Srednjovekovna Hrvatska

[Kole11]

Je l'? A iz koje glave DAI je to, konkretno?



Znači, Frančesko Bori nigde zapravo nije uopšte nigde ustanovio da su početkom XVII stoleća dopisane glave 30-36, već si ti izmislio kada si tvrdio da postoji rad o tome, te pokušao lažno pripisati tom istoričaru, kako bi svoju fabrikaciju progurao ispod šinjela njegovog autoriteta?

..i to ne prvi put (a uz to, pride, pokušao još i sopstvene probleme sa memorijom projektovati na mene)?

Trolu, napisao sam da je ustanivio kako je Porfirogenit lagao.
Trolcino odvratna, fuj..

 

[Pumpaj Dinstanović]

Trolu, napisao sam da je ustanivio kako je Porfirogenit lagao.
Trolcino odvratna, fuj..

A zašto si, onda, ovo napisao?

Dopisane su poglavlja 30-36, kao i potonje jedno poglavlje, zaboravih koje, ali je u vezi sa dešavanjima na prostorima tadašnje Italije. Postoji naučni rad na tu temu.

Ono što mene interesuje jeste taj rad koji je utvrdio da je originalno delo imalo samo 45 poglavlja, te da je dodatno dopisano još 7. po tvojim tvrdnjama u XVII stoleću. To hoću da pročitam, jerbo je, ako dobro razumem, to tvoja tvrdnja.

Takođe, nisi mi odgovorio na pitanje koje je to sve glave Porfirogenitovog Spisa o narodima koristio Mavro Orbini (sem izvoda iz gl. br. 29).

 

[Scott Isle]

Takođe, nisi mi odgovorio na pitanje koje je to sve glave Porfirogenitovog Spisa o narodima koristio Mavro Orbini (sem izvoda iz gl. br. 29).

Je li pise u djelu "Spis o Narodima"? Je li ima takvo poglavlje?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Je li pise u djelu "Spis o Narodima"? Je li ima takvo poglavlje?

Hajde sad, ne zezaj još i ti. Znaš vrlo dobro da tako zovemo to delo.

 

[Scott Isle]

Hajde sad, ne zezaj još i ti. Znaš vrlo dobro da tako zovemo to delo.

Nervira me sto izmisljate.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nervira me sto izmisljate.

Dela moraju imati svoja praktična i prepoznatljiva imena; ja ga (kao ni ostae) izmislio nisam, tako da nemoj meni ništa prigovarat'.

 

[Scott Isle]

Dela moraju imati svoja praktična i prepoznatljiva imena; ja ga (kao ni ostae) izmislio nisam, tako da nemoj meni ništa prigovarat'.

Djelo se zove DAI. Vrlo prepoznatljivo.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Djelo se zove DAI. Vrlo prepoznatljivo.

Не зове се. По твојој логици и ти измишљаш сад. Ајде, не цепидлачи ту него се распитај мало како да се с аутизмом носиш. Постоје корисни механизми, кориснији од троловања.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Djelo se zove DAI. Vrlo prepoznatljivo.

Od 1611. godine, nosi to ime, da. Već više od četiri veka. I jeste vrlo prepoznatljivo; otvori bilo koju istoriografsku knjigu. Zapravo, ukucaj u Google. Dobićeš više od 100.000 rezultata.

Da li je taj naziv loš, druga je sasvim tema. Meni se ne sviđa, zbog čega sam usvojio mišljenje kritičara i ja ga najčešće nazivam Spis o narodima.

 

[Scott Isle]

Od 1611. godine, nosi to ime, da. Već više od četiri veka. I jeste vrlo prepoznatljivo; otvori bilo koju istoriografsku knjigu. Zapravo, ukucaj u Google. Dobićeš više od 100.000 rezultata.

Da li je taj naziv loš, druga je sasvim tema. Meni se ne sviđa, zbog čega sam usvojio mišljenje kritičara i ja ga najčešće nazivam Spis o narodima.

