ccaterpillar
Legenda
- Poruka
- 56.059
Знаш ли ти како се постаје "православна црква"?
-
- Popularno:
- Filip Karanović otac Aleksandra...
- Spomen kosturnica Zebrnjak kod Kumanova
- Blokaderski mračni plan :...
- Windows 10 који неће ам да се апдејтује...
- Deca ne idu u skolu zbog Dijane Hrke
- Da li bi ste se razveli ukoliko?
- Brza evropska železnica premrežiće ceo...
- Poziv Danice Grujičić
- Da li je poljoprivreda zaista...
- Da li podržavate štrajk gladju kao...
Srpsko ime u Dubrovniku
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Знаш ли ти како се постаје "православна црква"?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.392
Gdje je tačno problem? Tadašnji Crnogorci i jesu nedvosmisleno bili Srbi.
Da parafraziram, da li HDZ BiH mora promijeniti ime jer se kroz njegovo ime sugerira da su bosansko-hercegovački rimokatolici zapravo sve Hrvati! (što, kao, nisu)?
Makedonska crkva nije postojala. Pravoslavna crkva na području Makedonije bila je izdijeljena između nekoliko pomjesnih Crkava - jug je držala Vaseljenska patrijaršija, a sjeverne dijelove uzurpirale su Srbijanska i Bugarska crkva.
Carigradska arhiepiskopija priznala je eparhije u slučaju SPC poslije Prvog svjetskog rata, a u slučaju BPC poslije Drugog (kada je bio i okončan raskol između te dvije Crkve).
Poslednja izmena:
ccaterpillar
Legenda
- Poruka
- 56.059
Aposolutno se slažem. Sve je jasno da jasnije ne može biti...
Dakle kako su Turci osvajali svoja područja, tako se širila i "srpska" zemllja... Ono što nikad nije bilo srpsko, "postalo" je uz pomoć Pećke patrijaršije...
Како су Турци освајали подручја, так осу Срби бежали на Запад...
- Poruka
- 2.929
Ček Crnogorci nisu postojali? A Makedonci? Iskreno, ne kužim baš najbolje...
Zeta, Duklja? Koliko ja znam postojala je država Crna Gora.
A sjećam se i nekakvog Ilindenskog ustanka u Makedoniji... I to je sve bilo prije Kraljevine SHS.
- Poruka
- 2.929
Registracijom u nekoj državi? Nemam pojma jer pravoslavna crkva nema svog vrhovnog poglavara...
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.392
A gdje sam to rekao da nisu postojali? Naravno da jesu.
Ono što sam ja napisao jeste da su u tom trenutku Crnogorci nesporni dio srpske nacije.
Ne znam stvarno na šta misliš...Šta sa tim? Kraljevina Crna Gora je tada postojala, da.
Poslednja izmena:
ccaterpillar
Legenda
- Poruka
- 56.059
Нпр. Свети Сава је аутокефалност измолио од васељенског патријарха и византијског цара, тада је црква у Србији била под јурисдикцијом Цариграда.
Охридској Архиепископији је рецимо још Цар Јустинијан дао црквену независност у VI веку.
У прво време црквена независност се није добијала по критеријуму етничке припадности, а касније је управо то био случај.
Црква у Црној Гори никада није ни тражила ту врсту независности ни од кога, а Охридска Архиепископија је постала независна много пре појаве словенских Македонаца на њеном тлу. И у прво време је обухватала чак и нека подручја северно од Саве и Дунава.
А данас неки праве цркве и присвајају историју ткао што се региструју по паланачким полицијским станицама.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.392
Aposolutno se slažem. Sve je jasno da jasnije ne može biti...
Dakle kako su Turci osvajali svoja područja, tako se širila i "srpska" zemllja... Ono što nikad nije bilo srpsko, "postalo" je uz pomoć Pećke patrijaršije...
Posredne okolnosti ne mogu biti razlog za ljutnju. Turci su jedan istorijski fakat koji se desio i višestoljetno obilježio povijest Balkanskog poluostrva. Pojedinačni turkofobni lzlijevi ne mogu to ni na koji način promijeniti i samo su kontraproduktivni po pitanje današnjih društvenih odnosa, jer se zamišlja šta bi bilo kad bi bilo. Ali ko to može znati, jer je upravo ovako kako jeste zbog toga što je ovdje postojalo izuzetno dugo Osmansko carstvo.
