Српски грб - слова или оцила?

Не може се нечија национална припадност одређивати само према његовој верској припадности. Тако да ово није тачно. Додуше о нацији се још увек расправља, поготово пред крај 20ог и на почетку 21ог века, када је постало јасно да се држави нацији полако ближи крај. Просто зато што су људи ''мобилнији'' него раније.
Стога не може се рећи да је неко србин само зато сто је хришћанин, православац. Срби су и муслимани, јевреји, атеисти (као што су били до 90их). Са чисто правне стране националност је субјективни осећај припадности некој нацији и о националности се свако субјективно изјашњава.
Читао сам ових дана по граду глупаве графите ''буди србин, не буди педер'' и слично. Као да се национална припадност може одредити према сексуалној оријентацији.
Суштина је да се нација не може одредити само према верској припадности. Србин сам ја који сам православац, али је и српкиња моја девојка која је јеврејка.

Ја још нисам наишао у којој се то држави Муслимани и Католици изјашњавају Срби?
 
Ја још нисам наишао у којој се то држави Муслимани и Католици изјашњавају Срби?

На пример у Србији :)
Ја лично имам пријатеље који су католици а тако се изјашњавају. Па пола Вршца, Беле Цркве, Новог Сада су католици. А сви се изјашњавају као Срби што и јесу.
 
Ту се плази од погрешне премисе. Нпр. не можеш бити Србин ако ниси правовславне вероисповести. Или, ако си католик, на овим нашим просторима, аутоматски си Хрват. Ја мислим да је то погрешно.

Вероисповест је променљива категорија и не може се према њој одређивати народност, која је опет, непроменљива.
 
Meni su detalji sasvim dobro poznati.

Jedino me interesuje dali se radi o "VERNOM PRIKAZU SA TRAJANOVOG STUBA", i izvor informacije.

Колико ми је познато, у питању је бакропис два позната итал.гравера из 18. века (отац и син Пиранези). Један од више извора на нету:http://www.georgeglazer.com/prints/antiquity/pira-artifacts/pira-trajan.html

... а колико је веран приказ? Стоји напомена у вези гравуре, да је Викторија (победа) уметнута само као алегорија. Све остало мени се чини да је ок, ето провери сам:
http://www.vroma.org/images/mcmanus_images/trophy1.jpg

Поз.

И да додам (ради јасноће)...у мом претходном посту постављени су винчански симболи.
 
Ту се плази од погрешне премисе. Нпр. не можеш бити Србин ако ниси правовславне вероисповести. Или, ако си католик, на овим нашим просторима, аутоматски си Хрват. Ја мислим да је то погрешно.

Вероисповест је променљива категорија и не може се према њој одређивати народност, која је опет, непроменљива.

Није тачно. Ако идеш по изјашњавању, онда је све променљиво. А колико има католика и муслимана, тих који се изјашњавају Срби или Црногорци, и ако би у Црној Гори и Срби морали бити Црногорци, по тој логици. А зашто онда Срби у Хрватској морају бити Хрвати, јер им тако пише у документима?
 
Ne teba nam najlogicnije objasnjenje, nego istina, I nije to na pogadjanje nego na znanje.

У нашем безнадежном случају, Логика је можда једина алатка која може припомоћи. А ко зна?....можда уз њену малу помоћ стигнемо и до Знања. Код нас ти је све могуће.:zpozdrav2:
 
На пример у Србији :)
Ја лично имам пријатеље који су католици а тако се изјашњавају. Па пола Вршца, Беле Цркве, Новог Сада су католици. А сви се изјашњавају као Срби што и јесу.

То су они који још лутају по Титином путу братства и јединства. А ко их је питао како се изјашњавају, када и зашто? И како су се изјашњавали у Краљевини Југославији и за време окупације у Другом Светском Рату? И почем су Срби? По рођењу, по становању, по пореклу или по опредељености?
 
