Србија у Регести папе Иноћентија III

Ма то сам те разумео, :D него сам мислио где си наишао на тај податак?
Имаш на википедији.
Углавном опстала је та венецијанско-анжујска лоза Немањића до српског царства.


"Ана Дандоло

Ана Дандоло је била српска краљица, супруга краља Стефана Првовенчаног и мајка будућег краља Стефана Уроша I. Ана Дандоло је била унука моћног млетачког дужда Енрика Дандола. Када су крсташи у Четвртом крсташком рату 1204. заузели Цариград и срушили Византијско царство, Стефан Првовенчани је потражио подршку на западу и нашао ју је код Млечана. Стефан се оженио Аном 1217. године и са њом имао сина Уроша. Ана је умрла око 1265. године, у старости од око 60 година.[1]"
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Ана_Дандоло

Screenshot_2024_0625_005340.png
 
Имаш на википедији.
Углавном опстала је та венецијанско-анжујска лоза Немањића до српског царства.


"Ана Дандоло

Ана Дандоло је била српска краљица, супруга краља Стефана Првовенчаног и мајка будућег краља Стефана Уроша I. Ана Дандоло је била унука моћног млетачког дужда Енрика Дандола. Када су крсташи у Четвртом крсташком рату 1204. заузели Цариград и срушили Византијско царство, Стефан Првовенчани је потражио подршку на западу и нашао ју је код Млечана. Стефан се оженио Аном 1217. године и са њом имао сина Уроша. Ана је умрла око 1265. године, у старости од око 60 година.[1]"
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Ана_Дандоло

Pogledajte prilog 1569767
То ћу баш да прелистам, није због тебе већ сам наилазио тако на неке податке где одмере годину.... Али не би било ништа изненађујуће и немогуће да је имала 12 година. По схватањима тог времена дозвољена граница за ступање у брак.
 
QUOTE="АнаиванГорд, post: 49268754, member: 425734"]
То ћу баш да прелистам, није због тебе већ сам наилазио тако на неке податке где одмере годину.... Али не би било ништа изненађујуће и немогуће да је имала 12 година. По схватањима тог времена дозвољена граница за ступање у брак.
[/QUOTE]
Искрено не знам како би другачије владали Радослав и Владислав да није била тамо млада.
Међутим колико би требало Венецијанцима да изврше дипломатски утицај на папу и да детерминишу Мађаре.
Ово се негде и уклапа у твоју причу да би негде могла бити 2018.
 
Мммм, па пази, с обзиром на садржај писма (Стефан се изгледа правда папи због оснивања жичке архиепископије -основана 1219) , следи да је крунисан пре успостављања аутокефалности.
Ако узмемо у обзир да Методије одлази око 1. септембра 1217. за Рим, а да је Стефан крунисан пре Спасовдана 1219. када је основана жичка архиепископија, да је највећи противник томе угарски краљ. Најизвесније је да је Стефан крунисан у одсуству краља Андрије (септембар 17-е/јул 1218).
Највећа шанса за крунисање је на дан Козме и Дамјана (Врачеви) што је 26. септембар 1217, а на тај дан је склопљен и уговор Немање с Дубровником, или Ђурђевдан 1218. ( дан је исти и за католике и православне).
Узгред, и један и други дан су недеље, то би био највероватније дан за крунисање или неку прославу.

Pa i oko osnivanja arhiepiskopije postoje različita tumačenja. Opšte prihvaćeni podatak je da se to dogodilo 1219. godine, jeste, ali postoje i teze o tome da je bilo 1220. godine. Ja mislim i još jedna treća godina (ne sećam se).
 
