Svi Vlasi u Hrvatskoj su vremenom postali Hrvati nakon intenzivne hrvatizacije i katoličenja, dok u Srbiji i danas postoji prilično brojna zajednica deklarisanih Vlaha na popisima stanovništva :-)
-
- Popularno:
- 107 godina od ulaska srpske vojske u...
- Kratka istorija Aboridžina
- Ko je bio Miladin Pećinar ?
- Јешић тражи да Србија заплени руску...
- Plan predaje Ukrajine u 28 tačaka
- Faks ili kurs?
- Napadnuta ekipa N1 kod Ćacilenda...
- Владимир Путин размишља да поднесе...
- Koliko je realna ova mapa?
- Koju slavu slavite
Šta hrvatski školarci uče iz istorije
- Začetnik teme Enigma
- Datum pokretanja
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.749
Imamo i mi Vrančića jer je rekao u predgovoru da je napisao rečnik dalmatinskog i da u Dalmaciju pripada i Srbija i Bosna.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.749
Internacionalna Revija Balkanske studijeDirektori: P Skok (Zagreb) / M. Budimir (Beograd)
Běograd 1936
II godina, tom I (3)
Ahmet Caferğlu (Istambul, 1936):
Napomena o rukopisu na srpskom jeziku
iz biblioteke Aja Sofija (Istambul)
iz biblioteke Aja Sofija (Istambul)
{prěvod na srpski s francuskog originala}
U oblasti jezika i istorije turske književnosti koja se posebno bavi starim dijalektima osmanlijske književnosti ovaj rukopis na srpskom jeziku od izuzetnog je značaja. Međutim, istraživanje materijala na ovom jeziku ne bi trěbalo da se ograničava samo na revnost u osvětljavanju istorije lingvističkog odnosa turskog i srpskog jezika već bi trěbalo da pokaže neophodnost těsne i uzajamne saradnje turkologije i slavistike. Mi smo još uvěk veoma udaljeni od vrěmena u kojem će se moći ispraviti i prěsuditi u ovoj oblasti, jer još uvěk postoji mnogo neistražene građe iz književnosti i folklora turskog i srpskog jezika.
U ovom malom članku pokušaću da opišem rukopis koji niko do sada nije pomenuo, a može imati značaja za srpski jezik.
On se nalazi u katalogu biblioteke Aja Sofija, u dokumentima 4749 i 4750; dva rukopisa su kopije arapsko-persijsko-grčko-srpskog rěčnika. [Defteri hütüphânei Ayasofya, Derseadet, 1304, p. 281.] Ovaj zanimljivi rukopis iz Aja Sofije ustvari je rěčnik pisan arapskim pismom na četiri jezika od kojih je jedan srpski. Iako nema naznaka o autoru i vrěmenu knjige, veomo lako postaje jasno, a sudeći po papiru, rukopisu i oznakama na njemu da je u pitanju jedan od najstarijih spomenika srpskog jezika koji je pisan na arapskom sa ciljem da se Turcima u ono vrěme olakša učenje ovih jezika. Naslov, koji je napisan na prědnjoj strani prvog lista glasi:
U ovom malom članku pokušaću da opišem rukopis koji niko do sada nije pomenuo, a može imati značaja za srpski jezik.
