Srednjovekovna Hrvatska

Kotromanicev sin:
Из које књиге је тај цитат? Имаш ли пдф?

Питам јер бих прочешљао нет за енглеским пријеводом...они су мало тачнији.
Kliknite za proširenje...
Mrzi me da ostavljam linkove, dovoljno je da uneseš par karaktera iz teksta, staviš pod navodnike i gugl ti vrati link

U ovom slučaju recimo

"Претензије грчкога царства"
 
1682840659587.jpeg

Nada Klaić - DIPLOMATIČKA ANALIZA ISPRAVA IZ DOBA NARODNE. DINASTIJE (I i II DIO).

FREE PDF DOWNLOAD:

NARODNIH VLADARA (I dio)​

https://www.hrstud.unizg.hr › KLAIC_I_dio


DINASTIJE (II DIO) - Nada Klaić​

https://www.hrstud.unizg.hr › KLAIC_II_dio
 
Q. in perpetuum hibernum:
Pominje i Hrvate. U ranijim poveljama imaš samo Hrvate i Vlahe, a tu sad Hrvate, Srbe i Vlahe; tu se javljaju Srbi, posle migracija pokrenutih Turcima.
Kliknite za proširenje...
Те 1436. још увијек босанска краљевина постоји, па се те миграције дешавају касније, колико је мени познато. А и сам Глушац то тврдо. Или?
 
Radakovic Boris:

Из прве половине XV вијека имамо двије повеље у којима се спомињу Срби и са лијеве и са десне обале Цетине. Прва од тих повеља јесте она војводе Доњих Краја, Ђурђа Воисалића који је био синовац и насљедник херцега Хрвоја Вукчића Хрватинића. Ђурађ као војвода овог дијела босанске средњовјековне државе, 1434. године, издаје повељу браћи Ђурђевићима којима гарантује њихове посједе између ушћа Неретве и Цетине, који су такође били у склопу краљевине Котроманића. У тој повељи као становници тих крајева наводе се Срби и Власи и то овако : „и у свему у чему их нађошмо да држе, било да је Србин или Влах.“ Неки трећи народ се не спомиње у овој повељи, што значи да ако је и било других народа није их могло бити у значајнијем броју па да би се споменули у овом документу

Двије године након повеље војводе Ћурђа Воисалића, имамо помен Срба у хрватским крајевима у повељи бана хрватског Ханжа Франкопана. У тој повељи Ханж Франкопан становнике територије којом влада спомиње Хрвате, Влахе и Србе и то овако: „И Срблин да не море отдати на Влаха, ни Влах на Срблина и да не држе Хрвати Влахов мимо еднога бравара“. И овдје су власи углавном сточарски сталеж а не етничка група, и свакако су дио српских сеоба у средњем вијеку.

Оно што је занимљиво јесте чињеница, да иако територије браће Ђурђевића граниче са Хрватима, нема помена Хрвата као становника њихових области. Са друге стране границе, на територији Франкопана спомињу се поред Хрвата и Срби


Dakle sinovac Hrvoja Hrvatinica Djuradj Voisavljevic vlada samo Srbima i Vlasima, a njegov sused Frankopan pored Srba i Vlaha vlada i Hrvatima.......tripl ček....:mrgreen:
 
Kotromanicev sin:
Те 1436. још увијек босанска краљевина постоји, па се те миграције дешавају касније, колико је мени познато. А и сам Глушац то тврдо. Или?
Kliknite za proširenje...

Takve migracije kreću i značajno ranije. Andrijaš i Dmitar Mrnjavčević tj. ostaci Mrnajvčevića preminuli su u Ugarskoj, ka kojoj je generalno najznačajniji migracioni trend, a razni Srbi se iseljavaju čak i u Italiju.

Godine 1345. pominju se samo hrvatski i vlaški narodi, u ispravi ugarskog kralja Ludovika I: possessionibus et eorum incolis seu populis Croatis et Olachis Sličan slučaj je i sa poveljom kralja Žigmunda Luksemburškog, (Croati, Olahi) iz 1412. godine. U dokumentu iz 1436. godine, Hrvatima i Vlasima se priključuju Srbi. Stoga ne verujem da je pretpostavlja Vase Glušca o ostatku nekog starog srpskog plemena među Hrvatima. Logičnije je da je reč o nekoj skupini koja se doselila u drugoj ili trećoj deceniji XIV stoleća, a koja je i upravo izazvala povod za pravno regulisanje svojom pojavom.
 