Колико ми је познато, у питању је бакропис два позната итал.гравера из 18. века (отац и син Пиранези). Један од више извора на нету:http://www.georgeglazer.com/prints/antiquity/pira-artifacts/pira-trajan.html

... а колико је веран приказ? Стоји напомена у вези гравуре, да је Викторија (победа) уметнута само као алегорија. Све остало мени се чини да је ок, ето провери сам:
http://www.vroma.org/images/mcmanus_images/trophy1.jpg

Поз.

И да додам (ради јасноће)...у мом претходном посту постављени су винчански симболи.

Hvala za informacije.

Da znam da se radi o vincanskim simbolima, i znam vezu izmegju njih i onih sa bakropisa.
 
То су они који још лутају по Титином путу братства и јединства. А ко их је питао како се изјашњавају, када и зашто? И како су се изјашњавали у Краљевини Југославији и за време окупације у Другом Светском Рату? И почем су Срби? По рођењу, по становању, по пореклу или по опредељености?

Hteli mi to svi da priznamo ili ne, od bugarske do hrvatske je isti narod. Da li su to sve srbi, ili su to sve bugari, hrvati, makedonci, bosanci, crnogorci, sumadinci to je sasvim drugo pitanje. Mi svi smo deo istog naroda od kojeg smo i nastali. Mislim da nase ime ima najvise smisla sto se tice tog pra naroda, ali o tom potom. Do prave istine mozemo jedino da dodjemo ako sagledamo ceo ovaj prostor kao jedinstven nekada davno u istoriji, pre hriscanstva i vizantije, pa i anticke grcke i rima.
Vecinu proslog veka srbi nisu ni postojali, nisu ni hrvati, a ni ostalih 4 republika. Ceo svet nas je znao kao Jugoslavija. Jugoslavija kao termin nema veze ni sa jednim od nasih danasnjih 6 naroda. Stoga smatram da je vrlo moguce da smo imali u proslosti i drugacijih imena, a koja gledano iz danasnjeg ugla u sustini veze nemaju ni sa jednim od nasih naroda.
Slovenci su verovatno nas malo dalji rodjak, smatram da bi tacan obrazac za ovaj nas narod bio Jugoslavija - Slovenija + Bugarska.
Ukoliko se ovo ovako postavi, u Vizantiji je vecinsko stanovnistvo bilo nase, nas narod, te stoga ne vidim nikakvu nelogicnost u tome da su tamo zastupljeni i nasi simboli, izmedju ostalog i 4C.
Odnosno, hocu da kazem da se prica da je to vizantijsko, a zaboravlja se ili se namerno potiskuje to da smo i mi cinili izmedju ostalih tu vizantiju. Drugim recima, to je nemoguce ovima koji tvrde da smo dosli na ove prostore a po kojima nismo mi nikakvi starosedeoci. Medjutim, sve dobija smisao ako se postavi tako da mi jesmo ovde odvajkada.
 
Poslednja izmena:
Jos nesto, mislim da smo jedini narod na planeti koji ima simbol na svom grbu za koji nema pretstavu sta on znaci. To je sramota bre. A sve zato jer svaki valjani putokaz je odmah odbacen kao naucna fantastika jer smo mi "dosli" ovde od negde, a i to niko ne zna odakle.
A najzanimljivije od svega je sto se svi narodi okolo upinju da dokazu da su starosedeoci na svojim prostorima, jedino srpska naucna katedra je najmudrija i govori nam svima da smo mi padobranci ovde, spustili smo se sa nekog spejs shatla i ako najvise dokaza imamo da smo upravo mi ti koji polazu svo pravo na celokupnu poznatu istoriju balkana sa sve vizantijom, antickom grckom, makedonijom i rimom.
 
Poslednja izmena:
А зашто онда Срби у Хрватској морају бити Хрвати, јер им тако пише у документима?

Не морају. Могу се они изјашњавати и као Срби. Само је проблем и тамо и код нас што је непожељно бити србин (хрват) чак и ако се тако осећаш.
 
То су они који још лутају по Титином путу братства и јединства. А ко их је питао како се изјашњавају, када и зашто? И како су се изјашњавали у Краљевини Југославији и за време окупације у Другом Светском Рату? И почем су Срби? По рођењу, по становању, по пореклу или по опредељености?