Sa hrvatske strane često se žali zbog Turaka i smatra da bi cijelo pitanje Krajine bilo kao takvo nepostojeće, čak dotle da bi bilo daleko bolje. Neki apsekti bi sigurno bili značajniji, recimo po pitanju uništenja arhiva i istorijskih izvora - tu nema sumnje, te da bismo tako uspješnije mogli rekonstruisati dublju prošlost ovih krajeva - ali cjelokupna slika ne može biti crno-bijela. Isto bi se moglo reći za Albance i Kosovo, za šta Srbi smatraju da su sve to Turci pomiješali stvari.
Ko zna ko bi bio hrvatski glavni neprijatelj, bez Turaka? Ko zna kolika bi bila Hrvatska? Ko zna da li bi Bosanci bili utopljeni u hrvatsku naciju? Kakva bi bila povijest Dalmacije? Što bi bilo sa Baranjom i Međimurjem; Istrom? Kojim tokovima bi išla Dubrovačka republika? Itd...
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Dakle kako su Turci osvajali svoja područja, tako se širila i "srpska" zemllja... Ono što nikad nije bilo srpsko, "postalo" je uz pomoć Pećke patrijaršije...
Jeste, ima deo istine u tvojoj tvrdnji ali ona i dalje ne negira da je teritorija danasnje CG i Makedonije bila delom Pecke patrijarsije jos od 1346. godine.
Isto se tako zahvaljujuci Turcima sirio stokavski dijalekat srpskog jezika i dosao do famozne Seseljeve linije Karlobag-Virovitica. Da su umesto Turaka bili Kinezi ili Francuzi, sirio bi se sa njima. Jednostavno, to je bio proces migracija nastao pod okupacijom. Srbi su imali relativnu srecu da je jedan (mada ih je bilo mnogo vise) visokopostavljeni cinovnik Otomanskog carstva bio poreklom Srbin i da je ucinio dosta toga za Pecku patrijarsiju.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.392
Ja mislim da je alfa govorio o dvije različite stvari, tj. tada kada je to napisao mislio je prvenstveno na ugarske i hrvatske zemlje.
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
Mogao si ovde i da dodaš nešto za Hrvate u odnosu na Mađare
- Poruka
- 30.744
О овоме смо већ говорили да Пећку патријашију није обновио Мехмед паша већ Руслем паша Опуковић такође пореклом Србим из Бутмира.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.413
На згради соколског друштва у Пилама од 1908. године па до 1939, године стајао је огромни ћирилични натпис „ДУШАН СИЛНИ“. Ово соколско друштво основао је познати адвокат Мато Грацић, Србин римокатолик, сувласник Српске дубровачке штампарије, акционар привредног друштва које је Дубровнику даривало трамвај, велики добротвор који је финасирао и рад Дубровачког српског пјевачког друштва „Слоге“, Српског братства и Добротворну задругу Српкиња Дубровкиња. Већина ових удружења нашла су се због ћириличних назива на мети екстремиста 1914. године када је девастирана зграда соколског удуржења „Душан Силни“. Слично се збило и 1939. године по укључењу Дубровника ноформираној хравтској бановини. Тада се у Дубровнику на мети нашло готово све што је српско.
Рехабилитован Мато Грацић, католик који је живео за српство
23. јануар 2016.
Виши суд у Београду рехабилитовао је др Матију Грацића (1865-1944), дубровачког и београдског адвоката, велепоседника и индустријалца, вођу и главног финансијера покрета Срба римокатолика и њихових спортских, културно-уметничких и политичких организација у прошлом веку.
Др Мато Грацић је био прво сувласник, а од 1909. године и једини власник Српске дубровачке штампарије, која је штампала многа књижевна дела од непроцењивог значаја за српску историју и културу. Био је власник и електронске индустрије Сигнал у Београду (после Другог светског рата промењено име у ЕИ „Никола Тесла“) и неколико вишеспратница и хотела у Дубровнику и Београду.
Др Мато Грацић био је у Дубровнику 1908. године оснивач и први председник Српског соколског друштва „Душан Силни“. Уједно био је и главни финансијер Матице српске у Дубровнику, Задруге Срба привредника у Дубровнику, Дубровачког српског пјевачког друштва „Слога“ и више редакција српских гласила у граду под Срђем и Хрватској.
