Srednjovekovna Hrvatska

Видим шта пише говори о бискупима и времену Коцеља пише о хрватској војсци и сагенима , кондурима...

Da, piše Kocelj. Ne kao nekakav hrvatski kralj, već franački vođa kojeg su Hrvati ubili.

Али сам сигуран да говори о Прибини!

Da je reč o Pribini, valjda ni pisalo Pribina, a ne Porin.

To čak uopšte nisu ni toliko slična imena. Šta, ima isto početno slovo i sadrži slova r i n i zato mora biti isto (pritom, ako idemo po grčkom pravopisu, razlika postaje još drastičnija)? :D
 
Poslednja izmena:
Da, piše Kocelj. Ne kao nekakav hrvatski kralj, već franački vođa kojeg su Hrvati ubili.



Da je reč o Pribini, valjda ni pisalo Pribina, a ne Porin.

To čak uopšte nisu ni toliko slična imena. Šta, ima isto početno slovo i sadrži slova r i n i zato mora biti isto (pritom, ako idemo po grčkom pravopisu, razlika postaje još drastičnija)? :D
Пола ствари није уопште слично.

коначно су Хрвати успјели надвладати те разбити Франке заједно с њиховим вођом којему је било име Котзилин (Коцил). Од тога времена су они неовисни и самоуправни, и, они су захтијевали свето крштење од бискупа Рима, и били су послани бискупи који су њих крстили, у вријеме њиховог кнеза Пориноу.

Дакле испада да су после Коцила самостални и самоуправни и тражили су свето крштење из Рима.

Најбоље би било поставити овај текст на грчком да видимо о чему се ради франачки вођа сигурно није Коциљ.
 
Пола ствари није уопште слично.

коначно су Хрвати успјели надвладати те разбити Франке заједно с њиховим вођом којему је било име Котзилин (Коцил). Од тога времена су они неовисни и самоуправни, и, они су захтијевали свето крштење од бискупа Рима, и били су послани бискупи који су њих крстили, у вријеме њиховог кнеза Пориноу.

Дакле испада да су после Коцила самостални и самоуправни и тражили су свето крштење из Рима.

Најбоље би било поставити овај текст на грчком да видимо о чему се ради франачки вођа сигурно није Коциљ.

Da, to je ta teza po kojoj je Pribina napao Hrvate (u ime Franaka, tj. Nemaca), a posle su njegovog naslednika Kocelja ubili i posle toga bilo došlo do obnove Hrvatske.
 
Da, to je ta teza po kojoj je Pribina napao Hrvate (u ime Franaka, tj. Nemaca), a posle su njegovog naslednika Kocelja ubili i posle toga bilo došlo do obnove Hrvatske.
Не Пробина је бан.Не знам ко то тако тумачи?




Коцељ (кнез)




Датум смрти 876.
Породица
Родитељи Прибина
Коцељ је био словенски кнез из друге половине 9. века, који је владао Балатонском кнежевином (861—872)[1] у северној Панонији, односно у данашњој западној Мађарској. Током своје владавине пружао је подршку византијским мисионарима Ћирилу и Методију током њихове моравскопанонске мисије и покушао да створи независну словенску кнежевину. Након њега, Балатонску кнежевину заузимају франачки великаши и она се од 874. године налази у склопу поседа Арнулфа Корушког (887—899).

Биографија

Кнежевина Доња Панонија у време владавине кнеза Коцеља
Коцељ је рођен најкасније око 833. године, а недуго затим његовог оца њитранског кнеза Прибину (825—861), је са власти уклонио моравски кнеза Мојмир I (830—846) и приморао га да се са породицом склони код Франака. Око 840. године добија од краља Лудвига I (817—876) на управу посед око реке Зале, који 12. октобра 848. године Лудвиг претвара у наследно добро. Након очеве смрти у борби са великоморавским кнезом Растиславом (846—870) 861. године, Коцељ преузима власт у Блатенској кнежевини.