NOBILI VIRO W., MEGANIPPANO SERVIAE. Monet ut ad catholicam fidem redeat, et obedientiam, ac reverentiam pontificis vice archiepiscopo Colocensi exhibeat. (Laterani, XI Kal. Aprilis.) Mediator Dei et hominum, Deus homo, Christus Jesus (I Tim. II), apostolicae sedis primatum in beato Petro apostolorum principe stabilivit, qui et ante passionem suam inquit ad ipsum: Tu es Petrus, et super hanc petram aedificabo Ecclesiam meam, et quodcunque ligaveris super terram erit ligatum et in coelis, et quodcunque solveris super terram, erit solutum et in coelis (Matth. XVI). Et circa passionem suam dixit eidem: Simon, Satanas expetivit vos ut cribraret sicut triticum; sed ego pro te rogavi ut non deficiat fides tua, et tu aliquando conversus confirma fratres tuos (Luc. XXII). Et, post passionem suam, vocabulo tertio repetito praecepit: Simon Joannis, diligis me plus his? Pasce oves meas (Joan. XXI); non distinguens inter has oves et illas, ut ab ovili Christi se sciat esse penitus alienum, qui beatum Petrum recusat habere pastorem, et qui claves ejus contemnit, ipse sibi regni coelestis januam intercludit, nec Satanae potest cribrum effugere, qui per eum renuit in fide catholica confirmari. Nos igitur, qui, licet indigni, beato Petro successimus in apostolatus officio, per quod facti sumus sapientibus et insipientibus debitores, de tua salute solliciti, decrevimus te per venerabilem fratrem nostrum, J . . . Colocensem archiepiscopum, virum utique litteratum, providum et honestum, cui vices nostras in hac parte commisimus, visitare; quatenus te, corpore quidem a nobis remotum, sed mente propinquum, in orthodoxa fide confirmet, et a te, nomine nostro, spiritualem obedientiam et reverentiam recipiens corporalem, ad apostolicum ovile reducat, in quo post Christum, praecipuum et primum pastorem, beatus Petrus secundarius et secundus pastor existit. Monemus igitur nobilitatem tuam attente et hortamur, per apostolica scripta mandantes, quatenus praefatum archiepiscopum vice nostra benigne recipias et honores, ejusque salubria monita et mandata studeas humiliter adimplere, ut sic in arca receptus diluvium non incurras, et nos ad honorem et profectum tuum debeamus efficaciter aspirare.
Dat. Laterani, XI Kal. Aprilis.
In eumdem modum scriptum est archiepiscopis, episcopis et baronibus per Serviam constitutis.

превод:
ПЛЕМЕНИТОМ ЧОВЕКУ В., ВЕЛИКОМ ЖУПАНУ СРБИЈЕ. Он га подстиче да се врати католичкој вери, и да искаже послушност и поштовање према архиепископу калочком. (Латеран, 11 Кал. април.) Посредник Бога и људи, Бог човек, Исус Христ (1. Тим. 2), утврдио је првенство Апостолске столице у блаженом Петру, вођи апостола, који му је још пре свог страдања рекао: Ти си Петар, и на овој стени сазидаћу цркву своју, и што год свежеш на земљи биће свезано на небу, и што год разрешиш на земљи биће разрешено на небу (Мт. 16). А за своје страдање рече им: Симоне, сатана те тражи да те посеје као пшеницу; али замолих за вас да не пропадне вера ваша и да се вратите и ојачате браћу своју (Лк. 22). И, после свог страдања, понови трећу реч и заповеди: Симоне Јоване, волиш ли ме више од ових? Паси овце моје (Јн. 21); не правећи разлику између ових оваца и оних, да би знао да је потпуни странац из стада Христовог, који одбија да благослови Петра као пастира, и који презире његове кључеве, он сам затвара врата небеског царства себи, и не може избећи сито сатане, који преко њега одбија да верује да је католичанство потврђено. Ми, дакле, који смо, иако недостојни, наследили блаженог Петра у служби апостолства, чиме смо постали дужници мудрима и немудрима, да се бринемо за вашу сигурност, одредисмо да вас преко нашег преподобног брата, Ј. . . архиепископа калочког, свакако ученог, разборитог и честитог човека, коме смо у овом делу своје дужности предали, посетимо; утолико што ћеш ти, уклоњен од нас телом, а близак умом, да се потврдиш у вери православној, и примивши од тебе, у наше име, духовну послушност и телесно поштовање, да се вратиш у апостолско крило, у којој је после Христа, поглавара и првог пастира, блажени Петар секундарни постаде други пастир. Стога пажљиво саветујемо и подстичемо твоје благородство, заповеђујући апостолским списима, да у наше име љубазно и с почастима примиш поменутог архиепископа и понизно се трудиш да испуниш његова спасоносна упозорења и заповести, тако да, попевши се на тај начин у барку, не налетиш на потоп, а ми треба да учинковито тежимо твојој части и напретку.

Дат. Латеран, XI Кал. април.

На исти начин пише се и архијерејима, епископима и баронима постављеним широм Србије.
читао сам негде научни рад који се бави архитектуром Жиче и градитељске узоре за Стефанову крунидбену цркву (што јој је била основна намена) налази у надбискупској катедрали у Калочи. потпуно неочекиване паралеле, али сад видим да је Стефанове духовне погледе Рим упорно усмеравао у правцу Калоче. изгледа је то оставило некаквог трага, бар у архитектури Стефанове главне задужбине.
 
Pa i oko osnivanja arhiepiskopije postoje različita tumačenja. Opšte prihvaćeni podatak je da se to dogodilo 1219. godine, jeste, ali postoje i teze o tome da je bilo 1220. godine. Ja mislim i još jedna treća godina (ne sećam se).
ја сам мишљења да је цео тај подухват у Никеји потпуно погрешно протумачен у нашим научним (историографија) и црквеним круговима.
 
Сава је тад несумњиво постао архиепископ, али његова Архиепископија није тад стекла и пуну самосталност.

