Негде у то време, 8. октобра 1075. или 1076. г. 44 , папски посланик Гебизон, опат бенедиктинског манастира Алексија и Бонифација, посветио је у Солину, у цркви Св. Петра, дукса Хрватске и далмације Звонимира за краља ( rex Chroatie atque Dalmatie ). 45
Иначе, ни ово писмо није сачувано у оквиру па- пиног регистра, али је начињен препис у чију се аутентичност не сумња. 46
Наиме, папски легат Гебизон је на народном скупу прогласио Димитрија Зво- нимира за краља, а он се заузврат обавезао на верност апостолској столици, уз обећање да ће спроводити црквене реформе на подручју свог краљевства. 47 Поменути легат му је том приликом предао краљевске знаке: мач, жезло, круну и папску заставу – симболе његове верности и подложности папи Гргуру VII. 48 Новопосвећени краљ се обавезао и да ће сваке године о Ускрсу исплаћивати трибут папи и уз то му предајe самостан Св. Гргура са свим драгоценостима. 49 На крају заклетве Звонимир се још једном заклиње на верност папи и притом истиче да неће никада сарађивати са папским противницима, као и да њего- во краљевство односно „оно врховно право које над њим има“, „неће никада отргнути Апостолској Столици“. 50 Међутим, важно је истаћи да признавање папског утицаја никако није штетило територијалној независности подложних држава, већ је, напро- тив, обезбеђивало сигурност територија. То се најбоље види на примери- ма када је папа Гргур VII реаговао по питању несугласица, најпре како смо видели између руског и пољског владара, а потом поводом неспоразума између краља Звонимира и истарског грофа Вецелина, при чему се јасно ставио на страну краља, због чега је у писму грофу отворено претио екско- муникацијом уколико не престану напади на Звонимирове територије. 51
При опису крунисања Димитрија Звонимира, односно у његовој заклетви папи Гргуру VII, детаљно се наводи да су му додељене следеће инсигније: застава, мач, скиптар и круна. 59 С друге стране, папа у писму насловљеном на Изјаслава краља, дакле већ га ословљава титулом (rex), не спомиње краљевске инсигније, већ само наводи да ће му убрзо послати легате, према којима Изјаслав с пажњом треба да се односи. Поменути легати су краљу Изјасла- ву вероватно тек том приликом и предали одређене инсигније, мада њих папа у реченом писму изричито не помиње. 60 У Лампертовом опису кру-нисања Болеслава за краља наводи да је он само in rege consecratus, а тек када се описује незадовољство немачких кнежева и краља због тог чина, помиње се круна-дијадема, те да је Болеслав regiumque diadema impundens afectasset. 61 Дакле, није неопходно да се у самом писму које папа насловља- ва на краља (rex-а) помињу и краљевске инсигније, нарочито када се има у виду да папа Гргур VII врло пажљиво употребљава тај наслов, никада без основа за то, као и да се читава његова идеологија папске власти засни- ва на ограничавању краљевске власти и надзору над употребом краљев- ске титуле. 62 По свој прилици, папа је и „словенском краљу Михаилу“ најпре преко свог легата послао круну, симбол световне власти, а заставу и палиј, 63 симболе папске и епископске духовне власти и потчињености, послаће тек по окончању црквеног спора између Дубровника и Сплита
----------------------------------------------------
44 „anno dominice incarnationis MLXXVI, indictione XIIII, mense octobri“,CD I, 139‒141; M. Matijević-Sokol, Zvonimir u diplomatičkim izvorima, Zvonimir, kralj hrvatski, ur. I. Goldstein, Zagreb 1997, 52‒54. У заклетви, дакле, стоји да је Димитрије Звонимир кру- нисан 1076. г., 14. индикта, али како се година 1076. не слаже са 14. индиктом и месецом октобром то је отворило недоумицу да ли је у питању била 1075. или 1076. г. J. Stipišić, Pitanje godine krunidbe kralja Zvonimira, Zvonimir, kralj hrvatski, 57–65, убедљиво пока- зује да је у питању 1076. година, али да наместо 14. треба да стоји 15. индикт, те да је Звонимир крунисан 8. октобра 1076, на дан Св. Димитрија., cf. D. Nemet, Smrt hrvatskog kralja Zvonimira ‒ problem, izvori i tumačenja, Radovi zavoda za hrvatsku povijest 38 (2006) 73, n. 3.
45 Нажалост, заклетва при његовом посвећењу није сачувана у оригиналу, већ је преписао кардинал Деусдедит око 1091. г. и унео је у Collectio canonum. Данас се налази у Вати- канској библиотеци у кодексу који се тиче поседа римске цркве Liber censuum, а ту је унео 1192, папин camerarius Ценције.
46 Титулу rex краља Звонимира потврђују и друге латинске повеље: Documenta historiae chroaticae, 145; CD I, 141‒142, 171; Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et II, ed. T. Smičiklas, Zagrabiae 1904 (= CD II), 106, 211, 225, 293, 358; D. Nemet, Smrt hrvatsk- og kralja, 74–75. Глагољски натпис на познатој Башчанској плочи са острва Крк, из око 1100. г., помиње хрватског краља Звонимира (1075–1089), I. Goldstein, Hrvatski rani sred- nji vijek, Zagreb 1995, 416‒419. Самим тим је идентификација појма краљ са Башчанске плоче са појмом rex из латинских повеља у овом случају неспорна, I. Goldstein, O latinskim i hrvatskim naslovima hrvatskih vladara do početka 12 stoljeća, Historijski zbornik 36/1 (1983) 142, 149, 157. L. Margetić, Bašćanska ploča, Rijeka, 2000 2 , сматра да је текст Ба- шчанске плоче могао настати почетком 1105. или тек након 1118. године, L. Margetić, O nekim osnovnim problemima Bašćanske ploče, Chroatica christiana periodica 60 (2007) 1‒13; cf. S. Damjanović, Jezik Baščanske ploče, Zvonimir, kralj hrvatski, 67–74.
47 Реформе су подразумевале поштовање и чување црквених права, али пре свега редовно исплаћивање десетине и других обавеза које припадају цркви, као и заштиту црквених лица. Сем тога, Димитрије Звонимир се обавезао на безусловну заштиту сиромашних, удовица и сирочади, али и да ће чувати светињу брака, да ће спречити трговину људима и друго, што јасно указује да је до тада, вероватно, све речено било у великој мери занемаривано, односно да је било у великој мери присутно („iustitiam excolam, ecclesias defendam, primitie, decime omniumque ad ecclesias pertinentium proc- urator existam; uite episcoporum, presbiterorum, diaconorum…pauperes, uiduas atque pupillos protegam…”), CD I, 139–141.
48 „…per uexillum, ensem, sceptrum et coronam inuestitus atque constitutus rex…”, CD I, 139–141.
49 „orum quoque bizantinorum tributum meorum omnium consultu primatuum (!) sanco P. per singulos annos…Dono insuper, concedo atque confirmo apostolice sedi sancti Gregorii monasterium…”, CD I, 139–141.
50 „…fideliter retinebo et illud suumque ius apostolice sedoi aliquo ingenio aliquando non subtraham…” CD I, 139–141.
51 CD I, 171; F. šanjek, Zvonimirova „zaverenica“ u svjetlu crkveno-političkih odrednica Gr- gurovske reforme, Zvonimir, kralj hrvatski, 27–30, 33.