Poslednja izmena:
Kole11:
Radakovic Boris:

Из прве половине XV вијека имамо двије повеље у којима се спомињу Срби и са лијеве и са десне обале Цетине. Прва од тих повеља јесте она војводе Доњих Краја, Ђурђа Воисалића који је био синовац и насљедник херцега Хрвоја Вукчића Хрватинића. Ђурађ као војвода овог дијела босанске средњовјековне државе, 1434. године, издаје повељу браћи Ђурђевићима којима гарантује њихове посједе између ушћа Неретве и Цетине, који су такође били у склопу краљевине Котроманића. У тој повељи као становници тих крајева наводе се Срби и Власи и то овако : „и у свему у чему их нађошмо да држе, било да је Србин или Влах.“ Неки трећи народ се не спомиње у овој повељи, што значи да ако је и било других народа није их могло бити у значајнијем броју па да би се споменули у овом документу

Двије године након повеље војводе Ћурђа Воисалића, имамо помен Срба у хрватским крајевима у повељи бана хрватског Ханжа Франкопана. У тој повељи Ханж Франкопан становнике територије којом влада спомиње Хрвате, Влахе и Србе и то овако: „И Срблин да не море отдати на Влаха, ни Влах на Срблина и да не држе Хрвати Влахов мимо еднога бравара“. И овдје су власи углавном сточарски сталеж а не етничка група, и свакако су дио српских сеоба у средњем вијеку.

Оно што је занимљиво јесте чињеница, да иако територије браће Ђурђевића граниче са Хрватима, нема помена Хрвата као становника њихових области. Са друге стране границе, на територији Франкопана спомињу се поред Хрвата и Срби


Dakle sinovac Hrvoja Hrvatinica Djuradj Voisavljevic vlada samo Srbima i Vlasima, a njegov sused Frankopan pored Srba i Vlaha vlada i Hrvatima.......tripl ček....:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Društvena podela prostog puka na Srbe i Vlahe, u Hercegovini, staroj srpskoj zemlji, opstala je sve do vremena Turaka Osmanlija. Za čitavi srednji vek, Zemlja Svetog Save nikada nije uspela postati Bosna (koliko god bi bošnjački romantičari i bosansko-hercegovački unitaristi tako želeli predstaviti), što je na neki način i dovelo do toga da se država i dan-danas zove Bosna i Hercegovina.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Društvena podela prostog puka na Srbe i Vlahe, u Hercegovini, staroj srpskoj zemlji, opstala je sve do vremena Turaka Osmanlija. Za čitavi srednji vek, Zemlja Svetog Save nikada nije uspela postati Bosna (koliko god bi bošnjački romantičari i bosansko-hercegovački unitaristi tako želeli predstaviti), što je na neki način i dovelo do toga da se država i dan-danas zove Bosna i Hercegovina.
Kliknite za proširenje...
Pises nepovezane stvari.

Poenta je da postoje dve povelje iz iste epohe, dva vladara ciji se posedi granice, kod jednog vladara iz familiji Hrvatinica zive samo Srbi i Vlasi a kod drugog vladara, Frankopana, pored Srba i Vlaha nalaze se i Hrvati.
 
Kotromanicev sin:
Краји нису Херцеговина али није ни битно. 😁
Kliknite za proširenje...

Povelja o kojem se govori tiče se gradova Vratar, Novi i Kruševac, te izdata u Potkreševu.

Gde se nalaze Kreševo, Široki Brijeg, Rogatica?

U povelji iz 1434. godine se spominje i eksplicitno 12 sela: Dragljan, Kozice, Hrašćane, Vrhdo, Zahođane, Zahode, Živogošće, Tučevi, Kotišinu, Makar, Bast i Vinicu.
Sva ova sela se nalaze u cetinsko-neretvanskom kraju. Najveći deo negde u širem području Makarske, ako se ne varam.

Dakle, ne može se ova povelja vezivati za Donje Kraje, eskplicitno, iako je nesporno da je pomenuti velikaš između ostalog tj. pored zapadnog Huma, Glamoča i Livna držao i Donje kraje. Već, očigledno, pre svega za humski prostor, a gde vrlo dobro znamo da je sve do osmanskog perioda (pa i kasnije) opstala stara društvena podela šire populacije na Srbe i Vlahe.
 
