А ко је Стјепан, неки немачки војвода, или ја не пратим добро?
Ma nagađam čisto zbig "lotaringa" nemam pojma ni o kojoj darovnici se moglo raditi
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
А ко је Стјепан, неки немачки војвода, или ја не пратим добро?
Друже, почињало је као да заклетву даје Нед СтаркDajem bezveze primjer![]()
хрватски. ако су владали (и) Србијом, онда су (и) српски.
Ali ih uporno nazivaju kraljevimaпа његови претходници нису краљеви.
Pažnju istraživača je privukla činjenica da nema vatikanskog pisma upućenog Zvonimiru. Zvonimir je navodno napravio nekakav dokumenat 1075g ali papa se 1078g obraća srpskom kralju Mihajlu, vladaru Dalmacije.Јел овај линк са збирком рукописа то с краја XI века од Деуздедита? Добро је одрађено. Ово су у ствари преписи за архиву, јел тако?
Штета што генерално за те повеље нема макар описа, у смислу величине пергамента и слично.
Pažnju istraživača je privukla činjenica da nema vatikanskog pisma upućenog Zvonimiru. Zvonimir je navodno napravio nekakav dokumenat 1075g ali papa se 1078g obraća srpskom kralju Mihajlu, vladaru Dalmacije.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da nijedan savremenik nije upamtio Zvonimira niti Dimitrija, sa pravom se postavlja pitanje autentičnosti te prisjege.
To je tacno. Ali veliko je pitanje da li je on zabelezio prisjegu ili se ista nesto kasnije volsebno pojavila medju ostalim dokumentima Deuzdedita. Na takav sled dogadjaja upucuju grafemske razlike izmedju folijaKardinal Deuzdedit je, doslovno, Zvonimirov savremenik.
Ljudi, kaže se "baška" ploča, kao kurska bitka ili novska pruga. Jeste falsifikat, na više nivoa. Prvo što je prepisana sa dva različita predloška, drugo što vreme izgradnje crkve sv. Lucije po stilu ne pripada u 11. vek, treće, što je glagoljica potpuno nepismena, četvrto, što su sve darovnice koje pominju Zvonimira falisifikati.Jel bašćanska ploča falsifikat?
Jel naglašava da je Zvonimir "kralj hrvatski" ili može da bude i srpski? Aha; Knez (dužd, vojvoda) Kroacije, Dalmacije.Pa, što se tiče Zvonimirove zavernice, već smo ovde kačili oba rukopisa u kojima je ona očuvana, a koji su i digitalizovani.
Kardinal Svetog Petra iz Vinkolija Deuzdedit je napisao krajem XI stoleća jednu kolekciju kanona (Collectio canonum) posvetivši ga papi Viktoru III (1086-1087). Tu zbirku počeo je sastavljati još za vreme pontifikata Grgura VII (1073-1085) još 1083. godine, kao sastavni deo, da se tako izrazimo, gregorijanske reforme i opšteg poduhvata koji je taj papa bio pokrenuo.
Od fol 91v rukopisa (Vat. Lat. 3833) počinje deo u kojem je upisana Zvonimirova zavernica:
![]()
https://digi.vatlib.it/view/MSS_Vat.lat.3833
Ovo je najstariji primer. Nastao je još za života samog kralja Dmitra Zvonimira. Rukopis je iz početka XII stoleća.
Kardinal Deuzdedit je, doslovno, Zvonimirov savremenik.
Е, стварно. Ја кад сам био клинац летовао сам у месту које се зове Башке воде, тако су и локалци говорили.Ljudi, kaže se "baška" ploča, kao kurska bitka ili novska pruga. Jeste falsifikat, na više nivoa. Prvo što je prepisana sa dva različita predloška, drugo što vreme izgradnje crkve sv. Lucije po stilu ne pripada u 11. vek, treće, što je glagoljica potpuno nepismena, četvrto, što su sve darovnice koje pominju Zvonimira falisifikati.
Није то та Башка. Башка вода је на макарској ривијери, отприлике на пола пута између Омиша и Макарске, а Башка је на Крку.Е, стварно. Ја кад сам био клинац летовао сам у месту које се зове Башке воде, тако су и локалци говорили.
