Šta određuje čovekovu sudbinu?

[oziman]

Svako je slobodan kada slobodno dela ali kada to svoje delovanje analizira onda dinamicko pretvara u staticko, trajanje pretvara u niz trenutaka, kretanje pretvara u nepokretne polozaje, predjeni put (liniju) uzima kao kretanje, realnost zamenjuje simbolom.
Kretanje nije sastavljeno iz nepokretnih polozaja vec je kretanje nedeljivo a nedeljivo je izvan kauzaliteta.
Svako je neposredno svestan inteligibilne slobode ali kada istu pokusa analizirati prinudjen je da je zameni nuznoscu koja ce u analizi determinizmu dati za pravo.

Ili konkretan odgovor na pitanje postavljaca teme:
Covekovu sudbinu odredjuje metafizicka volja izvan "principio individuationis".

 

[Iron Lord]

"Karakter je svakom čoveku sudbina",rekao je Heraklit ...

Ma kakav karakter, sudbinu ti odredjuje šef državne bezbednosti.
Sine, o kom veku ti pričaš?

 

[Mystic+]

Ma kakav karakter, sudbinu ti odredjuje šef državne bezbednosti.
Sine, o kom veku ti pričaš?

Video sam vec negde ovog deda mraza, a ima karakter i zna da nam donese sudbinu, celoj naciji...

 

[he_who_brings_order]

Kako bih predstavio moje mišljenje o tome šta određuje čovekovu sudbinu, ispričaću vam jednu priču. Zen priču...

U RUKAMA SUDBINE

Veliki japanski ratnik Nobunaga odluči da napadne neprijatelja iako je imao deset puta manje ljudi od protivnika. On je znao da će pobediti, ali su njegovi vojnici bili sumnjičavi.

Usput se zaustavi kod svetilišta Šinto i reče svojim ljudima: "Pošto posetim svetilište, baciću novčić. Ako padne kruna, pobedićemo; ako padne pismo, izgubićemo. Sudbina nas drži u svojoj ruci."

Nobunaga uðe u svetilište i pomolli se u tišini. Zatim izaðe i baci novčić. Padne kruna. Vojnici tako žuðahu za borbom, da bitku lako dobiše.

"Niko ne može izmeniti ruku sudbine", reče mu njegov pratilac posle boja.

"Zaista ne može", reče Nobunaga, pokazujući novčić koji je bio dvostruk, sa krunama na obe strane.

 

[Vitor89]

Kako bih predstavio moje mišljenje o tome šta određuje čovekovu sudbinu, ispričaću vam jednu priču. Zen priču...

U RUKAMA SUDBINE

Veliki japanski ratnik Nobunaga odluči da napadne neprijatelja iako je imao deset puta manje ljudi od protivnika. On je znao da će pobediti, ali su njegovi vojnici bili sumnjičavi.

Usput se zaustavi kod svetilišta Šinto i reče svojim ljudima: "Pošto posetim svetilište, baciću novčić. Ako padne kruna, pobedićemo; ako padne pismo, izgubićemo. Sudbina nas drži u svojoj ruci."

Nobunaga uðe u svetilište i pomolli se u tišini. Zatim izaðe i baci novčić. Padne kruna. Vojnici tako žuðahu za borbom, da bitku lako dobiše.

"Niko ne može izmeniti ruku sudbine", reče mu njegov pratilac posle boja.

"Zaista ne može", reče Nobunaga, pokazujući novčić koji je bio dvostruk, sa krunama na obe strane.

Не видим да је судбински предодређено да победе. На то је, чини ми се, утицало више охрабрење које су војници добили . Да су остали сумњичави као и пре бацања новчића, врло вероватно би изгубили... Ја бар тако мислим. Са друге стране, Нобунага је познавао психу људи па је урадио то што је урадио. Ту нешто и нема судбине...

Једино ако сада кажемо да је било "од судбине" то што је Нобунага бацио двоструки новчић, па је самим тим била судбина да победе...

 

[<Maja>]

Ma kakav karakter, sudbinu ti odredjuje šef državne bezbednosti.
Sine, o kom veku ti pričaš?

Ne slazem se sa tobom.Ok,svako ima svoje misljenje