Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.412
Управо сам све ово и ја написао.
-
- Popularno:
- Filip Karanović otac Aleksandra...
- Spomen kosturnica Zebrnjak kod Kumanova
- Датонов чланак из NYT
- Vučićeva vlada će uvesti sankcije...
- Kако неко постаје човек који се руга...
- Među čuvarima Ćacilenda i osuđeni za...
- Solidarnost: Uvesti sankcije Rusiji...
- Marija Zaharova: „Da li postoji samo...
- Da li podržavate štrajk gladju kao...
- Uticaj lične fizičke ružnoće na...
Srpsko ime u Dubrovniku
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Управо сам све ово и ја написао.
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Kada nije postojala?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.388
Prije 1920. godine.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.412
СРПСКИ ЛИСТ И ЋИРИЛИЦА У ДУБРОВНИКУ
И поред систематског затирања српских трагова у Дубровнику, у граду под Срђем опет се штампа један часопис на ћирилици
Под окриљем локалних српских већа штампа се часопис „Пома“ који носи име по чувеној песми госпара и контеа др Меда Пуцића, једног од најпознатијих Срба римокатолика . „Пома“ је палма, а по њој се звао и часопис који је као гимназијалац уређивао академик проф. др Петар Колендић и због којег је прогањан. Тако су се са српством и ћирилицом у Дубровнику обачунавали 1914, 1939, 1941, 1945, али и у данашње време.
Да. Добро сте прочитали, ћирилица је опет присутна у Дубровнику и то у ова тмурна времена и мада је пре две године на улазу у Дубровник стављен транспарент: „Стоп ћирилици“.
Лист „ПОМА“. Издавачи су Српска вијећа: града Дубровника, Неретванско-дубровачке жупаније и града Метковића. Избори за ова Вијећа одржани су средином прошле, 2015. године. Ова вијећа фукционишу као непрофитна правна лица, која се баве углавном питањима културе и информисања на локалном нивоу. Пома је палма, о којој је певао велики књижевник, политичар и правник, госпар и конте Медо Пуцић (1821 – 1882). У својим стиховима говори и о пресађивању поме „у србско приморје“. Ти стихови налазе се и у четвртом броју „Поме“, која у уводнику подсећа да је још један славни Србин римокатолик из Дубровника био инспирисан палмом, па је часопису који је уређивао, као ђак дубровачке гимназије, дао име „Пома“. Био је то академик проф. др Петар Колендић (1882 – 1969), који је 1902. године избачен из Гимназије, пошто су аустријске власти спровеле истрагу која је показала да постоји "субверзивна организација" Срба римокатолика и међу гимназијалцима.
Колендић је зарадио „изгон“, а сви примерци часописа који је уређивао су уништени, тако да је историја српске културе у Дубровнику лишена још једног изузетног споменика.
Због ћирилице и српких националних идеја 1914. године, после сарајевског атентата, хапшени су и прогањани и Срби римокатолици и православци. Интернирани су на Мамулу и друге околне тврђаве, али и у аустријски Волсег. У том далеком граду у заточеништву умро је 1916. године др Франо Кулишић, секретар Матице српске у Дубровнику. О преносу посмртних остатака др Кулишића, организованом 1937. године пише и „Пома“ у децемабарском броју из 2015. године.
Посмртни остаци овог вође младих Срба римокатолика у Дубровнику били су изложени у просторијама соколског друштва „Душан Силни“. На згради соколског друштва у Пилама од 1908. године па до 1939, године стајао је огромни ћирилични натпис „ДУШАН СИЛНИ“. Ово соколско друштво основао је познати адвокат Мато Грацић, Србин римокатолик, сувласник Српске дубровачке штампарије, акционар привредног друштва које је Дубровнику даривало трамвај, велики добротвор који је финасирао и рад Дубровачког српског пјевачког друштва „Слоге“, Српског братства и Добротворну задругу Српкиња Дубровкиња. Већина ових удружења нашла су се због ћириличних назива на мети екстремиста 1914. године када је девастирана зграда соколског удуржења „Душан Силни“. Слично се збило и 1939. године по укључењу Дубровника ноформираној хравтској бановини. Тада се у Дубровнику на мети нашло готово све што је српско.
Анте Павелић је 25. априла 1941.године, као поглавник фашистичке и усташке НДХ потписао законску одредбу о забрани употребе ћирилице на територији Хрватске!
После Другог светског рата оно што су започели франковци и усташе довршили су комунисти, који су угасили српско пјевачко друштво „Слогу“ и преостале српске организације. Био је то фактички крај покрета Срба римокатолика. У последњој деценији прошлог века следбеници Фрање Туђмана из Дубровника су протерали многе угледне Србе. Неки од тих прогнаних Срба, добили су и политички азил у одређеним земљама.