On se nalazi u katalogu biblioteke Aja Sofija, u dokumentima 4749 i 4750; dva rukopisa su kopije arapsko-persijsko-grčko-srpskog rěčnika. [Defteri hütüphânei Ayasofya, Derseadet, 1304, p. 281.] Ovaj zanimljivi rukopis iz Aja Sofije ustvari je rěčnik pisan arapskim pismom na četiri jezika od kojih je jedan srpski. Iako nema naznaka o autoru i vrěmenu knjige, veomo lako postaje jasno, a sudeći po papiru, rukopisu i oznakama na njemu da je u pitanju jedan od najstarijih spomenika srpskog jezika koji je pisan na arapskom sa ciljem da se Turcima u ono vrěme olakša učenje ovih jezika. Naslov, koji je napisan na prědnjoj strani prvog lista glasi:
Lugat-i farisî, arabî ve rûmî ve sirb
to jest: Rěčnik persijski, arapski, grčki i srpski. Ispod naslova se čita kao drugi naslov:
Lugat-i elsinei erbe'a
što znači Rěčnik na četiri jezika. U srědini sveske, vidimo pečate sultana Mehmeda i Mustafe (1696-1754) koji dokazuju da je rukopis biblioteka Aja Sofija dobila kao dar. Napomena: ispod ima pečat izvěsnog Ahmeda, koji je bio inspektor věrskih zadužbina za vrěme vladavine jednog od sultana. Vidimo i drugi, lěvo na dnu lista, mali pečat sultana Bajazita II.
Kao što znamo, rukopisi koji su zavěštani biblioteci džamije od strane sultana Bajazita II dolaze iz biblioteke njegovoga oca, sultana Mehmeda II Osvajača, pa je izvěsno da je ovaj rukopis napisan za vrěme vladavine poslědnjeg.
Kao što znamo, rukopisi koji su zavěštani biblioteci džamije od strane sultana Bajazita II dolaze iz biblioteke njegovoga oca, sultana Mehmeda II Osvajača, pa je izvěsno da je ovaj rukopis napisan za vrěme vladavine poslědnjeg.
Dimenzije rukopisa su: visina 25,5 cm, širina 15,5 cm. Zapis dužine 9 cm. Pisanje je thuluth. Tekst je napisan u četiri boje. Prvi red, koji je na arapskom, napisan je crnim mastilom; drugi, koji je na persijskom, napisan je crvenom bojom; treći, na grčkom, napisan je zelenom, a četvrti je srpski i napisan je u narandžastoj boji. Da bismo imali jasniju sliku, mi smo ovdě reprodukovali početak rukopisa.
| Bi'smi-' llâhi-'r-Rahmân-i-'r-Rahîm Be-nâmi chudây bachsâyende mihrubân Is to o noma tu Theu tu polielêu tu eleimonos Sa imenjom Božijem poklânjajemi milostiv El-hamdu li-'llâhi rabbi-'l-âlemîne Sipâs mer Chudây-râ perverdigyâr 'alemiyân E enos to Théo to kyrio ton ktiseon Slava Bogu Gospodu svêtom Ve-'s-salâtu 'alâ resûlihi Ve durûd ber peygâmber-i ô Ke i (καί ή) efchi epμ to apostolo afto (' αύτό) I blagoslovljκnije na proroka jêgo Muhammedin ve âlihi -'t-tâhirîne ecme' îne (edžme 'îne) Muhammed ve chîšâvendân-i ô pâk heme Moâmet ke to iko afto to katharo pandi Muhameda i na čeljati jęgo čistije vse | |
Početak turskih rukopisa iz Aja Sofije kat. br. 4750 |
Ovdě je kopija kraja rukopisa:
Ve la tuechchiri -'s-salâte 'an vaktihâ ve dâvim
Ve techîr mekyun namâz-râ ez vakti chi ş ve mudâvemet kyun
Ke mi arîs nin prosefchin ektis oras aftis ke katainu
I ne zakrismovaj poklanjanije od vriemena, I nâstoj.
