Ovo se stručno naziva kriza identiteta.Firerov najbliži saradnik sa kojim je marširao u fašističkom maršu u Novom Sadu i dobio batine što od naroda što od policije i jedva živu glavu izvukli je promenio pol.Ovi fašisti kao i svi fašisti imaju veliku krizu identiteta i poklonici su te ideologije zbog svojih ličnih nezadovoljstava,frustracija,komleksa,nesposobnosti,strahova od svojih osećanja,strahova od neuspeha u životu itd.,Većina od njih ustvari znaju da su slabi,nesposobni,neinteligentni,lenji.Neki od njih znaju da imaju seksualne sklonosti prema drugom polu.Imaju sklonosti da se oblače kao žene i da su u stvari žene u muškom telu.Ali zbog osude društva potiskuju svoju pravu prirodu,prikrivajući je ekstremizmom,mržnjom prema naprednim ideologijama,mržnjom prema onima koji su isti oni samo se ne prikrivaju,mržnjom prema bilo kakvoj zdravoj konkurenciji u društvu,mržnjom prema budućnosti u kojoj se oni kao nesposobni neće baš najbolje snaći.Inače je poznato da je onaj zločinac hitler imao sve slabosti koje sam naveo.Ovaj naš firer odnosno bolje reći firerka takođe.
http://rs.n1info.com/a79402/Vesti/Bivsi-pripadnik-Nacionalnog-stroja-menja-pol.html
Osuđivani član Nacionalnog stroja odlučio da promeni pol
N1 donosi eksluzivnu priču o Dolfu Pospišu, nekada osuđivanom članu neonacističke organizacije Nacionalni stroj, koji je odlučio da promeni pol.
Taj čovek se danas zove Dajana, prolazi kroz osetljiv period uzimanja hormonske terapije i nada se skoroj promeni pola.
Dolf Pospiš je zbog incidenata povezanih sa izazivanjem verske, rasne i nacionalne mržnje u zatvoru proveo više od tri godine.
Danas se zove Dajana i za N1 prvi put javno govori o svojoj transformaciji.
Ona kaže da je neonacizam njena ružna prošlost, i faza u koju je kao nesigurna tinejdžerka bežala jer nije mogla da prihvati sebe onakvu kakva jeste.
Ako sam ja već bila takva, da sam sebe mrzela, suzbijala osećanja i ispoljavala neku takvu agresiju, mogu i sad da se okrenem i borim i za sebe, i za stav, i za to ko sam i šta sam."
Dajana
“Ja sam izmislila sve te likove, zbog svojih nezadovoljstava, frustracija i kompleksa. Ne postoji ni Dolf, ni Adolf, ni Rudolf. Postoji samo Dajana”, kaže ona.
Dajana tvrdi da je oduvek znala da je žena, ali je zbog osude društva potiskivala svoju pravu prirodu, prikrivajući je ekstremima.
“Nije lako za objasniti. Povučeš se u sebe i mrziš to, i počne toliko da ti smeta da izgubiš sebe. Pravilo mi je haos u glavi, potogovo u pubertetu - šta sad? Ja sam svesna i osećam se kako se osećam, a ćutim. Osećam se kao žensko, a nemam kome da kažem, pogotovo pre deset ili više godina. Nemaš kome da kažeš, da se požališ, jer okolina je ovde ortodoksna i tek tad nisu razumeli”, priča Dajana.
Danas, Dajana uzima hormonsku terapiju i polako svoj fizički izgled prilagođava slici kako se oseća. Hrabro korača ulicama Novog Sada, i nosi se sa svim neprijatnostima kojima biva svakodnevno izložena.
“Bilo je napada. Bilo je nekoliko puta napada, pesničenja, ali se ja borim i ne dam se. Ako sam ja već bila takva, da sam sebe mrzela, suzbijala osećanja i ispoljavala neku takvu agresiju, mogu i sad da se okrenem i borim i za sebe, i za stav, i za to ko sam i šta sam”, poručuje Dajana.
Iako se oslobodila stega, paradoksalno, danas joj je daleko teže nego ranije. Naime, Dajana je beskućnica. Prijatelji su je se odrekli, a članovi porodice izbacivali iz stanova u kojima je živela.
Zbog činjenice da nema trajno prebivalište, ne može da se prijavi za operaciju promene pola, niti dovoljno novca za redovno uzimanje hormonske terapije. Ona danas traži posao, ali poslodavci joj zbog izgleda okreću leđa.
Priču o Dajani donosi Miodrag Sovilj
Drage braćo i sestre,drugovi i drugarice,gospodje i gospodo i gospodjice
SMRT FAŠIZMU,SLOBODA NARODU.