DAI

 

[Pumpaj Dinstanović]

DAI

?

 

[Scott Isle]

?

Ja cak mislim da je Zivkovic specificno nazivao spis o narodima tih 7 poglavlja, kolko li, o Dalmaciji. Mozda serem, trebam ponovo pogledati. Ali ta dva o padu Dalmacije, ona o Srbima, Hrvatima, Paganiji, Zahumljanima i Dukljanima.
Uglavnom, ne slazem se da se DAI naziva spis o narodima. Jedan, ne zove se tako knjiga nego DAI. Drugo, radi se o drzavama, knezevinama, gradovima kao Venecija sa kojima je Romejsko Carstvo imalo dodira. To je politicko shvatanje da se zove o narodima, tendenciozno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja cak mislim da je Zivkovic specificno nazivao spis o narodima tih 7 poglavlja, kolko li, o Dalmaciji. Mozda serem, trebam ponovo pogledati. Ali ta dva o padu Dalmacije, ona o Srbima, Hrvatima, Paganiji, Zahumljanima i Dukljanima.
Uglavnom, ne slazem se da se DAI naziva spis o narodima. Jedan, ne zove se tako knjiga nego DAI. Drugo, radi se o drzavama, knezevinama, gradovima kao Venecija sa kojima je Romejsko Carstvo imalo dodira. To je politicko shvatanje da se zove o narodima, tendenciozno.

Nema to nikakve veze sa Živkovićem; još u VINJ (1955) se tako naziva. Celo delo, naravno; ne samo tih nekoliko poglavlja.

 

[Scott Isle]

Nema to nikakve veze sa Živkovićem; još u VINJ (1955) se tako naziva.

Ne slazem sa preimenovanjem u politicke svrhe, i ne slazem da se Knjizica o Gotima naziva Ljetopis Popa Dukljanina. Djela imaju svoj naziv i to je kraj.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uglavnom, ne slazem se da se DAI naziva spis o narodima. Jedan, ne zove se tako knjiga nego DAI.

Je li. A kako mu ide ime.

Jedan, ne zove se tako knjiga nego DAI. Drugo, radi se o drzavama, knezevinama, gradovima kao Venecija sa kojima je Romejsko Carstvo imalo dodira. To je politicko shvatanje da se zove o narodima, tendenciozno.

A meni se baš sviđa, jer je najneutralnije i najsveobuhvatnije. Nema opštijeg mesta od reči narod; može da obuhvati svaku društvenu grupu, svaku zajednicu. Bilo da govorimo o imperijalnoj sili kakvi su bili Franci, o autonomnom gradu kakav je bio Venecija ili o nekom majušnom plemenu u brdima Male Azije. Super je; sve je pokriveno. Ne razumem zašto ti se dotično čini tendencioznim.

 

[Casual Observer]

Verovatno mu se dopalo što Stojkovski kao reference za predavanje koristi Ćupurovu Montenegrinu net:

De Administrando Imperio - Montenegrina.net​

https://www.montenegrina.net › duklja


· Translate this page


Dec 24, 2004 — Od njih se odijelio jedan rod od petoro braće, Kloukas i Lobelos i Koseniz i Mouhlo i Hrobatos i dvije sestre, Touga i Bouga, i došli su sa svojim narodom u ...

Ovo se zove “mitologija”, po tonu se vidi da je ljuti sci-fi u pitanju.

 

[Scott Isle]

Nema opštijeg mesta od reči narod;

Netacno. Opstiji naziv je knezevina, banovina, drzava, carevina. Razni narodi i ljudi tamo zive. Drzava je precizna. I upravo o tome Car pise. I to je problem demokratskog banditluka i politicke istoriografije.