'Ale-'l-vudu'i ve-'ste 'in bi-'llâhi fi kulli
Ber vudû ve yârî châh be-Chuday derher
Epi tin katharsin ke zitson vo ithân ek tu Theu en bândi
Na umivanije i išti pomoć od Boga u svaki
Vaktin ve umûrin ve lâ tef'al mâ lâ ta'lem
Vaktî ve her kyârî ve mekyn ânçi nemîdânî
Ke ro ke pandî pragmati ke mi prâtis â uk ksuris
Čas i u svaki rabotje i ne učini što ne umieš
Ve kun 'âlimen ev mute'allimen ev mustemi'an
Ve baş dânâ ya âmûzende ja şinvende
Ke yino epsitimon i manthanon i prosechon
Ili budi kniževan ili učitelj ili slušannyk
Li-'l-'ulemâ'i muhibben lehum
'Alimân-râ dôst-dâr-i îšân
Tis epistimosi agapon aftis
Znannikom ljubnik nih
Fe là tehun gayre hâdhâ
Ve mebâş cuz (džuz) în
Ke mi yino eteros tû tû
I ne budi inako niego ovakoj
Fe inne-hum ke-'l-hatabi ve fadhlu
Ki îşân hemçu hîzumend ve fadhl
Aftigar os ksila isin be iprisiye
Jere su kako drva I velikost
'l-'ulemâ'i
'âlimân
ton epistimonikon
znannîkov.
-
- Caferğlu
Navedimo i neke naše stare reči iz ovog Rečnika:
bogobojnik, bogostrašnik, dalekost, daždan, dažditi, govorac, jestija, juha, klanjati se, kto, lagahno, lažac, lepost, ličnik, ljubenica, ljubnik, mnogosmejac, naučitelj, neznanik, nitko, odelati, ogojiti, ojutriti se, omestiti, osnežiti, ozoriti, polesan, postnik, prazdan, premamitelj, prevarnik, primitelj, prostitelj, rabota, sedalište, slugati, slušanik, strašnik, suh, udobriti se, ukriviti, ulomiti se, umoliti se, uravniti, urabotati, utamniti se, uvisočiti se, velikost, zaboravnjac, zlogovornik, znanik.
Dalje čitanje:
- Werner Lehfeldt: Eine Sprachlehre von der Hohen Pforte. Ein arabisch-persisch-griechisch-serbisches Gesprächslehrbuch vom Hofe des Sultans aus dem 15. Jahrhundert als Quelle für die Geschichte der serbischen Sprache. Mit Beiträgen von Tilman Berger, Christoph Correil, Günther S. Henrich und Werner Lehfeldt, herausgegeben von Werner Lehfeldt, Köln-Wien. Böhlau Verlag, 1989, σ. X + 370 + 17 Tabelle (Slavistische Forschungen, Bd. 57). http://searchworks.stanford.edu/view/234967
- Heinrich, G. S.: Zu einem arabisch-persisch-griechisch-serbischen Gesprächslehrbuch des 15. Jahrhunderts, Le Muséon 102, 3-4 (1989) 361-375.
Prof. Dr. Werner Lehfeldt Kontakt: Seminar für Slavische Philologie Humboldtallee 19 37073 Göttingen Telefon: 0551 / 39-4771 wlehfel@uni-goettingen.de
-
- Scheich Seifuddin Efendi Kemura and Vladimir Ćorović, Serbokroatische Dichtungen bosnischer Moslims aus dem XVII, XVIII und XIX Jahr-hundert (Sarajevo, 1912),
Objavljeno 25. maja 2010.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.749
Podlegao si frankofurtimaškoj pseudoistorijskoj propagandi. Nisi jedini - mnogi učeni istoričari su podlegli. Eklatantan primer je Srđan Graovac, okoreli SNS-ov kadar iz Novog Sada i velika mutikaša koji sad vata niski start za preletanje. Taj je izjavio u KCNS da su Srbi dišli u Hrvatsku kao "pravoslavni Vlasi". Da bi to srpski istoričar izjavio, morao bi bbiti plaćen za tako nešto ili biti kripto-Hrvat.
Jedini Vlasi (sa velikim V) na području današnje Bosne i Hrvatske bili su i ostali Ćići. Jasno su se razlikovali od Srba koje su zvali vlasima (u prevodu: seljacima).
