Сродне душе, да ли постоје

[realistic]

Srodne duse ne postoje.

 

[Kasvataja]

Dzaba nadjes srodnu dusu, ako je ona napravila deset greski i plasi se i svoje sopstvene, izgubljene duse....

Kad nađeš srodnu dušu, prihvataš je sa svim vrlinama i manama. Srodne duše ne moraju biti identične, jednostavno postoji to nešto...Vrline se ističu, mane se tolerišu, koriguju, niko nije savršen.Srodna duša oseća i tvoje strahove. Srodne duše se međusobno vole, dopunjuju bilo da su u pitanju prijatelji, ljubavnici ili nešto treće.

 

[Kasvataja]

nakratko se dodirnu i onda svaka na svoju stranu

Prevarili su se. Nikada nisu ni bile srodne. Imam prijatelje sa kojima, zbog kilometarske razdaljine ređe kontaktiram. Međutim, kad se sretnemo kao da se nikada nismo razdvajali.

 

[barisca]

Srodne duse ne postoje.

Postoje, ali se one stvaraju, a ne nalaze.

 

[Nervirator]

Postoje, ali se one stvaraju, a ne nalaze.

хм. То није концепт.
Сродне душе су некад биле једно па су растављене. И онда лутају неби ли се поново спојиле.

 

[barisca]

хм. То није концепт.
Сродне душе су некад биле једно па су растављене. И онда лутају неби ли се поново спојиле.

Ti govoris o mitu i o necemu izvornom, arhetipskom, ali to mene najmanje zanima
Ja bih da pricam o realnim odnosima dvoje ljudi koji su uslovljeni vaspitanjem, kulturom i tradicijom... i kako prevazici te barijere u razlikama.

 

[Baad_Boy]

Sve sami hebaci a vrtici prazni. Aa da, zbog korone su prazni. Zaboravio

 

[Nervirator]

Ti govoris o mitu i o necemu izvornom, arhetipskom, ali to mene najmanje zanima
Ja bih da pricam o realnim odnosima dvoje ljudi koji su uslovljeni vaspitanjem, kulturom i tradicijom... i kako prevazici te barijere u razlikama.

добро ако ти је то на души, али си промашио тему.

 

[barisca]

добро ако ти је то на души, али си промашио тему.

Mozda bi trebalo onda da priupitamo milsu zasto ga neke zene dozivljavaju odvratno i odbojno... a da on iste te osobe oseca kao da su mu bliske. I odakle mu ta ideja o "srodnoj dusi"? Eto, ja bih se prvo s tim pozabavio. Da razotkrije taj osecaj sto mu ne da mira.

 

[prsho]

Prevarili su se. Nikada nisu ni bile srodne. Imam prijatelje sa kojima, zbog kilometarske razdaljine ređe kontaktiram. Međutim, kad se sretnemo kao da se nikada nismo razdvajali.

pa stvar i jest u taj redji kontakt ne stignete se sporeckati

 

[milsu]

p.s. Inače, zašto ljubav nije uvek obostrana, isto je kao da pitaš a što život nije fer. Hebiga, nije. Nema objašnjenja.

Не, него ми се чинило логичним, да постоје душе које су духовно сличне, имају сличне или исте емоције, слична или иста интересовања, сличан или исти поглед на живот и неке ствари у животу, итд, и којима је корисно да буду заједно, и духовно се јачају и развијају када су заједно, ако бих се тако могао изразити. Међутим, чак и ако постоје, није то баш тако једноставно, и свако жели нешто што не мора да се поклапа са духовном сличношћу, ствари су компликованије и не заснивају се на једноставној логици.

Mozda bi trebalo onda da priupitamo milsu zasto ga neke zene dozivljavaju odvratno i odbojno... a da on iste te osobe oseca kao da su mu bliske. I odakle mu ta ideja o "srodnoj dusi"? Eto, ja bih se prvo s tim pozabavio. Da razotkrije taj osecaj sto mu ne da mira.