Ја говорим о људима који нису ни видели а никада ни ходали тим Титовим путем. Рођени су после тога.
А ја сам их питао (оне што познајем). Не можеш неком ко овде живи генерацијама (рецимо од 1918) рећи да није србин само зато што је задржао католичку веру.
Рекао сам да је наука још неусаглашена што се тога тиче. Не постоји прецизно дефинисан критеријум одређивања нације. Данас правно гледано национална припадност је субјективна категорија, односно субјективни осећај припадности одређеног лица. Међутим ту неминовно утиче и осећај околине, односно друштва, према њему.
Ако би узели једну Немачку, која је пре 60 година покушала да направи етнички чисту нацију, за пример. Видимо да је немачка нација данас састављена од етничких група из скоро целе Европе. Тако је могуће да Марко Марин буде немац и да га сународници сматрају за немца.
Сасвим случајно сам се мало више упуштао у ово питање, јер сам на првој години писао неки семинарски о нацији држави. Да не мислиш да излажем тек онако изграђено мишљење. Мишљење сам изградио на основу онога што сам читао од разних писаца на ову тему.
 
На српском грбу нису слова, то можемо са сигурношћу рећи. А да ли је то византијско, винчанско или неко треће наслеђе - може бити предмет дискусије.

Свакако да нису слова. И свакоко да је епредмет дискусије је ли то византијско, винчанско или неко друго наслеђе. Али, опет морамо разјаснити неке ствари да нам се не би десило да пођемо, по ко зна који пут, од погрешне премисе. Термин (или појам, ово двоје увек бркам) Византија или Винча су географски појмови. Византија је још и политички, ако је држава политички термин. За Византију можемо рећи и да је религиозни термин, јер је она по том питању била устројена. Као држава је била део римског царства.
Међутим, некако је у магли питање који су то народи чинили државу Византију? Ко су Византијци? Који етнос? Колико народа је сачињавало Византију? Негде сам прочитао да су од свих Византијских владара само четворица били Грци. Ко су били остали? А било их је... охо-хо. Не знам тачан број. Народи или етноси који су чинили држави Византију су у њу унели и своје културне и цивилизацијске тековине. Међу тим тековинама је и крст са четири огњила, ма ког народа да је то тековина.
Слично је и са Винчом. Ми не знамо ко су били Винчанци.

По мени, Византинац је политичка (а можда и религиозна) категорија. Византинац је становник, данас би рекли држављанин, Византије. Али ком народу припада? После пропасти Византије њени житањи су остали. Нису сви побијени. Ко су они данас. Ком народу, етносу, припадају?
Византија постојала у једном историјском времену, периоду. Народи који су је творили су постојали и пре ње. Такође и после ње. Који су то народи? У њиховој култури и цивилизацијским тековинама треба тражити одговор на питање огњила или слова. Византијци као народ, по мени нису упостојали. То су становници државе Византија, било ког народа, од народа који су чинили Византиу. Византинац је, дакле политичка, религиозна или географска одредница. Никако етничка. А то је врло вжно кад је у питању културно, па и неко друго наслеђе.
 
На српском грбу нису слова, то можемо са сигурношћу рећи. А да ли је то византијско, винчанско или неко треће наслеђе - може бити предмет дискусије.

Чуди ме да нисте запазили слику (има је у више књига) са неког споменика из Сумера, старијој од 2000 год пре н.е., на којој је приказана жена у огртачу са више извезених или нацртаних крстова са оцилима. У тим књигама нико не коментарише крстове са оцилима већ коју богињу слика представља.

Дакле, тај крст са 4 оцила није византијски јер је много старији. Питање је где је настао и како је дошао до нас.
 
Чуди ме да нисте запазили слику (има је у више књига) са неког споменика из Сумера, старијој од 2000 год пре н.е., на којој је приказана жена у огртачу са више извезених или нацртаних крстова са оцилима. У тим књигама нико не коментарише крстове са оцилима већ коју богињу слика представља.

