Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Sve ove nase drzave su gotske, nastale rusenjem Rima u Dalmaciji u 4 vijeku. U protivnom ovde bi bio Rim.
Duklja je rimska regija u juznoj Dalmaciji, ako citas izvore, iz Ilirskog vremena. Gotski nazivi su drugi za banovine i zupe.
Ima naroda, i izvori ih spominju na svu srecu, i postoje specificni nazivi, i tako specificno i za Srbe i za Hrvate iz vremena pada Rima u Dalmaciji, a postoje naravno i ranije, ako citas izvore.
Aj sad objasni:
1) zašto se zemlja zove Hrvatska po Hrvatima (koji su kao slavenska etnička zajednica poznati i na sjevernim područjima Europe)?
2) zašto mletački kroničar Ivan Đakon u svojoj kronici zapisanoj početkom 11. stoljeća piše da narod u Hrvatskoj čine Slaveni Hrvati?
3) zašto se u diplomatičkoj državnoj građi i naslovima uopće ne spominju Srbi, već samo Hrvati?
Sve ove nase drzave su gotske, nastale rusenjem Rima u Dalmaciji u 4 vijeku. U protivnom ovde bi bio Rim.
Duklja je rimska regija u juznoj Dalmaciji, ako citas izvore, iz Ilirskog vremena. Gotski nazivi su drugi za banovine i zupe.
Ima naroda, i izvori ih spominju na svu srecu, i postoje specificni nazivi, i tako specificno i za Srbe i za Hrvate iz vremena pada Rima u Dalmaciji, a postoje naravno i ranije, ako citas izvore.
Pa Rim i jeste bio ovde (Vizanija poslednja rimska država). Vizantiju su srušili Srbi i Turci. Mada Srbija je i pre toga stekla i versku i političku nezavisnost od Vizantije ranije.
Nemamo mi veze sa Gotima, mi smo mešavina Slovena i domaćeg balkanskog stanovništva.
Pa Rim i jeste bio ovde (Vizanija poslednja rimska država). Vizantiju su srušili Srbi i Turci. Mada Srbija je i pre toga stekla i versku i političku nezavisnost od Vizantije ranije.
Nemamo mi veze sa Gotima, mi smo mešavina Slovena i domaćeg balkanskog stanovništva.
ниси чуо за аварску теорију о пореклу хурвата? заступали су је и многи њихови, слична је генези булгара и унгара...и мени је најреалнија
аварско племе, које је још у постојбини потпало под утицај (Србо)словена, да се већ тада можда може говорити и о аварословенима
мисли се на првобитне и старе хрвате, данашњи су највише похрваћени Срби, али и многи други околни народи
ниси чуо за аварску теорију о пореклу хурвата? заступали су је и многи њихови, слична је генези булгара и унгара...и мени је најреалнија
аварско племе, које је још у постојбини потпало под утицај (Србо)словена, да се већ тада можда може говорити и о аварословенима
мисли се на првобитне и старе хрвате, данашњи су највише похрваћени Срби, али и многи други околни народи
тешко да даје потврду изнесеним тврдњама форумаша да је Хрватска историјска кнежевина у саставу Србије, не даје ни Мавро Орбини осим наравно дијела гдје је преписао рукопис знан као љетопис попа Дукљанина.
Тек у ЉПД у поглављу IX (квалитетна обрада ЉПД Славка Мијушковића овдје стр 113-114, ево тог дијела у спојлеру)
имамо наводе којi су у барем некој сагласности са таквим тврдњама и гдје аутор рукописа пише да је краљ Светопелек подијелио краљевство на двије области, Приморје и Србију која се назива и Загорје.
Приморје је подијелио на двије покрајине, доњу и горњу Далмацију, односнои бијелу и црвену Хрватску, а Србију на двије покрајине, Босну западно од Дрине и Рашку источно од Дрине.
Но ЉПД је један крајње непоуздан извор који обилује произвољним препричавањима, домишљотинама и измишљотинама. У дијелу кроз који обрађује рани средњи вијек готово ништа нема потврду у другим рукописима, ако би и "погодио" неко име (попут Тотиле, Атиле или пак Сватоплука/Светопелека) опет наводи и догађаји у поглављу немају потврду у другим списима.
И овај део који описује владавину Светопелека има само по имену сличности са краљем Велике Моравске Сватоплуком, но све друго се не уклапа, нити имамо потврду да је Сватоплук проширио власт нам ове просторе, нити Константин (тј Ћирил) ни цар Михаило не припадају његовом времену, нити један спис не помиње ту некакву бијелу или црвену Хрватску, и аутор рукописа ЉПД је и у том дијелу и у већем дијелу рукописа пустио машти на вољу.
Једино ето можемо "примити к знању" да је у времену писања рукописа (вјероватно сам крај XIII или почетак XIV вијека) постојао наратив да се Србија састоји од Босне и Рашке које раздваја ријека Дрина.