Откуд ја знам зашто?

Идеја о "сродној души" се заснивала чисто на једноставној логици, да је логично да тако нешто постоји, али ствари су компликованије. Додуше, са моје стране једнострано постоји сродна душа, ја сам се само питао зашто то није обострано, јер ми је било логично да буде обострано, али ствари су компликованије од тога.

На пример, ко је моја сродна душа, иако ја нисам њена. Колегиница за коју осећам да је моја сродна душа, дошла на посао мртва прехлађена. Док причамо, све време ми кашље у лице, а ја њен кашаљ доживљавам као најлепши и најблажи топао ветар и слатки љубавни дах који ме обасипа и испуњава нежношћу. И не само да ми прија, и не само да немам страх да ће ме заразити и да ћу се разболети од ње, већ се стварно и не разболим. Са друге стране, ако се неко за кога осећам да ми није сродна душа накашље на мене, одмах пожелим да га убијем и раскомадам, да се окупам, и одем у цркву и причестим се, да се очистим, јер ми је толико гадно и одвратно, и након таквог случаја обично се разболим. Ето, то је нека разлика, сликовито објашњено.

 

[Manastirka]

Не, него ми се чинило логичним, да постоје душе које су духовно сличне, имају сличне или исте емоције, слична или иста интересовања, сличан или исти поглед на живот и неке ствари у животу, итд, и којима је корисно да буду заједно, и духовно се јачају и развијају када су заједно, ако бих се тако могао изразити. Међутим, чак и ако постоје, није то баш тако једноставно, и свако жели нешто што не мора да се поклапа са духовном сличношћу, ствари су компликованије и не заснивају се на једноставној логици.


Откуд ја знам зашто?

Идеја о "сродној души" се заснивала чисто на једноставној логици, да је логично да тако нешто постоји, али ствари су компликованије. Додуше, са моје стране једнострано постоји сродна душа, ја сам се само питао зашто то није обострано, јер ми је било логично да буде обострано, али ствари су компликованије од тога.

На пример, ко је моја сродна душа, иако ја нисам њена. Колегиница за коју осећам да је моја сродна душа, дошла на посао мртва прехлађена. Док причамо, све време ми кашље у лице, а ја њен кашаљ доживљавам као најлепши и најблажи топао ветар и слатки љубавни дах који ме обасипа и испуњава нежношћу. И не само да ми прија, и не само да немам страх да ће ме заразити и да ћу се разболети од ње, већ се стварно и не разболим. Са друге стране, ако се неко за кога осећам да ми није сродна душа накашље на мене, одмах пожелим да га убијем и раскомадам, да се окупам, и одем у цркву и причестим се, да се очистим, јер ми је толико гадно и одвратно, и након таквог случаја обично се разболим. Ето, то је нека разлика, сликовито објашњено.

Tako je to kad si zaljubljen.Srodna duša je ipak nešto drugo.To je osoba sa kojom si "na istoj talasnoj dužini" uvek i zauvek, dok ona postoji. Ne samo dok je povremeno pored tebe i daje ti taj lepi osećaj" leptirića u stomaku"i "klecanja u kolenima".Srodna duša je i tvoj "anđeo čuvar", biće uz tebe i kad nagrnu sr... a
To je "fuzija" ličnosti i energija i daje ti osećaj da nisi sam i da to nikada nećeš biti.Čak i ako se drugima čini sitna i nebitna, tebi je značajna i važna.Prirodno je da ukoliko se pronađu,poželeće neminovno da se što pre "spoje" na svim mogućim nivoima, jer drugačije se i ne može ostvariti, jer postoji i "ukorenjeno" je kao ljudska potreba unutar svakog bića.

