobro, nešto i odlično. Ali ovaj roman nisam čak ni pročitao do kraja.

Ja ću ga pročitati. Ali činjenica je da mi je teško da pratim ko tu koga i gde

 

[quentin]

Pročitao sam Forenziku Itake, zbirku priča Vuleta Žurića. Radi se o piščevom izboru iz šest zbirki, uz neke priče koje su izašle u časopisima i nekoliko do sada neobjavljenih. Ranije sam čitao nekoliko Žurićevih romana, ali ova zbirka mi je prvi kontakt s njim kao piscem kratke forme, mada mu, ruku na srce, ni romani nisu posebno obimni.
Prije svega, za pohvalu je odsustvo sujete kod pisca koje nam je omogućilo da kroz neke rane i relativno nevješto napisane priče steknemo uvid u njegove književne početke, ali i razvoj i nesumnjiv stilski i poetički napredak. U percepciji književnosti dosta toga je stvar ličnog ukusa, pa su meni najbolje priče iz zbirke Valceri i snošaji, objavljene iste godine (2001.) kada i meni drag Žurićev debitantski roman Blagi dani zatim prođu. Čini mi se da je u tim pričama pokazao ozbiljnu zanatsku vještinu i zrelost, ali je zadržao mladalačko zanimanje za univerzalne egzistencijalističke teme. Kada se deset godina kasnije vrati kratkim pričama, interesovanja će mu biti mu konkretizovana i lokalizovana prema nacionalnoj književnoj i opštoj istoriji. Meni je to bilo manje interesantno, iako se pričama ne može osporiti književna vrijednost. Imitaciju, kao legitiman književni postupak, Žurić je usavršio. U priči Orlovi ponovo lete ćopićevski jezik povremeno pada u klišeiziranu formu iz scenarija za neku seriju Siniše Pavića, ali i to je urađeno s namjerom!
Na kraju ću pomenuti i genijalan naslov zbirke (i jedne od novih priča). Kod Žurića naslov je često pola priče, a na ovako dobar naslov ne znam kada sam naišao kod knjiga naših pisaca.

 

[topmodelsica]

Kofer iz Berlina - Jelena Bačić Alimpić
Jak utisak ostavljaju opisi gladovanja i stradanja tokom opsade Lenjingrada u drugom svetskom ratu. Priča je o zabranjenoj ljubavi Ruskinje i Nemca. A prepliće se sa pričom iz 1992. gde Vera Miler, uspešna advokatica, pokušava da udje u trag svojih bioloških roditelja.

 

[Droid]

Lajoš Zilahi - Ararat

 

[Truman]

Zemlji i nebu, Džon Štajnbek

Ovo je moj prvi susret sa Štajnbekom i kupio me je već nakon nekoliko stranica. Prirodno i toplo pripovedanje o jednoj američkoj porodici s početka dvadesetog veka s fokusom na jednog od četvorice braće i njegov san da ima svoje imanje u Kaliforniji. Ali kako to obično biva stvari ne idu onako kako želimo...

 

[Gloryfight92]

M.Strukul - Mediči : U ime porodice

Započeh : Filip Ker - Kristalno Leto

 

[Ipposthenis]

Robert Gerwarth - Hitler's Hangman: The Life of Heydrich (2011)

Samo su dve knjige R.Gervarta, jednog od trenutno vodećih autoriteta na temu istorije (Nemačke) nakon Prvog svetskog rata, (uzdizanja) nacista itd., dostupne kod nas. Ova, na žalost, nije jedna od njih. Gervart pripada generaciji istoričara koja se dosta oštro, medotološki strogo i ideološki oslobođeno bavi datim temama tako da je pravo zadovoljstvo čitati i učiti iz njihovog rada. Takva je i na više nivoa fascinantna biografija jednog od najozloglašenijih nacista, generala SS, psiho-fizičkog totema te ideologije, možda i više (svakako potentnije) i od Hitlera i Himlera - Rajnharda Hajdriha. Sve što treba znati o autorovom izvrsnom pristupu oslobođenom od ''senzacionalizma'' izdvajam u isečku, a ko god može/želi da čita (ili sluša) u digitalnoj formi, na engleskom, do nekog našeg prevoda - moja topla preporuka.