Дакле, тај крст са 4 оцила није византијски јер је много старији. Питање је где је настао и како је дошао до нас.

Баш та слика, и ако измишљена, потврђује да су слова. И погрешно је тумачити само по изгледу да ли су слова или оцили, јер могу бити и једно и друго, зависно коју науку следиш. Узмите све азбуке које су познате и погледајте колико има различитих слова, за које би се могло рећи да нису слова него украсни предмети, али су ипак слова јер се са њима састављају речи и пишу мисли. Значи да су слова јер су почетна у једној речи, Стефану, или у Византији, Василу. Ма колико се неко трудио да то измени неће моћи ту измену да наметне целом свету. Нису само код нас слова у грбу. Нити само код нас она престављају неко објашњење. Узмимо најбољи пример Слова на Распећу. Да ли се она могу сматрати као оцили, т.ј. украсни предмети. Или слова која објашњују ко се налази разапет на крсту? Ако слово не преставља неко објашњење онда се може сматрати оцилом, и ако ја ни онда не видим разлог за то осим злонамеран да би се умањила његова вредност, јер свако слово има и своју декоративну вредност, поред осталих. И на крају једно питање, и ако може бити протумачено као увреда, није, него је чисто логично питање. Како неко ко зна писати и читати, може тврдити да слово није слово него оцило, а оцило значи слово на новцу грофа Оцилија по коме је и добило име. То исто важи и за огњило, само обрнуто. Како неко може тумачити да је огњило слово а не предмет за изазивање ватре?
 
Мени најјачи утисак остављају овакве римске фибуле са наших терена:

35-7f3e74c37a.jpg


Познато је нпр. и да је средњовековна српска аристократија користила античка војна обележја, што се види на фрескама "где властела носи појасеве сличне римским војним појасевима"(П.Шпехер).
(Па и неки штитови са тих наших фрески подсећају на оне из Notitia Dignitatum (?))
По мени, то би свеукупно, већ била нека наша (можда и лабава, али ипак...) веза са касно-античким периодом?
 
Свакако да нису слова. И свакоко да је епредмет дискусије је ли то византијско, винчанско или неко друго наслеђе. Али, опет морамо разјаснити неке ствари да нам се не би десило да пођемо, по ко зна који пут, од погрешне премисе. Термин (или појам, ово двоје увек бркам) Византија или Винча су географски појмови. Византија је још и политички, ако је држава политички термин. За Византију можемо рећи и да је религиозни термин, јер је она по том питању била устројена. Као држава је била део римског царства.
Међутим, некако је у магли питање који су то народи чинили државу Византију? Ко су Византијци? Који етнос? Колико народа је сачињавало Византију? Негде сам прочитао да су од свих Византијских владара само четворица били Грци. Ко су били остали? А било их је... охо-хо. Не знам тачан број. Народи или етноси који су чинили држави Византију су у њу унели и своје културне и цивилизацијске тековине. Међу тим тековинама је и крст са четири огњила, ма ког народа да је то тековина.
Слично је и са Винчом. Ми не знамо ко су били Винчанци.

По мени, Византинац је политичка (а можда и религиозна) категорија. Византинац је становник, данас би рекли држављанин, Византије. Али ком народу припада? После пропасти Византије њени житањи су остали. Нису сви побијени. Ко су они данас. Ком народу, етносу, припадају?
Византија постојала у једном историјском времену, периоду. Народи који су је творили су постојали и пре ње. Такође и после ње. Који су то народи? У њиховој култури и цивилизацијским тековинама треба тражити одговор на питање огњила или слова. Византијци као народ, по мени нису упостојали. То су становници државе Византија, било ког народа, од народа који су чинили Византиу. Византинац је, дакле политичка, религиозна или географска одредница. Никако етничка. А то је врло вжно кад је у питању културно, па и неко друго наслеђе.

Postavili ste vrlo logicna pitanja, i izlozili realna razmisljanja.

Dali ima preciznih odgovora?

Da?

Ali, o tome, otom - potom.
 
