Htedoh da napisem svojom voljom

. Pa od 1867. Monarhija postaje ustavna monarhija i realna unija, izmedju ostalog i voljom madjarskom parlamenta. U pravnoj teoriji, realna unija je veza suverenih drzava, one zadrzavaju pravo suvereniteta, pa ga prema tome mogu i povuci. Kod Banovine Hrvatske to nije slucaj, a ni BiH. Danas realne unije ne postoje,a naslednik ovog koncepta je carinska unija, pa sad ti vidi koliko je to labava veza.
Па? Мислим, шта је тачно поента?
A zar nije paradoksalno nazvati centar srpske drzavnosti, bosanskim gradom, samo zato sto je bio u sastavu Bosanskog Vilajeta po osmanskoj unutrasnjoj podeli i sto su ga zbog toga tako percipirali neki putopisci?
Наравно да није. Зашто би ти тако нешто пало уопште на памет?
Није реч о
неким просто појединачним путописима, који су стицајем неких околности оставили полу-упућене списе, већ о нечему што је била тадашња реалност. То јесте била Босна, а тако је било познато не само за странце, већ и за домаће људе, који су ту живели, од османске администрације па на даље. Када описујемо где се налази неки локалитет, постоје ми морамо дати неке прецизније одреднице. Парадокс ту ништа не помаже, посебно ако знамо да није свака особа на свету историчар. Дакле није реч о
перцепцији некога пукој; чињеница је да су Нови Пазар, Сјеница и друга места била лоцирана у Босни. Рећи ћеш да је то
у Босни. И на крају крајева, да не буде да је то православним Србима било нешто сасвим страно, чини ми се да Гарашанин пише о Новом Пазару и Сјеници као да се налазе баш у "Босни и Хецеговини".
Али сада, када се већ враћамо на сам корен, то је семантичко питање - питање језика. Наш језик је врло богат и нема га потребе осиромашивати из некаквих чудних (политичих?) разлога. Зови Нови Пазар, или који год други град хоћеш, онако како одговара контексту реченице и поенте коју желиш исказати - босанским, турским, муслиманским, оријенталним, маленим - или како год већ другачије. Не функционише језик као правна наука, која ти је колико видим струка, те га не треба лимитирати и од тога на тај начини правити нешто извештачено и неприродно, да не кажем,
нечитљиво. Иза сваке најмање написане реченице би требало да стоје две ставке - правопис (то ти је тај
правни аспект) и
лепопис, да га тако назовем, са књижевном теоријом која вуче конце у позадини.
Nego sad mi pade na pamet jedno zanimljivo pitanje, da li je Dubrovnik 1918. postao i srpski grad?

Nije bilo unutrasnjih granica, bila je to unitarna drzava Srba, Hrvata i Sloveneca, plus sto ga je direktno zauzela srpska vojska
Правилније би било рећи, додуше,
српско-хрватско-словеначки. Мада је једноставније
југословенски, јербо је та реч ионако била већ тада у широко распрострањеној колоквијалној употреби за популацију, иако око таквог имена још није био постигнут нужни политички концензус.
С друге стране, Дубровник је по мишљењу тадашње српске елите, али и многих самих Дубровчана, заиста био
српски град и то управо пре југословенског уједињења. У једном временском периоду већина дубровачке елите сврставала се у Србе а приморска Српска странка није била безначајна у дубровачкој жупи.
..што ме, опет, све враћа на онај почетак ове расправа, а то је да је апсолутна будалаштина рећи да је НДХ прва похрватила Дубровник. Једноставно је погрешно - на сваком нивоу. Сем у једном, а то је да је неколико месеци током 1941. и између 1943. и 1945. године Дубровник био део државе која у свом називу има
Независна и која је - бар у теорији - потпуно самостална, суверена држава. Што је опет нешто што је сасвим бесмислено, јер је ослобођено било каквог логичког контекста. Илити, крајње је ирелевантно, због тога што се сасвим исто може рећи за саму хрватску престоницу, Загреб, као и за многа друга места. Јер, заправо, апсолутно ништа онда није било
хрватско сем за време Другог светског рата и од 1991-5. г. до данас. И то поптуно ирелативизује било какву акцентуацију на Дубровнику конкретно.