Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.925
Inače, sad se podsetih mišljenja Ivane Komatine, da napomenem kad smo već kod toga. Ona ima drugačije tumačenje sintagme kraljevsko dostojanstvo. Ona je poredila generalno pisma pape Grgura VII i kaže da je pogrešno to tumačiti kao specifično priznanje krune, jerbo se ta sintagma (honores regni) javlja u više pisama, ali nikada u toj funkciji, formalnog priznanja kraljevske časti. I ističe da je već naslovljen kao rex, što znači da Mihaila papa zapravo već priznaje kao kralja.
Po tom tumačenju formiranje autonomne crkvene jedinice za njegovo Kraljevstvo ide neposredno posle krunisanja, dakle reč je o zaokruženju državnosti ili kraljevskog dostojanstva, a ne predslovu za priznanje kraljevske časti. I po tom tumačenju Mihailo bi trebalo da se proglasio za kralja nedugo pre tog papinog pisma; znači, možda baš 1077. godine kako se često (i pomalo proizvoljno) nalazi u literaturi.
To je dosta pitko tumačenje, ali ostavlja pitanje nedostatka izvora o samom krunisanju. Npr. iz pisma deluje da je legat Petar samo došao da razreši crkveni spor; ne vidi se da li je on i okrunio kralja Mihaila tj. da je obavio sličnu ulogu kao i legat Gebizon kod Zvonimira. Ako ga jeste Peter zaista okrunio, to bi bio prilično jedinstveni slučaj da nam je ostalo ime čak i legata koji mu je stavio krunu, ali da je istorija progutala sam čin ceremonije krunisanja (što mislim da je nezapamćeno u srednjovekovnoj epohi). Tako da je logičnije da je Petar došao povodom splitsko-dubrovačkog spora (najverovatnije oko pitanja eparhija u Duklji nakon povlačenja dračke metropolije).
Moguće je da je sama ceremonija zaista čekala na razrešenje crkvenog spora. Ali ono što je dosta evidentno jeste da za života papa Grgur VII nije razrešio taj spor, niti je Mihailo do kraja života uspeo. Spor je ostao bez epiloga. Dakle, ili nisu došli predstavnici barske i dubrovačke Crkve uopšte, ili nije papa uspeo da pronađe rešenje.
Po tom tumačenju formiranje autonomne crkvene jedinice za njegovo Kraljevstvo ide neposredno posle krunisanja, dakle reč je o zaokruženju državnosti ili kraljevskog dostojanstva, a ne predslovu za priznanje kraljevske časti. I po tom tumačenju Mihailo bi trebalo da se proglasio za kralja nedugo pre tog papinog pisma; znači, možda baš 1077. godine kako se često (i pomalo proizvoljno) nalazi u literaturi.
To je dosta pitko tumačenje, ali ostavlja pitanje nedostatka izvora o samom krunisanju. Npr. iz pisma deluje da je legat Petar samo došao da razreši crkveni spor; ne vidi se da li je on i okrunio kralja Mihaila tj. da je obavio sličnu ulogu kao i legat Gebizon kod Zvonimira. Ako ga jeste Peter zaista okrunio, to bi bio prilično jedinstveni slučaj da nam je ostalo ime čak i legata koji mu je stavio krunu, ali da je istorija progutala sam čin ceremonije krunisanja (što mislim da je nezapamćeno u srednjovekovnoj epohi). Tako da je logičnije da je Petar došao povodom splitsko-dubrovačkog spora (najverovatnije oko pitanja eparhija u Duklji nakon povlačenja dračke metropolije).
Moguće je da je sama ceremonija zaista čekala na razrešenje crkvenog spora. Ali ono što je dosta evidentno jeste da za života papa Grgur VII nije razrešio taj spor, niti je Mihailo do kraja života uspeo. Spor je ostao bez epiloga. Dakle, ili nisu došli predstavnici barske i dubrovačke Crkve uopšte, ili nije papa uspeo da pronađe rešenje.
Poslednja izmena:
ја сам био у фазону дал се око тога прави прича или писмо стварно постоји пошто нисам могао да га пронађем на нету а хрватска историографија само га спомиње и ореко тога прелази. Ти си ми послао текст писма.