 

[Rayela]

Zemlji i nebu, Džon Štajnbek

Ovo je moj prvi susret sa Štajnbekom i kupio me je već nakon nekoliko stranica. Prirodno i toplo pripovedanje o jednoj američkoj porodici s početka dvadesetog veka s fokusom na jednog od četvorice braće i njegov san da ima svoje imanje u Kaliforniji. Ali kako to obično biva stvari ne idu onako kako želimo...

Batalices ti Hemingveja, vidim ja
Stajnbek je za obozavanje

 

[danasc80]

Pročitao sam Forenziku Itake, zbirku priča Vuleta Žurića. Radi se o piščevom izboru iz šest zbirki, uz neke priče koje su izašle u časopisima i nekoliko do sada neobjavljenih. Ranije sam čitao nekoliko Žurićevih romana, ali ova zbirka mi je prvi kontakt s njim kao piscem kratke forme, mada mu, ruku na srce, ni romani nisu posebno obimni.
Prije svega, za pohvalu je odsustvo sujete kod pisca koje nam je omogućilo da kroz neke rane i relativno nevješto napisane priče steknemo uvid u njegove književne početke, ali i razvoj i nesumnjiv stilski i poetički napredak. U percepciji književnosti dosta toga je stvar ličnog ukusa, pa su meni najbolje priče iz zbirke Valceri i snošaji, objavljene iste godine (2001.) kada i meni drag Žurićev debitantski roman Blagi dani zatim prođu. Čini mi se da je u tim pričama pokazao ozbiljnu zanatsku vještinu i zrelost, ali je zadržao mladalačko zanimanje za univerzalne egzistencijalističke teme. Kada se deset godina kasnije vrati kratkim pričama, interesovanja će mu biti mu konkretizovana i lokalizovana prema nacionalnoj književnoj i opštoj istoriji. Meni je to bilo manje interesantno, iako se pričama ne može osporiti književna vrijednost. Imitaciju, kao legitiman književni postupak, Žurić je usavršio. U priči Orlovi ponovo lete ćopićevski jezik povremeno pada u klišeiziranu formu iz scenarija za neku seriju Siniše Pavića, ali i to je urađeno s namjerom!
Na kraju ću pomenuti i genijalan naslov zbirke (i jedne od novih priča). Kod Žurića naslov je često pola priče, a na ovako dobar naslov ne znam kada sam naišao kod knjiga naših pisaca.

Meni je veoma prijala Žurićeva "Republika Ćopić". Imala sam utisak da je stvarno oživeo Ćopića, mogla sam gotovo da ga "čujem" iz rečenica, intonaciju koju recimo pamtim iz nekih radijskih snimaka kada čita svoje pesme ili odlomke iz priča. I ćopićevski humor koji pamtim iz recimo moje omiljene Ćopićeve knjige iz detinjstva "Klava u klancu, noge na vrancu". I danas znam čitave odlomke napamet.
Posle sam čitala Žurićev "Pomor i strah" i bila razočarana. Vidi se da je pametan čovek, svašta ga interesuje, čak je lepo i zanimljivo istraživanje građe za knjigu sproveo, ali mi opet ispalo sve to dosadno i neubedljivo.

 

[Truman]

Batalices ti Hemingveja, vidim ja
Stajnbek je za obozavanje

Nikad! Što ne znači da nema prostora za druge velikane.