Poslednja izmena:
Kotromanicev sin:
Ako su se tako zvali prije onda je tacno. Doduse Kresevo je Bosna.

https://archive.org/details/monumentaserbica00mikluoft/page/378/mode/2up?view=theater
Kliknite za proširenje...

U pravu si da je Potkreševo u užem smislu Bosna. Ono je Jurju Vojsaliću bila prestonica zato što ga je ranije držao Sandalj Hranić. Opet, suština je da je to daleko od Donjih kraja. A i to je samo mesto izdavanja povelje. Nije se ona odnosila na Kreševo, već na teritorije koje je držala velikaška kuća Jurjevića-Radivojevića.

Odnosno, pre svega govorimo o humskoj vlasteli i teritoriji.

https://bs.wikipedia.org/wiki/Juraj_Radivojević
 
Kole11:
Poenta je da postoje dve povelje iz iste epohe, dva vladara ciji se posedi granice, kod jednog vladara iz familiji Hrvatinica zive samo Srbi i Vlasi a kod drugog vladara, Frankopana, pored Srba i Vlaha nalaze se i Hrvati.
Kliknite za proširenje...

I, šta sad? Došao si do toga da je za tebe veliki uspeh da nešto za promenu bez jedne jedine greške uspešno pročitaš, dosledno i doslovno šta piše, pa sad želiš da dobiješ od zajednice foruma veliku pohvalu jerbo moraš to da ističeš?

Pa vidi, da si barem uspešno nešto preveo npr. sa latinskog ili nekog drugog stranog jezika, pa da te i pohvalim. Ovako, ne razumem zašto nešto što je banalno očigledno ističeš da je poenta, osim ako ne želiš da podvučeš u pomenutom kontekstu kao neki svoj veliki uspeh, očekujući tapšanje od mene i ostalih učesnika diskusije. :roll:
 
@Kotromanicev sin ne tako davno je Srđan Rudić objavio veliku prosopografsku studiju o bosanskoj vlasteli u XV stoleću: https://www.academia.edu/62034963/Босанска_властела_у_XV_веку

Verujem da će te verovatno interesovati. A i bitno je na temu feudalne porodice Bogavčić–Radivojević–Jurjević–Vlatković, koju takođe pominje i obrađuje od 54. str.

Neka obrati pažnju i @Khal Drogo, mada moguće da on već zna, u kojem slučaju se izvinjavam za bespotrebno tagovanje.
 
Poslednja izmena:
Повеља је настала у 12. августа 1434. године, у Поткрешеву. У првој половини XV вијека територија између ријека Неретве и Цетине била је испуњена дрматичним догађајима и промјенама, који нам нису баш најбоље сачувани у историјским изворима. На срећу, остала је сачувана ова повеља војводе Ђурђа Воисалића браћи Ђурђевићима, која пружа бројне податке о политичкој историји оновремене државе Котроманића, као и о историјској географији Цетинске Крајине. Повеља садржи и веома значајне податке о етничкој и вјерској припадности ове области. Оригинална повеља чува се у Државном архиву у Дубровнику. Ранија издања повеље: Павле Карано-Твртковић, Србски споменици, 1840; Франц Миклошич, Monumenta Serbica, 1858; Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, 1912; Гласник Скопског научног друштва XXI за 1940. годину; Аранђел Смиљанић, Грађа о прошлости Босне 4, Бања Лука, 2011.

Литература: Грађа о прошлости Босне, 4, , Бања Лука, 2011, 116-124, (Повељу приредио Аранђел Смиљанић).