У свим тим прогонима налазимо и одговор зашто у „ПОМИ“ нема више текстова о садашњим активностима Срба у Дубровнику. Једноставно у целој неретванско-дубровачкој жупанији преостало је мање од три хиљаде Срба. Зато је издавање часописа на ћирилици данас велики подвиг. То што се исти бави више историјским него актуелним темема у часопису, објашњавају на следећи начин:
„Темељна људска права подразумевају партиципацију културног памћења и тиме се проблематизира и проблем људских права у форми културног дјеловања. Култура је средство суочавања с прошлошћу и средство проблемизирања Срба у Хрвтској и због тога је неопходна културна аутономија која није у супротности са политичком еманципацијом.“
Уредништву „Поме“ недостаје новинарског знања и вештина, али и поред тога часопис одише неким посебним господством и елеганцијом која потиче из једноставности. Прелом је без колумни, као у књигама. Одабир тема, посебно оних историјских и истраживачких је на завидном нивоу. Ту је и рубрика „Говор сликом“. Фотографије служе уместо текстова о актуелним збивањима. На централном месту су фотографије са свете литургије и осталих активности везаних за цркву Светог Благовештења у Дубровнику и обележавање празника битних за православље и светосавље. Оне нас подсећају и на то колико је данас мала српска заједница у Дубровнику, али жилава, образована и достојанствена са неизмерно богатом традицијом. У једној тако малој заједници, под таквим условима, прави је подвиг направити такав часопис. И зато бих уреднцима и представницима издавача из српских вијећа поручио – да им се дивим . Молим их да истрају зарад сећања на Меда и Ника Пуцића, Ђива Гундулића, Руђера Бошковића, Марка Цара, Луја Бакотића, дум Ива Стојановића, Ива Војновића, Мата Грацића, Антуна Фабриса, Матију Бана, Ива Ћипика, Пера Будманија…
ШТА ЈЕ СВЕ У ДУБРОВНИКУ ПИСАНО НА ЋИРИЛИЦИ
У Дубровнику су вековима уговори, тестаменти и многи званични акти писани на ћирилици. На ћирилици је написан Дубровачки зборник. Многе средњовековне песме и драме у Дубровнику су написане или штампане на ћирилици. Чак је табла о доградњи римокатоличке цркве Госпиног рођења у Равни, петнаестак километара од Дубровника, исклесана на српској средњовековној ћирилици. Чувени Винодолски статут написан је на ћирилици.
Предраг Савић
И поред систематског затирања српских трагова у Дубровнику, у граду под Срђем опет се штампа један часопис на ћирилици
Под окриљем локалних српских већа штампа се часопис „Пома“ који носи име по чувеној песми госпара и контеа др Меда Пуцића, једног од најпознатијих Срба римокатолика . „Пома“ је палма, а по њој се звао и часопис који је као гимназијалац уређивао академик проф. др Петар Колендић и због којег је прогањан. Тако су се са српством и ћирилицом у Дубровнику обачунавали 1914, 1939, 1941, 1945, али и у данашње време.
Да. Добро сте прочитали, ћирилица је опет присутна у Дубровнику и то у ова тмурна времена и мада је пре две године на улазу у Дубровник стављен транспарент: „Стоп ћирилици“.
Лист „ПОМА“. Издавачи су Српска вијећа: града Дубровника, Неретванско-дубровачке жупаније и града Метковића. Избори за ова Вијећа одржани су средином прошле, 2015. године. Ова вијећа фукционишу као непрофитна правна лица, која се баве углавном питањима културе и информисања на локалном нивоу. Пома је палма, о којој је певао велики књижевник, политичар и правник, госпар и конте Медо Пуцић (1821 – 1882). У својим стиховима говори и о пресађивању поме „у србско приморје“. Ти стихови налазе се и у четвртом броју „Поме“, која у уводнику подсећа да је још један славни Србин римокатолик из Дубровника био инспирисан палмом, па је часопису који је уређивао, као ђак дубровачке гимназије, дао име „Пома“. Био је то академик проф. др Петар Колендић (1882 – 1969), који је 1902. године избачен из Гимназије, пошто су аустријске власти спровеле истрагу која је показала да постоји "субверзивна организација" Срба римокатолика и међу гимназијалцима.
Колендић је зарадио „изгон“, а сви примерци часописа који је уређивао су уништени, тако да је историја српске културе у Дубровнику лишена још једног изузетног споменика.