Nema dve poštene romanske reči u govorima Srba istočnohercegovačko-krajiškog dijalekta. Jedini romanizmi sreću se u strogom primorju, ostalo su moderne reči kao pipa, lavabo. Malo čudno za one koji bi trebalo da su postali od Romana? Ne, to je apsolutno nemoguće.
Stvoreni su veliki i dugoročni talozi glupaština i laži koji su u funkciji slabljenja srpskog nacionalnog identiteta. Zablude o romanovlaškom starosedelačkom poreklu su uzele maha.
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
A da upises na cirilici?
I svejedno, nema ni u dubrivniku osoba koja se prezivaju gundulic drzic boskovic...pa opet
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
Vise lici na talijanski al dobro
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
To je prostor rimske dalmacije do cacka
Frontiersman
Aktivan član
- Poruka
- 1.700
Zašto bi ti drugi trebalo išta da šalju? Tvoja je tvrdnja, a ne njihova. Na tebi je da dokažeš istinitost tvrdnje.
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
Di je slika? Jesu turci screenshotali sto god?
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
Ako imate rjecnik, posaljite ga
Nika nisan cuo za njega
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
1. proleterska gardijska mehanizovana divizija trebala je da po formaciji ima 249 tenkova, no ona je pri kraju bitke za Vukovar 15 ili 16 novembra 1991 imala 208 tenkova odnosno 84% svoje pune snage. Eto toliko o velikohrvatskoj mitomaniji da su "branitelji" Vukovara uništili kompletnu diviziju. Prema zvaničnim dokumentima i izveštajima koji su u to vreme bili vojna tajna i pod oznakom strogo poverljivo načelnika štaba 1. vojne oblasti generala-potpukovnika JNA Vladimra Stojanovića u JNA u istočnoj Slavoniji, Baranji i Sremu imala je 20 325 redovnih vojnika i još 9 289 teritorialaca.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.749
Da. Prema tome rečnik je napisan i za Čačane te tako ne može biti "hrvatski".
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.749
https://en.wikipedia.org/wiki/Arabic-Persian-Greek-Serbian_Conversation_Textbook
Naslovnica četvorojezičnog udžbenika
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.749
Pravo blago u biblioteci
Arapsko-persijsko-grčko-srpski udžbenik konverzacije, ko bi očekivao da takva knjiga bude napisana u 15. veku. Danas je čuvaju u Istanbulu
Subota, 14.05.2011. u 22:00
Olga Zirojević, istoričar
Davne 1936. godine turski lingvista Ahmed Džaferoglu u jednom svom kratkom radu skrenuo je pažnju naučnoj javnosti na „jedno delo koje ima fundamentalni značaj za istoriju srpskog i turskog jezika”. Poziv Džaferoglua naučnicima Srbije i Turske da kritički izdaju ovaj tekst realizovan je tek 1989. godine, i to (koliko znam) od strane nemačkih lingvista.
U pitanju je arapsko-persijsko-grčko-srpski udžbenik konverzacije, koji je nastao na sultanskoj Porti u 15. veku. Tačnije, reč je o dva rukopisa koji se čuvaju u biblioteci Muzeja Aja-Sofije u Istanbulu. Uprkos velikim sličnostima, oni nisu identični, posebno se u njima znatno razlikuje slovenski deo teksta, jer njihovi prevodioci pripadaju dvoma različitim narečjima; u jednom je štokavsko-ijekavski, a u drugom štokavsko-ekavski. Priređivač, profesor slavistike u Getingenu, Verner Lehfeldt, opredelio se za ovo drugo narečje budući da je arhaičnije.
Polazni tekst udžbenika je arapski i iza svakog arapskog retka sledi njegov prevod na persijski, grčki i srpski jezik, a celokupni tekst napisan je arapskim pismom (pojava poznata u naučnoj literaturi pod imenom aljamiado odnosno alhamiado).