Две године касније, у Великоморавску кнежевину стижу византијски мисионари Ћирило и Методије са циљем ширења хришћанства на словенском језику. Њихов рад је наишао на жестог отпор германског клера који је проповедао хришћанство на латинском језику, тако да су њих двојица 866. године кренули у Рим, да од Папе затраже дозволу за богослужење на латинском. На Коцељев позив, они су прво посетили његову државу 867. године и у њеној престоници Блатнограду су обучили људе за вршење словенског богослужења. Сам кнез је са њима послао двадесетак младића и захтев Папи да постави Методија на епископску столицу светог Андроника. Папа Хадријан II (867—872) је одобрио словенско богослужење и поставио Методија моравскопанонског архиепископа са седиштем у Сирмијуму, издавши том приликом посебну повељу упућену словенским кнезовима Растиславу, Сватоплуку (870—894) и Коцељу, у којој потврђује употребу словенског језика у богослужењу.

Методије се враћа 870. године у Блатенску кнежевину и наставља свој рад, у чему му Коцељ пружа подршку, удаљавајући се од владара Источне Франачке Лудвига, чији је вазал, номинално био. Услед пружања подршке словенском богослужењу и вођења самосталне политике, Коцељ је дошао у сукоб са околном германском властелом. Он умире највероватније 872. године, а његови поседи већ 873. године долазе под власт Источне Франачке и њима од 874. године влада Арнулф Корушки.
Подаци у стручној литератури о крају његове владавине, варирају од 872. до 876. године.
Литература
Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
Vlasto, Alexis P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge: Cambridge University Press.
Goldberg, Eric J. (2006). Struggle for Empire: Kingship and Conflict under Louis the German, 817-876. Ithaca, NY: Cornell University Press.
Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge: Cambridge University Press.


Дакле ништа од тога врло јасно.

Screenshot_2024_1220_031233.png

Бела Хрватска!


Screenshot_2024_1220_031430.png

Screenshot_2024_1220_031516.png

Црвено бела Хрватска врло јасно у Моравској мисији где се никакви Хрвати нити Франци помињу већ Словени.
 
Na šta se uopšte odnosi ne?
Чекај ови Словени подређени Францима су Франци а Хрвати подређени Францима су Хрвати иако немају везе са мисијом светог Методија она је усмерена на литургије на словенском према Францима?
 
Прво што теме , турме , клисуре нису прављене на истим принципима некад је доминирао етнички принцип некад нешто сасвим друго.
Кад изумру последње генерације Југословена и почнемо посматрати историју као два различита народа са другачијим историјама и различитим настанцима у историји а не као две историје две братске бивше југословенске републике можда нешто сазнамо.
Мени ово говори да Порфирогенит пише анахроно у назад показује слабости и необавештености као код Гота ,Визигота , Алана ,Вандала ,Гепида.
Где каже да су се ти народи ни по чему нису разликовали сем по имену. Део ваљда Вандала Гота се придружио себи Алане и помешао се са Галима и сад се зову Франци.
Дакле ово је покушао да размрси Ћоровић у време када се Трпимирова даровница сматрала аутентичном успео је нешто да размрси иако Властимир назива Рашанином али муке са овим поглављем као са неким наводима из Библије.
Наука приступа тако да ако се нешто показало тачним и прецизним онда апсолутно мора бити све. Ово поглавље је доказ да је рађено из сегмента и да многе ствари није знао да повеже и накалеми и направио је некку прото "научну" Дукљанинову тезу о Хрватима.
Међутим постоје опет велика неслагања многих попут Логоса овај навод хрватске војске стављају у време боравка Захарије у Хрватској и да је то био директан повод напада Симеуна на Хрватску.

Дакле морао бих схватити шта је та Хрватска заиста у назад да би се бавио њеном војском.
 
Zvonimir je bio izvanjac. Neko ko nije bio u srodstvu sa starijom dinastijom. Njemu je ovo krunisanje bilo jako važno, kao potvrda legitimiteta.

Vladari, a to je potpuno opšte mesto kroz čitavu istoriju, opstaju ako se oslanjaju na dva faktora. Ili neki vrlo jak spoljašnji (npr. podrška sabora ili barem najmoćnijih krupmnih velikaša) ili spoljašnji. U ovom slučaju, Zvonimirovo rešenje je bila Crkva. Njegova kruna je očigledno bila sporna ili relativno niskog legitimiteta u zemlji. u tom momentu, pa mu je papa Grgur VII bio prilično ključan da njega potvrdi na čelu Hrvatske.