Туђман прогнао унука
О прогону последњег унука др Мата Грацића расправљано је и пред Хашким трибуналом. Управо тај прогнани унук покренуо је поступак рехабилитације свог деде, али због чињенице да живи у једној земљи, где је јака усташка емиграција, саветовано му је из безбедносних разлога да му се име јавно не спомиње. Због озбиљности претњи тај некад познати адвокат ни после 15 година од прогона не сме да се врати у Дубровник.
Три године након смрти др Мато Грацић проглашен је ратним злочинцем и конфискована му је сва имовина, и то без спровођења било каквог кривичног поступка. Он је окривљен што је у хотелу Пошта у Дубровнику „окупљао четничке главешине на челу са војводом Јевђовићем и ту ковао планове против НОП-а“.
Др Мато Грацић је наследио огромно породично имање и богатство, које је увећао радећи као успешан адвокат. Докторирао је право у Бечу, а потом се посветио бизнису инвестирајући у тада нове технологије – изградњу трамваја у Дубровнику, производе у електронској и радио индустрији и некретнине.
Залагање за српство др Мато Грацић је скупо платио. Прво су га 1914. године, одмах после сарајевског атентата, аустријске власти ухапсиле као српског националисту и затвориле у тврђаву у Шибенику. Са стварањем Хрватске бановине 1939. године, у Дубровнику је почео масовни и јавни прогон Срба, а на посебном су удару били Срби католици. Мато је тада спас пронашао у Београду, али је и током Другог светског рата др Мато Грацић је „као просрпски елемент“ хапшен и мучен.
– Нажалост, прогон породице др Мата Грацића настављен је и после Другог светског рата када су у Дубровник плански насељавани Хрвати, па је део фамилије Грацић нашао спас у далекој Америци – истиче адвокат који је као пуномоћник наследника водио поступак рехабилитације.
– Са доласком Туђманове власти на удару се нашао унук Мата Грацића, познати дубровачки адвокат, који данас има политички азил у иностранству. Породична кућа му је покрадена и девастирана. Уништена је богата архивска грађа и сведочанства, између осталог, о пријатељству Мата Грацића са краљем Петром Првим Карађорђевићем и Николом Пашићем.
Poslednja izmena:
Voodoo:
Obećava
- Poruka
- 86
срамота шта овде може да се прочита. какви бре срби у дубровнику за време дубровачке републике? само отварате теме о кроатенима ко да ми немамо историју па ју морамо тражити ван србије. 99% вас зна о дубровнику колико моја баба о бразилу. зато су вам кроатени и одржали часове историје на овој теми.
During the Renaissance era, Venetian-ruled Dalmatia and Ragusa gave birth to influential intellectuals – mostly minor aristocrats and clergymen, Jesuits especially – who kept alive the memory of Croatia and the Croatian language when they composed or translated plays and books from Italian and Latin into the vernacular. No matter that the dialects of Dalmatia and Dubrovnik were different from each other ... and both these dialects were somewhat different from the dialect of Zagreb, capital of the Habsburg-ruled north. They still thought of it as Croatian. ... The Dubrovnik poet Dominko Zlatarić (1555–1610) explained on the frontispiece of his 1597 translation of Sophocles' tragedy Elektra and Tasso's Aminta that it had been "iz veće tudieh jezika u Hrvacki izlozene," "translated from more foreign languages in Croatian.
Stephen R. Graubard (1998). A New Europe for the Old?, Transaction Publishers
During the Renaissance era, Venetian-ruled Dalmatia and Ragusa gave birth to influential intellectuals – mostly minor aristocrats and clergymen, Jesuits especially – who kept alive the memory of Croatia and the Croatian language when they composed or translated plays and books from Italian and Latin into the vernacular. No matter that the dialects of Dalmatia and Dubrovnik were different from each other ... and both these dialects were somewhat different from the dialect of Zagreb, capital of the Habsburg-ruled north. They still thought of it as Croatian. ... The Dubrovnik poet Dominko Zlatarić (1555–1610) explained on the frontispiece of his 1597 translation of Sophocles' tragedy Elektra and Tasso's Aminta that it had been "iz veće tudieh jezika u Hrvacki izlozene," "translated from more foreign languages in Croatian.