Udžbenik je koncipiran u obliku dijaloga dva lica, pa se smenjuju pitanja i odgovori. Celokupni tekst može se podeliti u više odeljaka u kojima se razmatraju različite teme: trgovina, obaveze dece prema roditeljima i vaspitačima, studije Kurana, poseta džamiji, pitanja o poreklu i zanimanju sagovornika, vreme, rad u vinogradu, na polju.
Budući da udžbeniku nedostaje turski, maternji jezik sultana i osmanskih prinčeva za koje je, po mišljenju Džaferoglua, i napisan, čini se da adresate udžbenika pre treba tražiti u krugovima uglednih srpskih odnosno grčkih konvertita ili preobraćenika.
Knjiga, o kojoj je ovde reč, ima prevashodno za cilj da rukopis učini dostupnim nauci i omogući njegovo dalje izučavanje; „pri tom se u centru pažnje nalazi srpski tekst budući da predstavlja dragoceni izvor za proučavanje istorije ovog jezika” – po rečima samog priređivača rukopisa. Grčki tekst je takođe od velikog značaja s obzirom na to da do sada nije poznat nijedan ovako obiman grčki rukopis pisan arapskim pismom. I upravo činjenica da su kako grčki tako i srpski tekst ovde fiksirani arapskim pismom predstavlja, za istoriju jezika, posebnu vrednost ovog izvora. Trebalo bi istaći i to da je arapsko pismo za pisanje oba jezika modifikovano tako da je omogućilo veoma precizno fonetsko fiksiranje grčkog i srpskog jezika.
Na sadržaj rukopisa upućuje naslov na prvoj strani: „Arapsko-persijsko-grčko-srpski rečnik” O njegovom sastavljaču ili pisaru nema nikakvih vesti. Arapski tekst je pisan jakom crnom bojom, ispod njega, manjim slovima, persijski, crvenom, grčki zelenom i srpski narandžastom bojom. S malim izuzecima celokupni tekst je vokalizovan (budući da je arapsko pismo konsonantsko), što, očigledno, ukazuje na to da imamo posla sa jednim udžbenikom.
Ovom vokalizacijom značajno se povećava naučna vrednost upravo grčkog i srpskog teksta.
Iako nema datuma, Džaferoglu pretpostavlja da je rukopis sačinjen „za sultana Mehmeda Drugog i njegove prinčeve”.
Trebalo bi istaći da su u 15. i 16. veku Sloveni, pretežno Srbi, zauzimali najviše položaje u Carstvu, a tu su bile i rodbinske veze (sultanija Mara u haremu Murata Drugog). Sve je to doprinelo, što se odavno zna, da se srpski jezik koristio kako u upravi tako i u diplomatskoj korespondenciji. U Istanbulu su postojale slovenske kancelarije koje su vodile prepisku sa balkanskim provincijama, Dubrovačkom republikom, pa i samom Ugarskom. Ove kancelarije postojale su u carskoj prestonici sve do vremena sultana Sulejmana Drugog (u Evropi je nazivan Veličanstvenim, a za Turke je Prvi ili Kanuni odnosno Zakonodavac; 1520–1566). Zna se, takođe, da su čak i neki sultani (Mehmed Drugi, Sulejman Drugi) naučili naš jezik. I evropski savremenici govore o korišćenju četiri jezika u Carstvu: turskom, arapskom, na trećem mestu je Ilirika i, najzad, konstantinopoljski grčki.
I ovaj poslednji jezik igrao je na Porti veliku ulogu, čak u izvesnom smislu, i veću. Sultani i visoki dostojanstvenici koristili su ga u diplomatskoj korespondenciji sa Evropom. Poznato je da je sultan Mehmed Drugi (Osvajač ili Fatih) govorio grčki, a posedovao je i grčke rukopise.