Sad se ne mogu setiti svih teza o Zvonimirovom poreklu u istoriografiji. Okvirno se sećam da je po jednoj od njih on zapravo Slavonac (tj. Slovinjanin), a ne Hrvat. Mislim da jesmo već pričali da ta teza nema neke baš čvršće dokaze, ali ova opservacija bi mogla ići njoj u prilog. U prilog tumačenju da je Zvonimir bio jedan uzurpator na hrvatskom prestolu, a kome je bila potrebna Crkva da ga legitimiše.
Овдје се опет морам осврнути на (по мени) једну заблуду гдје провејава увјерење да у средњем вијеку етничка, завичајна, родовска (династичка) припадност није имала важности. Напротрив, имала је велику важност, то можемо закјључити из свих доступних списа, давао се значакј родослову, етничка, политилчка, често и вјерска припадност се итекако гледала. Ту се опет на те процесе гледа из данашње визуре. Гдје би на просторикма који су потпали под сферу бољшевичке идеологије у биографији политичара као нешто афирматоивно истакли "потиче из радничке (или сеоске) породице...". Или на просторима у сфери неолибералног капирализма у биографији америлких политичара провукли би као афдирмативно "родитељи су му били фармери...".

Но у средњем вијеку владао је другачији систем вриједноисти, ниско поријекло је била мрља која би се настојала прикрити, често би се ктивотворио и лажирао родослов. Изузетно се гледала племенитост поријекла.
Исто важи и за етничку припадност, да би напредовали у хијерархији важно је било припадати народу који чини племићку и политичку елиту у земљи. Што не значи да се неки извањац није могао докопати највишњг положаја. Могао је, половина византијских царева су били негрчког етничког поријекла, неки и ниског рода. Но да би се докопали високог положаја, морали су се наметнутиу снагом ауторитета, коју су могли остварити врлинама, укључујући и преданост у одбрани интереса народа који чини племичку елиту у земљи, ти византијски цареви негрчког поријекла били би већим Грцима од свих Грка.

У случају Дмитра Звонимира очигледно сз постојале препреке да се наметне племићкој елити. Доживљаван је узурпатором који се зрпа тамо гдје "по природном праву не би смио припадати" (сличан примјер имамо у српској историји са Мрњавчевићима). Зато се приклонио опцији два коју си навео, затражо је и добио легитимитет тадашњег неприкосновеног вјерског али све више и политичког ауторитета, папе.

Оно што је малчице парадоксално јесте да су и Дмитар Звонимир као кнез и његова тада кнежевина имали и већу аутономију код чињења и више атзрибута државности него када је уздигнут у ранг краља а Хрватска у ранг краљевства, када су потпали у вазални однос према Риму, баш кроз ту завјерницу постали су изузетно послучничким и подређеним ентитетом у том односу.
 
Овдје се опет морам осврнути на (по мени) једну заблуду гдје провејава увјерење да у средњем вијеку етничка, завичајна, родовска (династичка) припадност није имала важности. Напротрив, имала је велику важност, то можемо закјључити из свих доступних списа, давао се значакј родослову, етничка, политилчка, често и вјерска припадност се итекако гледала. Ту се опет на те процесе гледа из данашње визуре. Гдје би на просторикма који су потпали под сферу бољшевичке идеологије у биографији политичара као нешто афирматоивно истакли "потиче из радничке (или сеоске) породице...". Или на просторима у сфери неолибералног капирализма у биографији америлких политичара провукли би као афдирмативно "родитељи су му били фармери...".

Но у средњем вијеку владао је другачији систем вриједноисти, ниско поријекло је била мрља која би се настојала прикрити, често би се ктивотворио и лажирао родослов. Изузетно се гледала племенитост поријекла.
Исто важи и за етничку припадност, да би напредовали у хијерархији важно је било припадати народу који чини племићку и политичку елиту у земљи. Што не значи да се неки извањац није могао докопати највишњг положаја. Могао је, половина византијских царева су били негрчког етничког поријекла, неки и ниског рода. Но да би се докопали високог положаја, морали су се наметнутиу снагом ауторитета, коју су могли остварити врлинама, укључујући и преданост у одбрани интереса народа који чини племичку елиту у земљи, ти византијски цареви негрчког поријекла били би већим Грцима од свих Грка.