 

[Casual Observer]

Bilo jeste raznih pokušaja, ali:
1) Srpski krajevi su mnogo gore prošli od hrvatskih; mnogo više protutnjali Turci i drugi, mnogo je više stvari razoreno, izgubljeno u potrpano
2) Srpska je arheologija jedna totalna propast; para nema i ne ulaže se...neuporedivo manje nego u slučaju Hrvata. Arheološka mafija je razvijenija, a dobrog, sposobnog koji, manjka; SANU do nedavno nije imala niti jednog jedinog arheologa

Ovome treba dodati da su i vrlo značajne političke implikacije takvih istraživanja i rezultata. Srbe što se tiče srednjovekovne istorije zbog navedenih i istorijskih okolnosti u značajnoj meri interesuju nalazišta sa područja Crne Gore ili Bosne i Hercegovine. A takva istraživanja i insinuacije često se dočekaju na zub, jedno se percipiraju na drugoj strani kao kulturni vid (veliko)srpske agresije na baštinu susednih zemalja i uvek se u takvoj situaciji moraš vrlo jakom depolitizacijom pravdati, da bi mogao doći do nekog nalazišta, tumačiti ga, itd., radi nauke.

Ne treba prenebregavati, istina, da postoje pojedinci sa srpske strane kao npr. Đorđe Janković koji su svojim tendencioznim i podosta neutemeljenim tumačenjima i značajno doprineli tj. dali za pravo za stvaranje takvog utiska. Najdrastičniji je primer Vojislava Koraća, koji je uzeo jedan komad da par slova iz Gradine Martinića i odneo ga u Beograd, postavivši temelj tumačenja da je arhont Petar Gojniković, navodno, vladao gotovo čitavom današnjom Crnom Gorom.

Političke implikacije toga su više nego jasne; svrha je bila u vreme krize odnosa Crne Gore i Srbije u SRJ posle Đukanovićevog zaokreta nakon 1996. godine, što jasnije podvući i produbiti jedinstvo da Crnom Gorom, odnosno kako je Crna Gora bila sastavni deo srpske države što dublje u prošlost. I mnogi su svojevremeno besneli zbog toga; s druge strane to je samo jedan kamen na kojem se vide 3 slova: ETR.

Dotično iznad treba uvek imati na umu kada se kritikuju tako neka tendenciozna tumačenja sa strane hrvatske arheologije, a koje baš jeste primer najekstremnijega. Kao i nedoslednost kod nekih ljudi da ove strane koji su spremni da ismevaju ako nešto nije najjasnije, dok isti nikada nisu spremni ne da osude, već čak ni da blaže kritikuju takve neke tendencije da srpske strane.

Kako zamišljaš arheološka istraživanja srpske rane istorije na Balkanu zapadno od Drine? U Crnoj Gori? Naročito u Dalmaciji?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Netacno. Opstiji naziv je knezevina, banovina, drzava, carevina. Razni narodi i ljudi tamo zive. Drzava je precizna. I upravo o tome Car pise. I to je problem demokratskog banditluka i politicke istoriografije.

Traži se što kraće.

 

[Scott Isle]

Traži se što kraće.

Zove se O Upravljanju Carstvom. DAI.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zove se O Upravljanju Carstvom. DAI.

To je ime koje je dao jedan protestantski Holanđanin 1611. godine. Ne znači da je najbolje; štaviše, po svojoj sadržini to i nije najkorektnije ime, jer se tiče prevashodno spoljno političkog ophođenja, vezano za druge narode, ven Romejskog carstva.

 

[Scott Isle]

To je ime koje je dao jedan protestantski Holanđanin 1611. godine. Ne znači da je najbolje; štaviše, po svojoj sadržini to i nije najkorektnije ime, jer se tiče prevashodno spoljno političkog ophođenja, vezano za druge narode, ven Romejskog carstva.

Netacno. Knjiga je upravo o Upravljanju Carstvom, napisana sinu da bi znao upravljati. Nije nikakav spis o narodima.

 

[Casual Observer]

Suština je rečena tamo u komentarima. Stojkovski je pre svega glup čovek, nikakav naučnik. Od njega ne bih poželeo ništa da pročitam. Bolje da je išao u popove, ali i tu bi se okliznuo jer ne bi zanao u koju crkvu da se opredeli.

