Šta je psihološka 'normalnost'?

[neoplanta again]

@ИПХ ЗИЛОТ+
A zašto je kod nas često da se kaže "đavo ga nagovorio", "nemoj da te đavo prevari" itd
(Nastavak sa one teme)

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

@ИПХ ЗИЛОТ+
A zašto je kod nas često da se kaže "đavo ga nagovorio", "nemoj da te đavo prevari" itd
(Nastavak sa one teme)

Зато што јесте тако...

Ђаво те наговара на неверу, блуд, лагање и сл...

Наговор је због жеље да се све проба, чак и оно што знаш да ће скупо да те кошта

 

[maybell]

to je otprilike neki mediokritet, koji ima pozeljne drustvene stavove i ponasanje u odnosu sa onim sto je aktuelno! kad treba da se smeje, on se smeje isl.

 

[gost 443389]

Nekako mi je uglavnom prilično razumno to što Zilot piše, mada oko ovog ne znam šta da mislim. Znači sva malodušnost, nervoza, bes, bolest, sve negativno u čoveku je uticaj đavola, a psihički bolesni ljudi su onda đavoimani, ako sam ispravno shvatio taj pogled? Ne znam. Ja sam do sad mislio da je taj tamni deo isto naš, da smo to mi, što Jung kaže, senka, koju valjda nekako treba 'integrisati'. I kad oduzmeš tu senku, šta ostaje, ko si ti? Tu se vraćamo na početno pitanje, kakav čovek treba da bude, 'za koji život treba da se rodi'...

 

[Metronomy]

Možda je malo kliše tema, ali razmišljam da, neko, da kažem, prelivanje duha, sjaj lucidnosti, tako neke osobine, po sumnjivim psihološkim aršinima, vrlo lako mogu da se okvalifikuju kao nešto loše, narcizam, vrsta ludila, ili tako nešto negativno. Ne znam, meni lično se ne dopada mnogo toga u toj priči, ali ono, deluje mi da se teži osrednjosti u čemu god, i psihologija to zove normalnost. Šta je psihološka 'normalnost', osim činjenice da se nikad nisi obratio psihologu, ili psihijatru?

Mislis na normalne psihologe i psihijatre? Ne bih bas rekao da je normalnost na njima...

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Nekako mi je uglavnom prilično razumno to što Zilot piše, mada oko ovog ne znam šta da mislim. Znači sva malodušnost, nervoza, bes, bolest, sve negativno u čoveku je uticaj đavola, a psihički bolesni ljudi su onda đavoimani, ako sam ispravno shvatio taj pogled? Ne znam. Ja sam do sad mislio da je taj tamni deo isto naš, da smo to mi, što Jung kaže, senka, koju valjda nekako treba 'integrisati'. I kad oduzmeš tu senku, šta ostaje, ko si ti? Tu se vraćamo na početno pitanje, kakav čovek treba da bude, 'za koji život treba da se rodi'...

Тек кад схватиш да страсти и зле помисли нису твоје (већ демонски нанос, лукаво самопроглашен за ''тебе''), нити ''твоја'' сенка, почињеш са дистанцом и умном одвојеноћу да их гледаш... Имају чак и знаци по којима распознајеш њихово дејство, али то је баш широка тема

На исповести кад их разоткријеш, буквално ишчезавају, јер и нису део тебе, него накачени на тебе кроз лошу навику или спољно умовање о себи као чичак...

Буквално се 95% психичких болести лечи исповешћу, али ти треба искусан лекар и прави поп који ће те навести на проверу савести и преиспитивање себе до краја, православном парадигмом унутрашњег света...

Циљ ти је обожење (бестрашће), тј. стрпљиво чишћење од подметнутог зла, уз практиковање доброте, којом добијаш силу спознаје себе и свега умног и физичког као Божијег дара...

После одатле креће катарза, захвалност за све и још што шта...

 

[gost 443389]

Ovi bi valjalo da se istera do kraja, i na čistac: da li je to 'senka', naša tamna strana, koju valjda nekako treba 'raščiniti', ili je to đavo, koji nam šapuće u srca.

 

[Zelena milja]

Pod time se(valjda) podrazumeva da je čovek racionalan, da čvrsto stoji na nogama, objektivan je(ukoliko to uopšte postoji), umereno emotivan, umereno hladnokrvan...
Ponaša se društveno prihvatljivo i ne nanosi štetu sebi ni drugima.

 

[Džudi S]

Pa da, ali to je nekad bilo uvažavano, a danas se saseca. Zombiraju te lekovima, i idi kući. Ali uzalud pričam, lajem na zvezde što se kaže. Nema veze, malo se zabavimo na forumu. Svet je ionako daleko od savršenog.

Idem kod psihijatra i nikada nisam bila zombirana lekovima. Možda zato što sam pila ( i pijem ) mali broj lekova.

Pa rade ali kako? Na muku i na silu ako su zaista organski depresivni.
Zavisne ličnosti mogu da vole, ajde ali to je više "kačenje" nego ljubav

Radila sam normalno, nekad i po 12-14 sati ( kad su izbori ). Pila sam AD i ansiolitike.
Bila sam skoncentrisana jer sam radila i sa građanima i sa političkim strankama ( aktivistima i funkcionerima ).

Pod time se(valjda) podrazumeva da je čovek racionalan, da čvrsto stoji na nogama, objektivan je(ukoliko to uopšte postoji), umereno emotivan, umereno hladnokrvan...
Ponaša se društveno prihvatljivo i ne nanosi štetu sebi ni drugima.

Tačno.