Да ли?
Имамо на стотине рукописа из времена антике и раног средњег вијека гдје се наглашава национална (односно народносна) припадност личности које се помињу, између осталог и у првом помену Срба, ако не рачунамо Плинијев и Птоломејев рукопис, значи првом помену Срба, у Фредегаровој хроници пише "Дерван, кнез нације Срба, који су словенског порекла“ (Deruanus dux gentis Surbiorum, qui ex genere Sclavinorum erant).
Далимилова хроника осим ако би баш прекомотно тумачили једну реченицу
тешко да даје потврду изнесеним тврдњама форумаша да је Хрватска историјска кнежевина у саставу Србије, не даје ни Мавро Орбини осим наравно дијела гдје је преписао рукопис знан као љетопис попа Дукљанина.
Тек у ЉПД у поглављу IX (квалитетна обрада ЉПД Славка Мијушковића овдје стр 113-114, ево тог дијела у спојлеру)
имамо наводе којi су у барем некој сагласности са таквим тврдњама и гдје аутор рукописа пише да је краљ Светопелек подијелио краљевство на двије области, Приморје и Србију која се назива и Загорје.
Приморје је подијелио на двије покрајине, доњу и горњу Далмацију, односнои бијелу и црвену Хрватску, а Србију на двије покрајине, Босну западно од Дрине и Рашку источно од Дрине.
Но ЉПД је један крајње непоуздан извор који обилује произвољним препричавањима, домишљотинама и измишљотинама. У дијелу кроз који обрађује рани средњи вијек готово ништа нема потврду у другим рукописима, ако би и "погодио" неко име (попут Тотиле, Атиле или пак Сватоплука/Светопелека) опет наводи и догађаји у поглављу немају потврду у другим списима.
И овај део који описује владавину Светопелека има само по имену сличности са краљем Велике Моравске Сватоплуком, но све друго се не уклапа, нити имамо потврду да је Сватоплук проширио власт нам ове просторе, нити Константин (тј Ћирил) ни цар Михаило не припадају његовом времену, нити један спис не помиње ту некакву бијелу или црвену Хрватску, и аутор рукописа ЉПД је и у том дијелу и у већем дијелу рукописа пустио машти на вољу.
Једино ето можемо "примити к знању" да је у времену писања рукописа (вјероватно сам крај XIII или почетак XIV вијека) постојао наратив да се Србија састоји од Босне и Рашке које раздваја ријека Дрина.
Pa ni Pop Dukljanin ne pruža potporu takvom tumačenju. Njegova tradicija gotovori o gotoslovenskoj srpsko-hrvatskoj državi (nekakvoj proto-Jugoslaviji, slobodnije rečeno) u ranom srednjem veku. Niti je ta država cele srpska, čiji bi Hrvatska bila samo jedan deo, niti obrnuto, hrvatska sa Srbijom kao samo jednim njenim delićem.
Avari kao naziv se pojavljuje u izvorima vezano za kraj 6. vijeka, ali nema izvora o doseljavanju Avara u 6 vijeku. Cak stavise, Avari na istoku salju izricito pismo Carigradu da nemaju veze sa ovim Avarima.
Avari kao naziv se pojavljuje u izvorima vezano za kraj 6. vijeka, ali nema izvora o doseljavanju Avara u 6 vijeku. Cak stavise, Avari na istoku salju izricito pismo Carigradu da nemaju veze sa ovim Avarima.
што се тиче порекла панонских авара, део из мађарског генетског истраживања из 2020. (превод са енглеског)
Примарни фокус одабира узорка био је да се циљају сви доступни припадници највише елитне групе аварског друштва.
Проучавану групу Авара чини генетски материјал 18 мушкараца и 8 жена, на основу комбинованих антрополошких и генетских података. Одређивање пола је резултат морфолошких анализа.
Очински генетски подаци проучаване аварске групе су веома хомогени у поређењу са генофондом мајки, и углавном су састављени од Н-Тат хаплотипова, који се јединствено јављају у међуречју Дунава и Тисе. Н-Тат хаплотип ИИ могао би да сигнализира заједничку генетску историју Авара са прецима Монгола и Уралаца. На основу И-СТР и СНП резултата закључујемо да већина аварских Н-Тат хромозома вероватно потиче из уобичајене изворне популације људи који живе у Јужном Сибиру и Монголији.
Европске/Евроазијске лозе (које се јављају углавном међу женама) су представљене следећим хаплогрупама: Х (једна Х5а2 и једна Х8а1), једна Ј1б1а1, два Т1а (два Т1а1), једна У5а1 и једна У5б1б (Табела С1). Још један узорак Т1а1б (ХЦ9) долази из посебне културне групе аварског друштва, па стога није укључен у упоредне анализе аварске елите.
што се тиче порекла панонских авара, део из мађарског генетског истраживања из 2020. (превод са енглеског)
Примарни фокус одабира узорка био је да се циљају сви доступни припадници највише елитне групе аварског друштва.