У случају Дмитра Звонимира очигледно сз постојале препреке да се наметне племићкој елити. Доживљаван је узурпатором који се зрпа тамо гдје "по природном праву не би смио припадати" (сличан примјер имамо у српској историји са Мрњавчевићима). Зато се приклонио опцији два коју си навео, затражо је и добио легитимитет тадашњег неприкосновеног вјерског али све више и политичког ауторитета, папе.

Оно што је малчице парадоксално јесте да су и Дмитар Звонимир као кнез и његова тада кнежевина имали и већу аутономију код чињења и више атзрибута државности него када је уздигнут у ранг краља а Хрватска у ранг краљевства, када су потпали у вазални однос према Риму, баш кроз ту завјерницу постали су изузетно послучничким и подређеним ентитетом у том односу.
Сад ово је несумњиво тачно оно што мене ту копка јако и тотално је недоречено.
Ћоровоћ тумачи да су "словачког" кнеза Прибину исто тако доживљавали као странца.
Међитим његовог сина још као Франка!? И њењегов син има место у Србији Коцељево.
Ни један западни извор нити Млеци пре 10. века не перципирају простор као Хрватску. Постоје словенски архонти као Трпимир ,Мислав и други који владају територијма који допиру до Неретве. Не већи простор можда мањи од Јована Владимира или Војислава нема помена Хрвата.
Име најочигледније долази из Паноније и судар са западним Словенима је био доминантан за етногенезу Хрвата.
Због овога су мниги историчари померали сеобу Хрвата у 9. век.
Што је нетачно сасвим али све пре тога без имена можемо звати Протохрватима. Проблем је што и Порфирогенит такође Протохрвате зове Хрватима.
Чак знајући за овај моменат који су обе цркве уништиле и фалсификовале доласком Мађара намерно истиче да је један део Хрвата још под Ираклијем населио Илирик до Сирмијума који је био под влашћу Блатонске кнежевине.
Са њим архонт Хрвата присно комницира преко поште коју им уступају Авари у том тренјтку.
Дакле спаковао је Блатонску кнежевину и Сирмијум у ову причу где би Прибина и Коцељ били узорпатори Хрвата у Панонији.
Друго и историски и археолошки франачки оружје и оклопи се тумаче присуством Хрвата.
Имамо и у Босни код Кључа али то се уклапа у првобитну хрватску територију.
Према теорији чак Ватрослава Јагића Славонија словински русаг је кајкавски део и језик који се одувек звао хорватским.???
Језик Далмације не!??
Како то Франци који су им суседи у Италији који се граниче са њима ама нико живи свети под овим небом не зна пре краја 9. века за Хрватско име???
Дакле донешено из Паноније Порфирогенит га нагурава у Далмацију међутим све говори сасвим супотно.
Прво што би таква војска изискивала спонзорство Франака у наоружању сем ако нису имали домаћу производњу оклопа оружја и бродова.

Постоје српски грудобрани и они служе за ту рану идентификацију али су архаични и лошијег квалитета него франачка опрема.
 
Poslednja izmena:
Screenshot_2024_1220_031233.png

Ово би се уклапало бела Хрватска лежи иза Мађара и постоји још у његово време.

Ово су сути Хрвати на Илирику.
Screenshot_2024_1220_031430.png

Screenshot_2024_1220_031516.png

Који су дошли у време Ираклија.

Посавска Хрватска" се усталио у делу стране историографске литературе, због некритичког прихватања резултата историјских истраживања хрватских романтичарско-националистичких аутора, односно, као што наводи амерички историчар Џон Фајн:

Рана средњовековна хрватска историја се уклапа у смисао старе изреке: што више учиш, све мање знаш. Док сам био на основним студијама историје Балкана, мислио сам да знам доста тога о Хрватској. Међутим, како сам даље проучавао Хрватску, испоставило се да су једна по једна „чињеница“, које сам раније знао, заправо сумњиве, засноване на спорним или непостојећим изворима. Већина постојеће литературе на западњачким језицима о средњовековној Хрватској је изузетно оскудна, и често умрљана националистичким предрасудама. (...) Већина података написаних о средњовоковној хрватској историји потиче из познијих (седамнаести и осамнаести век) наративних историја.


https://sr.wikipedia.org/wiki/Панонска_кнежевина
 
Нађох нешто на нету. Колико је истина да је Звонимир владао Босном?