Превод​

Превод повеље

У име Оца и Сина и Светога Духа амин. Ми војвода Ђурађ милошћу Божјом војвода Доњих Краја и веће, синовац многославнога ипоштованe успомене годподина херцега Хрвоја, а син кнеза Воислава,са мојим синовима, са кнезом Петром и кнезом Ђурђем, дајемо видјети свима и сваком човјеку, кога се тиче и пред чије лице дође овај наш mотворени лист да смо учинили милост нашој браћи многољубљеном војводи Павлу, и кнезу Николи, и кнезу Влатку Ђурђевићима и кнезу Вуку Вукићевићу, њима реченим и осталим њиховим, и потврдисмо их у свим њиховим племенштинама и у држању како их нађосмо, у градовима и у владању: прво град Вратар с владањем и држањем са правима, међама и котарима, и град Нови с владањем и држањем са правима, међама и котарима, и град Крушевац с владањем и држањем са правима, међама и котарима, и у свему у чему их нађосмо да држе, било да је Србин или Влах. И уз то им предасмо њихово племенито што им је био узео војвода Сандаљ, прво Барана Вукчића са братијом и са држањем, затим Хлапца Ружића са држањем, те у Горској жупи село Драгљан, са правима, међама и котарима, и село Козицу са правима, међама и котарима, и село Храштане са правима, међама и котарима, и село Врх Доса правима, међама и котарима, и село Захојани са правима, међама и котарима, и село Заходи са правима, међама и котарима, и село Живогошће у приморју са правима, међама и котарима, и село Тучепи саправима, међама и котарима, и село Котишину са правима, међама и котарима, и село Макар са правима, међама и котарима, и село Баст са правима, међама и котарима, и село Виницу са правима, међама и котарима, и дио Дријевске габеле који су држали и чували дријевске законе, и Влахе Воихниће и Прибиновиће и Хардомилиће. И потврдисмо им све листове и заклетве које имају од господе босанске и наших првих, све то више писано: градове, села, земљу и винограде и шуме и камење и са водама дасмо и записасмо нашим новим и вјековјечним давањем и записом горе именованој нашој љубљеној браћи: војводи Павлу и кнезу Николи и кнезу Влатку Ђурђевићима и кнезу Вуку Вукићевићу, њима реченим и потомцима њиховим све док има потомака,у вијекове вијекова за племенито. И на то им дасмо вјеру нашу и тај наш отворени лист утврдисмо нашим висећим знаменитим печатом даим се то више писано не може порећи нити промијенити нити никадаузети ни за један њихов гријех нити кривицу осим ако би их окривио господин викар са фратрима и са нашим добрим људима за што би било прилично племенитом човјеку главу одсјећи и њихово племенито узети. Ако ли би се догодило те би који од њих толико згријешио, да му се има глава одсјећи ономе који је згријешио, а остали да живе ибораве у свим тим више именованим племенитим земљама. И са свим тим горе писаним предасмо их у руке господина викара Жувана и сваком викару док је викара и свој браћи фратрима свете цркве католичке вјере римске реда светог Фрање, да их они чувају и штите у свему по закону црквеном. И ко би год имао супротне листове овом писанију, ми их поништавамо овим нашим листом и записом, и да смо ми за тонадлежни и одговорни. А томе су свједоци наши добри људи: од Хумске земље кнез Вук Рупчић с братијом, кнез Павко Комлиновић с братијом, а од својте војвода Иваниш Драгишић с братијом, од Земуника војвода Марко с братијом, кнез Петар Брсачић с братијом, од Сане кнез Ђурађ Мишљеновић с братијом, кнез Мартин Дејанишевић с братијом, а од Пливе кнез Твртко Милатовић с братијом, кнез Радоје Чуклић с братијом, а од двора пристав кнез Томаш Цапић с братијом, кнез Ђурађ Петововић с братијом. А ко ће то више писано порећи или промијенити било од нас или од наших потомака било од иноплеменика да је клет и проклет господом Богом живим, Оцем и Сином и Светим духом тројицом јединосушном и нераздјељивом и светом пречистом дјевицом Маријом матером Његовом и четворицом јеванђелиста и дванаесторицом апостола и седамдесеторицом изабраних и свима светима који су од вијека Богу угодили, и да је саучесник Јуде Искариотског који је продао сина Божјег за 30 сребрењака, и да је придружен онима који говораху: разапни, разапни, крв Његова на њих и на дјецу њихову. Писано у Поткрешеву августа мјесеца 12. дан, љета Господњег 1434. љето.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Š
Kako bi izgledala Banovina Hrvatska?
2
Odgovora
48
Pregleda
721
Škutor Kićo
Š
M
Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?
98 99 100
Odgovora
2.496
Pregleda
13.035
Frontiersman
Frontiersman
Neno
Amerika sa Hrvatima spremala "oluju"..
Odgovora
1
Pregleda
243
MOST6
MOST6

Back
Top