Због ћирилице и српких националних идеја 1914. године, после сарајевског атентата, хапшени су и прогањани и Срби римокатолици и православци. Интернирани су на Мамулу и друге околне тврђаве, али и у аустријски Волсег. У том далеком граду у заточеништву умро је 1916. године др Франо Кулишић, секретар Матице српске у Дубровнику. О преносу посмртних остатака др Кулишића, организованом 1937. године пише и „Пома“ у децемабарском броју из 2015. године.
Посмртни остаци овог вође младих Срба римокатолика у Дубровнику били су изложени у просторијама соколског друштва „Душан Силни“. На згради соколског друштва у Пилама од 1908. године па до 1939, године стајао је огромни ћирилични натпис „ДУШАН СИЛНИ“. Ово соколско друштво основао је познати адвокат Мато Грацић, Србин римокатолик, сувласник Српске дубровачке штампарије, акционар привредног друштва које је Дубровнику даривало трамвај, велики добротвор који је финасирао и рад Дубровачког српског пјевачког друштва „Слоге“, Српског братства и Добротворну задругу Српкиња Дубровкиња. Већина ових удружења нашла су се због ћириличних назива на мети екстремиста 1914. године када је девастирана зграда соколског удуржења „Душан Силни“. Слично се збило и 1939. године по укључењу Дубровника ноформираној хравтској бановини. Тада се у Дубровнику на мети нашло готово све што је српско.
Анте Павелић је 25. априла 1941.године, као поглавник фашистичке и усташке НДХ потписао законску одредбу о забрани употребе ћирилице на територији Хрватске!
После Другог светског рата оно што су започели франковци и усташе довршили су комунисти, који су угасили српско пјевачко друштво „Слогу“ и преостале српске организације. Био је то фактички крај покрета Срба римокатолика. У последњој деценији прошлог века следбеници Фрање Туђмана из Дубровника су протерали многе угледне Србе. Неки од тих прогнаних Срба, добили су и политички азил у одређеним земљама.
У свим тим прогонима налазимо и одговор зашто у „ПОМИ“ нема више текстова о садашњим активностима Срба у Дубровнику. Једноставно у целој неретванско-дубровачкој жупанији преостало је мање од три хиљаде Срба. Зато је издавање часописа на ћирилици данас велики подвиг. То што се исти бави више историјским него актуелним темема у часопису, објашњавају на следећи начин:
„Темељна људска права подразумевају партиципацију културног памћења и тиме се проблематизира и проблем људских права у форми културног дјеловања. Култура је средство суочавања с прошлошћу и средство проблемизирања Срба у Хрвтској и због тога је неопходна културна аутономија која није у супротности са политичком еманципацијом.“
Уредништву „Поме“ недостаје новинарског знања и вештина, али и поред тога часопис одише неким посебним господством и елеганцијом која потиче из једноставности. Прелом је без колумни, као у књигама. Одабир тема, посебно оних историјских и истраживачких је на завидном нивоу. Ту је и рубрика „Говор сликом“. Фотографије служе уместо текстова о актуелним збивањима. На централном месту су фотографије са свете литургије и осталих активности везаних за цркву Светог Благовештења у Дубровнику и обележавање празника битних за православље и светосавље. Оне нас подсећају и на то колико је данас мала српска заједница у Дубровнику, али жилава, образована и достојанствена са неизмерно богатом традицијом. У једној тако малој заједници, под таквим условима, прави је подвиг направити такав часопис. И зато бих уреднцима и представницима издавача из српских вијећа поручио – да им се дивим . Молим их да истрају зарад сећања на Меда и Ника Пуцића, Ђива Гундулића, Руђера Бошковића, Марка Цара, Луја Бакотића, дум Ива Стојановића, Ива Војновића, Мата Грацића, Антуна Фабриса, Матију Бана, Ива Ћипика, Пера Будманија…
ШТА ЈЕ СВЕ У ДУБРОВНИКУ ПИСАНО НА ЋИРИЛИЦИ
У Дубровнику су вековима уговори, тестаменти и многи званични акти писани на ћирилици. На ћирилици је написан Дубровачки зборник. Многе средњовековне песме и драме у Дубровнику су написане или штампане на ћирилици. Чак је табла о доградњи римокатоличке цркве Госпиног рођења у Равни, петнаестак километара од Дубровника, исклесана на српској средњовековној ћирилици. Чувени Винодолски статут написан је на ћирилици.
Предраг Савић
Poslednja izmena:
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
predsednik drustva "Dusan silni" u Dubrovniku, I Schubert 
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Koliko sam ja upućen autokefalnost, tj samostalnost, odnosno nezavisnot jeste dobila već 1879. godine.