 

[Van razuma]

Srodna duša je ipak nešto drugo.To je osoba sa kojom si "na istoj talasnoj dužini" uvek i zauvek, dok ona postoji.
Srodna duša je i tvoj "anđeo čuvar", biće uz tebe i kad nagrnu sr... a

potpuno se slazem, i misljenja sam da nije nuzno da se radi o ljubavnom paru, nego to prosto nema veze ni sa godinama, nit sa polom, daljinom, nit bilo cim drugim...

Prosto osoba sa kojom mozes da se osetis, da znas da je tu uvek kada treba...

 

[Van razuma]

A ja to nemam

 

[milsu]

Tako je to kad si zaljubljen.Srodna duša je ipak nešto drugo.To je osoba sa kojom si "na istoj talasnoj dužini" uvek i zauvek, dok ona postoji. Ne samo dok je povremeno pored tebe i daje ti taj lepi osećaj" leptirića u stomaku"i "klecanja u kolenima".Srodna duša je i tvoj "anđeo čuvar", biće uz tebe i kad nagrnu sr... a
To je "fuzija" ličnosti i energija i daje ti osećaj da nisi sam i da to nikada nećeš biti.Čak i ako se drugima čini sitna i nebitna, tebi je značajna i važna.Prirodno je da ukoliko se pronađu,poželeće neminovno da se što pre "spoje" na svim mogućim nivoima, jer drugačije se i ne može ostvariti, jer postoji i "ukorenjeno" je kao ljudska potreba unutar svakog bića.

Да будем искрен, идете ми на ону ствар са тим форсирањем "пролазне заљубљености која не ваља". Никада нисам осећао никакве "лептириће у стомаку", нити су ми колена клецала, буди Бог с нама. Чак и ако је "заљубљеност", и заљубљеност може бити вечна а не само пролазна, и не могу бити заљубљен у некога ко ми није сродна душа, могу бити заљубљен једино у сродну душу, из мог угла посматрања. Међутим, оно где сам се варао у својој једноставној логичкој поставци, јесте претпоставка да је логично да све буде обострано, и свиђање и несвиђање, док у реалности није, већ су ствари компликованије од једноставне логике, и људи се воде различитим мотивима, који у највећој мери немају никакве везе са љубављу.

 

[Nervirator]

Идеја о "сродној души" се заснивала чисто на једноставној логици, да је логично да тако нешто постоји, али ствари су компликованије. Додуше, са моје стране једнострано постоји сродна душа, ја сам се само питао зашто то није обострано, јер ми је било логично да буде обострано, али ствари су компликованије од тога.

Није идеја нити се логично објашњава. То се осети у виду енергије која је невидљива.

На пример, ко је моја сродна душа, иако ја нисам њена. Колегиница за коју осећам да је моја сродна душа, дошла на посао мртва прехлађена. Док причамо, све време ми кашље у лице, а ја њен кашаљ доживљавам као најлепши и најблажи топао ветар и слатки љубавни дах који ме обасипа и испуњава нежношћу. И не само да ми прија, и не само да немам страх да ће ме заразити и да ћу се разболети од ње, већ се стварно и не разболим. Са друге стране, ако се неко за кога осећам да ми није сродна душа накашље на мене, одмах пожелим да га убијем и раскомадам, да се окупам, и одем у цркву и причестим се, да се очистим, јер ми је толико гадно и одвратно, и након таквог случаја обично се разболим. Ето, то је нека разлика, сликовито објашњено.

Леп је то осећај. Али ми више личи на заљубљеност а то је нешто САСВИМ друго.

 

[Manastirka]

Да будем искрен, идете ми на ону ствар са тим форсирањем "пролазне заљубљености која не ваља". Никада нисам осећао никакве "лептириће у стомаку", нити су ми колена клецала, буди Бог с нама. Чак и ако је "заљубљеност", и заљубљеност може бити вечна а не само пролазна, и не могу бити заљубљен у некога ко ми није сродна душа, могу бити заљубљен једино у сродну душу, из мог угла посматрања. Међутим, оно где сам се варао у својој једноставној логичкој поставци, јесте претпоставка да је логично да све буде обострано, и свиђање и несвиђање, док у реалности није, већ су ствари компликованије од једноставне логике, и људи се воде различитим мотивима, који у највећој мери немају никакве везе са љубављу.

