Jedina stvar na kojoj se zasniva uverenje da je tzv. latinska redakcija dela Popa Dukljanina starija od sredine XIV stoleća jeste hronika Andrije Dandola, koja bi trebalo da posle Dukljanina prva pominje Crvenu Hrvatsku.
To je sve što imamo. Ne postoji niti jedan jedini drugi izvor koji koristi neke druge detalje, da bismo znali da je imao pristup Dukljaninu.
Teza o tome da je latinska redakcija mistifikacija iz XVII stoleća se oslanja na ideju da je mletački dužd zapravo prvi koji je izmislio Crvenu Hrvatsku, a koja je potom interpolisana u latinsku redakciju.
Ja sam svojevremeno bio vrlo skeptičan i kritičan prema tezama o tome da je latinski Dukljanin znatno kasnija krivotvorina, i smatram da i dalje ne postoje suštinski dokazi za tu tezu (a posebno da je Orbini navodno napravio falsifikat). Ali u svetlu različitih teza koje su nastale sve nezavisna jedna od druge, sve sam ubeđeniji da je tačno da je zapravo latinska redakcija Dukljanina mlađa od hrvatske.
To bi i savršeno objasnilo pojavu Crvene Hrvatske. Dakle, ne njeno nekakvo izbacivanje, već dodavanje u mlađoj recenziji tj. u obradi originalnog izvora. Izvora koji jeste, makar posredno, u izvodima, koristio i Dandolo.
Ako je Dandolo možda stvorio Crvenu Hrvatsku, ili tako neko iz mletačke kuhinje (sad se zaista slobodno izražavam, ne hvatati me za reči) to bi značilo da je mletački dužd, koji je uzeo titulu i Hrvatske i Dalmacije, želeo produžiti svoj uticaj sve tamo do Drača, gde su Mlečani bacali scoje oko. To bi se uklapalo i sa svim što znamo o Dandolovoj hronici, koja je jedan jako problematičan i tendenciozan istorijski izvor (čak i za standarde koji su važili za hronike iz XIV st.) prepun svakojakih anahronizama.
@FDDD šta ti misliš