Проучавану групу Авара чини генетски материјал 18 мушкараца и 8 жена, на основу комбинованих антрополошких и генетских података. Одређивање пола је резултат морфолошких анализа.
Очински генетски подаци проучаване аварске групе су веома хомогени у поређењу са генофондом мајки, и углавном су састављени од Н-Тат хаплотипова, који се јединствено јављају у међуречју Дунава и Тисе. Н-Тат хаплотип ИИ могао би да сигнализира заједничку генетску историју Авара са прецима Монгола и Уралаца. На основу И-СТР и СНП резултата закључујемо да већина аварских Н-Тат хромозома вероватно потиче из уобичајене изворне популације људи који живе у Јужном Сибиру и Монголији.
Европске/Евроазијске лозе (које се јављају углавном међу женама) су представљене следећим хаплогрупама: Х (једна Х5а2 и једна Х8а1), једна Ј1б1а1, два Т1а (два Т1а1), једна У5а1 и једна У5б1б (Табела С1). Још један узорак Т1а1б (ХЦ9) долази из посебне културне групе аварског друштва, па стога није укључен у упоредне анализе аварске елите.
Ne znam. Imamo i mi bliskost Norvezanima, sa Rusima. To je problematicno. Ne znamo je su li nasli Avare, ni tamo ni ovdje, ni bliskost ne znamo u poredjenju sa necim drugim. To su studije koje kazu moze biti and mora, i nasli smo 26 leseva.
Потом, према садржају повеља које су прочитане пред целим народом написао је повеље и поделио покрајјине и области свог краљевства и њихове границе и међе према сливу река. Област где се реке сливају са загорја ка југу и уливају у море назвао је Приморска, а земље где се воде са загорја сливају на север и уливају у велику реку Дунав, назвао је Србија. Затим је Приморску поделио на две покрајине: једну, која се протезала од места Далме, где је тада боравио краљ и где је одржан сабор, па све до Валдевина, назвао је Бела Хрватска, која се још зове Доња Далмација. У Доњој Далмацији је уз сагласност господина папе Стефана и његових изасланика одредио за митрополију Салонитанску цркву под чију је управу поставио следеће епископије: Сплит, Трогир, Скрадин, Арансону, што је сада тврђава Задар, Нин, Раб, Осор, Крк и Епидаур, који се сада зове Рагуза. А ону покрајину која се протеже од места Далме све до града Бамбалоне, који се сада зове Драч, назвао је Црвена Хрватска, а она се још зове и Горња Далмација. И као што је у Доњој Далмацији Салони танску цркву начинио митрополијом, тако је у Горњој, према старом праву, одредио Дукљанску цркву за митрополију под чијом управом су прогла сили следеће епископије: Бар, Будву, Котор, Улцињ, Свач, Скадар, Дриваст, Полат, Србију, Босну, Травунију, Захумље. Србију пак, која се још зове и Загорска, поделио је на две покрајине: једну, која се протеже од велике реке Дрине на запад до Борове планине, и њу је назвао Босна, и другу, која се протеже од исте те реке Дрине на исток све до Липљана и Лаба, и њу је назвао Рашка. У свакој покрајини је од своје рођене браће именовао бана, односно војводу, а од племића тих покрајина именовао је жупане, односно кнежеве, и стотнике, односно центурионе. Сваком бану, односно војводи, дао је право да под собом има седам стотника који су имали дужност да праведно и правично суде народу и примају приход и дају га бановима.
Када смо код заврзламе око Срба и Хрвата у списима са краја раног и почетка развијеног средњег вијека, тачно јесте да су неки углавном грчки аутори изједначавали Србе и Хрвате.
Тако почетком XII вијека аутор познат као Скиличин Настављач описујући догађаје из 1072-5.године пише народ Срба које и Хрватима називају а Јован Зонара, аутор из истог времена, значи почетак XII вијека, описујући исте догађаје (овдје стр.713) пише
"Треће године те владавине народ Хрвата, које неки називају и Србима упадне у Бугарску, и заузме нека мјеста,"
Наравно, немамо право занемаривати историјске рукописе, но ваља имати на уму да је код аутора тог времена била присутна тежња поједностављивању и свакако је потребан и темељитији и опрезнији приступ материји прије доношења "коначних закључака".
Уосталом ту тежњу поједностављивању имамо и дан данас, и данас неки изједначавају Србе и Хрвате (а и зборимо истим или једним полицентричним језиком), рецимо извјесни Војо Шешељ, иначе један углађени господин префињених манира, заступа мишљење да су сви Хрвати који зборе штокавским поријеклом Срби, односно покатоличени Срби. Мислим да је најбоље све те тврдње и средњевјековних аутора и модерних мислилаца "примити к знању" и колико је већ могуће, уздржати се од тенденциозних тумачења.