Мени најјачи утисак остављају овакве римске фибуле са наших терена:

35-7f3e74c37a.jpg


Познато је нпр. и да је средњовековна српска аристократија користила античка војна обележја, што се види на фрескама "где властела носи појасеве сличне римским војним појасевима"(П.Шпехер).
(Па и неки штитови са тих наших фрески подсећају на оне из Notitia Dignitatum (?))
По мени, то би свеукупно, већ била нека наша (можда и лабава, али ипак...) веза са касно-античким периодом?

"средњовековна српска аристократија " ?

Koliko je bila etnicki srpska, i uopste slovenska ?
 
Свакако да нису слова. И свакоко да је епредмет дискусије је ли то византијско, винчанско или неко друго наслеђе. Али, опет морамо разјаснити неке ствари да нам се не би десило да пођемо, по ко зна који пут, од погрешне премисе. Термин (или појам, ово двоје увек бркам) Византија или Винча су географски појмови. Византија је још и политички, ако је држава политички термин. За Византију можемо рећи и да је религиозни термин, јер је она по том питању била устројена. Као држава је била део римског царства.

Као држава је била Римско царство. И сам термин Византија се у време њеног постојања није користио. Они су себе сматрали римљанима, ромејима, а њихови цареви су сматрани римским царевима.

Међутим, некако је у магли питање који су то народи чинили државу Византију? Ко су Византијци? Који етнос? Колико народа је сачињавало Византију? Негде сам прочитао да су од свих Византијских владара само четворица били Грци. Ко су били остали? А било их је... охо-хо. Не знам тачан број. Народи или етноси који су чинили држави Византију су у њу унели и своје културне и цивилизацијске тековине. Међу тим тековинама је и крст са четири огњила, ма ког народа да је то тековина.

Ово си потпуно у праву. Рим уопште је био један казан у који су се сливали и мешали разни народи. Нека врста античке САД (са којом је и мој професор римског права Жика Бујуклић на сваком предавању правио паралелу, потпуно оправдано), која је била скуп свих народа чије територије су освојене. Поготово када је перегринима омогућено да постану римски грађани.
Византија као наставак Римског царства је такође била састављена од свих народа који су живели на њеним територијама. Грци су били само један од њих. Али не треба Византију повезивати са Грчком, јер је она била много више од Грчке. Грчка је била само мали део ње. Чак су и грци истицали да су они различити, себе су називали хеленима (што је остало и до данас) а не ромејима. Занимљиво да су само у Цариграду живели или боравили припадници често и преко стотину различитих народа. Логично је да се међу њима све мешало, и сви су узимали понешто од других.
Па и сами римски цареви су од тих народа узимали по нешто. Па тако од источних народа су преузели обичај да поданици пред њима падају на колена и љубе им стопало, да се рађају у пурпуру (посебној соби пурпурне боје) и слично.

По мени, Византинац је политичка (а можда и религиозна) категорија. Византинац је становник, данас би рекли држављанин, Византије. Али ком народу припада? После пропасти Византије њени житањи су остали. Нису сви побијени. Ко су они данас. Ком народу, етносу, припадају?
Византија постојала у једном историјском времену, периоду. Народи који су је творили су постојали и пре ње. Такође и после ње. Који су то народи? У њиховој култури и цивилизацијским тековинама треба тражити одговор на питање огњила или слова. Византијци као народ, по мени нису упостојали. То су становници државе Византија, било ког народа, од народа који су чинили Византиу. Византинац је, дакле политичка, религиозна или географска одредница. Никако етничка. А то је врло вжно кад је у питању културно, па и неко друго наслеђе.