Pogledajte prilog 1666947


Pogledajte prilog 1666948


https://archive.org/details/bub_gb_VawP1_NZuu4C/page/n325/mode/1up
Vrati se gore i pročitaj, ta Bosna se prostire do Lipljana a Dalmacija do Drača.
Marulicu je predlozak bio Dukljanin, pisao je o kraljevima Dalmacije, prepričavao Dukljanina.

Ko zna sta je Lucic stampao, da li je on licno menjao imena vladara i pojedine pojmove u tekstu ili je neko pre njega to cinio, istražicemo kada bude moguće pristupiti Marulicevim i Tominim najstarijim prepisima.
 
Poslednja izmena:
Нађох нешто на нету. Колико је истина да је Звонимир владао Босном?

Pogledajte prilog 1666947


Pogledajte prilog 1666948


https://archive.org/details/bub_gb_VawP1_NZuu4C/page/n325/mode/1up
Није то је словинска (хрватска) редакција Попа Дукљанина није старија од 14. века као и њихов супертарски картулар.
Ту је негде настало овакво размишљање. Наиме после Твртка који је први пут ујединио ове просторе појавило се упражњено место за круну како је био по женској линији Шубић они су и али велике амбиције а преко Звонимира су покушаки истакнути своје право на Босну.
У супертарском картулару чак хрватски краљ влада над 7 бановина и Босном и Албанијом.
Аналогија граду Риму који лежи на 7 брда а једно је Албанија.

Има много старијих делова и лејера у тим хроникама од 14. века али ту политичку форму и наратив задобија баш у та времена у време Твртка или мало касније. Како је традиција о Звонимиру заборављена само лирска форма упражњено место на круну Немањића је већ нешто друго.

Што де тиче првих крсташа који из Италије пролазе кроз Далмацију 1097. земљу зову Славинија и не знају за никакву Хрватску иако је то после Звонимирове смрти.
Како се Рејмонд од Тулуза братими са Бодином краљем Словена у Скадру. Одатле настављају до Драча.
Главни крсташки поход предводили су племићи и витезови из различитих делова Европе, као што су Готфрид Бујонски, Боемунд Тарентски, Рејмонд Тулушки.

Пјер Туделски (Пјер Пуатјевски), хроничар Првог крсташког похода, у свом делу „Historia Hierosolymitana“ („Историја Јерусалима“), помиње словенског краља у контексту братимљења са једним од вођа крсташа, највероватније Рејмондом од Тулуза (грофом Рејмондом IV). Иако не наводи његово име, ово се у историјској науци често повезује са краљем Бодином, владаром српског Краљевства Дукље (Зете), са престоницом у Скадру.

Међутим нормснски црквени историчар деценију каснине потвтђује то и доноси име краља Словена Бодина у Скадру такође не зна за Хрватску и Звонимира.

Ордрик Виталис (Orderic Vitalis) у свом делу "Historia Ecclesiastica"
Крсташи су, пролазећи кроз Балкан, ступили у контакт са краљем Словена, Бодином, који је владао у Скадру. Бодин је примио крсташе и понудио им помоћ током њиховог путовања ка Светој земљи."
 
Ако сам добро схватио ово су Марулићеве ријечи?

Da. Marulić je prevodio Hrvatsku hroniku, ali kroz prepričavanje. On je bio pesnički zanesenjak; koristio je druge izvore i onda ih delimično slobodnim duhom prepričavao kada je sastavljao svoja dela. Npr. izmišljao je i neke natpise, po svemu sudeći, koristeći dela antičkih pisaca, itd.

Zato se ne može baš reći da je njegov prevod Hrvatske kronike na latinski jezik puki prevod, već do izvesne mere originalno delo, prepričano kroz njegova usta. Zbog toga se u novije vreme govori o, da se tako izrazimo, Marulićevoj recenziji, jer je to delo koje sadrži u izvesnoj meri pečat tobožnjeg prevodioca.