Tačno je sve što si napisao. Jedina logika je u tome,da srodne duše mogu trajati, pod uslovom da se pronađu.U tom slučaju je obostrano.Sve drugo je laž, interes, strast ili... ko zna šta već drugo

 

[milsu]

Није идеја нити се логично објашњава. То се осети у виду енергије која је невидљива.

Леп је то осећај. Али ми више личи на заљубљеност а то је нешто САСВИМ друго.

Осети се у виду љубави ваљда, каква "енергија".

Не знам што сви трипујете о некаквој "заљубљености". У кога год сам био заљубљен, остао сам заљубљен, и у кога год нисам био заљубљен, још увек нисам заљубљен, нема ту шта да пролази или да се мења, и могу бити заљубљен једино у некога за кога осећам да је моја сродна душа, иако је то осећање једнострано.

 

[Nervirator]

Осети се у виду љубави ваљда, каква "енергија".

Не знам што сви трипујете о некаквој "заљубљености". У кога год сам био заљубљен, остао сам заљубљен, и у кога год нисам био заљубљен, још увек нисам заљубљен, нема ту шта да пролази или да се мења, и могу бити заљубљен једино у некога за кога осећам да је моја сродна душа, иако је то осећање једнострано.

Ама човече, не разумеш о чем се ради. Каква сродна душа ако је једносмерна улица а она не зна да ти је сродна душа?

 

[dragan4321]

Ne postoje u onom kretenskom holivudskom fazonu.

Postoje ljudi s kojima delimo više odnosno manje sličnosti, i to bi otprilike mogao biti ceo odgovor. Pitanje je inače od vrste "suprotnosti se privlače". Ne privlače se, upravo obratno. ...itd.

Draga Susan, U mnogo cemu se ne slazem s tobom, mada bismo mogli lepo procaskati, satima.... Ali, apsolutno si u pravu za tu izreku "suprotnosti se privlace". Jedna od zescih gluposti, sta da kazem....

 

[Susan Sto Helit]

Не, него ми се чинило логичним, да постоје душе које су духовно сличне, имају сличне или исте емоције, слична или иста интересовања, сличан или исти поглед на живот и неке ствари у животу, итд, и којима је корисно да буду заједно, и духовно се јачају и развијају када су заједно, ако бих се тако могао изразити. Међутим, чак и ако постоје, није то баш тако једноставно, и свако жели нешто што не мора да се поклапа са духовном сличношћу, ствари су компликованије и не заснивају се на једноставној логици.2

Problem i jeste u tome što se "tebi činilo". Misliti i cveće brati.
To što se "nama čini" ne mora (i često nema) imati ama baš nikakve veze s realnošću. I pri tom niko nije kriv (ni prav). Nisam čitala ostatak tvog posta u kompletu, hvatala sam detalje. Zašto misliš da ti to što osećaš spram koleginice daje neka exkluzivna prava, u smislu "kad ja tako osećam, onda mora i ona"? Nema apsolutno nikakve veze dal misliš da ti se obratio bog, Odin, Perun itd. Poenta je da ona tako NE oseća. Poenta je da ti misliš da bi trebala - jer ste, očito, povezani božanskim/kakvim god proviđenjem.

Prvo, proviđenje ne postoji u rl. Drugo, insistirati na njemu čak i ako ti druga strana da potpuno drugačiji odgovor, je vrlo, vrlo diskutabilno. U nekim bi te zemljama uhapsili.

