vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Сваки крст на свакој застави и грбу (па и нашем) одувек представља везу са Богом. Божанско покровитељство над државом, да је владар Божји изасланик и слично. Од ''Византије'' (источног римског царства) смо примили веру па тако и ту симболику.
Ова четири оцила око крста, ма колико ми желели да су оригинално наша, смо такође узели од Византије. Сада, много векова касније, сличне симболе можемо пронаћи у винчанском писму, на Ахиловом плашту на неким сликама, по разним источним писмима, вероватно и у египатским хијероглифима (а не би ме чудило да налетимо на сличан симбол и у писмима старе Кине, Маја, Инка и осталих индијанаца). Можемо ми тражити неку везу са тим симболима, али колико год тражили чињеница је да смо ми то преузели од Византије. Ма колико ми сада покушавали да пронађемо начин да то оповргнемо.
Све ово ме мало подсећа на оно како хрвати неким умишљеним доказима и кобајаги чињеницама покушавају да докажу како они нису словени, него илири па чак и германи.
Мислим да треба да прихватимо да смо то што смо и да друго не можемо бити. А настали смо од једног варварског народа који је пљачкајући по најмоћнијој цивилизацији тог доба опљачкао (или му је дато) и део културе те цивилизације.
Овде се слажем са свим објашњењима осим оцила. А оцили су тема. Значи да ли су оцили, или слова као код Византије? Ја кажем да су слова и да престављају сличну инвокацију као и византијска. Заправо инвокација је иста, али су речи друкчије и зато је прихватљиво по хералдичким правилима.