Могу да укажем на заблуду да постоји објективан свет са простором и временом изван нечије сазнајуће свести. Изцан свести нема времена, нема простора , те две категорије додаје тек сазнајућа свест.
Ствар по себи не познаје ни једно ни друго.
Оно што зовете "историја" јесте једна замишљена линија подељена на пероде од којих један зовете праисторија, један, овако други онако. То је заблуда. Изван свести нема никакве нити историје нити праисторије. Ти појмови добају значење тек у сазнајућој свести .
Морао је да произведе. Ту слику произвела је сазнајућа свест која опажа, и та слика постоји само донде докле је наспрам сазнајућег субјекта. Када нестане из нечије сазнајуће свести престаје бити слика а остаје оно што је увек и била "ствар по себи".
А питање делатности нема везе са опажајним сликама, са представом, већ са силама, са кретањем, са трајањем, са оним чега нема у објективном свету, у представи. Тако да не можеш потезати делатност, кретање, акцију мислећи на представу, јер тога у представи нема. како је још то одавно Зенон показао свету.
Па наравно када ниси дошао до увида у Барклијеву корелативност субјекта и објекта па ти је непојмљиво да реалност опажајног света доведеш у питање. Узимаш постојање објективног света као апсолутни недодирљиви аксиом. И онда ти је смешно како се то објекат објективише у нечијој свести.
Изван свести нема објеката. Ствар по себи није објекат и тек у нечијој свести то постаје, објективише се. Дакле, нешто што није објекат постаје објекат слика.
Нешто што није објекат или "ствар по себи" постаје објекат ,слика, у нечијој сазнајућој свести.
Kako to nesto
sto nije objekat postaje objekat ?
Ili, bolje, po cemu ? To je ono sto ti ne umes da objasnis. Trpas Kantove zorove u pokusaj objasnjavanja, a kakve veze to ima sa odgovorom do koga ti ne uspevas da dodjes? Kakvu ulogu ima, recimo, vreme sa nastajanjem necega, kod tebe, sto nije objekat - objektom ? Carobnim stapicem ne-objekat prosto pretvaras u objekat ? Moze, samo to filozofija vise nije.
Po, cemu, rekoh, i ponovo ti odgovaram , po delatnosti,
po proizvodjenju.
Taj tvoj subjekat bi morao da " proizvede " tu sliku, zar ne ? To ti nikako ne uvidjas. Pa, dalje, po cemu proizvodi tu sliku...i tako bi uvideo da tvoj kontemplativni subjekat postaje delatni, stvaralacki, proizvodilacki subjekat.
Stvar po sebi je, rekoh ti sto puta, Kantov pojam. Onda se drzi njegovog odredjenja tog pojma. Jer to sto Sopenhauer i, narocito ti, nazivate stvar po sebi nije sto i Kant odredjuje. Tako da zovi to kako hoces, ali ne stvar po sebi.
Zasto to govorim? Zato sto nisi obratio paznju na Kantovo odredjenje ( tacnije pojasnjenje ) tog pojma u
Drugom predgovoru za
Kritiku cistog uma, ili u
Prolegomenama, npr., gde se Kant brani od kritika da je ideailista ili solipsista, ili agnostik, npr., pa definise
stvar po sebi drugacije nego sto je ti pojmis.
Ti si zasao u
cist solipsizam, rekoh ti vec.
Berkli je uveo pojam boga da bi pokusao da izbegne solipsizam, ti si jos dosledniji od njega, pa ti nije potrebno da izbegavas solipsizam. A mnogo je vode proteklo Savom i Dunavom, od vremena Berklija, mnogo je filozofija i saznanja nastalo od tada. Za tebe, ocito, nije ! zato ti i bezis od istorije kao djavo od krsta. Mada bi te svako mogao upozoriti da su Sopenhauer, ili Bergson, istorijski filozofirali mnogo posle Berklija, i da su uzimali u obzir ( opet istorijski ) i misljenja nekih drugih filozofa posle Berklija.
- - - - - - - - - -
P.S. Zasto se ne priupitas -
zasto Berkli nije mogao da ima predstavu " slike " jedne kosmicke letilice, npr. ?
.gif "zelenko3 :zelenko3:")