Ne mislim da trebaš dopast lovcima na veštice, mislim da imaš iluzija koje su potkrepljenje samo tvojom maštom, ničim drugim. Ima žena koje se ptrave "blesave" jer vole taj period flerta i pažnje, ali svakoj to dop.izdi ako predugo traje. Ne znam šta si ti po tom pitanju učinio. Ako se diviš izdaleka, i ništa ne peduzimaš, onda ebiga, šta znam - možda bi i postigao nešto da si pokušao? Ako opsesivno pratiš osobu koju OČITO ne zanimaš, onda molim te okani se toga. To je fuj i odvratno, bez obzira koliko TI lično bio zaljubljen.
Izvini ako sam nešto pogrešno interpretirala, kažem da sam uhvatila samo delove posta.

Problem je što ljudi misle da se na njihova osećanja automatski odgovara istim, što nema veze s mozgom. Ljudi misle, ako ja volim tu osobu i draga mi je, sasvim je normalno da i ona voli mene. E, pa nije. Osobe koje se tebi dopadaju mogu misliti da si ogavna osoba, naprimer. Zašto uopšte misliš da je tu postoji neki reciprocitet, i da se na "osećanje mora odgovoriti osećanjem"?

Odnosno pozitivnim.

 

[milsu]

Ама човече, не разумеш о чем се ради. Каква сродна душа ако је једносмерна улица а она не зна да ти је сродна душа?

Па објасни онда о чему се ради, то јест о чему трипујеш.

Што се мене тиче, моји односи са другима су увек једносмерни, и свакако мој однос према њима не зависи од њиховог односа према мени. Кога волим - волим, и кога не волим - не волим, па може да ради или не ради шта хоће, да буде добар или лош, да дуби на глави, или да бежи од мене, мој однос се не може променити, то је једноставно тако како ми је Бог дао када ме је створио.

Problem i jeste u tome što se "tebi činilo". Misliti i cveće brati.
To što se "nama čini" ne mora (i često nema) imati ama baš nikakve veze s realnošću. I pri tom niko nije kriv (ni prav). Nisam čitala ostatak tvog posta u kompletu, hvatala sam detalje. Zašto misliš da ti to što osećaš spram koleginice daje neka exkluzivna prava, u smislu "kad ja tako osećam, onda mora i ona"? Nema apsolutno nikakve veze dal misliš da ti se obratio bog, Odin, Perun itd. Poenta je da ona tako NE oseća. Poenta je da ti misliš da bi trebala - jer ste, očito, povezani božanskim/kakvim god proviđenjem.

Prvo, proviđenje ne postoji u rl. Drugo, insistirati na njemu čak i ako ti druga strana da potpuno drugačiji odgovor, je vrlo, vrlo diskutabilno. U nekim bi te zemljama uhapsili.

Ne mislim da trebaš dopast lovcima na veštice, mislim da imaš iluzija koje su potkrepljenje samo tvojom maštom, ničim drugim. Ima žena koje se ptrave "blesave" jer vole taj period flerta i pažnje, ali svakoj to dop.izdi ako predugo traje. Ne znam šta si ti po tom pitanju učinio. Ako se diviš izdaleka, i ništa ne peduzimaš, onda ebiga, šta znam - možda bi i postigao nešto da si pokušao? Ako opsesivno pratiš osobu koju OČITO ne zanimaš, onda molim te okani se toga. To je fuj i odvratno, bez obzira koliko TI lično bio zaljubljen.
Izvini ako sam nešto pogrešno interpretirala, kažem da sam uhvatila samo delove posta.

Problem je što ljudi misle da se na njihova osećanja automatski odgovara istim, što nema veze s mozgom. Ljudi misle, ako ja volim tu osobu i draga mi je, sasvim je normalno da i ona voli mene. E, pa nije. Osobe koje se tebi dopadaju mogu misliti da si ogavna osoba, naprimer. Zašto uopšte misliš da je tu postoji neki reciprocitet, i da se na "osećanje mora odgovoriti osećanjem"?

Odnosno pozitivnim.

Боље да си прочитала све што сам написао.