Stephen R. Graubard (1998). A New Europe for the Old?, Transaction Publishers
Poslednja izmena od moderatora:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.139
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
Iz Onogošta je poslao poklisara Dubrovĉanima, moleći ih da uĊu s njime u savez. Da bi ih bolje privukao sebi, poĉeo ih je
podsećati kako su raški kraljevi, kao susedi njihova grada, uvek vodili rat protiv njih, a naroĉito kralj Uroš
Sveti. Ujedno ih je upozoravao da će im se isto desiti ako Raško Kraljevstvo doĊe u ruke njegovih sinova,
te da neće nikada imati mira s njima. ''A ja ću (govorio je on) biti vaš prijatelj i poštovaću vašu slobodu,
ukazivaću vam svako poštovanje i proširiću vašu drţavu, pod uslovom da se udruţite sa mnom i udarite
zajedno sa mnom na Kotor, vi s mora s vašom mornaricom, a ja s kopna. Kad zauzmemo Kotor, lako
ćemo zauzeti i Zetu, a onda i ĉitavo Raško Kraljevstvo koje je otvoreno i bez utvrĊenja.
Ovo poslanstvo svidelo se mnogima koji nisu mislili na opasnosti koje ono u sebi skriva, pa su
pošto-poto hteli da se o tom poslanstvu raspravlja u Veću umoljenih. Kad je tu bila pretresena stvar, oni
koji su zrelije prosuĊivali odluĉno su se suprotstavili, govoreći da nikako ne moţe biti od koristi jednoj
slaboj drţavi, kao što je njihova, to što će stupiti u savez s moćnim gospodarima, a naroĉito ne s banom
Pavlom, koji je došao iz vrlo daleke zemlje da zauzme Raško Kraljevstvo, oslanjajući se samo na neslogu
trojice braće, tako da bi se moglo desiti da mu stvar ne uspe. '', MAVRO ORBIN KRALJEVSTVO SLOVENA
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Динко Златарић
Рођен је у богатој грађанској дубровачкој породици која је припадала српском и босанском племству. Школовање је започео у Дубровнику, а наставио га је наставио у Падови.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.413
- Poruka
- 2.929
Pojasni to da su Crnogorci neosporni dio srpske nacije? Zašto se onda zovu Crnogorci, a ne Srbi? Zašto se onda Makedonci zovi Makedonci, a ne Srbi?
Postojala je Kraljevina Crna Gora, postojali su Crnogorci. Zašto moraju ići u Srpsku pravoslavno crkvu umjesto u Crnogorsku? Zašto Makedonci ne bi išli u Makedonsku pravoslavnu crkvu umjesto u Srpsku?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.392
Kako govoriš o dva različita slučaja, ne može se dati ni objedinjeni odgovor koji važi za oba. Što se tiče imena - to pitanje i nije baš mnogo smisleno. Potrebno je, kao prvo, gledati stvari u kontekstu vremena kojem pripadaju; to znači, naravno, ne gledati na stvari očima nekog drugog vremena (što uključuje, prirodno, i sadašnjost). Srbi su krajem XIX i početkom XX stoljeća imali dvije državne tvorevine - Srbiju i Crnu Goru.
Da ilustrujem to jednim primjerom - zamisli da sada neko kaše da u Austrougarskoj monarhiji nije bilo Nijemaca, te postavi pitanje zašto se država onda nije nazivala njemačko-ugarska? Različiti dijelovi srpskog naroda nosili su razna imena; nekada su ta imena nosila sa sobom nešto striktnije regionalni karakter, kao recimo Šumadinci, u drugim slučajevima kao što je recimo Hercegovci za razliku od Šumadinaca imalo je nešto više etničkih obilježja, dok u slučaju Crnogaraca govorimo o korpusu naroda koji je uspio i da ostvari sopstvenu nezavisnu državu.
Što se tiče Makedonaca, to se takođe ne smije posmatrati na taj način, anahrono. Područje Makedonije bilo je izdijeljeno između tri države (zapravo, četiri, ukoliko računamo jedan vrlo maleni krajičak u Albaniji). Stanovništvo tog kraja slovenskog jezika nije imalo izuzetno razvijenu nacionalnu svijest, jer tu nije bilo ni nikakve državnosti. To je bio posljednji kraj sa kog su Turci Osmanlije bili istjerani. U takvoj situaciji, Srbi i Bugari su se borili da etnički osvoje to područje (propagandom, darovima, obećanjima, ucjenama i svim drugim raspoloživim sredstvima). Da ilustruje to koliko je ta situacija bila složena, poren navedenih (i Grka, naravno) u "misionarstvu" učestvovali su čak i Rumuni.