Marulić lično nije imao taj neki koncept da postoji izvor i da ga treba prevesti na taj način da se očuva izvorno značenje, sintaksa, itd...već je sve uopšteno tretirao kao književna dela (što je i logično, ko znade šta je Marko Splićanin i bio). Zapravo, neki kažu i da je otvoreno slagao tj. pretvarao se da je stvari dosledno prenosio, namerno. Možda ne nužno zato što je hteo da ikoga obmane, već zato što je doživljavao da reči kroz njegovu formulaciju bivaju „poboljšane“.
 
Poslednja izmena:
Isticati da je čudno kako neki izvori ne pominju Zvonimira — iako nisu njemu savremeni i stoga zapravo ni ne očekujemo da ga pominju — malkice je kontradiktorno i nelogično.

Наравно али очекујем да знају за Хрватску уколико одговара латинским наративним изворима крунисања Свинимира у Салони краљем Славоније Хрватске и Далмације.

Већ само 5 година након овог догађаја долази до мађарске анексије Хрватске.
Јако ми је необично да ајде крсташи и њихови хроничари али Отедерик Виталис који је био је англо-нормански монах и хроничар који је живео од око 1075. до 1142. године. Његово најпознатије дело је „Historia Ecclesiastica“ (Црквена историја), које је написано на латинском и обухвата период од 404. до 1110. године. Ово дело је изузетно важно за историју Англије, Нормандије и Француске, као и за разматрање догађаја у вези са Норманским освајањем Енглеске и каснијим догађајима, укључујући Први крсташки поход.Ордрик Виталис је рођен у Нормандији, али је након освајања Енглеске 1066. године његова породица мигрирала у Енглеску, где је он постао монах у манастиру у Шербургу. Његово дело, иако углавном усмерено на црквене и световне догађаје тог времена, такође садржи драгоцене информације о крсташким походима и односима крсташких сила са локалним владарима на Балкану и другим деловима Европе.
У „Историји цркве“, Ордрик описује догађаје који су се одвијали током живота, укључујући Први крсташки поход, детаљно обрађујући освајања, битке и дипломатију тог периода. Он је био критичан према неким поступцима појединих крсташких вођа, али и дубоко упознат са религиозним мотивацијама и активностима које су их водиле.

Дакле јако је необично да овакав један црквени хроничар не зна за чувено крунисање у Салони и долазак папских легата и где како каже @mej Bregami народ кличе папи у Задру на њиховом хорватском језику.

Дакле за причу у том формату необично ми је да такве хронике не знају да се крсташи из Италије не обраћају за помоћ неком од хрватских локалних или црквених ауторитета за заштиту већ ни мање ни више него некрунисаном краљу Словена у Скадру.
На шта је спао овај освајач Јерусалима и оснивач краљевине Триполи.
Да од краљевене на 7 бановина и Албаније се братими са неким непризнатим клошаром из Скадра.

Дозвољавам могућнот према Орбину Јагићу да Славонија носи име у маџарско-латинској форми краљевство Словена или словенски русаг отуд језик словински који је народ одувек звсо хорватски....
Да је крунисан у Славонији баш испред носа Мађара да је у неком тренутку преузео власт у залеђу у Далмацији где је такође писмено потвђен као сизиренски краљ.
Да после његове смрти Хрвати немају власт над Далмацијом. Што Мађари користе за анексију вративши тој круни аутотитет под својом круном.

Дакле 5 година после овога хрватско племство потписује персонслну унију са Мађарском.
За мене је то мало СФ жанр.
 
Чудно. ми је да су нека капитална интригантна дела издата баш 1666. године. Зашто мислиш да желим нешто да те искористим?
Не наљутим се прође. Ако је добро добро ће бити.

Jesi li pročitao i video čemu tačno repliciram, ili si po običaju preskočio citat sopstvenih reči i pročitao samo ono što sam napisao, a potom samo pretpostavio sa čim bi to moglo biti povezano, te time otvorio put onim čestim konfuzijama koje sam unosiš u teme (i posle se za nešto što je isključivo tvoja odgovornost, duriš na druge)?
 
Ахам ово је проблем.

Издање из 1666. године Порфирогенитовог дела "De Administrando Imperio" је у ствари било дело холандског издавача и филолога Герарда Валафрита (или Валафреда), који је био важан за пружање штампаних издања византијских и других античких текстова у 17. веку.
 

Back
Top