Рекао сам већ да сам погрешно претпостављао да су ствари увек обостране, ако плус привлачи минус, онда и минус привлачи плус, као закон акције и реакције, али живот је компликованији од тога, да се више не понављам. А и ово је тема од пре две године.

 

[Van razuma]

Што се мене тиче, моји односи са другима су увек једносмерни, и свакако мој однос према њима не зависи од њиховог односа према мени. Кога волим - волим, и кога не волим - не волим, па може да ради или не ради шта хоће, да буде добар или лош, да дуби на глави, или да бежи од мене, мој однос се не може променити, то је једноставно тако како ми је Бог дао када ме је створио.

Tacno tako i nikako drugacije

od reci do reci

 

[Susan Sto Helit]

Да будем искрен, идете ми на ону ствар са тим форсирањем "пролазне заљубљености која не ваља". Никада нисам осећао никакве "лептириће у стомаку", нити су ми колена клецала, буди Бог с нама. Чак и ако је "заљубљеност", и заљубљеност може бити вечна а не само пролазна, и не могу бити заљубљен у некога ко ми није сродна душа, могу бити заљубљен једино у сродну душу, из мог угла посматрања. Међутим, оно где сам се варао у својој једноставној логичкој поставци, јесте претпоставка да је логично да све буде обострано, и свиђање и несвиђање, док у реалности није, већ су ствари компликованије од једноставне логике, и људи се воде различитим мотивима, који у највећој мери немају никакве везе са љубављу.

Zaljubljenost ne može da traje večno. Nisam sigurna da si upoznat s konceptom zaljubljenosti. I ne, ne mora da ima veze s leptirićima u stomaku itd.

To o čemu ti govoriš je ljubav. Ali mnogi ljudi, većina, brkaju te dve stvari ionako, pričaju o jednoj a nazivaju je drugačije. I, još gore, veruju da ljubav uopšte nije ljubav, ako (više, ili čak i nikad) nije (bila) zaljubljenost. (Da, ta izjava ima puni smisao, zapravo).

A to što te je zbunilo, i usled čega si imao pogrešna očekivanja, za to može postojati nekoliko odgovora od kojih nisu svi lepi. Ne činiš mi se kao neko ko bi u tu zamku upao usled razloga koje ne bi hteo da čuješ, pa ih zato neću ni navoditi. Mislim da bi jedna od stvari koje možeš okriviti (?) bila nedovoljno poznavanje ljudi, u smislu čitanja nemuštih signala, sasvim pogrešnog shvatanja o prirodi odnosa s tom osobom itd. Veruj mi da je bilo sigurno mali milion pokazatelja da ta osoba ne oseća spram tebe isto što i ti za nju, samo si ih ti prevideo. Ne govorim sad da li si ih prevideo jer nisi dovoljno vešt da tako šta prepoznaš (što te ne treba sekirat, retko ko jeste) ili jer je osoba bila manipulativna i navela te (iz nekih samo njoj znanih razloga) da poveruješ u nešto što nije bilo tačno. To sad nije poenta. Poenta je da si - što i sam ponavljaš - očekivao reciprocitet u nečemu i to se nije desilo. U životu se takve stvari dešavaju non stop i na sve strane. Jedino treba biti razložan pa im znati razloge (što je dobro i za mentalno zdravlje), ne tražiti odgovor u mistici, pogrešnim konceptima, brkanju pojmova, iracionalnim očekivanjima, "univerzalnim istinama" itd. To te samo može odvest u začaran krug u kojem ćeš se vrteti doveka, i nikad ti neće biti jasno zašto se ta druga osoba o tebe "ogrešila". Ljubav nije nešto na šta su ljudi obavezni da odgovore istom merom, i to ih ne čini proračunatrim ni zlim, niti znači da imaju "drugačije motive" - kako si to rekao, zvuči kao da si mislio na neke pozadinske, loše i s ciljem da ti namerno naude (motive). Nekad jednostavno pogrešno protumačimo drugu osobu, i to nije krivica te osobe. Već naša sopstvena.