Znači za vreme života Luja Vojnovića ipak je postojala SPC.
Gusar se izgleda naljutio zbog toga što se gotovo niko od hercegovačkih, dalmatinskih katolika nije izjašnjavao kao Hrvat.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.388
Ne, to je Pravoslavna crkva u Kraljevini Srbiji, jedan od konstitutivnih elemenata koji su bili prethodnici SPC.
Kroasanije
Iskusan
- Poruka
- 5.188
oprosti,mozes li ovo pojasniti malo?Ne razumijem se nista u to
SPC nije postojala prije 1920?
Odnosno sto je postojalo prije toga?Zasebne patrijarsije koje nisu nosile pridjev "srpska"?
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.412
predsednik drustva "Dusan silni" u Dubrovniku, I Schubert
Да, Иво се звао. Заправо, био је потпредседник Друштва, а Матија Грацић је био председник. Шуберт је био и председник Дубровачког радничког друштва. Такође, помиње се Лујо Шуберт, добровољац у српској војсци, као и Цвијето Јоб, који је погинуо на Колубари. Био је сликар, као и његов брат Игњат. На слици видимо и још једног њиховог брата - Ђилда Јоба, заставника. У време загребачког велеиздајничког процеса у Дубровнику је одржан ужи процес Србима члановима Душана Силног због демонстрација у граду. Међу кажњенима је био и Ђилдо, који ће потом бити у сталној евиденцији аустријских власти "због србовања".
Што се Шуберта тиче, не знам да ли су у сродству...
Tripо Schubert - први председник Хрватског грађанског друштва Црне Горе. Сада је члан Управног одбора.
Трипо Шуберт (Schubert), рођен 27. 1. 1940. године у Котору. Завршио је класичну гимназију у Котору, а Технолошко – металуршки факултет у Београду. Радио је на свим руководећим местима у хемијској индустрији “Ривијера”, а на функцији генералног директора био је 10 година. У пензији је од 2000. године. Један је од оснивача ХГД ЦГ и први његов председник, а затим и секретар. Говори француски језик. Ожењен, отац две кћерке.
- - - - - - - - - -
Који Гусар? Не знам шта је писао.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.412
Постојала је од 1219, па је укидана. Постојале су покрајинске мтирополије, патријаршије, попут Пећке, која је била аутокефална. Она је следбеница Пећке (Жичко-пећке) или Српске архиепископије, некадашње прве епархије Српске православне цркве. Тако је титула патријарха и данас - архиепископ пећки, а први архиепископ је био Св. Сава.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.388
SPC je bila formirana objedinjavanjem:
* Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji
* Crnogorske crkve
* Karlovačke mitropolije
* Srpsko-pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini kao autonomne Crkve u okvirima fanariotske Crkve
* dijelovima Bukovinsko-dalmatinske mitropolije (kompletna bokokotorsko-dubrovačka eparhija i najveći dio dalmatinsko-istrijske)
Takođe, ovo je uključivalo i eparhije "Stare i Južne Srbije" koje su bile od Vaseljenske crkve uzurpirane 1912. i 1913. godine od strane srbijanske i crnogorske Crkve (te dio strumičke mitropolije krajem 1918. godine), odnosno priznavanje preuzimanja istih iz nadleštva carigradske arhiepiskopije.
Napominjem posebno jer je bilo kanonski nepriznato, ili bolje rečeno neregulisano, a onda razriješeno kada je od Prve patrijaršije SPC dobila 1920. g. osnivački tomos, a prethodnoj Majki crkvi otplatila dugove za gubitak tih teritorija kao posljedicu Balkanskih ratova (odnosno, u slučaju krajička istočne Vardarske Makedonije, Prvog svjetskog rata).
Poslednja izmena:
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Nije to sporno nego ukazujem na prezime nemackog korena a covek srbovao po hrvatskom Dubrovniku
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Za vreme života Luja Vojnovića ipak je postojala SPC, pod tim imenom. Jel tako?
A kada sam rekao da je dobila autokefalnost, tj samostalnost, odnosno nezavisnot već 1879. godine, hteo sam da kažem da je srpski narod već te godine imao svoju crkvu, koja je eto bila samostalna, odnosno nezavisna i koja se oslanja na Pećku patrijaršiju.
Kroasanije
Iskusan
- Poruka
- 5.188
Hvala Slavenu i Slavnom
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.412
Наравно да је постојала. Лујо Војновић је умро 1951.
- - - - - - - - - -
Нема на чему.