Ja sad jako površno imam u glavi (napamet) literaturu po tom pitanju, ali zar se ne ide upravo u tome smeru što se tiče današnje istoriografije?
 
потпуно неочекиване паралеле, али сад видим да је Стефанове духовне погледе Рим упорно усмеравао у правцу Калоче. изгледа је то оставило некаквог трага, бар у архитектури Стефанове главне задужбине
У принципу, папа је усмеравао Вукана ка Калочи, од тренутка када је протерао Стефана. Све то је било на Емериково инсистирање, па је између папе и Емерика направљен компромис. Мислим да то није папина намера била већ реалност на терену, односно савез Емерика и Вукана.
Али мислим да је ту папа уградио једну цаку. Калочки епископ би био само папин легат том приликом, и мислим да би већ код наредног крунисања српског краља то било промењено. Има овде мислим на теми и писмо папе калочком епископу и шта су му овлашћења у тој мисији. Емериков штос око тог компромиса с папом је ,по мени, у томе што би за наредно крунисање неког српског краља он могао да стопира калопког архиепископа да то учини, ако Емерику не одговара
Дакле, ако на тренутак изузмемо Србију из приче, папа и Емерик угрђују своје интересе око тог крунисања српског краља и просто речено гледају ко ће кога у будућности да изигра по том питању.
 
Ja sad jako površno imam u glavi (napamet) literaturu po tom pitanju, ali zar se ne ide upravo u tome smeru što se tiče današnje istoriografije?
мислим да недовољно пажљиво читају Доментијана, који каже да се Сава обратио Цару кир-Теодору Ласкарису и замолио га да он нареди (sic!) Патријарху Герману (sic!) да овај рукоположи архиепископа за Српске земље. Сава се обраћа Цару, а не Патријарху, јер Сава јасно разуме да цариградски Патријарх према канонима и саборским одлукама нема никакву јурисдикцију над Српским земљама. Цар има.
 
Poslednja izmena:
У принципу, папа је усмеравао Вукана ка Калочи, од тренутка када је протерао Стефана. Све то је било на Емериково инсистирање, па је између папе и Емерика направљен компромис. Мислим да то није папина намера била већ реалност на терену, односно савез Емерика и Вукана.
Али мислим да је ту папа уградио једну цаку. Калочки епископ би био само папин легат том приликом, и мислим да би већ код наредног крунисања српског краља то било промењено. Има овде мислим на теми и писмо папе калочком епископу и шта су му овлашћења у тој мисији. Емериков штос око тог компромиса с папом је ,по мени, у томе што би за наредно крунисање неког српског краља он могао да стопира калопког архиепископа да то учини, ако Емерику не одговара
Дакле, ако на тренутак изузмемо Србију из приче, папа и Емерик угрђују своје интересе око тог крунисања српског краља и просто речено гледају ко ће кога у будућности да изигра по том питању.
потпуно се слажем. само сам хтео да укажем на околност да су везе рашког двора са црквеним седиштем у Калочи биле снажније и сложеније од тренутне римско-угарске дипломатске игре.
 
мислим да недовољно пажљиво читају Доментијана, који каже да се Сава обратио Цару кир-Теодору Ласкарису и замолио га да он нареди (sic!) Патријарху Герману (sic!) да овај рукоположи архиепископа за Српске земље. Сава се обраћа Цару, а не Патријарху, јер Сава јасно разуме да цариградски Патријарх према канонима и саборским одлукама нема никакву јурисдикцију над Српским земљама. Цар има.

Misliš, kao onaj ko postavlja bugarskog arhiepiskopa u Ohridu?
 
Misliš, kao onaj ko postavlja bugarskog arhiepiskopa u Ohridu?
Можда и због , условно речено, цезаро-папизма који провејава Византијом, насупрот папо-цезаризма који провејава Западом.
 
Можда и због , условно речено, цезаро-папизма који провејава Византијом, насупрот папо-цезаризма који провејава Западом.
Може бити да сви због пар дебила опасно уштогљујемо рукопис уопште више није ни битно. Дошао је неко ко се надам да се није продао.
 
Можда и због , условно речено, цезаро-папизма који провејава Византијом, насупрот папо-цезаризма који провејава Западом.
АГ ја те поштујем волим изван сваке опције али ово је дебилизам.
 
Преведи ми на српски шта значи цезаро-папизам који провејава византизмом на западу?
Написао сам цезаро-папизам провејава Византијом, и написао сам да је у случају Запада обрнуто.
А значи да цар има утицаја на патријарха, док на Западу папа има утицаја на краљеве.
 
То је онако најпростије речено.
Најпростије речено не знамо краља ни папске легате плус што је овај чекао круну скоро 20 година.
АГ најпростије имали смо благородну лозу светих краљева и царева које нико никад није признао?
Да ли је то могуће и да ли постоји пример земље са оваквом аномалијом?
 

Back
Top