Ма ок што се тиче локације, то није толико ни битно, него кажем о изговору. Једино ако се та Башка на Крку не зове Башћка!?Није то та Башка. Башка вода је на макарској ривијери, отприлике на пола пута између Омиша и Макарске, а Башка је на Крку.![]()
Заправо се изворно зове Башчаршија.Ма ок што се тиче локације, то није толико ни битно, него кажем о изговору. Једино ако се та Башка на Крку не зове Башћка!?![]()
Ali ih uporno nazivaju kraljevima
Таласи пљускају о кеј! Сјајно! Нико те не би разумио, од Ријеке па све до Дубровника.Нешто пребирам по мозгу око тих летовања на Макарској ривијери и Пељешцу. Ишли смо у неколико места, поред Башке воде и у Трпањ и још једно два места чијих имена овако из главе не могу да се сетим...
Елем, ја сам као дете терао моје увече да ме воде у шетњу , било ми је врх да гледам како увече таласи пљускају о кеј. У ако је онај кеј камени у облику ћириличног Г, врх. У једном од тих места има један путић који води до неке старе, мале, камене црквице....
Ма не зезај, ја озбиљно кажем.Заправо се изворно зове Башчаршија.![]()
Лијепо описано, очито је био упечатљив утисак. Не препознајем по причи која би то црквица могла бити, али отиђи на детаљнију мапу Далмације па прочешљај сва мјеста по макарској ривијери, можда се подсјетиш кад прочиташ назив..... можда 10-15 минута хода од места, у брдо. Црквица је напуштена, камена али лепо одржавана и поприлично стара. Унутра је било неких натписа, сад се не сећам да ли је било фресака. Углавном, иако никако не личе, имао сам осећај као да сам у цркви у свом граду. Такав осећај, нпр. нисам имао приликом посете католичких цркава по Новом Саду, и сл.
Узгред, важно је да сам такав осећај имао иако нисам пошао у школу, односно нисам знао да читам (тако да и то исписано по зидовима нисам могао да разумем). То ми је, ето, остало као неки необичан утисак и после неколико деценија, та црквица. Волео бих да могу некако да се сетим које је то место и да прочитам нешто о тој цркви.
Веруј ми, доста ствари сам у животу видео, поготово што се тиче летовања. Не летујем никада у месту које нема барем неко пристојно утврђење или озбиљно стару цркву... али ово око те камене црквице ми је баш некако остало у сећању. Цркве се код мене не граде од камена, изглед, предео, нема везе с мојим крајем али некакав осећај сам ту имао, а није да никада нисам видео неку католичку или па било коју озбиљно стару цркву ( да не наводим сад све).Лијепо описано, очито је био упечатљив утисак. Не препознајем по причи која би то црквица могла бити, али отиђи на детаљнију мапу Далмације па прочешљај сва мјеста по макарској ривијери, можда се подсјетиш кад прочиташ назив.
Лијепо описано, очито је био упечатљив утисак. Не препознајем по причи која би то црквица могла бити, али отиђи на детаљнију мапу Далмације па прочешљај сва мјеста по макарској ривијери, можда се подсјетиш кад прочиташ назив.
Мораћу мало да прошарам код мојих по фотографијама, не може ту пуно места да буде у оптицају, можда 4 евентуално 5.Лијепо описано, очито је био упечатљив утисак. Не препознајем по причи која би то црквица могла бити, али отиђи на детаљнију мапу Далмације па прочешљај сва мјеста по макарској ривијери, можда се подсјетиш кад прочиташ назив.
Веруј ми, доста ствари сам у животу видео, поготово што се тиче летовања. Не летујем никада у месту које нема барем неко пристојно утврђење или озбиљно стару цркву... али ово око те камене црквице ми је баш некако остало у сећању. Цркве се код мене не граде од камена, изглед, предео, нема везе с мојим крајем али некакав осећај сам ту имао, а није да никада нисам видео неку католичку или па било коју озбиљно стару цркву ( да не наводим сад све).
Мени је остала у сјећању предивна малецка камена црквица на самој обали у Осибови (Брач).Веруј ми, доста ствари сам у животу видео, поготово што се тиче летовања. Не летујем никада у месту које нема барем неко пристојно утврђење или озбиљно стару цркву... али ово око те камене црквице ми је баш некако остало у сећању. Цркве се код мене не граде од камена, изглед, предео, нема везе с мојим крајем али некакав осећај сам ту имао, а није да никада нисам видео неку католичку или па било коју озбиљно стару цркву ( да не наводим сад све).