Problem je prost - ko je vladao Srbijom dok je on studirao i bio na postdiplomskim? Da li ima na BG Istoriji nekog ko nije ili sam pisao o tzv “NOB” ili postavljan od dotičnih?

Problem Nr 1 beogradske “istorije” su Bugari na teritoriji današnje Srbije - to se ‘ladno izučava, bez obzira na lingvistiku, jer nije politički korektno da se kaže da su tada Srbi u sadašnjoj Srbiji živeli pod okupacijom Bolgara (ne još modernih Bugara) i Bazileje Romajon (Vizantijska Carevina je pozitivna istorijska pojava koja je svoje lepo lice nama okrenula mnogo kasnije) - možda su Srbi iz Srbije u stvari i Grci, i to treba proveriti. Ljudi se uponju na sve moguće načine da prikažu da su Srbi posle dolaska na Balkan i prvog konsolidovanja Srbiju valjda nešto kasnije zaposedali silom, i valjda etnički čistili još u jedanaestom veku, samo one njihove bugarske teorije nikako da objasne da i čak i istočna Srbija govori jezikom sličnijim hrvatskom od književnog bugarskog - reducirani padežni sistem je nastao zbog dodira sa govornicima vulgarnog latinskog, kao što je i krašovanski hrvatski dobio “torlačka svojstva” u Rumuniji, bez obzira na to što su ljudi došli iz Turopolja - Bugarima (tvrde ljudi da Hrvati Krašovani govore bugarski!) “turopoljski Bugari” u Hrvatskoj ni najmanje ne smetaju, naprotiv, a Druga Srbija tako nešto jedva čeka - eto njima dokaza da su devedesete samo nastavak notornog srpskog divljanja i ekspanzionizma od pre, garant smo mi to počeli još ničim izazvanom pobunom protiv prvobitne EU, Franačke satrapije Karla Velikog, ljudi su i limese protiv nas (i naše severne rodbine) dizali još od pre doseljavanja u rupu Evrope.

 

[Casual Observer]

O Sobjeslavu Slavnikoviću.

Pogledajte prilog 1142518

Spojler

Pogledajte prilog 1142521

Kralj Belih Hrvata, kao da nije baš vladao na Balkanu.

https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Slavnikovci

 

[Casual Observer]

У то доба постоје само два Владимира с којима би могао бити помешан, односно да је новац припадао њима; један је бугарски владар а други руски. Међутим текст је писан латиницом а латиница није својствена ни бугарском ни руском простору. Свеједно, за ову тему, да ли је српски или бугарски, хтео сам да кажем да на основу онога што имамо некако делује да српска (а свакако и бугарска) држава нису, како да кажем, у истом рангу с хрватском.
Ако направимо пресек онога што знамо о хрватској држави од 9-ог до 12-ог века, на основу онога што данас имамо, то нагрубо изгледа овако:
- постоје материјални докази за живота хрватских владара ( не битно којег звања)
-немамо гробних остатака,
-немамо новац.
Да ли постоји неки међународни споразум неког хрватског владара тог времена а Францима, Угарима, Млецима, Србима, свеједно? Опет кажем, нисам превише упућен, али ту има нечег. Уз то Хрватска или Хрвати, свеједно, имају могућност истраживања на простору те средњовековне државе, чак и више од тога.
Ако би се угао размишљања померио из оног поларизованог постоје-не постоје, мислим да се може направити одређени помак. Знаш онај клише, који је обично тачан у пракси, живот није црн или бео, већ сив.

Čovek je potpuno tendenciozan - u “hrvatske vladare” ubraja i Slavnikoviće iz Češke, bili ljudi Beli Hrvati.

Ugledajmo se na Hrvate, eto nama još bar dve države, Gornje i Donje Ljužice, a i svi Wendi i Polabljani su Srbi, jer mi smo BRE odatle. Dakle, ajdemo koju disertaciju o srpskoj polapskoj državi i borbama sa Franačkom i izdajničkom Poljskom u 10-11 veku.