 

[quentin]

Pročitao sam Prozirne stvari, kratki roman iz kasne faze Vladimira Nabokova.
Uvijek se pitam da li bi Nabokovljev jezički ludizam bio isti i da mu je engleski bio maternji jezik. Pretpostaljam da ne bi.
Roman je stilski uglađen, pun jezičkih suptilnosti, dijaboličnih, neprevedivih igara riječima i mračnog humora. Takva dekadentna forma odgovara likovima među kojima niko nije sasvim normalan, sasvim neoštećen, i priči koja se svodi na život glavnog junaka, Amerikanca, kroz četiri njegove posjete (od smrti do smrti) nekom selu u Švajcarskoj.
Koga zanima Nabokov, a ne čitaju mu se dugi romani, može dosta toga u ovoj knjizi naći, čak i piščev ironičan autoportret.

 

[Borko Smorko]

Prvo lice jednine, zbirka prica, H.Murakami
Totalno razocarenje. Ostao mi je i dalje No1 pisac ali je usao u fazu koju ja zovem ``crni kvadrat na beloj pozadini``...Pokusacu da prepricam recenziju.
``..Mnogi se na kraju price pitaju sta je uopste pisac hteo da kaze njome i u tome i jeste poenta. Jer moci reci sve je moguce je samo ako se ne kaze nista ...`` i tako neke doskocice. Steta.

 

[Наутилус]

Prvo lice jednine, zbirka prica, H.Murakami
Totalno razocarenje. Ostao mi je i dalje No1 pisac ali je usao u fazu koju ja zovem ``crni kvadrat na beloj pozadini``...Pokusacu da prepricam recenziju.
``..Mnogi se na kraju price pitaju sta je uopste pisac hteo da kaze njome i u tome i jeste poenta. Jer moci reci sve je moguce je samo ako se ne kaze nista ...`` i tako neke doskocice. Steta.

Могао си наслов да напишеш косим словима (или другачије), једва сватих да је то наслов.

 

[Borko Smorko]

Могао си наслов да напишеш косим словима (или другачије), једва сватих да је то наслов.

Да јбт...Тек сад видим. Извињавам се свима...

 

[Rayela]

Да јбт...Тек сад видим. Извињавам се свима...

Ovo je jedini deo foruma gde se ne psuje
Nego, koje su se tebi knjige od Murakamija mnogo dopale?

 

[Borko Smorko]

Ovo je jedini deo foruma gde se ne psuje
Nego, koje su se tebi knjige od Murakamija mnogo dopale?

Hah...OK....
Procitao sam dobar deo njegovog opusa. Norveska suma na prvom mestu..Posle Juzno od granice zapadno od sunca, Iraj,igraj,igraj, Sputnjik ljubav, Noc iznad grada...Ubistvo Komtura me dosta podseca na N. sumu a nije kopija..!Q84 sam odbacio odmah. Recenice nisu njegove, kapiram da je nesto eksperimentisao sa samim sobom. Ali od tih ,,proverenih`` izdanja nisam recio Kafku na obali mora procitao, mada mi stoji na polici i ceka priliku.

 

[Rayela]

Hah...OK....
Procitao sam dobar deo njegovog opusa. Norveska suma na prvom mestu..Posle Juzno od granice zapadno od sunca, Iraj,igraj,igraj, Sputnjik ljubav, Noc iznad grada...Ubistvo Komtura me dosta podseca na N Sumu a nije kopija..!Q84 sam odbacio odmah. Recenice nisu njegove, kapiram da je nesto eksperimentisao sa samim sobom. Ali od tih ,,proverenih`` izdanja nisam recio Kafku na obali mora procitao, mada mi stoji na polici i ceka priliku.

Ja sam procitala ove boldovane, dopale su mi se, ali sam tu sa njim i zavrsila. On pise nekako na silu, zeli da bude dopadljiv
Zapadnom svetu, nikako nije autentican.

 

[Borko Smorko]

Ja sam procitala ove boldovane, dopale su mi se, ali sam tu sa njim i zavrsila. On pise nekako na silu, zeli da bude dopadljiv
Zapadnom svetu, nikako nije autentican.

Ne znam. Mene gadja bas tamo gde treba. No...ukusi...