И ово си потпуно у праву. Само што уместо Византинац треба да говориш Римљанин. Мада сви народи, чак и када постану римски грађани, често се тако не називају. Па је тако у време врхунца Византије, у време Јустинијана, на њеној територији живело много, етнички, различитих народа. Они су задржавали своје културне и уопште друштвене тековина, а припадност Византији се огледала само у порезу (што је држави и најважније). А римљани прагматични какви су увек били су наравно узимали и од других народа оно што им је корисно и то уграђивали у себе. Вероватно су се ту негде провукла и ова наша оцила, која у Византију дођоше из ко зна ког народа.
Али није се могао занемарити утицај који је та модерна цивилизација имала на варварска племена, па и на словене. А имали су шта да узму и шта да науче. Начин живота, обраде земљишта (раније су били номади), културу, религију, начин ратовања и израде оружја, што је непосредно и довело до тога да могу да се носе са моћном византијском војском и да се касније ослободе. А вероватно ту негде упадоше и ова оцила, из неког разлога који нама данас није познат.
А то није разлог да их се ми одричемо. Ако су их наши претци из неког разлога прихватили, и ми их морамо прихватити. Јер ако би их одбацили, тиме би одбацили наше претке, а тиме и себе саме.
Преостаје само да покушамо да нађемо разлог што су их наши претци прихватили и одгонетнемо шта је за њих то представљало.
 
Poslednja izmena:
Баш та слика, и ако измишљена, потврђује да су слова. И погрешно је тумачити само по изгледу да ли су слова или оцили, јер могу бити и једно и друго, зависно коју науку следиш. Узмите све азбуке које су познате и погледајте колико има различитих слова, за које би се могло рећи да нису слова него украсни предмети, али су ипак слова јер се са њима састављају речи и пишу мисли. Значи да су слова јер су почетна у једној речи, Стефану, или у Византији, Василу. Ма колико се неко трудио да то измени неће моћи ту измену да наметне целом свету. Нису само код нас слова у грбу. Нити само код нас она престављају неко објашњење. Узмимо најбољи пример Слова на Распећу. Да ли се она могу сматрати као оцили, т.ј. украсни предмети. Или слова која објашњују ко се налази разапет на крсту? Ако слово не преставља неко објашњење онда се може сматрати оцилом, и ако ја ни онда не видим разлог за то осим злонамеран да би се умањила његова вредност, јер свако слово има и своју декоративну вредност, поред осталих. И на крају једно питање, и ако може бити протумачено као увреда, није, него је чисто логично питање. Како неко ко зна писати и читати, може тврдити да слово није слово него оцило, а оцило значи слово на новцу грофа Оцилија по коме је и добило име. То исто важи и за огњило, само обрнуто. Како неко може тумачити да је огњило слово а не предмет за изазивање ватре?

Потпуно се слажем.
Али мислим да треба да правимо разлику између слова и симбола. Слово је слово, део речи и нема самостално значење или неко друго значење осим тог слова које означава.И за сваког ко се њиме користи значи исто. А симбол има самостално значење. Али то значење за сваког појединца може бити другачије када би га сам тумачио. Зато се симболи лако могу злоупотребити. Довољно је да неко ко има неку моћ, нпр политичку, каже да тај симбол означава нешто и да то други прихвате без сопственог тумачења тог симбола, занемарујући оно што би њима симбол могао да представља да није било тог утицаја са стране.
 
Потпуно се слажем.
Али мислим да треба да правимо разлику између слова и симбола. Слово је слово, део речи и нема самостално значење или неко друго значење осим тог слова које означава.И за сваког ко се њиме користи значи исто. А симбол има самостално значење. Али то значење за сваког појединца може бити другачије када би га сам тумачио. Зато се симболи лако могу злоупотребити. Довољно је да неко ко има неку моћ, нпр политичку, каже да тај симбол означава нешто и да то други прихвате без сопственог тумачења тог симбола, занемарујући оно што би њима симбол могао да представља да није било тог утицаја са стране.

Ово ти је погрешна поставка, има и данас много речи са једним словом, а у времену о којему је реч било је много скраћеница и те скраћенице су престављале неке речи или имена, Тако исто и самостална слова престављају неку реч, мисао, или неко значење. Мислим да би боље било тражити значење тих слова, а не измишљати како их одвојити од тих значења, која су добила онда када су дошла на наш грб. Сигурно нису дошла као неки неважни декоративни предмети.
 
Poslednja izmena:

Back
Top