Tvoj osnovni problem je taj nesretni koncept "srodne duše" koji si skroz naopako shvatio, na šta ukazuje i fakt da očekuješ da osoba koju TI doživiš kao srodnu, automatski MORA odgovoriti na isti način, i prepoznati i tebe kao srodnu. E, pa ne mora. Da skineš ružičaste naočare i počneš učiti o konceptu ljubavi kao takve, umesto o "srodnim dušama", razumeo bi zašto ti se desilo da toliko pogrešiš, i zašto će ti se dešavati i ubuduće. Ali, to je tvoja stvar, od volje ti.

 

[Nervirator]

Zaljubljenost ne može da traje večno. Nisam sigurna da si upoznat s konceptom zaljubljenosti. I ne, ne mora da ima veze s leptirićima u stomaku itd.

To o čemu ti govoriš je ljubav. Ali mnogi ljudi, većina, brkaju te dve stvari ionako, pričaju o jednoj a nazivaju je drugačije. I, još gore, veruju da ljubav uopšte nije ljubav, ako (više, ili čak i nikad) nije (bila) zaljubljenost. (Da, ta izjava ima puni smisao, zapravo).

A to što te je zbunilo, i usled čega si imao pogrešna očekivanja, za to može postojati nekoliko odgovora od kojih nisu svi lepi. Ne činiš mi se kao neko ko bi u tu zamku upao usled razloga koje ne bi hteo da čuješ, pa ih zato neću ni navoditi. Mislim da bi jedna od stvari koje možeš okriviti (?) bila nedovoljno poznavanje ljudi, u smislu čitanja nemuštih signala, sasvim pogrešnog shvatanja o prirodi odnosa s tom osobom itd. Veruj mi da je bilo sigurno mali milion pokazatelja da ta osoba ne oseća spram tebe isto što i ti za nju, samo si ih ti prevideo. Ne govorim sad da li si ih prevideo jer nisi dovoljno vešt da tako šta prepoznaš (što te ne treba sekirat, retko ko jeste) ili jer je osoba bila manipulativna i navela te (iz nekih samo njoj znanih razloga) da poveruješ u nešto što nije bilo tačno. To sad nije poenta. Poenta je da si - što i sam ponavljaš - očekivao reciprocitet u nečemu i to se nije desilo. U životu se takve stvari dešavaju non stop i na sve strane. Jedino treba biti razložan pa im znati razloge (što je dobro i za mentalno zdravlje), ne tražiti odgovor u mistici, pogrešnim konceptima, brkanju pojmova, iracionalnim očekivanjima, "univerzalnim istinama" itd. To te samo može odvest u začaran krug u kojem ćeš se vrteti doveka, i nikad ti neće biti jasno zašto se ta druga osoba o tebe "ogrešila". Ljubav nije nešto na šta su ljudi obavezni da odgovore istom merom, i to ih ne čini proračunatrim ni zlim, niti znači da imaju "drugačije motive" - kako si to rekao, zvuči kao da si mislio na neke pozadinske, loše i s ciljem da ti namerno naude (motive). Nekad jednostavno pogrešno protumačimo drugu osobu, i to nije krivica te osobe. Već naša sopstvena.

Tvoj osnovni problem je taj nesretni koncept "srodne duše" koji si skroz naopako shvatio, na šta ukazuje i fakt da očekuješ da osoba koju TI doživiš kao srodnu, automatski MORA odgovoriti na isti način, i prepoznati i tebe kao srodnu. E, pa ne mora. Da skineš ružičaste naočare i počneš učiti o konceptu ljubavi kao takve, umesto o "srodnim dušama", razumeo bi zašto ti se desilo da toliko pogrešiš, i zašto će ti se dešavati i ubuduće. Ali, to je tvoja stvar, od volje ti.

е, нека си му рекла.