U Kraljevini Srbiji, u skladu sa zvaničnom politikom tadašnje vlasti, stanovništvo tzv. "Južne Srbije" bilo je tretirano kao nacionalno srpsko. To je bilo, prosto, propisano. Znamo danas, naravno, da to nisu bili baš nacionalni osjećaji većinskog stanovništva tamo (neki su ovdje izjašnjavali drugačija mišljenja, ali moje lično je da je ono bilo, ako gledamo pojedinačnu najveću političku struju, probugarski orijentisano) - u kojoj mjeri, to je već sporno, kako zbog toga što su mnogi se zaista smatrali Srbima i prije 1912. godine (posebno na sjevernim okrajcima - Skoplje je imalo srpska sela okolo, ponešto je bilo mislim u unutrašnjosti i oko Kruševa), a nešto se i generacijama školovanja u srpskoj i (prvoj) jugoslovenskoj državi vjerovatno u tom smjeru i edukovalo.
A što se tiče Crkava, kada je stvarana Jugoslavija išlo se idejom da treba objediniti čitavu Pravoslavnu crkvu na njenom području i poklopiti je sa državnim granicama. To je naravno uključivalo i pripajanje i Crnogorske crkve, koja jeste bila samostalna Crkva ali ne baš i autokefalna. Cetinjska je mitropolija (iako je bilo i u njoj pojedinaca koji su bili zauzimali nešto drugačije mišljenje) bila maltene jedan od instrumenata pripajanja Crne Gore srpskoj nacionalnoj državi, a ideja da se stvori jedinstvena Srpska pravoslavna crkva bilo je nešto što su dijelili u većinskom mišljenju i crnogorski klir i njegova pastva. Crnogorski kralj u izgnanstvu, Nikola, isticao je da je suštinski jedini prigovor to što je crkveni poglavar u Beogradu prisvojio sebi titulu srpskog patrijarha i ostao stolovati tamo, umjesto da, kako istorija nalaže, sjedi u Pećkoj patrijaršiji (koja kao crkveni objekt je do današnjeg dana ostala izdvojena i direkto podređena patrijarhu SPC. Na neki način, patrijarh je ostao "izmješten" od 1920. godine do današnjeg dana, a pećkom crkvom upravlja preko vikara koje imenuje...u slučaju Maćedonije, već sam pojasnio kompleksnost tog slučaja. Kada su Srbi 1912. godine ušli u njene dijelove u Povardarju, istjerali su odatle bugarske sveštenike (koji su i sami tu bili ne baš kanonski), i postavili svoje; to je naknadno bilo priznato prilikom formiranja SCP 1920. godine, kao što sam već bio naglasio. Nekakva samostalna "Makedonska crkva" nikome nije padala uopšte ni na pamet.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 2.929
Čekaj po tebi su Crnogorci zapravo Srbi?
O Crnoj Gori
http://enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=12765
O Makedoniji
http://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=38252
svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Čekaj po tebi su Crnogorci zapravo Srbi?
O Crnoj Gori
http://enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=12765
O Makedoniji
http://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=38252
Nije po njemu, nego po tim Crnogorcima, vladarima Knjaževine/Kraljevine Crne Gore i drugim predstavnicima te države...
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.392
Čekaj po tebi su Crnogorci zapravo Srbi?
O Crnoj Gori
http://enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=12765
O Makedoniji
http://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=38252
U 1918. godini? Pa da. Mislim, to nije ništa po meni, jer govorimo o objektivnim istorijskim činjenicama.
Ne znam šta je u suprotnosti na tim poveznicama koje si postavio. Čak između ostaloga piše i
Hrvatska enciklopedija:
Poslednja izmena:
- Poruka
- 2.929
Evo austrijskog popisa iz Dubrovnika 1894.
Kao što se može vidjeti, jezik je srpsko-hrvatski, a ne srpski...
Kao što se može vidjeti, jezik je srpsko-hrvatski, a ne srpski...
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.392
Evo austrijskog popisa iz Dubrovnika 1894.
Kao što se može vidjeti, jezik je srpsko-hrvatski, a ne srpski...
Ne vidim kakve to ima veze sa ovim oko Crne Gore i Makedonije..?