Da je rečnik odnosno udžbenik nastao najverovatnije u drugoj polovini 15. veka potvrđuje i dijalektološka analiza srpskog teksta sa svojim mnogobrojnim arhaizmima. A sve se zbiva u vreme kada su turska osvajanja izazvala migracije stanovništva u zapadnim zemljama Balkanskog poluostrva. Otuda od 15. veka dolazi na području štokavskog narečja do mnogobrojnih promena i ovaj rukopis, upravo zahvaljujući tome što je pisan arapskim alfabetom, predstavlja izuzetno vredan izvor za proučavanje istorije kako našeg tako i grčkog jezika. Utoliko više što je u ovom udžbeniku sastavljač ili pisar uspeo da besprekorno adaptira arapsko pismo za srpski jezik (to se u kasnijem vremenu nikad više neće ponoviti), pa je moguće proučavati i glasovne promene u jeziku. Najzad, nema sumnje da je sastavljač u izvesnoj meri vladao crkveno-slovenskim jezikom.
aleksije radicevic
Veoma poznat
- Poruka
- 11.302
Barem si priznao da Srbi u Bosni i Krajini nemaju nikakve veze sa Vlasima.
Velikohrvatski mitomanu, popis stanovništva u Srbiji bio je 2002. godine a ne 2001. Radije brini o tome kako je moguće da se na popisima broj "Hrvata" pravoslavne veroispovesti stalno povećava a broj Hrvata katoličke vere smanjuje.
aleksije radicevic
Veoma poznat
- Poruka
- 11.302
Kako su Srbi razvili kulturu u neprijateljskim uslovima Dalmacije, bolju nego Hrvati kojima je sve išlo na ruku.
Ni jedne jedine osobe sa prezimenom Tesla nema u Rumuniji :-)))))))))))
Frontiersman
Aktivan član
- Poruka
- 1.700
Zašto onda tvrdiš nešto o čemu nemaš pojma? I zašto bi drugi trebali guglati za tebe?
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Aleksije_Vezilić
"Also, he wrote a Serbian-German Dictionary entitled Rečnik malyj nemecko-serbsij, published posthumously in Vienna in 1793."
https://en.m.wikipedia.org/wiki/German–Serbian_dictionary_(1791)
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Teodor_Janković-Mirijevski
"Comparative Dictionary of All Languages and Dialects, Arranged in Alphabetical Order (Volumes 1-4, 1790-1791), considerably enlarged from an original, compiled by Peter Simon Pallas and published from 1787 to 1789"
"Rečnik ruske carice Katarine Velike (zaključno sa srpskim)"
https://www.prlib.ru/en/node/371073
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Simo_Budmani
"He is remembered for his Serbian-Italian Dictionary and also travels in the first decades of the 18th century across the Turkish Empire, and as this merchant was also interested in philology, during his long stay in Novi Pazar[2] he accumulated much knowledge and wrote about it."
https://en.wikipedia.org/wiki/Arabic-Persian-Greek-Serbian_Conversation_Textbook
https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/1394
"Rečnik Jovana Rajića iz 1741. godine"
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/150
"Latinski bukvar 1766. (zaključno sa rječnikom) - Zaharije Orfelin"
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Dimitar_of_Kratovo
"He continued with a brief Latin–Slavic dictionary of only sixty-seven words."
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
Osim sto je cakavski hrvatski jezik i nema ga nigdi u srba. Jel ti cudno da imas 5 miliona hrvata ikavaca(prican o porijeklu), a srba ikavaca u vrh glave 100 000
Ko je od koga ukrao jezik?
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
Autor nije srbin nego turcinPogledajte prilog 1790062
https://en.wikipedia.org/wiki/Arabic-Persian-Greek-Serbian_Conversation_Textbook
Naslovnica četvorojezičnog udžbenika
Pismo nije cirilica nego arabica
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
Slavenosrpski ne srpski
To je crkveni jezik i jezike elite
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
Srbi to zovu bradva a posudenica je nastala jer su tako govorili doseljeni vlasi
Škutor Kićo
Ističe se
- Poruka
- 2.676
Nisi odgovoria