- Poruka
- 2.929
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Kaj je tu sporno?
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
A koji su savremeni istoricari na stanovistu da Duklja nije srpska drzava, pored Tibora Zivkovica, a koji da jeste? Cini mi se da Komatina Duklju svrstava u srpske drzave, bar sto se tice ovog vremenskog perioda.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.388
Užasno je teško dati odgovor na to pitanje, jer percepcija pojma "srpske zemlje" je kompleksna i razlikuje se od osobe do osobe. Ovako rekavši, ne bi bio u pravu za Živkovića recimo, pod određenim uslovima. On je kod Marića na Ćirilici pokušao malo pojasniti, ali mu nije Marić dopustio baš da dovrši...pojam "srpske zemlje" koji se koristi za srednjovjekovno doba, nema nikakve veze sa onim što je percepcija današnjice, koja je djelomice inspirisana značenjem tog termina iz XIX stoljeća.
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
Srpske zemlje su zemlje gde vladaju Srbi, bar sto se mene tice
... tesko je sad detaljno pricati o strukturi stanovnistva Duklje 11. veka, tj. prostog puka, kad ima vec tako malo podataka o tom vremenu, ali o aristokratije mislim da vec i moze „Тако уради у Дукљи Травуњанин Србин капетану Драча, Михаилу, сину логотета (грч. ...όποιον έποίησεν ό Τρφούνιος ό Σέρβος τω κατεπάνω Δυρραχίου Μιχαήλ τω του λογοθ-έτου υίω εις Διοκλείαν...), и уништи његову војску која је бројала преко 40.000...” ... ali zavisi, recimo sto se tice Macvana, Zivkovic pominje da su se u 11.veku oni direktno Srbizovali, ali za to vec ima vise podataka.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.388
Srpske zemlje su zemlje gde vladaju Srbi, bar sto se mene tice
A ko je Srbin a ko nije? I to je sad drugo pitanje.
Ne vjerujem da Živković kaže jer ima ikakve podatke za to. Mislim da koristi pojam srbizovati, ako je o tome riječ, sinonimno sa posloveniti.
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
A ko je Srbin a ko nije? I to je sad drugo pitanje.
Ne vjerujem da Živković kaže jer ima ikakve podatke za to. Mislim da koristi pojam srbizovati, ako je o tome riječ, sinonimno sa posloveniti.
Pa kad Gci kazu da su Srbi onda su Srbi, nazalost pismenost kod nas nije bila toliko razvijena, pa se sve svede na strane izvore
"Међутим, оно што je могло да се одигра пре би ваљало назвати "србизацијом", јер управо од тог времена бележе савременици Србе као народ који живи у Посавини." iz Slovena i Romeja.
...bas u tom pasus pravi pararelu izmedju srbizacije i slavenizacije, trebao sam ceo da citiram, sad me mrzi opet da trazim Mada je Zivkovic zastupao tu tezu da prakticno u tom nekom periodu srednjeg vek, ovde je rec o 11. stolecu, nema etniciteta na ovim prostorima, vec da su to samo nazivi nekakvih drzavnih organizacija, ovde mozemo reci da ocito pravi izuzetak
Poslednja izmena:
- Poruka
- 2.929
Kak to misliš? Ak se to odnosi na mene? Tim činom su sve pravoslavne crkve na prostoru tadašnje države ujedinjene u jedu pravoslavnu crkvu. Srpsku! Znači Crnogorci nemaju svoju crkvu nego imaju srpsku. Makedonci nemaju svoju crkvu nego imaju srpsku... Time se sugerira da ne postoje ni Crnogorci ni Makedonci nego da su to sve zapravo Srbi!
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Time se samo uspostavlja zateceno stanje pre turske okupacije (mada je vazilo i jedno vreme pod Turcima), kuzis? Pre toga su danasnji i Crnogorci i Makedonci bili pod jurisdikcijom Pecke patrijarsije. Cak su i Bugari bili pod istom kapom.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Pećka_patrijaršija
- Poruka
- 2.929
Time se samo uspostavlja zateceno stanje pre turske okupacije (mada je vazilo i jedno vreme pod Turcima), kuzis? Pre toga su danasnji i Crnogorci i Makedonci bili pod jurisdikcijom Pecke patrijarsije. Cak su i Bugari bili pod istom kapom.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Pećka_patrijaršija
Aposolutno se slažem. Sve je jasno da jasnije ne može biti...
Dakle kako su Turci osvajali svoja područja, tako se širila i "srpska" zemllja... Ono što nikad nije bilo srpsko, "postalo" je uz pomoć Pećke patrijaršije...
